LORDI - Čujte i počujte (Part 1)

Okej…..haj’mo da prekinemo sa zajebancijom. Može?

U davna vremena, kada se fudbal igrao nogama, a ne palčevima, kada se se naočare nosile sa dioptrijom, a ne zato što je to “in”, tada su postojale jasne razlike kako muškarac treba da izgleda a kako žena. Takođe, postojali su takozvani “Freak show circus” iliti “Cirkus nakaza”, gde su pored deformisanih ljudi, gutača vatre, žonglera itd. jedne od atrakcija bile bradate žene. 

Malo bliže 2006. godine na takmičenju Evrovizije pobedila je grupa individualaca koju su okarakterisali kao „nakaze“, „čudovišta“, „bolesnici“ ili kao što napisa domaći žurnalista, očigledno veoma upućen u temu o kojoj piše i očigledno isfrustriran zato što niko nije predstavljao Srbiju (mogli smo Željka opet, ipak dva puta kao pevač i jednom kao voditelj nije dosta), predstavio ih je kao „članovi sekte“. Doduše, verovatno je Finska kriva zato što smo se zakačili sa Crnom gorom, pa niko nije otišao (Ružičasti flamingosi su trebali, predvođeni multitalentovanim frontmenom (glumac, pevač, komičar, voditelj.....), ali o talentima malo kasnije). Nešto se ne sećam da je na njih bio kivan. No, na stranu to što bend ima jedan od singlova pod imenom “Devil is a loser”, interesuje me, da li je on ikada zapravo video kako izgleda član neke sekte?

Što se Ane tiče...... Mrka kapa

Još malo bliže 2014. godine, prvo mesto uzela je takozvana Končita tj. „bradata žena“ koja je zapravo muškarac......ali je žena, ali je transvestit, ali ima bradu i postao/la simbol za različitost, hrabrost, predstavljanje nečega što je drugačije, „kako je to cute“ i „awwww“. Ultimativna pobeda za sve aktivaše širom sveta. E sad, ja nemam problem sa tim, ali imam veliki problem sa pomeranjem granica pravih vrednosti. Tačnije guranjem istih u wc šolju.

Ne, neću postaviti sliku Končite

Dakle.....pokušaću da predstavim jednu ličnost onako kako mislim da bi trebalo da bude predstavljena, sudeći po svojim ostvarenjima, a ne onako kako su je predstavili ovde, ovlaš, preko one stvari, totalno neinformisano i
neprofesionalno.

Mr.Lordi, rođen u malom mestašcetu zvanom Rovanemi je jedan jako kreativan momak, veliki ljubitelj heavy metal muzike, čokolade i horor filmova, a ujedno i fascinanta ličnost zbog više stvari:

- Diplomirao je video montažu, specijalne efekte, kreator je većine spotova Lordi-ja. Takođe je autor dva dugometražna horor filma pod nazivom „The kin“ (2003), za koji je radio gotovo sve od režije, efekata, scenarija… i „Dark floors“ (2007), čiji je scenarista, a koji je doživeo svoju DVD distribuciju u nekoliko zemalja. Pogledati spot za pesmu „Blood red sandman“ za koju je lično on radio efekte, a direktno je inspirisan Raimijevim kultom „Evil dead“.

- Bavi se crtanjem, slikanjem, kao i profesionalno grafičkim dizajnom. Osim toga što je autor slika na omotima albuma, objavio je par stripova i ilustracija za pesme. Takođe imao je nekoliko izložbi ulja na platnu, usko povezanih sa Lordi koncepcijom i horor momentima.

- Kompozitor je gotovo cele muzike i kompletan autor tekstova na sedam (uskoro osam) albuma, ali o tome malo kasnije. Sve to pored toga što je pevač, koji je uspeo da napravi od svog, nimalo lakog za izvesti glasa, jedinstven, da ne kažem unikatan vokal, svira i nekoliko instrumenata (gitaru, bas, bubanj). Probajte da otpevate nešto njegovim glasom, pa se prihvatite malo pumpice za astmu, trebaće vam.

- Idejni je tvorac celokupnog koncepta i izgleda Lordi univerzuma, binskih pomagala, čudovišta, kao i svih kostima koji su članovi benda nosili tokom godina. E sad....ne samo što je tvorac ideja za kostime, već je i bukvalni tvorac fizičkih kostima. Da. Osim što ih treba napraviti, izrezbariti, obojiti, njegova maska za razliku od ostalih članova prianja uz lice, što znači da kad se jednom odlepi, tj. pokida, ne može da se koristi više, što opet implicira da za svaki nastup treba napraviti novu. Ne mora da vam se svidi, ali je svakako za poštovanje tolika količina truda.

- Prvi i jedini hard rok bend koji je ostvario pobedu na Evroviziji, postao opšte poznat i prepoznatljiv u svojoj zemlji. Čak su dobili i svoj restoran, trg u Rovanemiju, tribute bend i video igricu.

Dakle, da sumiramo. Pored toga što je pevač, kompozitor, umetnik, slikar, režiser, dizajner, montažer, pekar, lekar, apotekar i pitaj boga šta još, snimio je gotovih sedam albuma koje ću pokušati da predstavim čitaocima ovog bloga u nadi da će poslušati neku od pesama i poverovati sebi i svojim ušima, a ne paparacima koji su iznebuha postali muzički kritičari.

