Izgužvane misli - Branko Golubović

Goblini su u jednom momentu za mene predstavljali pravi fenomen. Ne toliko u muzičkom smislu, koliko u pogledu kosmičke pravde. Dakle.....kao što je kiša bila neizostavni deo koncerata Goblina, tako je neka viša sila mene konstantno udaljivala od njihovih nastupa. Posle ponovnog okupljanja benda, uspeo sam da: jednom ne saznam za svirku, dva puta radim bez mogućnosti zamene i čak rekordna tri puta se razbolim.
Nakon što sam tog trećeg puta razbio maler i bolestan otišao na koncert, kletva je bila skinuta, ja sam skapirao zašto su Goblini jedan od najbitnijih bendova svog vremena, a kiša je i dalje padala.

Kad smo kod već toga, Goblini, kao jedan od najuticajnijih bendova nesrećnih devedesetih, svoj status su stekli poprilično zasluženo i pošteno. Brzim rifovima, pamtljivim melodijama, hitičnim refrenima, a sve to potkrepljeno nenormalnom svirkom i još nenormalnijim utiskom posle iste. E sad......obzirom da sam bio premlad da bih Gobline pratio od početka, imam makar tu sreću da su se re-aktivirali i vratili su se jači nego ikad kao "Roba sa greškom". Stoga, jedva sam čekao da čujem šta novo imaju da kažu.

Uživao sam u čitanju Golubove prethodne knjige "Pisma iz Avganistana", a najava (u neku ruku autobiografske) knjige o nastanku Goblina me je još više zaintrigirala.  Očekivanja su mi bila velika. Pre svega, zato što je Golub zaista harizmatičan lik (da se videti na sceni), a poprilično je toga prošao, što geografski, što životno. Tražio sam malo, dao mi je sve. Šalu na stranu, ono što me je kod "Pisama" privuklo je sam način pisanja. O tome ćemo za par redova.

"Izguzvane misli" su njegov lični dnevnik. Sećanja pretvorena u reči. Bez uvlačenja, bez foliranja i bez dlake na jeziku. Golub nam ovde crno na belo predstavlja sva lepa, pa i ona ne baš toliko lepa sećanja iz mladosti, nabojene distorzijom, prijateljstvom i uvek prisutnom trojkom, seksom, drogom i rokenrolom. U ovoj knjizi, krećemo na turneju, a Golub je vodič. Polazimo iz Šapca i lepkom natopljene obućarske radnje, preko Beograda, kroz potpisivanja ugovora, desetine i desetine svirki, svađe uz teranja u onu stvar, pa pomirenja uz alkohol i teranja u onu stvar, ka Sloveniji, sve do "velike čizme".
Ovo je knjiga ne samo o nastanku jednog benda, već priča o životu jedne cele generacije. Rat je sastavio Gobline (Alen i Vlada koji su bukvalno pobegli sa onim što su mogli da ponesu), a rat ih je i rastavio. Ovo je pre svega priča o odrastanju. O snalaženju kroz život i kretanje ka željenom cilju dok se za njega udara svim raspoloživim sredstvima. Vrlo je bitna geografska lokacija. Kao što bend iz Šapca nema iste uslove kao bend iz Beograda, tako bend iz Srbije nema šanse u odnosu na bend iz Amerike. Golub vrlo iskreno i samokritično priča o tim godinama. Bili su klinci, osakaćeni hroničnom nemaštinom, koja je jednog momenta krenula na bolje, pa vrtoglavom brzinom se survala u ambise iz kojih se još penjemo. Pratimo priču još pre nego što je Golub zamišljao da će se uopšte baviti muzikom. Bio je klinac koji nije znao šta hoće osim toga da pije, zabavlja se i puši travu. Kasnije je postao frontmen benda, koji nije znao šta hoće osim toga da pije, zabavlja se i puši travu. Naravno, ova knjiga, ujedno je vodič mladima koji glasi kratko i jasno "Ne ponavljajte moje gluposti. Prošao sam ih i iz iskustva znam da ne vode na dobro, tako da ne morate i vi". Golub je sve karte izneo na sto. Bilo je pića u prevelikoj meri, devojaka u prevelikoj meri i opijata svih vrsta....takođe u prevelikoj meri. Iako to ne krije, vrlo je glasan u ubeđenju da to jednostavno nije nešto za čime čovek treba da teži i da najveće gluposti nastaju u toj "lažnoj stvarnosti".



Što se sadržaja tiče, poprilično je dobro izbegao da upadne u zamku bespotrebnih činjenica i iscrpne istorije. Priča teče svojim tokom, ali ne guši čitaoca. Ovde se pojavljuje sijaset bendova tadašnje scene, druženje sa KUD Idijotima i Atheist Rap-om, svirka sa Džukelama koja će im doneti Lea. zatim sijaset ljudi sa tadašnje scene koji su sada ili muzičari, urednici, kritičari, a neke od njih veoma dobro znate kao i sijaset komičnih situacija koje su se desile tokom svih godina provedenih sa Goblinima. Od toga kako su nastajale pesme "Voz", "Jagode" (iliti Elesdi), ko je pravi autor teksta za "U magnovenju", ko je Sunčica, šta se krije iza "Cipjonke" i šta se dešavalo pod čaršafom, preko doživljaja sa svirki širom Srbije, seksa, piva, još seksa, još više piva, povraćanja, pa još malo piva za otrežnjenje, sve do momenta kada je trebalo odrasti. Nije bilo lako, ali je bilo itekako potrebno.
Ono što je Gobline držalo zajedno. a u čemu će se mnogi pronaći je prijateljstvo. Ne samo prijateljstvo stvoreno malom zajednicom muzičara i "scene", već prijateljstvom koje ostaje zauvek. Za razliku od većine biografija rok zvezda sa svim svojim problemima i disfunkcionalnim narkomansko-alkoholičarskim porodicama, Golub je imao samo taj minus što se rodio na pogrešnom mestu za stvaranje velike muzičke karijere. Opet, kako je jedan mali bend iz Šapca, postao kultni bend rokera i pankera. Kako su snimili i platili debi album "Goblini", da li su sve ovo "Istinite priče" ili samo bulažnjenje "U magnovenju" i kad bi mogli, da li bi išli putem "Re Contra". Pročitajte, Nećete se pokajati.

