Regia Fantastica 8

Od sedam milijardi ljudi na ovoj mokroj lopti, koliko njih možemo nazvati imenom "kompletan umetnik"? Naravno, neki ljudi su talentovaniji od drugih, neko je i virtuoz, ali naći se u nekoliko vrsta umetnosti ili veština i ovladati u njima na svetskom nivou, nije mala stvar. Dejvid Bouvi je jedno od tih imena. Čovek koji je bio rođen za scenu i rođen da bude zvezda. Volele su ga kamere, volele su ga uši miliona, volele su ga žene, voleli su ga muškarci. Bio je pesnik, pevač, glumac, imitator... bio je kameleon. Intrigantna ličnost u najmanju ruku. Čovek bi pomislio da se o njemu može napisati sijaset naučno-fantastičnih priča, uzevši samo priče iz života. To sam mislio i ja, dok se zahvaljujući uredniku Tihomiru Jovanoviću nisam uhvatio u koštac sa temom.

Regia Fantastica je upravo ono što sam naslov nagoveštava. Zbirka naučno fantastičnih priča iz pera regionalnih autora. Nastala davne 2014-te godine u svega 51. primerku, doživela je svoje, godišnje, osmo izdanje o kome pišem danas. Svaka zbirka specifična je po tome što je tematski određena, počevši od omaža Herbertu Velsu, Filipu Diku, preko svetionika, vremeplova, nastavka filmova sve do Dejvida Bouvija. Tema broj osam me je zaintrigirala, prvenstveno zato što osim opštepoznatih podataka, nisam mnogo znao o samom pevaču. Znao sam da je glumio u nekolicini filmova, znao sam da je imao više "likova", kao i da je imao dva različita oka. Neko bi pomislio "zar to nije dovoljno?" Nisam bio ni blizu ideje o čemu bih pisao. To je bila jedna od stvari zbog koje sam želeo da se što pre dokopam zbirke... da vidim kako su se pisci snašli u temi i koji pogled su zauzeli.

Interesantno je da što više otkrivate detalja o nekoj osobi, iako naizgled nebitnih, lampice inspiracije lagano se pale. Čitajući o životu pevača, saznao sam da su postojali zdravstveni problemi, duboko ukorenjeni u DNK porodice Džons. Da mu je stariji polu brat bio veliki uzor i inspiracija, kao i da nije bilo njega, verovatno ne bismo imali Bouvija u ovom obliku i izdanju. Saznao sam da se jedno vreme bavio okultizmom, da je eksperimentisao sa svim mogućim supstancama i da je bio profesionalac u svakom poslu koji je prihvatio.

Još interesantije je to koliko nisam bio u pravu po pitanju šarenolikosti priča i ideja. Kada je fizički primerak stigao, bio sam više nego impresioniran dijapazonom ideja i veštinom sprovođenja istih u delo. Evo brzog preletanja kroz priče, bez otkrivanja detalja.

1. Svetislav Filipović Filip - Major Tom

Izgubljena posada, crna kutija i sećanje na razgovor sa "sadašnjim" majorom Tomom. Šta se desilo sa svemirskim putnikom i kakvu sudbinu krije crna kutija?  Priča bazirana na istoimenoj pesmi.

2. Marko Fančović - Alphaville 2

Bouvi je u ovoj realnosti divljeg zapada kameleon ubica. Dva likvidatora, na tragu jedan drugome, dolaze do iščekivanog sastanka u restoranu i konačnog obračuna. Rečima Gorštaka...  na kraju može biti samo jedan. 

3. Biljana Kosmogina - Gospodar milosrdne smrti

Priča koja me je oduševila svojom idejom i izvedbom. Gospodar drži veto nad likom i delom popularnog pevača, kao i totalitarnu kontrolu nad njegovom muzikom. Samo odabrani mogu da čuju tu muziku i u odabranom trenutku. Milosrdni gospodar to blaženstvo daje kao poslednji pokrov Edena. Dok je i milosrđe i dalje u opticaju...

4. Tihomir Jovanović - Odlazak mršavog belog vojvode

Volšebni prelaz iz sadašnjosti i Dejvidove svirke u srednjevekovno, nepoznato okruženje. Odlazak iz jedne realnosti u drugu gde mršavi beli pevač, postaje neustrašivi vitez-vojvoda i pravi heroj, makar na jedan dan. Odlična manipulacija vremenom i prostorom.

5. Ilija Bakić - Quik-squik-op-cvrc-prc

Naizgled šaljivo, ali ozbiljno napisana spejs opera iz ugla pauka s' Marsa. Njihova strategija, rečnik, odnos i pre svega velika mržnja prema prokletom Zigiju Stardastu.

6. Stevan Šarčević - Pregladnele

Barkerovska horor priča o submisivnom čoveku koji dolazi na vampirsku žurku. Pored spektra zadovoljstva, spoznaje i ostatak svog života... tačnije kakav će on biti. Predpostavljam, pisan po uzoru na Bouvijev erotski horor film "Hunger".

7. Tamara Berger - Red shoes for Dancing Blues

Let's dance, poručuje Bouvi. Interesantan pristup... tokom čitanja ove priče, nikako nisam mogao da se otmem utisku i atmosfere "Petog elementa". Tamara je Dejvida zaista napravila herojem. Sajber pank revolucionarom jednakih čarapa.

8. Saša Šebelić - Affame

Affame, francuska reč za "izgladneli", aludira na film "Hunger", čijeg uticaja ima u priči. Radnja se smenjuje između "onda" i "sada", gde kustos muzeja i čovek različitih očiju vode svoju priču. Interesanta, gotovo filmski ispričana priča.

9. Nenad Šakota - Zemlja nula

Bajkoviti SF o dečaku koji prati svoj san. I baš kao u snu, dolazi do osobe koja će mu pokazati njegovu suštinu i razlog postojanja, ujedno sudbinu i poslednje odredište. Vrlo lepa avantura.

10. Zlatko Geleski - Crna Zvezda

Čuli smo za izraz "Zvezda je rođena", ali ovde dobijamo detaljno objašnjenje zašto, ko i odakle? Gde prestaje Bouvi, a počinje Džons i da li uopšte može i sam da uvidi tu razliku?

11. Milan Simić - Čovek koji je pao na zemlju

Priču nam pripoveda lekar sanatorijuma. Da li je Dejvid Bouvi bio ono što jeste ili samo jedan od inteligentnih ludaka? Priča se prepliće sa stvarnim događajima vezanim za Dejvidovog brata Terija i stvarne tragedije koju je proživeo. K-pax?

12. Tanja Gavrlilović - Gost iz kosmosa

Simpatična SF priča  Asimovskih primesa o entitetu koje stiže na zemlju da nama, kao daleko primitivnijem obliku života pokaže neke, do tada nam, nedostižne stvari, a ujedno istraži zemljane i nauči nešto o našoj istoriji.

13. Adnadin Jašarević - I reč beše u Davida

Priča mozaik. Filozovska struktura, koja je rastrzana između biblijske i realne priče o Davidu, sa uplivima istorije i mitologije. Komplikovana naizgled, ali ništa komplikovanija od kompozicije pesme. Oko toga se sve zapravo vrti, zar ne?

14. Dinko Osmančević - Zvjezdani čovjek

Još jedna od priča koja predstavlja podvojenu ličnost. Deluzija čoveka i svetske zvezde. Zvezdana iz Sarajeva i Zvezdanog čoveka iz Holivuda.

15. Radovan Petrović - O duši i muzici

Fantazmagorično putovanje kroz sećanja i uspomene čoveka. Ne znamo šta je lucid, a šta san. Glavni objekat je kuća iz detinjstva u kojoj se vreme preklapa sa muzikom, a realnost sa prošlošću. Jedina konstanta je kreacija Dejvida Bouvija. 

16. Lazar Vuković - Talasi Athea-e

Jedan drugačiji pogled na entitet koji je predstavljao Bouvijevu umetnost. Priča je napisana iz ugla "običnog" fana koji doživljava prosvetljenje na jednom od koncerata "Dejvida". Vrlo interesantan prilaz temi. 

17. Goran Ćurčić - Čovek koji je pao na Mars

Ljubavna poruka voljenoj osobi jedinog budnog čoveka u univerzumu, kao i prihvatanje njegove sudbine. Igra reči i omaž Bouvijevoj karijeri provlačenjem referenci na pesme, filmove i albume.

18. Mile Kostov - Major Tom zemaljskoj kontroli

Rat besni između zemljana i Atilijanaca... major Tom se vraća na zemlju kao heroj. U svačijim očima heroj, osim u sopstvenim. Da li izdaja otkriva istinu i da li istina daje pobedu?

19. Petra Rapaić - As the world falls down

Evo jedne priče koja je bazirana po filmu "Lavirint". U ovom slučaju memljivi hodnici lavirinta kriju mračnu tajnu kralja Goblina. Mračniju nego što se na prvi pogled čini. Divlji dečko samo želi da živi, bude slobodan i ispuni svrhu svog postojanja.

20. Tanja Jočić Stamatović - Nikola Tesla to David Bowie

Vrlo zanimljiva postavka. Iako bazirana po filmu "Prestiž", vodi se iz ugla majstora za specijalne efekte, koji je učestvovao na snimanju filma. Akcenat je dat na međuljudskim odnosima, koliko ekipe koja vodi priču, tako između glumaca i njihovih alter-ega.

21. Alma Zornić - Iris

Kompleksna spejs opera sa sajberpank uticajem. Avanture se brzo smenjuju, čak na momente podsećajući na epsku fantastiku. Obilje likova i avantura, obilje izraza i bića, obilje aludiranja na Bouvija i jedno spašavanje udaljene planete spojeno na nekoliko stranica.

22. Nešo Popović - Maksimilijan Džons

Ako ne najoriginalnije, onda svakako jedno od originalnijih pristupa temi. Priča je jako kratka, pa da ne otkrivam previše... Sve u svemu, vođa se vraća sa druge planete nabijen znanjem koje je stekao. Držite prijatelje blizu, a neprijatelje još bliže.

23. Nataša Milić - Konačni preobražaj

Još jedna kratka priča o biću čije se poreklo ne može odrediti. Izrazito je lep i glavni problem je naći primalno biće čiji je oblik uzeo... ako je to moguće.

24. Ranko Rajković - Registar vanzemaljskih pojava

Originalna spojnica između Dejvida Bouvija i Endija Vorhola. Šta vezuje ova dva umetnika, osim što su u stvarnom životu obojica voleli da menjaju identitet? Da li su zapravo bili umetnici ili samo dve obične dangube?

25. Ivan Šokić - Svedok sa tamne strane

Spejs avantura koja teče brzo. Kao virtuelna arkada, akcija se smenjuje, dok detektiv leti iz jedne opasnosti u drugu pokušavajući da spase devojku. Baš poput "Totalnog opoziva", Mars je pun nindža, ubica i jurnjave.

Za sam kraj, ostavljene su tri poslastice za ljubitelje lika i dela Zigija Stardasta. Intervju sa jednim od najpoznatijih rock fotografa, čovekom koji je prvi put zaplakao i potrčao na vreloj kaldrmi dorćola. Brajanom Rašićem. Potom, Svetislav Filipović pripremio je iscrpnu biografiju, sa svim važnim detaljima, vezanim za Dejvida Bouvija. Na samom kraju, nekoliko tabli stripa fenomenalnog Vlade Veskovića i njegovih vizija futurističkog SF sajberpanka, kako bi i deveta umetnost bila zadovoljena i ispoštovana.