Cela ova pisanija beše samo da vam razbijem predrasude prema tome da ne sudite po izgledu nego zagrebite malo dublje ispod površine. Uopšte nije teško sada u digitalno doba. Izgledaju kao čudovišta, pa šta? Lordi je izjavio da bez benda „Kiss“ oni nebi ni postojali. Da ne pominjemo nimalo slične prethodnike GWAR sa kojima ih često porede. Pored njih i Kiss-a, tu su naravno i Slipknot sa maskama, Mushroomhead, noviji Ghost koji je dobio i grammy nagradu kao i mnogi drugi. Dakle glavna inspiracija, koja je takođe bila pod maskama, i koja je takođe postala poznata delom zbog svoje različitosti od mora ostalih izvođača danas je jedan od najvećih svetskih bendova.

Papa with Nameless Ghouls

Ali ne, verovatno je bitnije da se gledaju prave vrednosti poput starleta, degenerika i zaostalih propalica koji nikada nisu uradili ništa korisno u živozu osim raširili noge ili napravili budalu od sebe zarad sitne popularnosti. Ista priča je sa muzikom i preko, gde se plasiraju raznorazne netalentovane (pokriće to auto-tune) kreature sa previše para kao i razborazni biberčići za napaljene klinke i presisate ribe za napaljene klince. Nemojte slušati nešto zarad društva. Slušajte zarad sebe.

Okej, sad kad smo završili sa tim, vreme je da se posvetimo najbitnijem delu ove priče, a to je muzika. Po meni, Lordi-jeva diskografija bi mogla da se podeli na više delova. Prva dva albuma, koji su najsjajniji deo ove cele priče i neprevaziđena remek-dela, zatim treći album "Arockalypse", nešto mračniji sledeći "Deadache" i sve ono što je došlo posle njega kao celina za sebe. Zašto to mislim tako, hajlajt momente, tekstove, kao i disekciju albuma očekujte u PART 2.

                                                              

                                                                 - NASTAVIĆE SE - 

CLIVE BARKER'S TORTURED SOULS

O Barkeru kao tvorcu ideja zaista je nepotrebno trošiti reči. Iako se u poslednje vreme malo “pogubio” sa eksperimentisanjem, svakako ostaje činjenica da je ostao jedan od ljudi koji je debelo zadužio horor zajednicu svojim genijalnim tvorevinama sprovedenim kroz priče kao i mučeno-sadomazohističnim kreaturama koje, tražeći lak izlaz iz svakodnevnih problema života, umesto izlaza pronalaze ulaz u nešto sasvim drugo…..ne baš tako divno. 

Kao omaž tim idejama kompanija “McFarlane Toys” izbacila je u promet seriju pod nazivom “Clive Barker’s tortured souls”, čiji je prvi talas izašao 2001. godine i sastoji se od šest figura, koja svaka sadrži kratak tekst i zajedno daju celinu tj. novelu pod nazivom “Six destinies” u kojoj se objašnjava poreklo “mučenih duša”.

Pošto sam imao sreće da za relativno male pare nabavim taj prvi talas (nažalost 85-90% kompletan) i bacim closer look, mogu da kažem sledeće:

1. Materijal nije krut, naime izgleda kao mešavina gume i plastike, što uopšte nije loša stvar zato što smanjuje šanse da se nešto polomi prilikom transporta. Pogotovo što su likovi puni sitnih detalja koji štrče sa svih strana. Ukoliko uzimate bez originalnog pakovanja, šanse za to su ogromne, a opet to je, nažalost, najjeftinija varijanta.

2. Lanci tj. lančići su od pravog materijala kao za priveske, što mu daje poseban šmek kada su kuke i oružja u pitanju.

3. Detalji su definitivno najjači adut cele ove serije. Po tome se figure razlikuju od običnih igračaka. Izgleda kao da je svaka ručno oblikovana i rezbarena. Svaki deo na odelu, bora, posekotina, udubljenje je posebno istaknuto, obojeno, a pažnja je data čak i onim delovima koji su zaklonjeni odećom, tj. nemaju potrebe da se vide.

4. Svaka figura dolazi sa “add-on” dodatcima u vidu alatki, oružja ili različitih sprava za mučenje

5. Mala zamerka je samo to što su možda neke nestabilne tj. nemaju postolje, a ja nisam jedan od onih “keep it sealed” kolekcionara. Neuporedivo lepše izgledaju van kutije.

Glavni mučeni junaci ovog prvog talasa su:

AGONISTES

The first named character introduced, Agonistes is a mysterious manipulator of flesh.

He is an ancient entity that was possibly created by God. It is he that turned Krieger and Lucidique into monsters.

Ostavio sam originalan tekst u opisu istorije svakog od likova, čisto da ne bih oskrnavio nešto, ali evo kratkog rezimea dešavanja. Dakle prvi u nizu beše Agonistes, biće za koje se veruje da ga je sam Bog stvorio. Lično on je pretvorio Lucidique i Krigera u demone.