Par reči o samom stilu. Samo pisanje je pisanje "uličnim" jezikom. Onim koji svi možemo da razumemo. Skoro ista stvar koja me je privukla kod Bukovskog. Ovde se ne radi o tome da autor knjige ispadne pametan i načitan. Radi se o tome da želi da nam dočara svoja iskustva i dešavanja upravo onakva kakva su bila. Uz obilje psovki, humora, komičnih anegdota, pa i onih poražavajućih. Podržavam ovakvo izražavanje iz par stvari. Prvo, da nema toga, priče bi izgubile na autentičnosti, a samim tim i na humoru. Drugo, jel' smo pankeri ili ne? Nema tu puno mesta za finoću. Golub je kao odgovor Vladi Kokotoviću, napravio paralelu u knjizi baš na tu temu. Zašto je vulgarno izražavanje u nekim slučajevima upravo ono što je potrebno? Kada budete pročitali priču o veterinaru, kravi i seljacima, sve će vam biti jasno.

Da bih slikovito opisao kraj jedne pank turnejice citiraću doslovce deo iz knjige.

"Bili smo zadovoljni, odsvirali smo četiri sjajna koncerta, videli se s našim starim prijateljima, upoznali masu novih ljudi, videli jednu sisu, a uspeli smo i da ne odemo u minus".

Ako to nije rokenrol, onda stvarno ne znam šta jeste.

Centurion - Centurion (2019)

Upozorenje: Pre čitanja ove recenzije čućete dosta izraza poput "Fenomenalno", "Centurion" i "Perfekcionizam". Ova recenzija pisana je apsolutno objektivno i uopšte nije nabojena dekadnim čekanjem koje oduzima svaki vid objektivnosti. Hvala.

Strpljenje je vrlina? Ne bih se složio.
Ponekad, imati privilegije ne znači nužno dobru stvar. Obzirom da sam nepotizmom vezan za ovaj bend, moja želja da ostatak scene i celog jebenog sveta čuje nadolazeći prvenac, bila je skoro pa neizdrživa. Svi se pitaju kako bi bilo napraviti nešto novo, nešto drugačije....evo vam, reagujte. Moja gore pomenuta privilegija je bila ta što sam imao beneficiju da čujem ideje i pesme još od njihovog nastanka. Doduše, ruku na srce, momci iz benda su svoja čeda poprilično ljubomorno čuvali dok se ne stvori kompletna slika, tako da je moj uvid bio samo mali privju. Posebno me iritira činjenica da ljudi i ne znaju koliki put pesma prolazi od GP4 tablature do finalnog produkta, a vrlo brzopleto donose zaključke. Sam proces snimanja bio je do te mere perfekcionistički, da sam se ozbiljno zapitao ima li uopšte smisla ići do kraja sa albumom. Megalomanska zamisao i želja za uspehom pred vama su, spakovana u 77 minuta svog punog sjaja i potencijala.




A zašto je ovo album koji bi u svakoj normalnoj zemlji zavredio makar headline turnejicu, pokušaću da vam objasnim. Bar onako kako ja to vidim. Elem.......da počnemo od:

1. Istorija. Centurion je osnovan pre dugih 10 godina i pregrmeo je promene solidnog broja članova. Neću vas daviti sa detaljima, to je za neku drugu priču. Ono što je od samog starta Centurion izdvajalo od većine drugih bendova je požrtvovanost i ideja. Momci su od prvog dana ostali dosledni sebi i pratili tačno zacrtan put, pa čak i pomalo tvrdoglavo, uprkos svemu, uspeli su da ovu priču dovedu do željenog savršenstva. To nas dovodi do broja dva.
2. Stil. Esencijalno čist heavy metal sa mešavinom etno muzike i jakim uticajima power metala, trasha i speed-a, zahvaljujući različitim muzičkim uticajima članova. Opet, nekako ni to nije dovoljno da se u potpunosti opiše ovaj album. Ono što je divljenja vredno je činjenica da su pesme nastale pre deset godina, kada su članovi imali svega 15ak godina. Sa 15 godina, dok je većina vršnjaka otkrivala čari Pornhub-a i činjenice da mogu da uđu kliktanjem na "preko 18", čak iako nemaju, Centurion je izbacio EP "Virtuelno ognjište". Za nekoga u tim godinama da napiše takvu pesmu, a i bilo koju sa EP-a je jebeni presedan. E, tu smo kod broja....
3. Tekstovi. Ima li išta gore nego kada fenomenalna muzika ima glup tekst? Hteli mi to da priznamo ili ne, zaista bode uši, makar i podsvesno nervirajući slušaoca. Centurion tekstovi nose poruke, govore o ozbiljnim temama svakodnevnice, društvene angažovanosti ili jednostavno pričaju priču, slikajući panoramu tonovima i melodijama. E sad.....sama činjenica da su tekstovi napisani izuzetno zrelo, upali smo u problem koji i jeste i nije problem. Da pojasnim... neke od pesama su kompleksno zamišljene i njihova vizualizacija se stvara na osnovu teksta tek kada autor objasni njeno suštinsko značenje. A nije problem jer omogućava slušaocima da svaku pesmu shvati na svoj lični i poseban način, kao i da da objašnjenje za nju. A kad smo već kod vizualizacije.....
4. Vizualizacija. Ukusna bombona, mora imati i primamljiv omot za kupca. Centurionci su se svojski potrudili i angažovali Bogdana Amidžića koji je zaista odradio više nego fenomenalan posao. Iskreno, bilo mi je žao kad sam video omot za "Ognjište" jer mi je bio predobar za "običan EP". Na novom albumu je nadmašio sebe i celokupna genijalnost slike se vidi tek u velikoj rezoluciji sa svim sitnim detaljima koje je kroz nju razbacao. Njegove radove možete videti kroz celu istoriju benda, od prvog izdanja, do nadolazećeg "Pomračenja uma". Nakon vizualizacije dolazi i toliko pominjana......
5. Perfekcija. Ne znam odakle da krenem sa ovim. Sam proces perfekcije počeo je u samom startu i momci su ga se držali poprilično verno. Ako bih sada počeo da kucam svaki detalj, ovo bi stalo u omanju novelu. Ističem to samo zato što ne znam ni jedan bend koji se ovoliko pocimao oko samog procesa snimanja i koji je ovoliko pažnje dao i svakom najsitnijem detalju, ma koliko on trivijalan bio. Počevši od toga da su svi instrumenti "živi", iako su mogli komotno da se iskucaju i da niko ne čuje razliku (konkretno mislim na violinu, violu, čelo, trubu, ukulele), preko ozvučavanja svake, i najmanje komponente bubnja, etno horova i back vokala, simfo aranžmana, pozajmljivanja i kupovanja nove opreme samo za potrebe snimanja, sve do podatka da su za snimanje svake pesme koristili nove setove žica. Da li bi to čula živa duša? Ne. Da li to daje onih 0,5 posto kvaliteta. Daje.......i uzećemo svih jebenih 0.5 posto koje možemo da uzmemo zarad konačnog proizvoda. Sve ovo ni malo nije bio lak zadatak, ako i nije iškolovao i iskalio producenta. E da.......
6. Produkcija. Luka Matković (Citadela) nije ni bio svestan u šta se upustio kada je krenuo u ovaj poduhvat. Iako je u nekim momentima verovatno želeo da zaplače od muke, sada mu više ništa ne predstavlja izazov nakon snimanja Centuriona. Svi oni koji su iole upoznati sa kvalitetom produkcije i snimanja, pogotovo u Srbiji, moraće da priznaju neosporan kvalitet koji je Centurion ovde predstavio. Moja jedina zamerka je što u nekim momentima što Šomijev vokal ne dolazi do izražaja onako kako bi trebalo. U svoj svojoj moći i jačini. Kao neko ko je snimao pank album, video sam koliko je čak i to repetitivan i mučan proces. A to je svega par traka.......ovo što je trebalo uklopiti u jednu kompaktnu celinu kod Centuriona jednako je ludilu. A od ludila do genijalnosti mala je crta.
O svemu rekosmo nešto, pa bi bilo lepo da pomenemo i samu muziku. Idemo redom.





1. 6. APRIL 1941. - Uvodna pesma koja otvara album, ujedno je podsećanje na datum bombardovanja Beograda,a u vidu instrumentala, nam donosi najavu bombardovanja koje će uslediti na ostatku albuma.

2. ODMAZDA - Konceptualno i muzicki nastavak na uvod. Jedna od prvih pesama koja je nastala, ujedno i prva pesma koju je bend zvanično izbacio, dajući svoj lični omaž hrabrosti pilota koji su branili nebo nad beogradom. Sad već dobro poznata svim fanovima benda, postala je neizostavni deo seta na svirkama i predstavlja pravi spektakl. Ko je gledao, zna.

3. RUKA SUDBINE - Takođe jedna od starijih pesama. Da budem iskren, ne znam o čemu tekst govori, pisao ga je prvi pevač benda. Opet, može se shvatiti na više načina. Ovde se vidi po prvi put pravo sviračko umeće momaka iz benda. Same solaže, koje su do tona osmišljene, kao i aranžmanska struktura pesme. Improvizacija je ostavljena za lajv, u snimcima, sve je osmišljeno. Poebni akcenat na ženskim vokalima (dodole) je dodatak koji objektivno nisu morali da stave, ali dobro je što jesu jer upravo zbog toga je ovaj album takav kakav jeste i bend odvaja od mora ostalih.

4. HODOČASNIK - Kako hvaliti svaku muziku posebno, kada mi se sviđa album u celosti? Ovo je pesma koja odskače od prve dve zrelošću teksta i kao i prve dve, napisana je davne 2010-te godine. Pomalo i lična tema, a opet pesma koja treba da otvori oči ljudima koji drže pognute glave i puštaju da ih nosi struja života. Budi onakav kakav jesi i idi u smeru u kom ti smatraš da treba, a ne neko drugi.

5. VIRTUELNO OGNJIŠTE - E da.....pesma koja definiše Centurion i onome kome se ovo ne sviđa, ovaj bend nije za njega. Ovo je najbolji primer onoga da mi je totalno nejasno kako su momci od 16-17 godina napisali pesmu sa ovakvim tekstom i ovakvom muzikom. Tekst je poprilično jasan u svojoj nameri da odvrati pažnju od ljudske otuđenosti jedne prema drugima. Polako se od ljudi satkanih od krvi i mesa prebacujemo u binarne kodove, a da to i ne vidimo. Posebna pohvala za Duletove vokale u etno delu. Bajo moj....nema lošo :)

6. TRAGEDIJA GENIJA - Ova pesma je toliko podigla hajp što se tiče "novog" Centuriona. Prva pesma sa novim pevačem i pesma koja je najavila novo, zrelije poglavlje benda.  Šta reći. Jedna od tri najveća hita sa albuma u kojoj se sve prikazuje. Svo Šomijevo umeće pevanja, etno momenti, i zadivljujućih devet-osmina na bubnju koji se u metalu pojavljuju kao Halejeva kometa. Još jedan od uticaja, pored Maidena, Dream Theater i Portnojevo ludilo.