Nadam se da će ljubiteljima dela poznatog pevača ovaj prikaz makar zagolicati maštu dovoljno da bace pogled među njene stranice i nađu svoju odgovarajuću realnost i odgovarajući scenario svoje savršene priče. Zainteresovani za kupovinu ove anualne zbirke, možete se javiti uredniku Tihomiru Jovanoviću na FB stranicu.

"I don’t know where I’m going from here, but I promise it won’t be boring."

D.B.

Mladen Milosavljević - Večna Kuća

 

Znate onaj osećaj kad pogledate prvu sezonu fenomenalne serije koja vam rasplamsa maštu, zagolica i zaintrigira um, a onda kad je najbolje... kraj do daljeg. Tu dolazi neizbežan očaj jer treba sačekati godinu – dve do druge sezone i nastavka. Imao sam sreće da taj očaj izbegnem sopstvenim nemanjem vremena. Tek što su mi se slegli utisci o sveže pročitanoj „Jezavi“ ,a oduševljenje bilo na vrhuncu, izašla je i „Večna kuća“. Sve i da sam čekao tih par godina, čekanje bi bilo vredno. Tada nisam znao, ali sada znam da je ovo ta „druga sezona“. Mladen se opet pokazao kao izvrstan domaćin i pripovedač. Uz prepoznatljiv osmeh, dočekao nas je sa čašicom zlatne, domaće rakije, hladnom vodom što teče podno Livata i uveo nas u prostrani dom Kostadinovića. Seli smo, on je otpio gutljaj i krenuo u priču. Non stop se meškoljim jer, kao da odozgo čujem škripanje stare naslonjače. Što je čudno, obzirom da znam da gore nema nikoga. Hmm...

E sad... da pojasnim sve ovo. Onome ko nije čitao „Jezavu“, „Večna kuća“ će biti samo priča za sebe. Što u suštini i jeste. Međutim... ko jeste, videće povezane niti, protkane kroz ceo „univerzum“ Mladenove kreacije.  Inzmut u vidu Livata, Jezava u koritu Miskatonika, a umesto ribolikih maloumnih ribara, obitavaju seljaci, čiji život i sudbine su obeležene naravima njih samih. Te naravi čine akcije, akcije za posledice imaju krojenje budućnosti. Nažalost... tragedija se mnogo lakše kleše od sreće, jer za sreću čovek treba da se potrudi.

„Večna kuća“ je deo univerzuma „Jezave“, jer u njoj pratimo dešavanja u krugu jedne porodice. Naravno, kroz priču vidimo fragmente onoga što se u „Jezavi“ već dogodilo, isprepletana vremena, isprepletane sudbine generacija. Udatih, oženjenih, zavađenih, zaljubljenih, povezanih silom ili krvlju.

Ovu knjigu sam praktično pročitao dva puta. Čitao sam je u povratku iz noćne smene i pažnja mi je bila na nuli. Sve sam posle morao da dočitavam, kako bih povezao dešavanja. Kao neko, ko bi sopstveni stil pisanja opisao kao haotičan ili sa memento-like scenosledima, sad vidim kako je to. Ovde imamo preplet iz prvog u treće lice, iz mrtvih u žive, iz prošlosti u sadašnjost, stoga, vrlo je bitno čitati sa razumevanjem. Takođe, sam stil izražavanja varira od toga da li je pisano iz pera naratora, da li je pisano iz ugla demografske psihologije Livaćana ili jednostavno iz glave seljaka, njegovim prostim izražavanjem. Ovo je knjiga koja, pored toga što čitaoca vuče da čita dalje, jednostavno teče. Namerno sam napravio paralelu sa serijom, jer scenski, stiče se utisak kao da gledate stari film o životima ljudi koje ne znate, a saosećate sa njihovim sudbinama.

„Kuća“ je sazdana od više priča. Neke su duže, neke kraće, ali svaka čini jednu ciglu u izgradnji „Čuvarnice“. Priča prati sudbinu jedne porodice, a počinje sahranom. Glava kuće, Miodrag je umro i naizgled tu nema ničeg čudnog. Uz svetlost lojanica, tiho se priča, tiho se pije. Zaplet kreće kada ubrzo nakon toga unuk, nazvan po dedi, počinje da oseća „simptome“ bolesti koji ga vezuju za kuću. Što se više udaljava od njenog praga, tako kreće da kopni. Majka je očajna i uradila bi sve da ga izleči. Otac je naizgled nezainteresovan, izgubljen u svojim mislima i nelagodom kojom stara očeva kuća odiše. Ono što u svojoj brizi ne vidi, jeste da kuća utiče ne samo na njega, već na sve. Ne vidi da je dečakovo stanje daleko ozbiljnije nego što iko može zamisliti i ne vidi tajne sa kojima pokojnik umire. Tajne koje lebde nad čitavim Livatom, ne samo pod njhovim krovom. Ne vidi da dečak skoro pa više nije tu.

Kroz priče saznajemo neke od tih tajni. Saznajemo zašto ljudi čine stvari koje čine.  Saznajemo istoriju večne kuće i koliko duša je učestvovalo u njenom utemeljavanju. Pored stila pisanja i rečnika direktno iz suvih grla Livaćana, ova knjiga interesantna je i po tome što obiluje mitovima i pričama koje niste mogli čuti nigde.

Kako se bira savršen položaj za gradnju? Koji su rituali za odabir zemlje? Da li je ta zemlja podobna za uzgoj odojčadi ili će ukućane stići sudbina „Groblja kućnih ljubimaca“ južne Srbije? Kakva je odmazda neimara za loš tretman ili lošu reč? Da li treba uzimati tuđe, želeti više ili imati manje? Mladen poprilično dobro vlada ruralnim mentalitetom. Iako su likovi fiktivni, nije teško uvideti sličnost među stvarnima koje poznajemo lično. Kao što pomenuh gore, sudbine ljudi kroje se za šaku ponosa, šaku kovanica, jednu litru bliže cirozi, jednostavno, zao jezik ili zao pogled.

U suštini, ovo je folklorna fantastika sa elementima strave. Ti elementi strave su vezivno tkivo koje ovaj roman čini onim što jeste. Tragične sudbine, kako se čini, su konstanta kojom je proklet Mladenov svet. Protagonista romana, arhitekta je sopstvene sreće i, kako ćete videti, nesreće. Da li može duša da se nanese mistrijom i ostane večno među hladnim zidovima jeste ključno pitanje. Na čitaocu je da to otkrije. Takođe, kažu da krv nije voda. U ovoj knjizi, definitivno nije, jer... voda nema ukus. Krv ima.

Uđite u predvorje „Večne kuće“ i otkrijte misterije ispod natrulih dasaka. Kako se kreću senke i kako život može visiti o koncu. Bukvalno....

 

Mladen Milosavljević - Jezava

 

Kad sam bio mali, odrasli su pored svih ostalih sredstava za dobrobit moje sigurnosti, koristili i onaj najefikasniji... strah. Naravno da to tada nisam znao i da sam od tih priča zamišljao kojekakve karakondžule koje iz mraka vrebaju decu koja su neposlušna. Ipak... reč odraslih je nešto što mora biti istina, zar ne? Kako god, kroz istoriju se ta strategija pokazala vrlo uspešna. Od nasmejanog, punačkog dekice, koji deli poklone deci koja su bila dobra, preko baba jaga, pa sve do skandinavskog vladara snova koji deci sipa pesak u oči ako ne spavaju. Još gore... taj folklorni sijaset aveti, nesrećne sudbine čine još nesrećnijim kada se navodno dogode nekome koga smo poznavali u stvarnom životu. Taj neko ko je nestao, obogaljio se ili umro, biće ovekovečen aurom nesreće usled neposlušnosti zarad dobrobita odojčadi. 

Ruralni predeli prednjače u strašnim legendama, jer u nedostatku televizije ili interneta, reč mudrih staraca bila je zakon i jedino "provereno" verovanje. "Znaš li slepog Savu? E pa, oslepeo je jer je pogledao u bunar". Istina je da je siroti Sava oslepeo jer je pijan punio patrone za dvocevku, ali misija uspela. Detetu više neće pasti na pamet da  priđe strašnoj, mračnoj rupi.

No, da se vratim strahu i zašto mi je blizak. Nedaleko od moje kuće u selu, bila je  oronula, napuštena kuća, koja je ,jasno, privlačila našu dečiju znatiželju. Usled bojazni da se nešto ne obruši, potencijalnih zmija ili raznih povreda, rečeno nam je da tamo živi izvesni "bradonja" koji izlazi samo noću, a preko dana tu spava. Naravno da me je ta misterija još više morila i naravno da mi nije padalo na pamet da odlazim tamo sam. Poput operski raspevane žabe u crtanom filmu, taman kada bi se bradonja "pojavio" i neko od starijih ga "video", zamakao bi u šumu momenta kada bih usplahireno dotrčao da ga vidim. Baš nisam imao sreće.

Godinama kasnije, kada sam konačno ušao u to famozno zdanje, našao sam samo rastinje, propalu drvenariju i potencijalno izvrnuće zglobova. Vrlo bedno razrešenje decenijske misterije.

E sad... kakve veze ima sve ovo sa zbirkom priča "Jezava"? Upravo u odabiru horora, načinu, stilu pisanja, kao i njenim predstavljanjem čitaocima. Mladen je odabrao nama najbliži, folklorni, iskonski strah, baziran na mitovima i legendama, koje smo u nekoj varijanti verovatno čuli u određenom momentu života.

E sad#2 Ova knjiga je folklorna fantastika sa elementima strave, a ne horor u osnovi. Da pojasnim.

Jezava je ime koje najbolje opisuje atmosferu ove knjige. "Jeza" jeste ono što nas čeka između stranica, ali... ako ste očekivali torturu, gore, snaf ili bilo kakav vid brutalnosti, onda ovo nije za vas. Ova knjiga je zbir stradalnika, čije nesrećne sudbine su uz čašicu ljute šljivovice zapisane nad kamenim postoljem "zapisa". Tragedija je ovde neminovna i iako dolazi u bajkovitom obliku, ne nosi ništa manje brutalnu sudbinu od sudbina kakve su nam predočili bajkovita braća Grim. Imena uklesana u kamenu su jedno, ali način na koji je meso postalo epitaf, nešto sasvim drugo.

Ova knjiga pored toga što je zbirka priča, zbirka je i folklornih mitova i legendi. Po meni je povest, sazdana od dvanaest povezanih priča od kojih svaka može fukncionisati kao priča za sebe. Kao što pomenuh, jedan od najvećih kvaliteta ove knjige je način pisanja i odabir izražavanja. Moram napomenuti ovde, da je Mladen dplomirani antropolog/etnolog i ovo delo se u neku ruku može smatratio njegovom studijom i ličnom kolekcijom mitova koje je tokom godina sakupljao u pravom Vuko-Karadžićevskom duhu, koje je, kao takve, spojio u svoj univerzum što utječe u Dunav pod Smederevom.

Jezava je reka koja teče jugom Srbije, a njeno korito othranilo je mnoge generacije meštana, ali i pohranilo mnoge mračne tajne, koji su ti isti meštani želeli da u njoj udave. Svih dvanaest priča su isprepletane, a povezanost likova je prisutna direktnim potomstvom, sećanjem, pomenom ili samo legendom na tragediju. Zbog ovoga rekoh da je ovo povest. Crna istorija jednog mesta, u kojoj je svako imao svoju mračnu tajnu i svoju zlu auru. 