                                                                                                                                                                                                                                                                      LUCIDIQUE

Daughter of a senator, after witnessing his death she shows Zarles Krieger where Agonistes resides. Shortly after Scythe Meister killed the emperor, Krieger's former boss sent his sons to capture and interrogate Lucidique about Scythe Meister. Lucidique was murdered in the desert, but Agonistes turned her into a monster. Soon there after, she killed her murderer and went back home to find The Scythe

Meister and falls in love with him. She witnesses the death of him at the hands of Venal Anatomica and blinds him, leaving him to wander helpless through Primodium.

Druga je Lucidique. ćerka senatora koja nakon što je prisustvovala njegovoj smrti, pokazuje Krigeru gde je Agonistesovo prebivalište. Pošto Scythe-meister ubije cara, Sinovi bivšeg Krigerovog šefa otimaju Lucidique radi ispitivanja o njemu. Lucidique umire u pustinji, gde je Agonistes pretvara u demona. Ona se vraća, sveti svojim ubicama, da bi se potom zaljubila u Scythe-meister-a. Dočekala je njegovu smrt od strane Venal Anatomica-e i za kaznu ga oslepela, ostavivši ga da večno tumara po Primodijumu.

THE SCYTHE-MEISTER

A young assassin from the poorest part of Primodium. He enjoyed severely mutilating his victims before killing them. After meeting Lucidique and murdering her father, he decided to ask Agonistes to turn him into a monster. After 8 nights and days, he was resurrected as the Scythe Meister. The Scythe Meister then proceeded to kill the current emperor of Primodium. Scythe Meister fell in love with the monster Lucidique and they became lovers. He was later killed by Venal Anatomica.

Mladi ubica poreklom iz najsiromašnijeg dela Primordijuma. Uživao je zverski masakrirajući svoje žrtv pre nego što bi ih ubijao. Nakon što je upoznao Lucidique i ubio njenog oca, odlučuje da pita Agonistesa da ga pretvori u demona. Osam noći i dama kasnije, vaskrsao je kao Scythe Meister. Nakon toga odlučuje da ubije aktuelnog cara Primordijuma i postaje ljubavnik demona Lucidique. Ubijen je od strane Venal Anatomica-e.

                                                                                                                                                                                                                                                                              TALISAC

A scientist hired by General Montefalco. Talisac was a thin man who wilfully experimented on himself and others. He suspended himself by his mouth from hooks and had made an artificial womb made for himself for birthing Mongroid. Unstable and addicted to numerous medications, Talisac believed he was bringing forth another virgin birth. Mongroid ate him.

Talisac je bio suvonjavi naučnik, vrlo rad da dobrovoljno eksperimentiše na sebi i drugima. Nestabilan i na lekovima, Talisac se obesio za kuke, napravivši u sebi veštačku matericu gde je uzgajao Mongroida, za kojeg je verovao da je uzvišeno biće. 

Mongroid ga je pojeo.

MONGROID

The child Talisac had been expecting; it grew in the fake womb for seventeen weeks. Once born, it looked somewhat like Talisac, except being crablike and being forced to walk on four hands. A creature of pure instinct, it killed and devoured Talisac. It then went to the sewers to live.

Dete koje je Talisac nosio u veštačkoj materici sedamnaest nedelja. Po rođenju, nalikovao je na Talisac-a, osim što je bio poput krabe i hodao na četiri ruke. Kreatura čistog instinkta, ubio je Talisac-a i otišao da živi u kanalizaciji.

VENAL ANATOMICA

A nine feet tall monster made of rotten flesh, Venal Anatomica was one of Dr. Talisac's failures. Montefalco wished it to be completed in order to get rid of the two monsters (The Scythe Meister and Lucidique), which were haunting Primodium. Strong and apparently immune to pain, Venal Anatomica succeeded in killing The Scythe Meister, but was overcome by Lucidique who blinded him. Venal then spent the rest of his life eating bodies from a graveyard.

Groteskno čudovište napravljeno od trulog mesa. Venal Anatomica je bio jedan od Dr.Talsac-ovih promašaja. Stvoren sa željom da ubije dva demona (Scythe Meister i Lucidique) koji su terorisali Primordijum, Jak i imun na bol, Anatomica je uspeo da ubije Scythe Meister-a, ali je savladan od Lucidique koja ga je oslepela. 

Proveo je ostatak života jedući tela sa groblja.

Prava umetnost za sve one koji vole horor, Barkera, ili jednostavno random čudovišta. Ako imate priliku, kupite, nećete zažaliti. 

Godinu dana po izlasku prvog talasa figura, objavljen je još jedan, od novih šest mučenika, ali o njemu nekom drugom prilikom. Za sad toliko od izmučenih duša.

SCORN - Buduci ponos srpskog gejminga

Iako je plan bio da se ovaj blog minimalistički bazira na igrama, ovo je zaista prilika koju ne mogu da propustim. Ajde što je igra horror, ajde što je trailer takav kakav jeste, ali glavni razlog je to što je projekat sto posto iz Srbije. Iako je ovaj blog tek u razvoju, čak i da troje ljudi vidi ovaj rivju, samim tim što propagiram nešto korisno i kreativno, do sada rađeno u jako malom opsegu, uradio sam (po mom mišljenju) više nego oni što šeruju kojekakve "starlete" i "starletane" u pokušaju.