7. JANJIČAR - Okej......ovde prestajemo sa svakom zajebancijom.  Spreman sam pesnicama da branim stav da je ovo jedna od, ako ne i najkompleksnija pesma snimljena na našim prostorima. Polako sa krstom i ekserima.....imam argumente. Ovo je pesma epska na više nivoa. Prvo. Tekst......Tekst je priča o majci koja ima dva sina. Starijeg turski namesnici odnose za Janjičara, a majka iz očaja da ne odnesu i mlađeg, mu kopa oko kako bi ga napravila "neupotrebljivim". Godinama kasnije, dva brata se sreću na megdanu. Obojica se bore za "svoju" zemlju. Jedan sa strane Turaka, a drugi Hajduka i majka koja stoji između braće. Ovo je toliko kompleksna pesma koja ne može da se sluša dok brišete prašinu sa kolekcije diskova. Dakle.....zamislite film dok ide muzika. srpska muzika koja prikazuje srpsko selo, zatim turska koja prikazuje tursko carstvo. Dok vokal priča priču kreće megdan u vidu speed i trash momenata. Kada se sve smiri i svane zora, ostaje samo hrpa leševa i klasična gitara. Ubedljivo najkompleksnija etno-metal rapsodija na albumu koja ne bi bila takva da je snimljena ranije. Aranžmanski su nadmašili same sebe. Iako su pesme generalno dugačke, ova proleti kao da ima svega par minuta. Posebna pohvala za majku Snežanu, koja je pevala deonice majke Janjičara.

8. ASISTOLIJA - Prvobitno nazvana "Linija", predstavlja medicinski naziv za prekid rada srca. Možda i naj-metal pesma na albumu. Meni lično deluje kao da se sastoji iz dva dela. Prvi.....Avenged Sevenfold - Nightmare stoner metal koji prelazi u drugi, Centurion deo. Ova pesma je primer i vrhunac produkcije na našim prostorima. Ni jedan bend ne treba da se postidi ovoga. Tekstualno, ja je shvatam na jedan način, sličan "Ognjištu" i "Pomračenju". Tačnije, kao društvenu kritiku.

9. CENTURION - Himna albuma! Kraj!

10. ČISTILIŠTE - Poput Janjičara i ova pesma ima dublje značenje. Poput Ayreon-a, zamišljena je kao neka vrsta metal opere. Pesma je o ocu koji je ostao bez malog sina. I čujemo njegovu bol kroz koju kune lekare, kune boga, kune samog sebe i kakav odgovor mu stiže.Verovatno zbog aranžmana, ovo je pesma koju mi je jako dugo trebalo da shvatim i da mi "uđe u uvo". Ovde horski momenti dolaze fenomenalno do izražaja, a prvi put i da se smenjuju pevači. Pohvala za Đoletovo pevanje u sredini.

11. POMRAČENJE UMA - I dezert uvek ide na kraju. Možda i hit broj 1. na albumu i pesma koja je odabrana da se za nju odradi jednostavan, ali vrlo efektivan video. Tekstualno, pesma koja je, koliko vidim, već pogrešno protumačena zbog "upadica" fragmenata kao što su "Lavej", "Dogma" ili "Ordo Templi Orientis". Ali poenta same pesme je povodljivost. Samo to. Ljudska povodljivost da se odreknu sebe, da im se namaknu amovi i maske na oči i upravlja sa njima kao marionetama. Ujedno i najkraća pesma na albumu.

12. ∞ Outro koji je osmišljen kao rekapitulacija albuma. Podsećanje i sprovođenje kroz sve ono što ste upravo prošli. Kao slagalica, ova pesma je jedan veliki instrumental, spoj momenata i delova iz svih pesama koje se nalaze na albumu. 

Zaključak? 

Ja sam tu samo da podelim svoje mišljenje. Bend je sav svoj trud podelio preko svog YT kanala, a vi se bacite na slušanje i procenite do koje mere se slažete samnom. Za one koji žele da pomognu bendu, kao i sve kolekcionare, svoj primerak diska možete poručiti direktno od benda preko oficijelne FB stranice, kao i majice. U prodaji uskoro i majice "Pomračenje uma". 

AVE!

Sabaton - The Great War (2019) Serbian / English review

WHERE IS THIS GREATNESS I'VE BEEN TOLD?