Način pisanja - tačnije jezik kojim je dijalog vođen je originalni, seoski jezik, pisan direktno iz glave ubogog, prostodušnog seljaka. Ovde se primećuje Mladenovo poznavanje materije, jer, čitajući ovo, stiče se utisak kao da priču slušate direktno od predaka, dok uz svetlo lojanice, čekate da prestane kiša. Najbolji primer je u tursko-srpskom dijalogu, kojim Mladen maestralno vlada. Neću otkrivati ništa, na vama je da zavirite međ' trošne kuće podno Jezave.

Takođe, osim jezika i samog razmišljanja seljaka, postupci su im jednako naivni i očajni... tj. ljudski. Svi smo mi vrlo svesni da nada umire poslednja i učinili bismo nezamislive stvari zarad nekih ciljeva. Ozdravljenja, ljubavi, života. Jedino o čemu ne razmišljamo jesu posledice tih akcija. Sada... te posledice su čistilište. Smrt u nekim slučajevima ni izbliza nije najgora stvar koja čoveka može zadesiti. Hladan tok Jezave zna da smrt je samo početak večnosti. A bivstvovanje u njoj, bira sam čovek. Nekada, neke stvari samo trebamo pustiti...  bar dok nam se ne ponudi alternativa.

U ovoj knjizi vas očekuju kleve, ljubav, zaveti, prokletstva, izdaja, pohlepa... ili jednostavno "pogrešno vreme na pogrešnom mestu". Knjigu otvara priča o starom radio voditelju, koji ima emisiju "Priče iz starog mlina". On se vraća u svoje rodno mesto, samo da bi otkrio da mu je sve ono što je voleo, brutalno oduzeto zarad koristi. Tu kreće i priča o Jezavi. Preko starog voditelja, prelazimo u narednih jedanaest priča, gde ćete se pitati "Kakve sad ovo veze ima sa prethodnom?", samo da bi vas jedno ime ili pomen određene lokacije vratilo u kolosek priče. Imaćemo posla sa napratama, omajama, zduhaćima i svim vragovima za koje niste čuli. Videćete da i Srbija krije svoje Ktulue, samo se malo drugačije zovu i ambicije im nisu toliko globalne.

Uz izuzetan ambijent, bitno je naglasiti da se i nivo jeze eksponencijalno povećava. Kulminacija onostranog dostiže svoj vrhunac i ovde vidimo na šta je sve čovek sposoban. Nije ovde reč o ugnjetavanju seljaka, kako se na prvi pogled čini, već šta radimo jedni drugima i zarad čega. Vremenski, knjiga je razbacana iz sadašnjosti u prošlost. Likovi i njihove sudbine se prepliću iz kolena u koleno, sa tek toliko vremenskog intervala da ih ne zaboravimo.

Ovo je jedna izvrsno izvedena mešavina narodskih strašnih priča, sa istorijskom potporom i određenom dozom fantastike, a sve to kako bi se napravio mali svet, koji se vrti oko jedne reke. 

Znam da sam jako malo rekao oko same radnje priča. Razmišljao sam se da dam kratak sinopsis svake, ali mislim da bi to bilo previše. Ovo je priča koja teče. Kada knjigu uzmete u ruke, svaka priča će vas, poput posebne bajke, voditi kroz svoju naraciju i kroz bolno razrešenje, preći u sledeću. 

Ukoliko i dalje imate pitanja ili nedoumice, prilažem YT link, gde možete čuti maestralno pročitanu radio dramu jedne od priča, nazvane "Zduhać". Tu ćete videti sve ovo o čemu sam pisao, a koga zainteresuje, knjigu može poručiti direktno od Mladena, kao i preko "Bedem" (kliknite ovde) izdavaštva koji je pokrenuo sa svojom boljom, lepšom i pametnijom polovinom.

Naravno, ukoliko vam se svidi "Jezava", Mladen je autor i romana "Kal Juga", kao i dečije poeme "Olalije", koja se takođe vrti oko folklornih priča, koje Mladen u ovoj formi čuva od zaborava.

Vault of treasure - Sajam knjiga 2018

Moje ime je Milan i ja sam alkoholičar. Otprilike bi to bio neki realan početak avanture zvane "Sajam knjiga" ....ili možda bolje avanture odvikavanja zavisnosti od istog. Doduše, ruku na srce, svi smo mi pomalo (sado)mazohisti po pitanju kolekcionarstva i trošenja fiktivnih "naših" para. Ove godine nije bilo apsolutno nikakve razlike što se tiče mojih visokih želja, niskih mogućnosti, nerviranja, visokih očekivanja, niskih cena, nerviranja, uspona hiperaktivnosti, pada morala, uspona želje za suicidom usled novonastalih izdanja za koje nisam znao....i za kraj.... nerviranja.
Tačno mogu da se zamislim kako u beloj košulji urlam iz sobe mekih zidova: "Dajte mi još samo tog Kinga, treba mi 32. izdanje iste knjige. Identično je kao prvih 31, samo što je logo pomeren za pola centimetra dole i kobalt-plava nije iste nijanse". Takođe, žaljenja je vredno to što sam svestan svih ovih činjenica, a sve radim naopako. Iskreno, ne znam zašto sve ovo delim na društvenoj mreži i to pred ovolikim brojem čitalaca, ako je neki i ostao, obzirom da sam za godinu dana imao čitava dva posta. Odlučio sam da za taj propust krivim smene koje radim, hroničan umor i hroničan govnarluk koji me je ophrvao u zadnje vreme. Ako sam nekom nedostajao, izvinjavam se od srca.....ali.....i'm back so let's rock.


Mort Sinder 

Ah.....Mort Sinder, Koliko samo ja taj strip nisam razumeo. Bio sam klinac koji je listajući Stripoteke voleo Konana, Tora, Asteriksa, Korbena (donekle skapiranog) i tome slično. Brećine sumorne ljude pogužvanih lica toliko nisam shvatao, da sam ih preskakao pitajući se šta će oni uopšte tu. Deceniju kasnije kad sam malo dublje zašao u Brećine radove, horor tematiku i dalje nisam našao odgovor zašto se stripom kao vrstom umetnosti jednako nazivaju Mort Sinder i kapetan Miki (dovraga). Ono što jesam skapirao je zašto je Breća ime koje jeste u svetu devete umetnosti. Nastao početkom šezdesetih godina, Mort je besmrtni, misteriozni čovek koji se posle smrti vraća i priča svoje sumorne, gorčinom prožete priče i doživljaje starom antikvaru Ezri. Ono što pored Hektorovog scenarija udara pečat autentičnosti je definitivno crtež. Smatram da gotovo niko kao on ne može da stvori utisak beznađa, tuge, noćne more, a opet emocija kao Breća. Vrhunac umeća crno belog stripa. Što se argentinske škole tiče, vi veličajte Maradonu, meni slobodno ostavite Breću, Hektora i besmrtnog Morta Sindera.

Isak Asimov - Trilogija o carstvu i Bogovi lično

Prošla nabavka knjiga poprilično je bila berićetna što se Asimova tiče, pogotovo njegovog opusa o "Zadužbini". Ekstremno mi je drago da je neko konačno uzeo da se ozbiljno pozabavi genijalnošću-prebukiranim mozgom Isaka Asimova i obraduje nas njegovim izdanjima, koja u celosti nismo imali još od davnog "Polarisa". Dakle....ne mogu dovoljno da preporučim genijalnost samog ciklusa o Zadužbini i svih knjiga koje se oko nje vrte (sedam). Iako nije preterano bitno poznavati svih sedam, bilo bi dobro da se u nekom momentu to pročita u celosti. Evo zbog čega. Asimov je, poput Tolkina, stvorio svet. Njegov svet je u budućnosti. Stvorio je galaktičko carstvo, napisao zakone robotike (i sam termin robotika), uništio matičnu planetu, doneo razaranje i stvaranje i dodelio nam čuvara u obliku kom najmanje očekujemo. E sad.....kroz sve cikluse koje je "Čarobna knjiga" objavila, "Roboti", "Zadužbina" i "Carstvo" se prepliću vremenski periodi, gradovi, ljudi i generalno istorija svega se shvata na samom kraju. Takođe je činjenica da je Asimov sve pisao iz različitih vremenskih perioda, što samo dobija na mistici i tome da kada sklopite deliće slagalice, dobijate veliku celinu. Imamo "Zvezde, prah nebeski" koja je razdoblje davno pre carstva, zatim "Svemirske struje", koje nas uvode u razvoj republike Trantor i na kraju "Kamičak na nebu" ili ran period Galaktičkog carstva.

"Bogovi lično" su zasebna priča i to ni manje ni više nosilac nagrada "Hugo" i "Nebula" za najbolji roman. Ukratko. Radnja je smeštena između našeg univerzuma i paralelnog univerzuma. Zemlja je u problemu. Ostala je bez energetskih izvora, a razmena energije dolazi iz daleka. U para-univerzumu žive bića koja se dele na Racionalce, Emocionalce i Parentale koji kad se spoje u trojstvo ili triadu, postaju jedno. E sad. Zamislite sedamdesetih godina da je neko pisao o seksu vanzemaljaca koji se dobija spajanjem, trenjem i preklapanjem. If your fragile little mind is not blown......onda ne znam šta nije u redu sa vama. U međuvremenu jedan čovek otkriva da to deljenje energije može pogubno uticati na budućnost zemlje i odlučuje da to obelodani. Ukratko, jedna od najboljih SF priča ikad napisanih.

Enki Bilal - Julia i Roem

Biću iskren ovde. Nisam preterano upućen u ovaj strip. Koliko se sećam, ovo je deo trilogije, nastavak na "Animal'z" koji je objavio "Veseli četvrtak". Mada, kad je Bilal u pitanju, zaista (po meni) ne može biti greške i tu prestajem da budem (bar 80%) objektivan. Opet, budimo iskreni, njegove priče znaju ponekad da budu poprilično konfuzne i razvučene ali kao neko ko pokušava da se bavi umetnošću, Bilalov stil crtanja koji je tokom vremena izgradio, a primetićete koliko je različit od ranijih radova, jeste ono što izvlači svaki minus koji priča može imati. Obrnuta stvar kao sa Sendmenom. Prvo što mi je zapalo za oko je to da je stil poprilično sličan "Animalz"-u, što znači da je skoro monohromatski. U Animalz-u, sve je sivo, plavo i hladno, skladno okolini, dok je ovde crtež nalik sepia-varijanti, što opet nije čudno, jer nakon propasti koja se u Animalz-u dogodila, svet se vratio u balans, a osim pustinje nije mnogo toga ostalo. Crtež je takav kakav i treba da bude, obzirom da smo se iz vode preselili na kopno. Zamislite post-apokaliptičnu Šekspirovsku baladu.


UT


Jebiga....ne može se sve znati. Za UT sam saznao da uopšte postoji neposredno pred sajam i ono malo rečnica što sam pročitao me je instant kupilo. Prvo. Korado Roi. Ne znam da li bih smeo da kažem omiljeni, ali definitivno jedan od top tri crtača Dilana Doga i jedne od meni najboljih epizoda zvane "Mefisto". Kada sam čuo da je autor Roi, a žanr post-apokaliptični horor, to mi je bilo i više nego dovoljno da uskliknem "Shut up and take my money" potpuno naslepo. Za one koji prate ovaj blog, možda su primetili da imam čudan afinitet prema post-apokaliptičnim stvarima generalno. Mizantrop na mom levom ramenu se zlokobno smeje dok ovo kucam. Filantrop na desnom blaženo spava. UT će se pod okriljem izdavača "Phoenix press" pojaviti u šest knjiga u HC i SC formatu, a unutra......Ljudski rod je sravnjen. Bića koja su trenutno na zemlji su sirova, vraćena u drevne, praiskonske običaje, a brutalnosti i apatije ne manjka. UT je biće koje je neustrašivo, a opet detinjasto. Njegov zadatak je da čuva grobnicu iz koje će ustati stvorenje nalik ni jednom do tad. To stvorenje, zvano Iranon će poremetiti balans društva i sveta generalno, a UT će mu postati saputnik u  predstojećoj avanturi.