Šta je "Scorn"?

Po rečima kreatora:

"Scorn is an atmospheric first person horror adventure game set in a nightmarish universe of odd forms and somber tapestry. It is designed around an idea of "being thrown into the world". Isolated and lost inside this dream-like world you will explore different interconnected regions in a non-linear fashion. The unsettling environment is a character itself. Every location contains its own theme (story), puzzles and characters that are integral in creating a cohesive lived in world. Throughout the game you will open up new areas, acquire different skill sets, weapons, various items and try to comprehend the sights presented to you".



Za sada igra u najavi za sledeću godinu koja se trenutno sastoji od trailera-teasera, par in-game slika i par game-based atrwork-a. Da li je to dovoljno? Svakako da nije. Da li je dovoljno da nas pukne adrenalin i da se izložimo posle prvog gledanja trejlera. Definitivno. Igru pripisujemo izdavačkoj kući  "EBB Software", osnovanoj 2013. godine, koju trenutno sačinjava grupica od deset talentovanih individualaca sa ciljem da prave novu vrstu video igara. Da li će im to poći za rukom, ostaje da se vidi, ali po svemu sudeći na najboljem su mogućem putu. Pogledajte trailer i sami prosudite.

Kakvu nam vrstu igre donosi "Scorn"? Da li će to biti maze-like escape avantura, lutanje i istraživanje po nezemaljskim svetovima ili jednostavno old school pucačina? Da li će ispuniti očekivanja? Da li će pomeriti granice u svetu video igara? Ostaje da se vidi.
Ono što je sasvim sigurno je da će ovaj horror/SF biti smeštena u sluzavi, organski, nezamislivi svet nalik na mešavinu H.R.Giger-a i Metroid-a, koji će svakako ostati zapečaćen duboko u korteksu vašeg mozga, a to potkrepljuje i izjava jednog od članova razvojnog tima igre:

"Scorn je igra o kojoj ćete dugo razmišljati nakon što je završite".



Ono što sigurno za sada znamo je da će biti dostupna na Windows PC platformi, da se sastoj iz dva dela (drugi će tek biti najavljen) i posle njega to je to. Nema nastavaka, ekspanzija, DLC kodova i nikada ih neće ni biti.
Što se samog gameplay-a tiče znamo samo ono što su nam kreatori same otkrili, a to je.

-Cohesive “lived in” world - Scorn takes place in open-ended world with different interconnected regions. Each region is a maze like structure with various rooms and paths to discover. All the storytelling happens in-game, with no cut-scenes to distract you from the grisly reality of the living, breathing (throbbing, dripping) world you’re in. But keep your eyes open - the game won’t show you any sympathy if you miss something important on your uneasy travels. Everything has a reason and purpose - you just need to work out what it is.

-Full body awareness – player will experience better immersion being aware of the character’s body and movement. Interaction with the world is realistic - objects are picked up with your hands (instead of just floating in midair), machines and instruments are operated by grabbing the controls etc.

-No HUD - For a greater immersion into the world there is no HUD to assist the player. Everything is implied and indicated through environmental design.

-Inventory and ammo management - is defined and limited. It plays a big role in keeping the player in an even greater state of awareness throughout the whole game. Players will have to think about when to fight and when to take cover and how their actions affect the world around them. Different play styles will be needed to advance.

Ukoliko želite da podržite prodaju igre na Steam-u, kao i širom sveta to možete učiniti klikom na link koji vas vodi OVDE.

Toliko za sad. U nestrpljivom iščekivanju 2017. godine, nadamo se novim update vestima od strane "EBB Software"-a vi samo budite strpljivi jer.....

                                       ....BRACE YOURSELF.....SCORN IS COMING!

RICHARD CORBEN - Mutant world (1985)

Sa Korbenovim radovima upoznao sam se baš davno u ukoričenim „Stripotekama“ koje sam nasledio od oca. Sećam se da sam uživao u crtežu, kao i u njima generalno, ali sam bio previše mali da skapiram njegov dijabolični mozak. Sada godinama kasnije dok se vraćam na to....i dalje ne kapiram njegov dijabolični mozak ali svakako sam naučio da više cenim njegovu umetnost, stil, kao i da više pažnje posvećujem pričama, čije slike su me toliko oduševljavale.

Poslednjih godina u Srbiji deveta umetnost je doživela popriličnu ekspanziju na gotovo svim poljima. Tako je i gospodin Korben (konačno) ovde dočekao svoj, predugo odlagani, odavno zasluženi specijal u vidu „Darkwood“-ove edicije „Jezovnik“. S obzirom na to koliko je izdanje obimno, da ima popriličan broj stranica u boji, da je papir i povez kvalitetan, cena je malo jača. Zato smanjite malo bombe Zaječarca i zalepite kasicu prasicu nazad. Vreme je za „štekanje“. Ričard Korben je stigao na velika vrata.