Svim srcem navijam za napad i probijanje u Oblast 51. Pored svih svetskih misterija i tajni koje ćemo saznati, elijenističke kulture i tehnologije, Tesline zabranjene izume, gde je Molderova sestra, saznaćemo i ono najbitnije. Šta je entitet koji se predstavlja kao Joakim Broden i sa koje planete je došao? Jer činjenica kad neko napiše ovakav, deveti - mejdeni stali posle sedmog - album, tu već više nisu čista posla. Dakle, da sumiramo u jednoj rečenici.
Čekao sam tri jebene godine i zadržavam svako pravo da ne budem objektivan. E sad....."Veliki rat".
Već nakon "Heroes" albuma sam se trudio da budem realan i očekivanja smanjim na minimum, jer, budimo objektivni, sve dobre ideje moraju da presuše jednom. Od "The last stand"-a sam očekivao 50-50 album što se kvaliteta pesama tiče i sa tom brojkom bih bio i više nego zadovoljan. Nakon što sam se spektakularno zajebao, a album ispao 80-20 u korist fenomenalnosti, jedino logično je bilo da novi album makar polovično (opet) ispuni očekivanja. Jesam li u pravu? Spektakularni zajeb, ovoga puta je dostigao epske razmere i silovito me šutnuo u predelu stomaka, pritom zakačivši moje nezaštićene mošnice. Iz grča i kašljanja, ulazimo u sam "Veliki rat".
Spekulacije o tematici su sa moje strane bile šarenolike. Za nešto sam predpostavljao da će biti, a za nešto se nadao. Nešto što sam predpostavljao se ostvarilo, a ono što sam se nadao ostalo je u obliku suze u krajičku oka. Kao što sam naslov govori, priče su iz Prvog svetskog rata, a za razliku od "Carolusa" ili "TLS"-a, alum ni na jedan način nije konceptualan. Bend je za ovu priliku odabrao najzanimljivije priče iz tog perioda i pretočio ih u jedanaest numera.
Muzički "The Great war" na prvo slušanje predstavlja klasični Sabaton album. Horski refreni, jaki, distorzirani rifovi sa klavijaturom kao potporom i vokal koji me tera da se skinem go, namažem plavom bojom, obučem kilt i dok viltam mačem urlam Freeeedom sa izraženim škotskim akcentom. No, da budemo malo i ozbiljni, iako na prvo slušanje zvuči standardno Sabatonski, ipak nije sve tako, Oni jesu bend koji ima proverenu formulu rada, ali ono što je meni posebno drago je da im eksperimentisanje nije strano. Konkretno na ovom albumu "The red Baron", "The End of the War to End All Wars", pa čak i "In Flanders Fields". Ne zaboravimo na prethodim albumima "Blood of Bannockburn", "Lost Batallion", kao i "Ballad of Bull".
Drugo. Na ovom albumu se oseća osetan povratak rifova koji vode pesme, kao i muzički povratak na pesme sa starijih albuma. No detaljnije o tome kasnije.
Treće. Solaže. Ovo je možda ploča sa najbolje osmišljenim i odsviranim solažama koje je bend snimio. Svaka pesma ima svoju ariju, gde je pažnja stavljena na svaki ton. Dokaz da shred nije sve, a to nas dovodi do stavke broj četiri.
Ovakav album mislim da nije bilo moguće snimiti sa starom postavom, što zbog samog kvaliteta svirke, što zbog činjenice da je više članova učestvovalo u samom procesu stvaranja i komponovanja pesama, samim tim ubacivši deo svog ličnog pečata u veliki rat.
Peto . Sitni eksperimenti koje sam gore pominjao. Najbolje se vide u momentima kao što je "Red baron", koja je miks roka sedamdesetih i distorziranog metala prožetog hamond organom, zatim samo Joakimovo pevanje. Čini mi se kao da je malo eksperimentisao sa načinima pevanja, igrajući se sa "dubinom" glasa, kao i većom "hrapavosti" (čitaj više kao growl). Takođe na par mesta ima par iznenađujuće progresivnih delova koje su prava poslastica za uši. I za kraj, poema "In Flanders fields", koja će raznežiti i ono najtvrđe srce okovano crnim željezom.
Šesto. Omot i kompletni izgled velikog rata. Piter Šalai je toliko izdominirao sa novim artwork-om da ja nemam reči. U jednoj slici uspeo je da uhvati to beznađe rata i u devastiranom vojniku da postavi pitanje "čemu sve ovo"?
Jeste li se uspavali već? Sestro....skalpel....krećemo u disekciju.



1. The Future of Warfare - Numera koja otvara album... i to kakva. Mislim da u odnosu na openere prošlih albuma (Ghost division, Primo Victoria, Attero Dominatus, Night witches), nije toliko udaran hit, ali svakako pesma koja novim slušaocima u samom startu otkriva šta da očekuju od Sabatona i grmi ono što bend ima da poruči. Interesantno, za nijansu mračnija pesma od onoga na šta smo navikli i sa dozom progresive koje ne čujemo tako često. Pesma govori o najmodernijoj mašini za masovno uništenje, devastaciju i kotrljajućoj smrti. Tenku.

2. Seven Pillars of Wisdom - Nastavljamo dalje. Pesma koja nas vodi kroz životnu priču britanca, daleko od svog zavičaja, koji svojim avanturama na bliskom istoku stiče svetski poznati nadimak "Lorenc od Arabije". Sjajna pesma koja neodolljivo podseća na "White death", a sve što podseća na bilo šta sa "Coat of Arms"-a je samo plus.

3. 82nd All the Way - Legenda o 82. pešadijskoj diviziji kaže sledeće. Alvin Jork i njegovih sedam saboraca su uspeli da zauzmu nemačko mitraljesko gnezdo, u procesu ubivši 25, a zarobivši 135 nemaca. Tekst pesme je dovoljno objasnio sam po sebi: "What Sergeant York achieved that day, Echoes from France to the USA". Definitivno jedan od najsjajnijih momenata na albumu. Školski primer kako najbolje iskoristiti Sabaton formulu za hit.

4. The Attack of the Dead Men - Meni lično možda i najbrutalnije-zanimljivo ispričana priča. Naslov ni malo ne laže. Naime, reč je o napadu na tvrđavu Osowiec, u sadašnjoj Poljskoj, hlor-otrovnim gasom. Nakon što su mislili da su pobili sve, Nemci su krenuli u ofanzivu. Međutim na njihovo iznenađenje, ruski branitelji, lica uništenih od gasa, kašljući krv sa maramama preko usta uspevaju da odbiju napad. Otud i naziv pesme "mrtvaci", jer su bukvalno ličili na zombije. Zanimljivo je da mi je ova pesma na prvo slušanje bila čist prosek, čak ništa specijalno. Što sam je više slušao, sve je više skakala ka samom vrhu ovog albuma. Poseban osvrt na bridž pesme, tj. deo pre refrena gde se sve usporava, muzika i vokal, stvarajući scenu filma u glavi gde gas udara i halucinacije i smrt nastupaju. Jedan od najboljih momenata albuma.

5. Devil Dogs - Da ne bude kako samo sipam hvalospeve i ode junaštvu, ovo mi je prvi slabiji momenat na albumu. Dakle, polako sa penom na ustima.......ne kažem loš, kažem slabiji. Nešto slično "Killing Grounds" sa Carolusa. Klasična Sabaton pesma koja, opet po meni, ne odskače od ostalih. Neka im u budućnosti pola albuma bude kao ova pesma i ja sam srećan. "Devil dogs" je naziv za američke marince koji su se borili u WW1 i njihovim poduhvatima u Belau šumi. Muzički, brat blizanac je pesme "Smoking snakes".