Donato Karizi - Čovek iz lavirinta

Zamislite da bend čiji svaki album volite stagnira i odjednom izbaci ceo novi album na download. "Čovek iz lavirinta" je lepše iznenađenje ovog sajma. Upravo iz razloga što nisam znao da je knjiga izašla, već otkrih sasvim slučajno na štandu "Vulkana". Potegao sam novčanik iz kuka brzinom koje bi se uplašio sam Istvud, a Karizi momentalno skače na top 1 knjiga od koje ću početi čitanje. Pošto sam knjigu strpao u ranac, bez da sam čitao poleđinu, živo sam se pitao da li će nastaviti sa Vegom, Markusom, hoćemo li se približiti psihotičnom mastermajndu, da li će klupko bar malo početi da se odmotava ili će krenuti u dalje mršenje. Evo šta kaže zadnja strana:" Oteta kada je imala trinaest godina i dugo držana u zatočeništvu, Sem je najzad slobodna, ali i dalje u strahu za sopstveni život. Pored nje je doktor Grin, nesvakidašnji profajler, koji u Samantinom sećanju traži indicije koje ga mogu odvesti do njenog tamničara, čoveka iz lavirinta. Ali doktor Grin nije jedini koji progoni čudovište.
Tu je i Bruno Đenko, privatni detektiv nesumnjivog talenta, kojem je svaki novi dan poklonjen. Nestanak Samante Andreti njegov je stari slučaj, zadatak koji nikada nije priveo kraju, a sada ima priliku da se iskupi, da ispravi greške iz prošlosti. Na umu mu je samo jedna - da reši poslednju misteriju, uprkos tome što je prošlo tolko vremena.
Zato što Samanta ne zna da se njena otmica nije dogodila pre nekoliko meseci. Čovek iz lavirinta držao ju je u zatočeništvu petnaest dugih godina. A sada je nestao". Da.....sve ovo mi liči da ćemo dobiti još jednu izvrsnu krimi-triler-misterija-hororom prožetu priču u kojoj se možda pojavi još neki deo celokupne slagalice. Ubrzo ću videti. Ah Donato zašto nam to radiš.

Čarls Bukovski - Bludni sin, Faktotum i Žene

Kad već nisam počeo sa "Lom"-ovim, na ova izdanja "Nove knjige" sam bacio oko još prošle godine ali jednostavno se nije moglo izgurati sve. Prvi put sam se sa matorim pokvarenjakom susreo na "bleji" kod drugara gde sam, dok su oni igrali Fifu (ili nešto slično, za mene poprilično nedodirljivo) iz dosade uzeo da čitam "Bludnog sina" koji je bio kraj kreveta. Jedva sam se nakanio da ispustim knjigu iz ruke nakon sat vremena potpuno oduševljen novim načinom pisanja sa kojim sam se upravo susreo. Kad kažem nov način, mislim na jezik "smrtnika", koji svi možemo da razumemo i pronađemo se u njemu. "Bludni sin" donekle predstavlja autobiografiju Bukovskog, skrivenu pod pseudonimom Henri Kinaski. Ova knjiga opisuje jedno odrastanje buntovnog momka, koji nije siguran šta hoće, ali zna šta neće, a to je škola, naređivanje i podvlađianje. Odrastanjem uz nasilnog oca, majku pod očevom kontrolom i željom da se uklopi u društvo, on otkriva čari žena, masturbacije, cigara, tuče i alkohola.
"Faktotum" je njegov drugi roman, a po radnji bi otprilke bio nastavak "Bludnog sina". Devetnaestogodišnji Henri Kinaski je (konačno) izbačen iz kuće svojih roditelja i luta Amerikom u potrazi za bilo čime. Seleći se od grada do grada, radeći posao za poslom od kojih ni jedan nije voleo, Henri luta za šansom da se dokaže kao pisac. Ova knjiga nas ubacuje u vrtlog smrada dima od cigareta, pića, seksa, jeftinih pansiona i još jeftinijih prostitutki. Bukovski at it's finest.
"Žene" su u samom naslovu opis čitave knjige. Za razliku od Faktotuma i Sina, u ovoj knjizi lik Henrija je u kasnijem dobu, poznijih godina, zreliji i proslavljeniji kao pisac. Iako je zašao u godine, mentalno se ni malo nije smirio, pa svaku obožavateljku, pesnikinju, koleginicu, konobaricu koja je htela nešto sa njim, kakva god ona fizički ili psihički bila, nije hteo da uvredi odbijanjem. Ovde imamo način života skoro rock zvezde. Ko je gledao "Kalifornikaciju", zna o čemu pričam, s tim što Henk Mudi je malo doteraniji Henk Kinaski. Bukovski ovde na dosta duhovit način opisuje svoje doživljaje sa raznim ženama, a erotikom nabijen roman nas vodi kroz njegove seksualne poduhvate, plaćanja žena, psihotičnu Lidiju (u stvarnosti Lindu King), kasnije i njegovu ženu Saru (Linda Li). Fascinantan je način sa kojim se on bori sa svime i sa kakvom ležernošću i flegmatičnošću podnosi životne prepreke, manje ili veće.

Dilan Dog - Dnevnik



Kao veliki ljubitelj Dilana, skidam kapu "Veselom četvrtku" za ovo izdanje. Iako mi u ovom momentu nikako nije trebao dodatni trošak, poučen iskustvom "Majki i očeva", nisam hteo da se dovedem u situaciju da ovo izdanje čekam po aukcijama. Kao što samo ime kaže, "Dnevnik" predstavlja vremeplov kroz koji vidimo tridesetogodišnji razvoj i kreaciju detektiva nemogućeg. Počevši od sredine osamdesetih sa idejama Sklavi-ja, pa sve do danas, u dnevniku nas očekuju nikad viđene table i ilustracije, odbačene ideje, pisma, delovi scenarija, razgovori sa autorima, kao i strip specijalno urađen za ovo izdanje. Kroz ovaj naš, a i svoj lični dnevnik nas vode od davnih osamdesetih; Sklavi, Roi, Pikato, Kjaveroti, Stano, Kazertano, Venturi, Brindizi.... fenomenalna Paola Barbato, pa sve do Simeoni i Ratiger-a. Enciklopedija koju, ukoliko ste u mogućnosti, obavezno stavite na vrh liste prioriteta.

Robert Ejkman - More, poput vina tamno

Neko će pomisliti da me plaćaju za reklamu (uopšte se ne bi' bunio), ali ne mogu dovoljno da preporučim ediciju strave izdavačke kuće "Orfelin". Sve esencijalne ličnosti horora u književnosti su se našle na njihovim obojenim stranicama. Ljubitelji pravog horora jednostavno ne smeju propustiti nekoga kao što je Ejkman. Otprilike pre dve godine po prvi put na našem jeziku izašla je zbirka priča "Hladna ruka u mojoj" (Cold hand in mine) sa osam priča, verodostojnih originalnoj knjizi. Sada, imamo priliku da uživamo u novih sedam priča ovog majstora strave, a u zbirci se nalaze: "More, poput vina tamno", "Vozovi", "Tvoja se malena ruka smrzla", "Pratilac", "Unutrašnja soba", "Nikako ne idi u Veneciju" i "U šumu". Smatram da svako može da napiše horor (ubistvo, krv, hack and slash, čudovište, vukodlak sa motornom testerom koji se pojavljuje u ogledalu kad se pusti novi album Cattle Decapitation-a....) ili bar ono što je za njegovo poimanje horor. Takođe smatram da samo retki mogu da napišu dela iskonske jeze i pravog, mučnog straha. Ejkman je svakako u kategoriji broj dva.

Stiven King - Mobilni telefon, O pisanju i Zamka za snove

Kao i svake godine, uvek nekako dođemo do "el papa" Kinga. Počinjem da se preispitujem da li kupujem njegove knjige zbog kvaliteta ili zato što je  opsesivno-kompulsivni kolekcionar u meni rekao da mora da se ide do kraja. U svakom slučaju do sada nije mnogo izneverio. Iako je poprilično daleko od onoga što ga je napravilo Kingom, i dalje zna da oduševi (recimo "Buđenje"). Ovde imamo tri različite knjige. Hajde da krenemo sa jedinom koju sam od ove tri pročitao. "Zamka za snove" je snegom zavejana avantura o dečacima, koji nakon učinjenog dobrog dela bivaju "nadareni" specijalnim sposobnostima. Godinama kasnije dečaci, sad već odrasli ljudi, se suočavaju sa još jednom preprekom. Zaraženi nepoznati čovek u sebi nosi parazite koji nisu sa ovog sveta, a dobro delo ovog puta oduzima živote. Priča o prijateljstvu, žrtvovanju, borbi jednog ćoveka sa samim sobom i invaziji vanzemaljaca kroz telo i um. Ne gledati istoimeni film pre čitanja knjige. A ni posle čitanja. "Mobilni telefon" nisam čitao, a evo šta kaže opis: "Mobilni telefoni donose apokalipsu milionima ljudi koji ni ne slute kakva im opasnost vreba, brišući im iz umova i poslednji trag humanosti, ostavljajući sa sobom samo agresivne i destruktivne impulse. Oni koji nemaju mobilne telefone, poput mladog crtača stripova Klejtona Ridela, moraju da se bore za opstanak kako bi preživeli kataklizmu svetskih razmera". Sudeći po ovome, telefoni pretvaraju ljude u pobesnele zombije. Zašto mi to zvuči poznato? Svakako zanimljivo, a King je već imao ovakvih momenata svesno destruktivne tehnologije ("Kamioni" recimo). Proveriću. Treća knjiga "O pisanju" je najnovija od navedenog, a u njoj se nalazi isprepletan Kingov život, gde govori o pisanju kao poslu, načinu života, navici i moranju, sve iz svog ugla. Kako nas vodi kroz svoje odrastanje, tako nam otkriva ono što je naučio o samoj magiji pisanja. I kako sam kaže: "Zato pijte, pijte dok se ne napijete". Well said.


Andžej Sapkovski - Husitska trilogija

Ovaj simpatični, kreativni poljak postao je poznat širom sveta po svom "Witcher" (Veštac) serijalu, koji se preko knjiga binarnim putem prebacio i u svet gejminga. O samom uspehu video igara govori zanimljiv podatak da je u svetu prodato preko 30 miliona kopija. Dok se ta informacija lagano krčka u mozgu, najavljeno je i najnovije Netflix-ovo ostvarenje Vešca, a glumi ga poznati Supermen i veoma pasionirani gejmer Henri Kavil. Dok me septet knjiga o Vešcu nestrpljivo čeka da dodje na svoj red, jedino je logično da se kupi nov komplet o kome takođe ne znam ništa. Iako poprilično ispod slave "Vešca", "Husitska trilogija" nabojena istorijom, predstavlja pripovedanje Sapkovskog na malo drugačiji način. Smešten u Silesiju 1425. godine, radnja se događa za vreme Husitskih ratova, a Sapkovski je dobrim delom ispoštovao istoriju, ubacivši svoj pečat u vidu epske fantastike, mitskih bića, artefakta i junaka. Sastoji se iz tri knjige, a sam Andžej ga smatra svojim najboljim delom. Verujem, a uveriću se, nadam se, uskoro.