Ovaj specijal nam donosi 40-ak kratkih priča sa, samo njemu jedinstvenim, fenomenalnim ilustracijama. Ovde imamo izobilje svega. Od naučne fantastike, preko horora, adaptacijama Edgar Alan Poa do provokativnih, golotinjom i melon-like sisama nabijenih bajki.

Ovde ćemo ipak govoriti o nekim opskurnjim stvarima, a kada to kažem mislim na noviju tj. mlađu generaciju ljubitelja stripova, koji se nisu susreli sa njegovim radovima ranije objavljanim. 

Priča koja je mene bukvalno oduvala beše „Svet mutanata“, post apokaliptična drama savršeno sprovedena u delo. 

Jaka priča koja ne ostavlja ravnodušnim već čitaoca šutira u jaja dok viče „ jebi se“.

Lično smatram da je Korben jedan od onih crtača kome češće bolje ide boja nego crno-beli crtež. Naravno zavisno od toga koliko je raspoložen da detaljiše. Ilustracija Poovog „Gavrana“ je dobar primer. „Svet mutanata“ sa druge strane je na momente malo umetničko delo. Iako šaren i pun kolorita, pričom je daleko od vesele bajke. Doduše u ovoj svi JESU živeli srećno i zadovoljno do kraja života. Gotovo svi na svetu. 

Treba iskoristiti priliku i da se pohvali autor priče, čovek zvani Jan Strnad koji je u kolaboraciji sa Korbenom odradio popriličan broj kratkih stripova i priča.

Prva stranica  počinje sa rečima: „We don't really know why the world ended or how long it took......“, a završava sa: „But life went on....sort of. If you call this life“. To mu je otprilike to. Svet je otišao dovraga, konačno smo uspeli da se sjebemo i ako ima Boga neka nam je u pomoći, mada kako stvari stoje okrenuo je leđa „pokipelom“ eksperimentu i dao se u druge projekte.

Već na drugoj strani surova brutalnost ovog sveta udara svom silom i ne popušta do samog kraja. U svega tri sličice sabio je svu tugu, svu okrutnost i jednostavno čistu realnost nagona za preživljavanjem u novom svetu čiji je moto „svako za sebe“.

Ovaj "novi svet", nikako nije zajednica bratstva i herojstva gde ljudi žele da vrate civilizaciju na noge i sagrade porušeno. Hmmm.... u sekundi mi ova rečenica zazvuča poznato.....mora biti da sam slušao vesti.... Ovaj svet je puko preživljavanje gde je svako meta, svako je zamenjiv i svako je hrana za nekog drugog. 

Pogrbljeni heroj ovog našeg žalosnog mesta nije Klark Kent, nije Piter Parker, nije Brus Vejn.....njegovo ime je Dimento. Mišićave spoljašnjosti, ali šuplje unutrašnjosti Demento, pardon Dimento tumara kroz ruiniranu zemlju sa jednim jednostavnim ciljem, a to je - naći nešto za jelo. 

Praćenje ovih niskih standarda veoma dobro mu je išlo sve dok nije upoznao ženu. Melon-tittied heroinu koja klizi kroz život kao da je nesvesna svega oko sebe.

Tu prvi put dolazi do izražaja njegova dobrota i tu po prvi put vidimo koliko je on zapravo taj koji je nesvestan života. 

 U stranicama koje dolaze vidimo Dimenta kako dolazi u kontakt sa raznim kreaturama koje gamižu mrtvom zemljom i biva iskorišćen od gotovo svih. Njegova naivnost i lakovernost ga samo uvlače dalje u dubine ovog nemilosrdnog okruženja i u njegovom slučaju ipak izgleda kao da neka viša sila još nije digla ruke od svega. Došlo je do toga da se ne zna šta je zlato niti dijamanti, ali se zato razbija glava kamenom zbog jedne jabuke ili polu-jestive lešine nekog stvora. 

Kako se priča razvija i ide svojim tokom, tako počinjemo da stičemo svest o tome šta se nalazi iza zavese, tj. da nije samo preživljavanje i bezumlje jedino što vlada. Dolazimo u kontakt sa "Father Dove"- om koji je neka vrsta sveštenika sa čudnim simbolom na čelu. Dakle ipak se neko seća religije i šta je to Bog. No svakako ne možemo reći da se padre ponaša samarićanski ni prema Dimentu, a ni prema ostalim stvorovima čim se ne libi da ih batina do smrti dok propagira svoju veru.

Zatim imamo sijaset likova koji jednostavno uživaju u novonastaloj anarhiji radeći sve ono za šta su sposobni. Ubijanja, mučenja, silovanja samo su deo užitka kojima se slade. 

Iz svega proizilazi da je Dimento jedini istinski dobar/istinski zalutao lik u svemu ovome.

A šta se krije iza gvozdene zavese? Ili bolje ko?

Dok se Dimento trudi da spase svoju polu mrtvu, do neprepoznatljivosti izmrcvarenu devojku koja ga je dvaput nasamarila tj. melon-tittied heroinu zvanu Džuli, shvatamo da nisu samo naše oči uprte u njega.