6. The Red Baron - Drugi singl koji je najavio nadolazeći album. A kako najbolje započeti nego sa Sebastijanom Bahom. Ne ne, Skid Row nema veze sa ovim, iako je klasika. Dokaz broj jedan na ovom albumu da se Sabaton ne plaši eksperimentisanja. Pesma koja obiluje Hamond Organom, a iz koje vrišti Deep Purple vajb, služi na čast verovatno najslavnijem pilotu koji je ikada leteo. Pesma je omaž Crvenom baronu i njegovoj eskadrili poznatijoj kao "Leteći cirkus". Po prvi put da je Sabaton uradio pesmu u "šafl" maniru i nisu pogrešili.



7. Great War - Do sada nas je iskustvo naučilo da pesma koja se zove isto kao i album, bar što se Sabatona tiče, ispadne metal himna. Great War nije izuzetak, a svoju titulu metal himne ponosno nosi na maljavim grudima kao orden časti. Himna albuma u najboljem smislu koja priča o majci koja je u ratu dobila dva telegrama o smrti dva sina. Treći, poslednji, koji je takođe ratovao, odlučio je da se neće vratiti kući u koverti i vratio se nazad u SAD. Poseban osvrt na horska pevanja i kompoziciju same pesme.

8. A Ghost in the Trenches - Upotrebiću se terminologijom za odrasle. Da li muškarac može da skvrtuje? Da. Može. I to na otprilike 2:50 minuta ove pesme. Ko je čuo, zna zašto. Lično jedna od tri najbolje pesme na albumu. Zašto je to tako, ne znam, ali jednostavno jeste i to je ono što ovaj bend čini prikladnim za sve. Zato je Sabaton svačiji bend. Svako voli i svako se pronašao u nekoj drugoj pesmi. Dobro je kad se fanovi ne slažu oko toga šta je najbolje. To bend čini velikim. Priča o ludaku zvanom Fancis Pegahmagabow, koji, pored toga što je bio najuspešniji snajperista Velikog rata, bio bukvalno duh. Prelazio je noću u neprijateljske rovove neopažen i krao municiju, hranu, lekove, koje je potom vraćao kanađanima. under fire.....UNDER FIRE!

9. Fields of Verdun - Priča koju jednostavno nije moguće ispričati ukratko. Najduža bitka koja je trajala skoro godinu dana. Tačnije 303 jebena dana. Oda francuskom junaštvu i odbrani Verduna. Poprilično krvavoj i brutalnoj.Sama po sebi, muzika je ono što Sabaton čini najboljim bendom na svetu. Neko nov ko čuje Verdun i ne svidi mu se, nek traži sreću u pop muzici i sa srećom da refren izbaci iz glave. Sa punim pravom odabrana za spot i prvi singl.

10. The End of the War to End All Wars - Zamislite scenu......vojnik koji stoji nad telima, u moru krvi i čaura. Posle četiri i po godine, kraj je rata. Konačno. Veliki rat. Rat koji je trebalo da odredi dalju sudbinu sveta i donese mir. A da li je? Vojnik koji se ovde pita "Čemu sve ovo", "Zašto je moralo ovoliko krvi da se prolije i šta smo time dobili"? Muzički koncipirana tako da odražava hoas. Bez reda i smisla, emocije svih vrsta, od tuge do gneva, straha do beznađa. Opet......moram da budem iskren ovde, koliko god mi se sviđao ovaj eksperiment i koliko god imao par maestralno komponovanih momenata, ovo mi je drugi slabiji momenat albuma. Pucajte, ali tako je. Da se razumemo.....drago mi je da postoji i ne bih ga menjao.

11. In Flanders Fields - Prva pesma Sabatona, gde zapravo Sabatona i nema. Čujemo samo hor. Ovo je verovatno najbolji mogući način da se završi ovakav album o užasima rata. Poema koju je napisao kanadski vojnik John McCrae, a bend je samo radio muziku. Prelepa pesma koja smiruje svu grmljavinu eksplozija i jecaje ranjenika.

Epilog

Mogao bih još da pišem o istorijskoj potpori pesmama, ali.....za tu priliku imamo nešto još bolje. Već neko vreme u toku je Sabaton History Channel na YouTube-u. Malo po malo izbacuju kratke emisije u kojima govore nešto o istoriji iza svake pesme. Voditelj i ko-kreator je verovatno najbolja osoba na kugli zemaljskoj za ovaj poduhvat. Niko drugi nego grand motherfucker himself Indi Najdel. Njegovo znanje istorije je misterija vredna posebne priče. Tako da, svi koji su raspoloženi i imaju sredstava, Patreon je spreman i aktivan, a Patreonce čekaju nagrade u budućnosti,

Još jedna stvar koju sam zamalo zaboravio je činjenica da je Sabaton pre izlaska ovog albuma objavio pesmu "iznenađenja" koja se ne nalazi na njemu. Naime, reč je o pesmi "Bismarck" koja sa strahopoštovanjem peva o brodu, koji je bio najveća zver na sedam okeana. Pesma je rađena za potrebe igre "World of Warships", za koju su i finansirali maestralan spot. Elem......pre izlaska pesme, naivno sam pomislio da će to biti prosečna pesma, poput "Harley from Hell", jer se ipak nije našla na albumu........jedna od najboljih pesama Sabatona koje su ikad snimili......hvala.

I za kraj bilo bi lepo naglasiti da bend koji je ambiciozno krenuo iz malog Faluna pre dvadeset godina, sada ide na svoju američku turneju. A dok mi čekamo negde tamo oko Aprila i nadamo se da nas neće zaobići, zagrevamo se "Velikim ratom". Album je izašao u čak tri zvanične verzije. Regularan album, History edition verzija sa ženskim naracijama o svakoj pesmi i "Soundtrack to Great War" koja zvuči kao orkestracija za film ili predstavu, a u kojoj gostuje i Floor Jansen. Četvrta verzija je posebna CD varijanta sa drugačijim omotom za Patreon saborce.