Soj - Komplet knjiga

Uradio sam nešto na šta uopšte nisam ponosan. Dobro....jesam malo ponosan. Prošle ili pretprošle godine sam jurio ovo izdanje kao nenormalan i nisam hteo/imao da izdvojim dve i nešto hiljade za isto. Na kraju sam uspeo da dođem do jednog (prvog izdanja) putem aukcije za desetak evra. Vrlo srećan bejah. No, ta sreća je trajala do ovog sajma kad sam na štandu naleteo na masovnu rasprodaju "Soj" boksa za 700 (slovima sedamstotina) dinara. Kupio sam ga opet iz čistog besa i inata. Svaka uvreda je čak i dobrodošla. Hvala.

Nekronomikon - Treće ultimativnho izdanje

E, ovo je nagrada za onoga ko je ostao veran i pročitao ovaj kilometarski post do kraja. Grand motherfucker koji se čeka još od momenta kada je bio najavljen. Za sve one koji nisu upućeni u istoriju Nekronomikona u Srbiji, "Everest media" su pre deset godina izdali ultimativnu enciklopediju koja je prostrla crveni tepih i Lavkrafta uvela na velika vrata pred nas. Prvo izdaje sastoji se od devetnaest priča, a štampano je u tiražu od 2000 primeraka koja su poodavno rasprodata. 2012. godine na svet je došlo drugo, dopunjeno izdanje sa nove četiri priče, beleškama o horor prozi, tvrdim uvezom, još više stranica u boji, sijasetom informacija, počevši od istorije, preko bibliografije do novih ilustracija. Tiraž je bio svega 300 primeraka i progutan je u jednom zalogaju. Ove godine, izdavačka kuća "Orfelin" je rešila da tu nepravdu ispravi i objavi potpuno redizajnirano, novo, treće izdanje Nekronomikona. Iako je izgubilo šarenolikost drugog (masne strane u boji i slike). to nikako ne utiče na kvalitet. Knjiga ima 25 priča (četiri nove), sa posebno urađenim korekturama prevoda i posebno urađenim ilustracijama, specijalno za ovu knjigu. Dakle.....sa ovom knjigom od skoro 600 strana, približavamo se kompletnom opusu Lavkraftovih najbitnijih priča prevedenih na našem jeziku, kao i novu analizu samog njegovog stvaralaštva, beleški o pričama, istorije Nekronomikona i
pogovora "Izvan ovog univerzuma". Za sve one koji nisu "ukačili" neko prethodno izdanje, kao i nove pratioce "kulta Lavkrafta", ovo je biblija kosmičke strave koju ne smete zaobići.

Tek nakon što sam ubacio ovu poslednju sliku, shvatih da sam totalno zanemario "Glas anđela". Trenutno sam previše izmoren da bih pisao o njemu, tako da ću ga ubaciti u sledeću nabavku knjiga. To bi bilo to što se tiče ovogodišnjeg sajma. Da li smo postavili granicu finansijskih mogućnosti. Da. Da li smo tu granicu ispoštovali. Ne. Da li ćemo kukati i sledeće godine ovako. Da. Da li ćemo se opametiti i ne praviti iste greške ponovo. Ne. Da li ćemo kupovati ista izdanja sa šarenijim omotom. Da. Da li ćemo prestati da uludo trošimo pare koje posle moramo da vraćamo. Ne. Hvala, to bi bilo sve za večeras, ja sam bio vaš vodič kroz ovo putovanje. Vidimo se ubrzo, a dotle....

Ne plašite se čitanja.

Polaris - Poslednji grad

Lako je uništiti svet. Mnogo lakše nego što izgleda. Bilo da je prirodna katastrofa, poplava, globalno zagrevanje, smrzavanje, izumiranje biljaka, bilo da je invazija zombija, rat, ljudska destrukcija, pobuna mašina ili jednostavno bolest, rezultat je apokaliptičan sa tragičnim ishodom. Ono što nije lako je biti svež Bog u novonastalom svetu....bar što se književnog dela tiče. Potrebno je na zgarištu stare napraviti novu, funkcionalnu civilizaciju od onoga što je ostalo. Obzirom na to da sam imao prilike da uporedim popriličan broj "ponovnih začetaka sveta" i post-apokaliptičnih rađanja, izuzetno mi je zanimljivo da vidim kako se pisci nose sa svojim idejama ponovnog početka. "Polaris" je upravo to. Umotan u ukrasni papir utopijskog društva, krije distopiju koja je nažalost jedino što je ljudskom rodu preostalo. Iako je ovaj vid tema obrađivan bezbroj puta, Snežana je uspela da mu da svoj lični pećat originalnosti.


Snežana Kanački, rođena je 1987. godine u Beogradu. Imala je sreću da svira gitaru u pank bendovima, obogaljenim lošim pevačima, kao i da objavi svoj prvenac za izdavačku kuću "Nova poetika". Nije imala sreću sa iskustvom u rijaliti programima, šundom i kičem, što je značajno uticalo na prodaju i reklamu njenog prvenca, a kao neko ko pokušava da se ozbiljno bavi pisanjem u Srbiji, takvi propusti sa njene strane su nedopustivi. Ostaje samo  da se nadamo da će se dozvati pameti i krenuti sistemom veliki brat za brata, drug zadruga.









Haj'mo sad malo ozbiljnosti za promenu, pa da prodremo u unutrašnjost zidova koji okružuju "Polaris". Sama radnja knjige smeštena je u 28-mi vek. Voda je progutala sve, a Noje je ovaj put sa šlaufom i mišićima otplovio u daljinu vičući "Svako za sebe!" Svet koji sada postoji, jedino je sigurno mesto na planeti i nalazi se na toplom Antarktiku, a grad "Polaris" je centar svega. Snežana se jako dobro snalazi u toj ideji "poslednjeg utočišta" i upravo ovde dolazimo do moje gore pomenute tirade o novom početku. Ono što mi se dopalo kao ideja je što Polaris nije samo bunker u koji se ljudski rod šćućurio, već je spomenik nekom svetu koji više ne postoji, a ujedno i riznica novog znanja, što znači da nije sve izgubljeno, već je ljudski rod nastavio dalje. Ne radi se samo o pukom preživljavanju. Trudiću se da ne spojlujem ništa, ali moram da spomenem par detalja. Polaris sam nazvao spomenikom zbog toga što se sastoji od sedam trgova koji simbolizuju sedam potopljenih kontinenata sa svim svojim znamenitostima. Ovde bi takođe bio dobar deo da naglasim istorijske činjenice koje potkrepljuju priču oko nestanka i nastanka, a ima ih taman toliko da ne udave. Sama turneja kroz grad je odlično osmišljena, a deluje kao da uvek ima još stotinu stvari da se doda. Obzirom na to da je Snežana studirala biomedicinsko inženjerstvo, iskoristila je priliku da se poigra i sa terminologijom stvari koje nas tek čekaju za koju godinu ili stotinjak. Volim kada neko uloži trud da objasni kako nešto radi i zašto je nešto tako kako jeste. Recimo proces određivanja posla kojim će se ljudi baviti.

Ideja određivanja posla nije originalna, da se razumemo (Futurama, Gataka....), ali je dobro ukomponovana, a to je ono što ovu knjigu čini dobrom. Kompozicija i način kako je ispričana.
Što se samog žanra tiče, celokupna priča je zamišljena kao futuristički SF, ali nije klasični. Lično, čitajući knjigu, imao sam utisak da me priča vodi od ozbiljne naučne fantastike, samo da bi se brzinom svetlosti pretvorila u LOTR-nalik avanturu sa epskim momentima. Pogotovo me je taj osećaj držao u momentima kada Leo i Viktor krenu u "quest" spašavanja ili priprema odbrane grada od Varguna. Opet, to svakako nije loša stvar. 

Iako u knjizi ima dosta likova, njeni glavni protagonisti su četverac mladića i devojaka od kojih svako ima svoju ličnost. Leo, koji se divi legendama o starom svetu, ali mu nije jasno šta se sa njim dešava od kada počinje da dobija "napade". Viktor, njegov najbolji prijatelj, naizgled opušten, sa jednom ličnom tajnom i za kraj bliznakinje Mirela i Anhela koje vezuje ljubav prema dvojici različitih momaka, a opet neraskidiva sestrinska veza. Na kraju krajeva ipak su naši junaci samo tinejdžeri i to se mora uzeti u obzir. Rade glupe stvari koje rade glupi tinejdžeri, ali u svemu tome ne mogu jedni bez drugih. Ljubav je ipak ono što ljude tera napred i da čine nezamislive stvari.

Ovde dolazim do prvog od moja dva problema sa ovom knjigom, da ne bude kako samo sipam hvalospeve. Prvi problem koji mi je "zapao za oko" je usko povezan sa drugim, a to je neiskorišćen potencijal da se od likova i naizgled sporednih dešavanja napravi čitava saga. Iako na kraju knjige piše "kraj prvog dela" (mali spojl), mislim da je moglo mnogo više da se izmrcvari od samih likova. Zatim da se produbi priča sa tajnim "kultom" u mirnom gradiću gde je tajna da "eto....ponekad neko nestane". Kult momenat, koji je totalno Lavkraftovsko obožavanje haosa (u malčice manjoj meri), brzo pada u senku drugih dešavanja. Bilo bi lepo čuti nešto više o tome, što bi produžilo još više celu misteriju sa Viktorom. Zatim "kraljica"......ko je, šta je, zašto je, kada je......mnogo pitanja. Drugi problem je sam završetak priče. Dolazeći do kraja knjige imao sam utisak da će sve stati na pola i da će sve ostati nerazrešeno do daljeg. Kulminacija je eksplodirala u zadnjim stranicama poput vulkana i sve se nekako prebrzo odigralo. Ali......uvek imamo ono magično ali. Knjiga je nastajala jedanaest godina i samim tim kako je Snežana sazrevala, tako je sazrevalo i njeno pisanje.
Ja na ovom blogu pre svega podržavam ideju, pa onda tek kako je ta ideja sprovedena u delo. Možda je i pogrešno, ali ideja je koren svakog proizvoda. Ova priča vrvi od ideja. Počevši od samog grada, preko svih futurističkih stvari sa kojima se susrećemo. Likova.....profesor Martin (genije i buntovnik), Virlab (simpatični virtuelni bibliotekar, koga ne mogu da zamislim drugačije osim sa uštogljenim jakim britanskim akcentom), sama kreacija Varguna i njihovog posebnog sveta među ljudima. A šta je, dovraga, Vargun? Pa....Vargun je biće koje se nalazi duboko među stranicama ove knjige i čeka da bude otkriveno od vaše strane. Ionako sam previše rekao.

Rekao sam previše, a opet ništa. Poslednji grad je priča koja teče. Nema komplikacija u pisanju, misterija, nerazrešivih zagonetki i razvlačenja oko nepotrebnih stvari. Poslednji grad je pre svega jedna avantura koja koristi ljubav kao pogon da spasi ljudski rod od nadolazeće propasti. Priča o izdaji, strahu, ultimativnoj žrtvi, životu i smrti. Momku koji nosi gen odabranog i lovcima sa planine. Devojci koja je zaljubljena i narodu koji želi da veruje.

Možda ovo nije prvenac ravan Tolkinu, ali je svakako prvenac vredan hvale i knjiga iza koje treba stati svom snagom. Ostanite tu jer je.......