Iznenada apokalipsa se pretvara u "Trumanov šou" i celim svetom kao jednim veliki zoološkim vrtom sa mutantima umesto životinjama ili možda još bolje pokusnih kunića. Iza kamera velikog brata vidimo vojnike, vidimo naučnike, vidimo embrione sa čudnim simbolom na čelu, vidimo LJUDE. Konačno ljudi koji su jednostavno ljudi, okupljeni sa nekim ciljem koji nije razaranje i smrt.

Opet, to ne mora biti plus, jer i kod tih ljudi učavamo klasično ljudsko ponašanje koje, kako se čini, nije ostalo zakopano u ruševinama starog sveta. To što je i dalje ostalo aktivno je bes, požuda, nasilje, strah i želja za kontrolom.

Kažu da nijedno dobro delo ne prođe ne nagrađeno, Dimento pored svih prolivenih suza, krvi i znoja  dobija svoje mesto pod suncem. Ova horor drama konačno dobija svoj romantični twist gde naš junak završava pustolovinu onako kako dolikuje.

A što se tiče kraja iza zavese.....hmmmmm.....neću vam ništa reći. Ostaviću samo par pitanja. Ko je Dimento, zašto je Dimento, ko je Džuli, da li je Džuli? Saznaćemo....možda.

Što se samog stripa tiče, nažalost, pored "Stripoteke", još nije doživeo samostalno izdanje. Tako da dok čekamo i nadamo se tome, preporučujem englesku verziju ili koga ne mrzi da pohvata nekih 30ak brojeva stripoteke pa da to sve lepo skupi u jedno štivo.

CALL OF CTHULHU: Dark corners of the earth (PREZENTACIJA IGRE)

Danas za vas imam jednu poslasticu.

Evo nama jednog zaboravljenog dragulja pravo iz kotla izdavčke kuće"Bethesda".  

Upravo ista ona "Bethesda" koja je izbacila ultra-mega hitove kao što su "Skyrim", novi "Wolfenstein", "Fallout"...

Samo tri godine pre nego sto je "Fallout 3" prodao gotovo 5 miliona kopija širom sveta, davne 2005. godine izašao je "Call of Cthulhu: Dark corners of the earth" (Prvenstveno za Xbox, pa godinu dana kasnije i za PC), dok, verovali ili ne, sam projekat je započet još davnije 1999. godine, samo da bi bio odlagan do besvesti.

Pa, da počnemo iz početka. Kako bi u njoj uživali u potpunosti potrebna su dva uslova.

1. Voleti horor.

2. Znati ko je Hauard Filips Lavkraft.

Prvi uslov skoro da je bitan za potpuni užitak, ali drugi.....

Objašnjavati Lavkraftov svet/um nekome ko nikada nije čuo za njega bilo bi kao da pokušate da đaka prvaka naučite nuklearnu fiziku. Samo ću reći ukratko: Jedan od najboljih pisaca strave svih vremena, otac kosmičkog užasa, gospodar jeze i haosa....toliko. Ukoliko vas je ovo zainteresovalo većinu odgovora imate na blogu koji me je umnogome inspirisao da uopšte pišem ove redove.

                                                    http://cultofghoul.blogspot.rs/

Dr. Dejan Ognjanović odgovoriće na većinu pitanja koja vas interesuju vezano za Lavkrafta samo ukoliko želite da se malo posvetite i pročešljate blog.

Zašto je ova igra bitna i zašto je vredna pomena?

Svi oni koji su upoznati sa pričama Lavkrafta i njegovim opisima kreatura, mesta, mitova i Bogova, pri čitanju stvaraju u glavi slike i donekle naziru njihov užas. "Dark corners of the earth", gotovo da je uspela da nam stoprocentno dočara nezemaljsko ludilo koje obitava među njegovim stranicama. Dijabolični bogovi, bezumne sekte mora, riboliki ljudi odbačenog Insmuta....sve to nalazimo ovde. Ali pre svega.....

Igru počinjemo in true Lovecraftian style, naracijom iz Arkamske ludnice, gde naš glavni junak piše svoju ispovest pre nego što će.....(iako se dešava u prvih pet minuta igre - i'm going to leave some spoilers simply as a teaser)

U njegovim memoarima igru započinjemo 1915. godine u Masčcusetsu kao Agent Džek Voters koji je pozvan da reši situaciju sa poludelim članovima izvesnog kulta, zabarikadiranih u prastaroj kući, a koji su iz nekog razloga hteli isključivo njega da vide.

Upravo tu gejmplej počinje. Taman dobar deo da kažem nešto i o tome. Šta je igra po žanru? Pa...detektivska akcija bi možda bio najbolji opis svega. Iako oružje dobijate tek u kasnijem delu igre, početak je čisto istraživanje, a kuća kultista sam uvod.