Posebna zahvalnica za mog kuma Nebojšu Mitrovića i sva sranja koja je morao da mi objašnjava jer sam bio dovoljno lenj da ih tražim sam :)

Od mene toliko za sad.......počinje odbrojavanje tri godine. Great war.....the war to end all wars.

SABATON - THE GREAT WAR - ENGLISH VERSION

With all my heart and soul i am up and cheering for storming Area 51. Aside all world mysteries and secrets that we are going to discover, alienistic cultures and lost technologies, Tesla's forbidden inventions, also where is Molder's sister, we are going to find out the most important thing. What actually is entity that calls itself Joakim Broden and which planet did he came from. Fact is....when someone delivers ninth album like this (Iron Maiden stopped after seventh), something is not right. So....let's summarize in one sentence.
I've waited three fucking years and i reserve all rights to not be objective. After i got that off my chest, let's continue. After "Heroes" album i honestly tried to be as realistic as possible and lower my expectations down to minimum simply because, let's be objective for a second, all good ideas need to dry up once. From "The Last Stand" i expected 50-50 album in terms of quality, and with that i would be completely satisfied. After i spectacularly fucked myself in that calculation and album turned out to be 80-20 in odds of phenomenallity (if this is not real word, it is now), next logical thing was to think that album after will be at least half good. Right? Spectacular fuck up this time ascended to epic scales and forcefully kicked me in stomach which in process hit my unprotected groin. In between spazing and coughing we enter the Great War.
Speculations about theme of the album were colorful from my perspective. For some themes i thought they will appear, for other i purely hoped. The ones i thought indeed appeared, and the ones i hoped for were left in form of salty tears in the corner of my eyes. As the name itself speaks, stories are all form WW1 period, and in difference of "Carolus Rex" or "TLS", this time there is no any concept. For this, band choose most interesting stories and mixed it up in form of eleven songs.




From first listening, musically "The Great War" is standard Sabaton album. Choir choruses, strong, distorted riffs, mixed with keyboard foundation and of course vocal that makes me wanna strip naked, paint myself half blue, wear kilt and while swinging sword, scream Freeedom in strong Scottish accent. Let's be serious for a bit, although they indeed sound like same old Sabaton it's not that simple. They are band that follow formula to success that they created, but aside from that, experiments are no strangers to them. For example, here we have "Red Baron", "The End of the War to End All Wars", even "In Flanders Fields". Let's not forget older ones "Blood of Bannockburn", "Lost Battalion", and "Ballad of Bull".
Second. On this album there is strong feel of riffs that leads through the song, just like musical look a like to some of their old albums. More on that later.
Third. Solos. Great War is probably album with best written and best played solos that they recorded so far. Every song has it's own aria and every single tone seems to be right where it should be. Pure proof that shredding is not everything. Which brings us to number four.
This album, in my humble opinion, could not be recorded with old members. As because of playing quality and live deliverance, as for the fact that this time more band members were involved in process of making and composing new songs. That only brought fresh ideas and their own personal seal of epicness.
Fifth. That experiments i've been rambling about. Best shown in moments like "Red Baron", which is mix of seventies and heavily distorted metal alongside hammond organ. Then, Joakim's singing alone. It seems to me that he is exploring new bass, or deep voice techniques as well as more growl-like ones. Few parts on the album also contain progressive moments which is surprising, but very satisfying. For the end, poem "In Flanders Fields" that will make even the hardest metal chained heart tender.
Sixth. Cover and overall look of Great War. Peter Salai did such an amazing work on that matter, i just cannot believe my eyes. In one picture he managed to capture all hopelessness of war and with one devastated soldier ask us "What was all this for"?
Got tired already......nurse.....scalpel.....dissection begins now.




1. The Future of Warfare - Song that opens this masterpiece. In comparison with opening songs on the older albums (Ghost Division, Primo Victoria, Attero Dominatus, Night Witches) this one is not such hymn-like. Nevertheless it is song that presents Sabaton to new listeners in it's full glory and tells them what to expect from this album. Interesting enough, this song has a bit darker tone to it. Also some new progressive moments that are not standard for Sabaton. Theme of the song is about weapon of future.....designed for mass destruction and full-armored explosive death, called tank.

2. Seven Pillars of Wisdom - We are moving on. Song that leads us through life story of one British, far from his homeland, who with his adventures in middle east gained famous nickname "Lawrence of Arabia". Great song that irresistible sounds like "White death", and everything that resembles anything out of "Coat of Arms" is good in my book.

3. 82nd All the Way - This is legend of 82nd infantry division, and it goes like this. Alvin York, alongside seven of his comrades managed to occupy German machine gun nest, killing 25 and capture 135 people in the process. This part of the lyrics speaks for itself "What Sergeant York achieved that day, Echoes from France to the USA". Definitely one of greatest moments on this album. School example how to best use Sabaton formula to make a hit song.

4. The Attack of the Dead Men - Personally this one is most interestingly-brutal written story. Song name is spot on. Story is about attack on Osowiec fortress, located in what is now Poland, by poison chlorine gas. After they thought everyone died, Germans attacked. Surprisingly for them, Russian defenders responded hard, faces destroyed from gas aftermath, with tissues over mouth, coughing blood, they actually fought them off. Thus they called them "Dead man", because they were literally living zombies. Interesting thing is that this song was to me after first listening nothing special. After more and more repeat, now is at the very top of this album. Special mention to song's bridge (part just before chorus), where everything sloes down, music and singing, literally creating movie scene where gas strikes and hallucinations and death takes on. One of the best moments on Great War.

5. Devil Dogs - Let's take a little break of me just glorifying everything about this album. This is to me first weaker song. Hold on....easy with mouth foam, i said weaker, not bad. Something like "Killing ground" on Carolus Rex. Classical Sabaton song, which (again, to me) does not stand out. If in the future half of all their albums be like this song and i will be happy. "Devil Dogs" is the name for American marines that fought in WW1, and their time being in Belleau forest. Twin brother of "Smoking snakes" musically.