Kraj prvog dela.

Goran Skrobonja - Nakot

Iako sam trenutno u haosu (mo'š misliti) i zapetljan u otprilike šest započetih tema, što nove muzike, što romana, stripova, repriziranje ove knjige me je nateralo da započnem i sedmu. Zaista ne znam zašto mi je toliko trebalo da na blogu ovakve tematike tek sad spomenem Skrobonju, ali nepravda će biti ispravljena koliko već odmah. I nema boljeg načina da se krene od početka nego rođenjem. A u ovoj priči rođenje jeste novi početak. Početak za jedne, kraj za druge. Ali.....

... Pre nego što pređemo na temu, Goran Skrobonja iza sebe ima poprilično zavidnu bibliografiju,  kao i obiman broj priča od kojih prva datira, ako se dobro sećam, još iz 1987. godine. Njegovo pisanje širilo se preko "Sirijusa", "Alefa", "Tamnog vilajeta", "Emitora" and so on, sve do "Fraktala". Verovatno najpoznatija njegova dela jesu "Nakot", "Vojnici Korota ili knjiga čuda", "Čovek koji je ubio Teslu", "Sva Teslina deca", kao i nekoliko zbirki priča "Tihi gradovi", "Šilom u čelo", "Beli šum", "Od šapata do vriska"....





Prvobitno napisan davne 1992. godine, roman "Nakot" premijeru je imao u "Emitoru", a svoje prvo fizičko izdanje doživeo je dve godine kasnije pod okriljem izdavačke kuće "Znak Sagite". Ako je verovati statistici, odštampano je samo 300 primeraka prvog izdanja i teško da se do nje može doći preko web prodavnica, ali tu je drugo, obogaćeno izdanje  "Paladina" iz 2011. godine. Za sve one koji su propustili prvo, ovo je obavezna lektira za sve ljubitelje dobrog horora sa sf elementima, a sa popustima koje Makart trenutno daje, jednostavno nema izgovora da se ova knjiga ne nađe na vašim policama što pre. A šta dobijamo u ovoj knjizi čija cena je trenutno ispod skuplje pakle cigareta? Unapred, mali spojler alert. Kao i uvek, ništa previše otkrivajuće, ali tu i tamo moram po nešto da uporedim.









Sam početak knjige udara kao gvozdena pesnica u stomak, brutalnim ubijanjem bespomoćne bebice i već nakon prve stranice, počećete da razmišljate o moralu i preispitivanju da li da uopšte nastavite sa čitanjem iste. E, tu imamo dve stvari. Prvo....razbijanje tabu tema. Da bi se izbegli klišei i monotonije, toga mora biti u svakom žanru, a pogotovo u hororu. Goran bez problema ovde piše o onome o čemu mnogi ne bi smeli, iako su možda i razmišljali u tom pravcu. Sve zarad sprečavanja javne osude kritike i čitalaca (Vidi ga bolesnik, o čemu piše....a ti beše čitaš horor?). Druga stvar, možda još bitnija je da, priučeni čitalačkim iskustvom mističnih početaka, ništa nije onako kako na prvi pogled izgleda. Tako da (wo)man up i čitajte šta pisac ima da vam kaže.












Što se stila pisanja tiče roman bih okarakterisao kao horor-triler, sa elementima SF-a (Znači plus, plus i plus). O radnji nešto kasnije. U predstavljanju romana, sam Goran (kao veliki ljubitelj i poznavalac horora) naglašava da je pisao pod enormim uticajem Stivena Kinga, a ispalo je da više liči na Džejmsa Herberta. Po meni, to je spoj oba, a po tome kako sam autor posmatra na njih, rekao bih da je to uspeh. Meni lično, za oko su zapali Kingovski detalji kojima je znao da naglašava kraj određenog pasusa u stilu "Sve sam rekao - ništa nisam rekao". Klasičan primer toga je prošlost našeg anti-junaka Aleksijevića a.k.a Stevana gde na kraju jednog dela kaže "...Sledeći put Stevan je Uroša video u avgustu i ubio ga je kao psa". Izgleda kao mini spojler, a ustvari je upravo nabijanje neizvesnosti. Šta se, dovraga, desilo u avgustu? Zašto ga je ubio? Kako ga je ubio? Male stvari koje stvaraju radoznalost i ne daju vam da ispuštate knjigu iz ruku.


Nešto što i King i Herbert imaju zajedničku je ubacivanje naizgled nebitnih likova koji su tu samo jedan pasus, stranu ili svega par rečenica, a tu su da njihova (obično brutalna) sudbina doprinese celokupnoj atmosferi romana, u ovom slučaju kolektivnom strahu koji lebdi nad čitavom pričom. Recimo u Herbertovom naslovu "Magla", imamo kompletnu pandemiju i haos izazvanu mističnom žućkastom maglom, koja ljude tera da rade nezamislive stvari jedni drugima. Nešto slično paklu na zemlji. E tu, pored glavnih junaka knjige, kojih naravno mora biti, imamo i dobar broj likova nebitnih za razvoj priče, a čiji maštoviti prekidi života samo još više doprinose opisu masovnog ludila. Kod Gorana, primeri za to su: Vojislav Ivanovic (firmaš sa ubitačnom glavoboljom), Anka (koja nosi sopstveni grešni nakot), Gabrijela, koja lebdi u ljubavnim razmišljanjima, Senad, koji lebdi u obećanjima drugih, pa čak i kraj Krnjevića, kralja videa.
Naravno, uvek moramo imati i neke likove koji će nam ostati u sećanju provlačeći se kroz ceo roman.




Glavni protagonisti Nakota su Nemanja i Jasna, kao dobri likovi, koji se bore da čovečanstvo spasu od crne sudbine koja se nad njim nadvila i Aleksijević, loš lik, koji se bori da čovečanstvo spasi od crne sudbine koja se nad njim nadvila. Hmm....ovde nešto ne zvuči kako treba. Idemo ponovo. Nemanja i Jasna možda jesu dobri junaci u pokušaju, ali lik Aleksijevića je do te mere maestralno odrađen, da čitalac ne može kroz gnušanje njegovim postupcima ipak u određenoj meri da navija za njega. Njegov lik je urađen vrlo slojevito i sa puno pažnje, a opet obavijen određenom dozom misticizma. Ne znamo da li je zaostao, glup, samo lud ili jednostavno sebičan u svom nagonu za preživljavanjem. Možda kompilacija svega. Ipak, koliko god on ne osećao ništa prema ovom svetu i ljudima, trudi se da ga spasi. Slažem se da je i to deo zadovoljavanja bolesnih potreba, ali učinio je više nego 95 procenata ostatka populacije. Dok se Nemanja i Jasna bore na svoj način, Aleksijević nam demonstrira svoj.

Takođe, ovde bi bilo dobro da nagasim skokove kroz vreme i prebacivanje iz starog u novo. To su stvari koje romanu razbijaju monotoniju i repetitivnost. Počevši od ruralne prošlosti Stevana (Aleksijevića), nabijene zabrađenim, gerilskim, partizansko-četničkim avanturama, preko spoznavanja sadašnjosti u kojoj se nova pretnja rađa svakim minutom, do ne toliko daleke budućnosti koja nam pruža sve osim jedne stvari. Kada je Džejms Kameron polovinom osamdesetih predstavio svoju viziju apokalipse koja će doći, on nam je ostavio tu jednu stvar koju Goran nije. Tračak nade za čovečanstvo. Ta nada, na momente prisutna, otišla je isto tako brutalno kao sam Aleksijević, a nas ostavlja da se pitamo. Šta će biti dalje sa nama? Koliko će nas ostati i da li će nas ostati?

Ovo sam verovatno trebao da napišem na početku, ali onda bi vas mrzelo da čitate do kraja. Koja je priča iza romana "Nakot", čemu ubijanje beba i kakve to veze ima sa prošlošću jednog seljaka i sadašnjosti poludelog penzionera u rampage mod-u? Naravno da neću otkriti mnogo, ali......nakon srećne nove godine u Beogradu rađaju se nove bebe i dok mirno spavaju u porodilištu pomišljamo kako nema lepše stvari od povećanja nataliteta na tako lep način. Međutim. Stariji ljudi umiru sa novim rađanjem. Ravnoteža u kosmosu? Majke se sve više brinu za bebe, toliko da ih ne interesuje ništa drugo. Majčinski instinkt prerasta u fanatizam teških razmera. Bebe, same po sebi nisu kako treba, a svega šačica ljudi to počinje da uviđa. Kreće borba od nekoliko ljudi protiv čitavog nakota, kroz nepravdu, uzbudljivo istraživanje i napetu jurnjavu, vodiće vas kroz Beograd sa grudvom od neizvesnosti u grudima, a ta grudva rašće do samog kraja.

Iako je pisan pre četvrt veka, čitajući ga, ni jednog momenta nemate utisak da je zastareo. I dalje je svež i vrlo lako se može smestiti u ovo vreme. Dok razmišljamo o tome da li ćemo ikada dočekati nastavak (Rise and fall of godfather Vlasta:), uz sve moguće preporuke, uzmite knjigu, zaronite u novo rođenje i uverite se zašto "Nakot" zavređuje da se nađe u samom vrhu srpskog horora.

Vault of treasure 2017

Kako bi ovo Youtuberi nazvali....“Things i’ve got recently“, iliti po naški najnovija nabavka. U iščekivanju ovogodišnjeg sajma knjiga lista želja ne da se ne smanjuje, nego ne smem ni da je pogledam. Ali..... tu i tamo se uvek nađe neka dobra knjiga, nešto za šta nisam ni čuo, a iz nekog razloga me je privuklo ili jednostavno deal kakav se ne sme propustiti (obično se pojavi kad nemam prebijene pare). Zahvaljujući internetu, na moju sreću i nesreću sirotog poštara, od početka ove godine bilo je svega po malo i nakupio se dobar stack svega i svačega. Pravi trezor haosa. Slažem se da je uvek moglo i bolje ali proklet sam kao kolekcionar i volim muziku podjednako, a finansije presušuju vratolomnom brzinom. Elem, dobar deo pročitan, neke još u fazi čitanja. Idemo redom.

ISAK ASIMOV - U susret zadužbini

Uh...odakle početi? Produktivnost Isaka Asimova je tolika da su se ljudi pitali kako je (i uopšte da li je) on zapravo uspeo da napiše sve ono što nam je za života ostavio. Ako je verovati sveznajućem mozgu interneta, iza njega stoji preko 500 (slovima pet stotina) knjiga tj. romana, naučnih radova, kratkih priča i eseja. Ljubiteljima naučne fantastike svakako je ostao najpoznatiji po svojim serijalima o Robotima i Zadužbini. Serijal o Zadužbini (Foundation) je toliko obiman, da zahteva svoj post i poseban osvrt na temu, a ovde ću samo ukratko dati jedan mali overview ovog izdanja. Genijalnost Asimova se ogleda u tome da iako je prva Zadužbina napisana 1951. godine, čak i danas nakon više od pola veka, te ideje ne da nisu zastarele, nego su još nedostižne. Glavni junak serijala je briljantni genije za metematiku Hari Seldon, koji uz pomoć matematičkih formula i jednačina otkriva psihoistoriju, nauku koja će moći da  u određenoj meri predvidi budućnost galaktičkog carstva i miliona planeta koje se pod njim nalaze. Kako bi zaštitio psihoistoriju, sam Seldon pravi dve zadužbine na suprotnim krajevima galaksije, u cilju održavanja i razvijanja moći same psihoistorije i čuvanja celokupnog znanja sveta do tad. Naravno, uvek su tu nepredviđene okolnosti i problemi koji prate celu ideju. Ipak je Hari samo čovek. Ova knjiga (čije naše originalno izdanje je ređe nego sveti gral) nije toliko revolucionarna kao prvi njeni delovi, što ne znači da je manje zanimljiva. Ovde nam se pruža uvid u privatni život i porodicu Harija Seldona i time malo uobličava priča, razbivši auru misterioznosti oko samog njegovog lika. Po prvi put, ovde imamo "običnog Harija", čoveka sa svim svojim manama i razmišljanjima, a ne mit i legendu kakva je postao posle svoje smrti. Prvi put zapravo vidimo koliki doprinos je dala njegova porodica, žena, sin, kao i  najbolji prijatelj koji je život zap(ostavio) radi zajedničke ideje. Ova priča je smeštena posle "Preludijuma za zadužbinu" i prati gotovo ceo život Harija i sam razvoj psihoistorije kao i sve probleme, stranputice, tragedije i nedaće kroz koje je Seldon morao da prođe kako bi ostvario svoj životni projekat. Svakako must read za fanove serijala.