Screenshot iz igre

Prvo što primećujemo u samom startu je da je za svoje vreme grafika odlična, ali to manje-više. Grafika je baš onakva kakva treba da bude u ovakvoj igri. Sumorna, depresivna i mračna. Uvidećete lutanjem kroz memljivi, tulom ribom zagađeni Insmut. Kontrole veoma jednostavne i poprilično basic. Walk, Strafe, Shoot, Reload, Inventory.
Sam detektivski deo je odrađen poprilično dobro i tera vas da pratite priču. Za one koji vole samo akciju, preporučujem slušalice + Godsmack + Quake 3 Arena i shoot the fuck on. Tokom čitave igre sakupljaćete raznorazne isečke, novine, stranice iz dnevnika, artefakte, koji će vam biti itekako neophodni za progresiju u igri. biće momenata kada treba da "provalite" šifru, a to se nalazi u dnevniku koji ste našli. Dakle, zanimljivo, a ne "komplikovano da vam presedne igra". Slažem se da u svakoj igri postoji poneki bulšit momenat, ali toga je ovde jako malo jer ukoliko pratite priču uputstva su jasna, samo ih treba sprovesti u delo.

Da ne bih prepričavao celu priču i sve što se dešava (to ćete morati sami da otkrijete), navešću samo najbitnije stvari. Dakle....naš junak dobija anonimni poziv da pronađe izvesnu nestalu osobu u gradiću zvanom Insmut. E sad, da je on znao po kome se igra radi, zalupio bi slušalicu i nema tih para za koje bi prihvatio posao. Međutim on kreće na put i od samog ulaska u grad nešto ne štima.

Druže, ne znaš ti ni pola priče još....

Ljudi su blago rečeno čudni, niko ne priča ništa. Strance gledaju sa prezirom i moraćete dobrano da se potrudite da dođete do potrebnih informacija. Ovde imamo par "modova" u igri. Detektivski mod u kom koristite čistu logiku ili jednostavno pokušavate da otkrijete "Za šta služi ova jebena poluga" i "Stealth" mod u kome morate neopaženo da dođete do zabranjenih delova grada. Sto se vašeg lika tiče njegov meni izgleda ovako

.

Otprilike je jasno šta je šta. Svaka povreda, bilo od vatrenog oružja, čudovišta, lomova izazvanih skokom sa previsokih platformi i slično, iziskuju hitno lečenje. Naprimer velike posekotine traže ušivanje. Ukoliko je jedna, ona će zarasti posle nekog vremena do te mere da treba samo zavoj i neće ometati igru, ali ukoliko imate slomljenu nogu igra je gotovo ne-igriva. Takođe veliki gubitci krvi znače gejm over, dugotrajno ne lečenje znači gejm over, prekomerna doza morfijuma (pomaže na kratko i smiruje stres) znači gejm over, pa čak i preterani strah znači gejm over. Što se preteranog straha tiče i Džek je samo čovek, apsolutno nespreman za stravu koja nije sa ovog sveta. Stoga kad se nađete oči u oči sa "Starima" (Nazovimo ih Bosovi na kraju svake etape), vaš puls skače, vid se muti, sve se krivi, čuje se ubrzano disanje, pa čak i nekontrolisano mrmljanje u bunilu. Nekad se da smiriti sa morfijumom ili samo čekanjem, a nekad jednostavno junačko srce neće izdržati.

Wll said Mr.Jack....well said

Negde na polovini avanture u Insmutu kada građani odluče da ste preterano njuškali u njihovom gradu kreće prvi napeti deo i tu po prvi put vidimo najjači adut igre. Strah, brzo razmišljanje i bezumlje u istom momentu. Uskoro dobijate i prvo oružje i tu ću vam dati savet.....gađajte glavu. Ne zato što je najefikasnije i najbrže umiru tako, već zbog štednje municije. Naći novu municiju u izvesnim momentima je kao pronaći sveti Gral. Nakon bekstva iz Insmuta i saradnje sa misterioznim agentom dolaze i vladini agenti rešeni da vide šta se to dešava u gradu. 

Naravno, pogađajte ko je izabran da se sam vrati i proveri donje nivoe postrojenja. Jack it is.
I pored popriličnog lutanja igra obiluje različitim okruženjem.
Posle Insmuta, imamo fabričku - lavirint etapu koju morate više puta obići, zatim katakombe koje vode u ogromnu vilu glavnog negativca, a u njoj..... pored obreda, prizivanja usnulih Bogova, gomile stražara i magije otkrivate sledeću destinaciju, a to je "Đavolji greben"



Iako sa krme deluje poprilično blizu, ova sekcija traje poprilično dugo, vrzmanjem po brodu, popravljanjem i vraćanjem istog u funkciju, a pred kraj kreće ludilo u kom sluge Dagonove kreću u napad na brod, kako bi odvratile moreplovce dalje njihove destinacije. Ubedljivo najzanimljiviji deo cele brodske putešestvije.

Kako otkrivamo da smo jedini preživeli na Djavoljem grebenu, tako vidimo da je on splet kamenja, pećina i vode. Srećom nema toliko lutanja kao u nekim delovima i jedini problem je taj šta uraditi sa talismanom koji smo našli još u Insmutu tj. kako aktivirati mehanizam koji nas vodi dalje u igru ili kako se čini, srce zemlje.












Sledeća etapa je podzemni grad, koji vrvi od ribolikih čuvara i ubrzo padamo u zarobljeništvo. Ovo je ujedno zadnja etapa igre i verovatno najduža. Treba pronaći sijaset stvari (Šta se sa čime kombinuje, gde ovo ide, šta, kako??) pobeći iz zatvora u stealth modu, tj. neprimećen, jer trčanje protiv pušaka nikad nije na dobro izašlo. Otkriti tajnu laboratoriju, pobediti užas pohranjen u vetrovitoj pećini i sve to ne da bi pobegli, već da bi došli do Hrama gde u kupoli leži poslednja prepreka na našem putu.



U jednom momentu dobijate svoje oružje natrag, kao i novu energetsku pušku koja se pokazuuje kao najbolje oružje u igri (nije džaba nađena tek na kraju) i uz mnogo nervoze i (u mom slučaju) umiranja i re-loadovanja igre stićićete do kraja. Jedna od neverovatno inovativnih borbi (u kojoj Bos ne radi ništa) je taj da morate koncentracijom i nekom vrstom astralne projekcije preći u telo naprijatelja koji vas napadaju, a pošto to traje kratko, kao i svuda u igri pravilo je "Think fast or die hard". Na vama je da otkrijete kako to funkcioniše. Sam kraj igre tj. epilog  ostavljam onom ko do njega stigne.

Možda se ovo čini kao prekratka igra, ali zaista to nije. Ona zapravo sadrži 11 poglavlja, sa podpričama u sebi. Otprilike ovako bi to izgledalo.

      1. PROLOGUE

          Hallway

            2. A VISIT TO THE OLD TOWN       

          Gilman Hotel

          Federal St.

          Washington St.

          Waite's Safe

     3. ATTACK OF THE FISHMEN

          Hogg's Upper Warehouse

          Warehouse Vent

          Hogg's Office

          Collapsed Building

      4. SEWER

          Sewer Stairs

          Sewer Scaffolding

          Methodist Church

          Crypt Sewer

          Bank Vault

          Water Tower

     5. JAILBREAK

          Sewer

          Garage Backdoor

     6. ECAPE FROM INNSMOUTH

          Cannery Storage

     7. THE MARSH REFINERY

          Bucket Track

          Pressure Control

          Upper Grinder

          Gold Purification

          Chemical Storage

          Electrolysis

          Elevator Maintenance

     8. THE ESOTERIC ORDER OF DAGON

          Smuggling Route

          Prison Cell

          Storage Room

          Temple of Dagon

     9. A DANGEROUS VOYAGE

          Bridge

          Small Storage

          Sleeping Quarters

          Main Storage

     10. DEVIL'S REEF

          Lagoon

          Hidden Shelf

         11. THE AIR-FILLED TUNNELS     

          View of Y'ha-nthlei

          Prison Cell

          Prison Entrance

          Crystal Chamber

          Ventilation System

          Laboratory

          Waterfall Source Chamber

          Forgotten Vault

          Temple Ventilation

          Hydra's Pedestal

Kako sve ima svoje mane tako i ova igra, no za mene one su sekundarne. Dakle. Glavni problem koji sam ja imao i koji je masovno kritikovan su bagovi i težina. Imao sam na dve verzije, dva različita problema od kojih se jedan rešava instaliranjem patch-a koji omogućava brže kretanje i veći damage na oružju. Morate imati na umu da ovo ni u kom slučaju nije laka igra. Obilatost frustracijama je prečesta iz razloga što igra ne funkcioniše onako kako biste vi hteli. Dovoljno je da se zaglavite ili zastanete pa da vas neko nezgodno pogodi, udar paranoje, da ostanete bez konca za ušivanje....kraj. Jedan deo u kom se beži iz pećine koja se raspada nisam ni mogao da pređem bez patch-a. Većina ljudi neće da se zaebava sa instalacijama kojekakvih dodataka, nego jednostavno odustane od igre. To je apsolutno razumljivo s obzirom da bih isto postupio da je u pitanju neka druga igra. Ovu sam stvarno želeo da završim. Drugi problem je "Save". Igru je nemoguće sačuvati bilo kad. Potrebno je u samoj naići na jedan od ovih simbola.

Simbol uokviren zvezdom označava mesto gde ste totalno sigurni od neprijatelja. Nailaženje ovih simbola je veća satisfakcija nego dobiti na nagradnoj igri. Što je opet minus zato što ako ste zaglavili na teškom delu, nema lakog izlaska iz situacije. Lutanje je takođe jedna od stvari koja može biti dosadna. U momentima Call of Cthulhu se pretvara u jednu od onih "Where the fuck do i go" igru. Fabrički kompleksi sa beskrajnim hodnicima u kojima ne znate da li ste već bili ili ne, prostorije koje liče jedna na drugu, konstantni backtracking čini da se malčice ubije žar igre. Stvar je u tome da ste propustili / prevideli neki prekidač, polugu ili neki item što treba da pokupute u svom tom tumaranju okolo - naokolo.

Sve u svemu i pored ovoga, jedna sjajna avantura. Najveća preporuka za ljubitelje dobrog horora prožetog jezom. Takođe, pored ostalih nagrada, dobitnik Gamespot-ove "Most suprisingly good game of 2005". Igra koja će svakako testirati vaše živce ali must play za sve ljubitelje Lavkrafta. Naviknite se na....

                                                  ....viđaćete ga često.