GREGORI BENFORD - Strah zadužbine

Originalna serija o Zadužbini Isaka Asimova sastoji se od sedam knjiga od kojih je poslednja koju je lično napisao, gore pomenuta "U susret zadužbini". Nako njegove smrti priču su pokušali da dopune i uobliče još tri pisca. Prva od njih (naravno ne po godini, već po hronološkom redu dešavanja) je "Strah zadužbine" od Gregori Benforda, a po priči smeštena je otprilike između "Preludijuma" i "U susret zadužbini". Valja napomenuti da su sva tri nastavka autorizovana tj. dat je pečat odobravanja za njihovo izbacivanje. Gregori Benford pored toga što je pisac (nažalost nisam čitao ništa njegovo) je takođe i naučnik, tačnije astrofizičar, što me je svakako ohrabrilo u pogledu na sam poduhvat pisanja ove knjige. E sad da budem iskren, što se same knjige tiče, bio sam poprilično skeptičan po pitanju toga da neko drugi osim Asimova piše nastavak Zadužbine, do te mere da čak nisam ni hteo da se upuštam u ovo. Ali....prevazišao sam svoju zadrtost i sad sam negde na pola prve knjige, tako da nažalost ne mogui ništa specijalno mnogo da kažem, ali evo par zapažanja. Prvo, dobra stvar je što Benford posvećuje mnogo više pažnje psihologiji i razmišljanju likova, što ih samo približava auditorijumui. Kod Asimova je manje toga, a više delanja. Neosporno je da su likovi inteligentni i zanimljivi, ali Benford im daje malo više ličnosti. Malo lošija stvar je ta što mi u momentima roman jako sporo ide. Ne teče priča i ne tera me da ne ispuštam knjigu iz ruku. No, videćemo do kraja druge knjige, mada neosporno je da je uradio odličan posao i dao sjajan omaž zaveštanju koju je Isak Asimov ostavio.

DEJVID BRIN - Trijumf zadužbine

Kako sam se već upustio u ciklus o zadužbini, onda bi bio red i da stoprocentno kompletiram sliku o njoj. Druga knjiga koja nije pisana od strane samog Asimova je "Trijumf zadužbine" i po hronologiji dešava se posle "Zadužbina i Haos" romana od Grega Bera (jedina koju još nemam). Autor ove knjige, Dejvid Brin, kao i Benford je naučnik, dobitnik zavidnog broja nagrada za naučnu fantastiku, pa čak i konsultant u NASA-i. Odličan CV za pisanje ove knjige što se mene tiče. Pošto je, naravno, još nisam pročitao, bacio sam pogled o čemu se radi i sudeći po ocenama, čini se da je Brin zaista dostojan naslednik Asimova. Što se same radnje tiče, zaista nisam hteo da spojlujem samom sebi i da ulazim mnogo u to. Što bi se reklo i wanna be suprised. Knjiga je za razliku od druge dve više nego duplo kraća, tako da bi trebalo da se brzo pročita. Po nekim vestima, Brin je počeo sa radom na nastavku ove knjige. Approved na neviđeno.

SERGEJ LUKJANJENKO - Šesta straža

Lukjanjenkovu heksalogiju možemo posmatrati na više načina. Kao dečju i donekle infantilnu, dobro započetu ali besmisleno produžavanu, još samo jedan od vampirskih serijala ili prosto kao bajkovito-urbanu razbibrigu. Ja sam odabrao ovu poslednju opciju i poprilično sam uživao u svakom delu. Naravno, tu i tamo se provuče poneki jeftin momenat, ali sve u svemu ovo je daleko od dečije priče. U suštini ovo je modernistička borba za prevlast između dobra i zla. Mada.....ko je danas dobar, a ko loš? Svi su slatkorečivi i obećavajući, dok iza leđa svi spletkare i prećutkuju nešto zarad sopstvene koristi, a opet rade u korist svetu. Sve to uz strogo poštovanje pravila i obimne papirologije. Otprilike kao državna firma....samo što plaćaju. Ukratko svet je prepun dešavanja iza očiju običnog naroda. Vampiri, vukodlaci, veštice i magovi su svuda među nama, ali ne mogu da rade šta im se prohte bez prethodne registracije i podnošenja zahteva za svaku akciju (bacanje čini, pijenje krvi....). Radnja je smeštena u srcu Moskve i prati delanje dveju straži (noćna i dnevna). Straže su ekvivalent policiji iz senke (ko je gledao "Man in black" otprilike zna o čemu pričam) i sa njima kao marginama prolazimo kroz sve njihove napore da sačuvaju Moskvu uz međusobna nadmudrivanja i koškanja sa glavnim protagonistom na čelu, Antonom Gorodeckim. Svaka knjiga prikazuje određen, naizgled nerešiv, problem sa kojim straže moraju da se izbore, a najčešće usko povezani sa lično Antonom, njegovom porodicom i njegovim odlukama. Sve to protkano mitovima, legendama i različitim likovima koje svi dobro znamo. Pored same priče, provlači se dosta ozbiljnosti i realnog problema rasuđivanja. Da li uraditi opciju jedan, pa da ispadne loše ili opciju dva pa da ispadne loše na drugi način? Šesta straža predstavlja poslednju prepreku u kojoj Anton mora da načini ultimativnu žrtvu. In conclusion, vrlo maštovito i zabavno. Preporuka za sve ljubitelje fantastike sa elementima trilera. Ipak sumrak nije samo sumrak, bitno je znati gledati.

DEJAN OGNJANOVIĆ - Naživo

U virtuelnom svetu, poznatiji kao Ghoul, Dejan se bavi mračnom stranom sveta. Horor u svakoj svojoj formi mu nije stran, počevši od književnosti, preko stripa do kinematografije širom planete. Kao kritičar, esejista, hororičar (ako to nije legitimna reč onda prc, moje!), po prvi put je u svom sirovom užasu predstavio svoje čedo broj jedan pod nazivom "Naživo". Sudeći po Gulovoj biografiji i interesovanjima, pitanje koje se svima nameće je: "Šta se nalazi u "In Vivo" kotlu"? Moj odgovor je: Upravo ono što treba da se nalazi. Mrak, horor, morbidnost, užas, perverzije, sperma, krv, suze i sam đavo. Ukoliko vam se to ne sviđa...gospodo na pogrešnom ste mestu. Ovo je jedan od najhrabrije i najgrublje napisanih romana kod nas. Iako ima svojih mana i svakako da nije savršen, ideja je najjači faktor. Dejan, glavni lik je antisocijalna i donekle mizantropski nastrojena ličnost koja radi u video klubu erotike. E sad, da ne dođe do zabune, jeste ovde ima popriličan broj perverzija i jeste, opisuje se svaka od njih, ali poenta, bar koliko sam ja shvatio, je u tome da Dejana sam čin seksualnosti ne interesuje toliko koliko pokušava da dostigne onaj ultimativni nivo spoznaje horora i mraka u svakom obliku kako bi došao do samog "ličnog Azatota", boga ludila (auh al me puče deja vu). U svakom slučaju put ga navodi do Prištine u potrazi za zabranjenim snaf filmom, a otkriva deo morbidnog rituala koji se greškom našao na kaseti. On u tom ritualu vidi nešto što običnom smrtniku nije namenjeno i definitivno nešto što nije sa ovog sveta i van ove realnosti. Dovraga, nadam se da ću stići da uradim poseban post o ovom romanu. Žanrovski, ova knjiga nije čist horor, iako sam to nekako očekivao. Ova knjiga je misterija, prožeta Lavkraftovskim elementima sa taman toliko horor elemenata koliko treba. Ono što nas, čak i podsvesno vezuje za ovo podneblje, Ognjanović je ovde poprilično dobro uspeo da nam dočara. Život(arenje) u Srbiji, a pogotovo prašnjave ulice Prištine sa nabojem netrpeljivosti koje se oseća u vazduhu. Mane ovog romana ću da preskočim, jer mi se sama ideja toliko svidela da nema smisla kvariti kompletan ugođaj. Kult mračnih ljudi, rituali, zlo koje nam diše za vrat je samo početak. Iako je radnja malčice ubrzana pri kraju, to mu ni najmanje ne smeta. Ukratko ovoliko (za sad). Ognjanović je najavio moguć nastavak ove priče, koju ću svakako sa pažnjom dočekati. Treba nam više ovakvih knjiga.

STIVEN KING – Ko nađe - njegovo

Neki kažu da je Kingovo vreme odavno prošlo i da su mu ideje presušile. Da li to odražava manjak svetskih bestselera, ekranizovanih u kultne filmove ili jednostavno činjenica da je prešao u duge žanrove, ja ne znam. Ruku na srce, za mene koji smatram Kinga jednog od najboljih i svakako najkreativnijih pisaca horor tematike, ova knjiga mu je daleko ispod nivoa koji on realno može da dostigne (bar po pitanju imaginacije i inovativnosti u idejama), ali to svakako ne znači da je pred nama loša priča. Naprotiv. Da ju je napisao neko od poznatih imena specijalizovanih za krimi žanr kao što je Paterson ili Koneli, verujem da bi čitaoci visoko digli palac u znak odobravanja. King nam ovde ne donosi ništa što već nije viđeno, ali priču pripoveda sa iskustvom prekaljenog majstora. Sama ideja romana se vrti oko poznatog pisca Džona Rotstajna, koji se povukao u ilegalu i prestao sa objavljivanjem knjiga. Moris Belami, gotovo poludeli fan njegovog književnog junaka dolazi do pisca sa namerom da mu preda beležnice u kojima je zapisivao svoje dalje ideje. Taj susret se tragično završava i Moris odlazi u zatvor na dugo vremena zbog totalno druge gluposti koju je napravio. U međuvremenu dok Morisovo tamničenje ulazi u anale, momak po imenu Pit nalazi novac koji je ovaj ukrao od Rotstajna i beležnice koje sadrže još dve gotove knjige. Problemi počinju kada Pit, kako bi pomogao porodici, pokuša da preproda neku od beležnica ljigavcu koji je davni Morisov prijatelj. Da zlo bude još veće Morisova kazna ističe i nekad gotovo poludeli Moris, sada je totalno lud i vođen bolesno fanatičnom željom da pročita beležnice kreće po svoje, usput sejući smrt. King ovde pokazuje svoje umeće stvarannja napetosti i akcije dok se vrtlog vijori u opštoj jurnjavi za Pitom, beležnicama i spašavanjem gole kože. Ovde nema skrivenih karata i misterioznih ubica. Sve je na otvorenom. Pitanje je kako i da li je uopšte moguće pobeći od muške Eni Vilkes i obožavanja ravnog još od "Mizeri" dana.

STIVEN KING – Buđenje

E ovo je druga priča. Hajde prvo da razjasnim jednu stvar u startu. Verovatno ću napisati ceo post o ovome, ali za sad ukratko. Ja ne ocenjujem knjige toliko na osnovu samog pisanja, stripove na osnovu crteža, filmove na osnovu kadrova ili pak glume, ja se divim nečijoj ideji i načinu na koji je ona sprovedena u delo. Nečijoj sposobnosti da izmašta nešto novo ili originalno. Pa čak i spoj starog i novog u pravim rukama zna da bude čisto zlato. Sad tu dolazi efekat „To sam mogo i ja“.... E pa druže, što nisi, on jeste. King ovde nudi možda ne originalan zaplet, to je već viđeno, ali rasplet je genijalan. Pun rivju sa mojim utiscima imate ovde. Ovakvim romanima dokazuje zašto je došao na poziciju na koju jeste.

STIVEN KING – Mizeri

Zlatni Kingovi dani. Definitivno jedan od bisera njegovog stvaralaštva. I svakako jedna od najboljih i najuspelijih ekranizacija njegovih dela (čitaj Šajning) sa maestralno-psihotičnom Keti Bejts u glavnoj ulozi. Ova priča je toliko poznata, da se čak neću ni truditi da je preterano opisujem, ali u kratkim crtama za mlađu generaciju i one koji još nisu čitali ovo delo, a nekako su nabasali na moj blog evo kratkog sinopsisa.

Poznati pisac Pol Šeldon doživljava automobilsku nesreću usred nedođije. Od svih pogrešnh osoba na ovom svetu, zapao je kod fanatične obožavateljke Eni koja će svoje divljenje i opsednutost njegovim likom pretvoriti u manijakalnu torturu i zatočeništvo kako bi promenio kraj svoje knjige. Ovde King sjajno barata sa psihologijom likova, dočaravajući nam kako se bezazlena stvar može pretvoriti u nešto nezamislivo. Eni ovde bukvalno gravitira između lucidnosti, histerije i monstruoznosti preskačući smene raspoloženja od kojih bi se i bipolarna osoba sa najtežim oblikom posramila. Pol sa druge strane nema mnogo izbora. Njegova raspoloženja se menjaju zavisno od nepredvidivih Eninih. Očaj, bes, pretnje, ulagivanje i dodvoravanje, sve je deo predstave koja za cilj ima da mu donese izbavljenje i spas i kao u "Isijavanju" ili "Keri", King nam odlično predstavlja psihoze i bolesti svakog od likova na načine kakve malo ko može da izvuče. U suštini pokazuje nam da za pravljenje dobre horor priče uopšte nema potrebe za litrama krvi, iznutricama i manijacima sa sjajnim sečivima. Psihološka bol nekad je gora od fizičke. Pol Šeldon je osetio obe. Čekirajte knjigu ili makar film i pogledajte zašto je Oskar otišao tamo gde treba.

STIVEN KING – Mrtva zona

Iako je "Mrtva zona" jedna od poslednjih Kingovih knjiga koje su izašle kod nas, sama priča je daleko od nove. Original je napisan još krajem sedamdesetih i knjiga je čak doživela svoju ekranizaciju pod rediteljskom palicom genijalnog Dejvida Kronenberga. Film sam gledao toliko davno, da su mi u glavi ostali samo fragmenti istog, a knjiga je u fazi čitanja upravo dok pišem ove redove. Iako nemam kompletnu sliku u glavi, podeliću ovo što znam. Ovde King po možda prvi put odstupa od svoje zone komfora, tj. horora, žanra u kome je najbolji i donosi nam naučno fantastične elemente prožete misterijom. Džoni Smit doživljava nesreću kao dete i od tada ima blage predosećaje onoga što će se dogoditi u budučnosti. Navikao da živi sa tim, zaboravlja da mu se to i dogodilo dok mu nova nesreća gasi mozak i baca ga u mrtvu zonu na četiri i po godine. Nakon buđenja iz kome on otkriva da je srećni dobitnik prokletstva da vidi strašnu sudbinu koja čeka celo čovečanstvo. Početak koji obećava, a veliki zaplet tek treba da usledi. Za sad palac odobravanja je gore.

STIVEN KING - Lisina priča

Ovo je knjiga o kojoj nemam apsolutno nikakvog pojma, Da li je dobra, da li je loša, ko zna. Mada....mišljenja su vrlo oprečna. Koliko mi se čini ovoj knjizi treba prići sa oprezom, jer oni koji su navikli na Kingov bolestan um, debelo će se razočarati (Sudeći po kritikama koje sam čuo i pročitao) No, ne sudi knjigu po koricama, kako mudrost glasi. Evo opisa koji se nalazi na poleđini:
"Mračna i dirljiva hronika smeštena u ruralne predele Mejna (Now this is new!). King nastavlja da nas opčinjava svojim talentom....." 
Lisina priča je u stvari čudesna priča o braku, ljubavna priča puna snage i nežnosti, vrhunsko delo jednog od najboljih pripovedača savremene književnosti. Lisi Landon, udovica čuvenog pisca Skota Landona, najzad je rešila da se pozabavi zaostavštinom svog pokojnog muža. Dok prečešljava njegove rukopise i memorabilije, preplavljuju je osećanja i uspomene na njihovu ljubav i zajednički život. U isto vreme, Lisina sestra Amanda doživljava nervni slom, a jedan poremećeni obožavalac preti Lisi da će je ubiti ukoliko mu ne preda sve Skotove rukopise. 
Wow....koliko poremećenih fanatika u jednom postu. Gotovo da sam se popišao na svoje reči o Kingovoj raznovrsnoj imaginaciji i kreativnosti što je sit nahvalih u "Buđenju". No, iako ovo nije baš da vrišti originalnošću, a ne mogu ni da skapiram gde je materijal za ovih 500 strana daću mu šansu. Ipak, prepredenjak je to matori, zna da iznenadi neočekivano.

RANSOM RIGS - Biblioteka duša

Uradio sam upravo ono što sam rekao da neću da radim. Pogledao sam film pre nego što sam stigao da pročitam sve knjige. Kao ljubitelj velikog dela stvaralaštva Tima Bartona, poneo me je hajp dignut oko izlaska prošlogodišnjeg filma  "Miss Peregrine's Home for Peculiar Children". Pored dobrih kadrova i sjajnih ideja, slaba mi je celokupna izvedba. Shvatam da je knjiga za omladinu, a ne za decu, ali je mnogo šareno, mnogo veselo i samo sam čekao istraumiranog zeca koji uvek kasni ili Vilija Vonku da se pojavi odnekud sa Umpa lumpa pesmom u pozadini. Ajd malo šalu na stranu, Barton je majstor svog zanata, mada kroz ovaj film mi je konstantno nešto falilo. Ne mogu da kažem da je loš, ipak je procenat uživanja bio mnogo veći nego procenat smora. Samo smatram da je mogao da unese još malo tog mraka koji se provlači kroz celu knjigu i da na bolji način istakne još horor momenata. Sama knjiga je ozbiljnija i ne tretira čitaoce kao decu. Rigs odlično barata sa pripovedanjem i ima više nego par ekstremno dobrih ideja i creepy momenata. Sve to je upotpunjeno sa meni jednim od najboljih stvari, a to su stare fotografije čudnovate dece kojima knjiga obiluje. Svakako preporuka za odličnu avanturu u kojoj vas čeka dečak u kome žive pčele, fantastično morbidni blizanci koji ne govore ništa, devojčica lakša od vazduha, vremenske petlje, nevidljiva čudovišta i još mnogo toga. Nakon porodičme tragedije, šesnaestogodišnjeg Džejkoba put odnosi na malo ostrvo na kom nalazi ostatke doma za čudnovatu decu gospođe Peregrin. Pošto je o njoj slušao samo iz dedinih priča, Džejkob počinje da shvata užasnu istinu o domu, kao i da su deca još možda živa i da se u mraku krije još nešto čudnovato. Samo zlo. Thumbs up za vamp Evu Grin.

DŽO HIL - Kutija u obliku srca

Iver zaista ne pada daleko od klade. Nakon pročitanih "Rogova", vrlo me je zanimalo šta Hil još ima da kaže. "Kutija u obliku srca" je njegov prvi roman za koji je čak dobio i Bram stoker nagradu kao najbolji prvenac. Da li je zaista toliko dobar? Možda su se meni lično "Rogovi" svideli više zbog sirovijeg pristupa, ali Hil je svakako daleko od posustajanja. Otprilike slična priča važi ovde kao i za Kingovu "Ko nađe-njegovo". Da li je "Kutija" mind-blowingly revolucionarna. Nije. Da li je sjajna knjiga. Abso-fucking-lutely. I opet kao kod gore mu pomeutog oca ni ovde nema misterioznog ubice iz mraka, niti neke neshvatljive sile čovečijem krhkom umu. Ovde imamo čisto zlo u poteri, a pitanje je kako se izvući i pobeći od istog? Uspešni, sredovečni roker Džad, kako bi dopunio svoju kolekciju morbidnosti, preko interneta kupuje duha u vidu starog odela. Samoživ, besan i isfrustriran kakav je periodično po prirodi, Džad u početku i ne primećuje čudne stvari koje počinju da se dešavaju nakon kupovine odela. Nakon prve smrti i saznanja da duh nije nimalo bezazlena i fiktivna priča bes se pretvara u strah. Kako ubiti nekoga ko je već mrtav? Sa devojkom zvanom Florida, verovatno jedinom osobom kojoj nešto znači. Džad kreće na očajničko putovanje. Tu će, hteo ili ne. upoznati sebe na načine koje nije ni slutio, otkriti nova osećanja i vratiti sećanja iz prošlosti koja se svim silama trudio da potisne. Još bitnije, odrediće životne prioritete i otkriti tajnu koja se krije iza duha, potpaljenu bolesnom žudnjom. Odličan, do kraja napet roman koji nam poručuje "Pazite šta radite, nikad ne znate kada se prošlost može vratiti da vas progoni.

IDRIS ŠAH - Orijentalna magija

E ovo imam na radaru već poprilično dugo i bukvalno je stigla dan pre pisanja ovog posta. Idris Šah, iako rođen u Indiji, veći deo svog života je proveo u Enlgleskoj. Najveći broj dela mu je posvećen Sufizmu (mistički, ezoterijski oblik islama koji otprilike stoji iza toga da tvorac nije neka transcedentna nedostižna sila, već da kroz samospoznaju, asketizam i ljubav mogu dostići jedinstvo sa njim). Od najranijih Idrisovih rukopisa, opčinjen je samim aspektom magije i veštičarenja. Prvobitno izdata 1956. godine, "Orijentalna magija" se može smatrati kao enciklopedija znanja koja je nakupio tokom svog petogodišnjeg putovanja i učenja širom Evrope, Afrike i Azije. Obogaćena ilustracijama, ova knjiga nam donosi neke od tema kao što su: Jevrejska magija, Natprirodno u Vavilonu, Egipatska magija, Džu - Džu, Fakiri, Prizivanje duhova, Iranska magija, Snaga misli, Indijska alhemija, Ljubavna magija, Okultne veštine u Kini....
Knjiga koja je smatrana kapitalnim delom svog vremena o zabranjenim znanjima sa istoka.