6. The Red Baron - Second single that announced album at it's finest. And what is the best way to start then with Sebastian Bach. No, no, Skid Row does't have anything with this. Although it is classic. Proof number one that Sabaton doesn't afraid to experiment. This one is filled with Hammond Organ, screaming Deep Purple vibe all around, and it's purpose is to honor the most well known pilot that ever flew. Of course it's Red Baron and his "Flying circus" escadrille. First time that they make "shuffle" song.

7. Great War - So far, we learned from experience that every song that bares the same name as album title, has to be metal hymn. Great war did not disappoint on that matter and wears that badge proudly on hairy chest like a badge of honor.  Hymn of this album in every word. and tells the story about mother who received two telegrams about death of her two sons. Third, last son, who heard this decided he is not going home as an envelope, so he was brought back to USA. Special epicness comes in form of choir singing and composition here.

8. A Ghost in the Trenches -  I will use grown up terminology here. Can a man squirt? Yes, he can. Approximately on 2:50 minutes of this song. Who heard it, knows what i'm talking about. Personally, one of top three songs of whole album. Why? I have no idea. Exactly that is why Sabaton is such great band. Because there is no popular opinion on which is the best song or album with Sabaton music. Everyone's favourite is something else. Sabaton is for that band for everybody. This one sings about absolute madman named Fancis Pegahmagabow, who aside being one of most well known sniper in the war, he was also real life ghost. At night he would cross to the enemy trenches undetected and steal ammo, food and medications, returning it to the canadians. Under fire......UNDER FIRE!

9. Fields of Verdun - This one i cannot just tell in few sentences. Longest battle, that lasted nearly one year! To be precise 303 goddamn days. It's dedicated to French heroism in defense of Verdun. And yeah....it was bloody and gory as it could be. Music itself is thing that makes Sabaton the best bend on fucking earth. If someone new who hears Verdun for the first time, and Sabaton whatsoever doesn't like it, then good luck finding happiness in pop music and good luck getting chorus out of your head. With all right this was first single and music video material.




10. The End of the War to End All Wars - Imagine a scene......soldier stands on top of endless bodies, in sea of blood and ammo shells. War ended. Finally. Great war. War that supposed to define further history of mankind and bring peace. And has it? Soldier asks himself here: "Was this worth it", "Why all this blood needed to be spilled and what we got out of it"? Musical concept supposed ro represent chaos. No order or sense, emotions of all kind, from sorrow to anger, fear to hopelessness. And once again......i need to be honest. As much i like this song, and as much it had some masterful composed sections, this is second weakest moment on album. Shoot, but it is how it is. Let's be perfectly clear. I'm glad it exist and i wouldn't change it for anything.

11. In Flanders Fields - First Sabaton song where there is no Sabaton. We hear only choir. This is probably the best possible way to end album like this about horrors of war. Poem, written by Canadian soldier John McCrae, and band only composed music to his lyrics. Beautiful song that calms down thunder of explosions and screaming of the wounded.

Epilogue 

I could go on and on about history of each song, but i god sometging even better. For some time now, Sabaton History Channel on YouTube is active and strong. Little by little they make short episodes about history behind each song. Host and co-creator is none other than grand motherfucker Indy Neidell, a man who's history knowledge is mystery by itself. So....if you are willing for billing, patreon is ready and the awards are going to be awesome.

Another thing i nearly forgot about is the fact that before album came out, Sabaton announced "surprise" song that wasn't on the album. It was of course "Bismarck", that pays respect to the most fearful ship across seven seas. Song is done as a collaboration with game "World of warships", to which they also did movie-like video for. Before song officialy premiered, i thought it will be average song like "Harley from hell" or something like that......but no.....one of the best song Sabaton ever recorded.

And for the end (finally), it would be nice to say that the band, that started with nothing but ambition 20 years ago in small town of Falun, now headlines American tour.....yeah. And whilst we wait for April and keep fingers crossed that we'll be in the tour, preparations are in place with Great war. Album came out in three different versions. Regular album, History edition version with narration about every song and "Soundtrack to Great War" that sounds like orchestrated soundtrack to a movie or theater show, featuring amazing Floor Jansen as a guest. Forth version is specially done for patreon supporters.

Special thanks to my best man Nebojša Mitrović and all the shit he was forced to explain to me, because i was to lazy to search for myself :)

From me that's it so far........three year countdown begins now. Great war.....the war to end all wars

BESAN: Priče za besanu noć - Grupa autora

Horor iz dvadeset ruku......

E pa, došao je red na post koji sam odavno priželjkivao, ali nisam ni sam mogao da znam kada će se dogoditi. Ja mislim da svako ko se bavi nekom vrstom autorskog pisanja, za ultimativni cilj ima to da mu reči iz elektronskog oblika pređu u mastilom izbrazdana dela na papiru.
Ono što je počelo kao ideja, naizgled nedostižna zbog popriličnog broja otežavajućih faktora, izrodila se u nešto što preti da postane jedna vrlo lepa priča. Veća od ovoga što već jeste. Međutim, o tome kada dođe vreme. Idemo laganim koracima. Ne treba se saplesti. Pred vama je zbirka pod nazivom "Besan: Priče za besanu noć", potpisana kao zajednica grupe autora. Ja bih iskreno voleo da nas je literarni horor i razdvojio, a ne samo spojio. Jednom prilikom sam rekao da smo ovim pomerili sve granice, a to sam mislio i bukvalno. Autori okruglog stola su razbacani svuda pomalo, što mi predstavlja posebno zadovoljstvo. Pozdrav za sve ambasadore straha iz Hrvatske, Republike Srpske, Makedonije (poreklom), Rumunije (korenima) i sve ostale širom Srbije.
Šta možete da očekujete od ove knjige?
150 strana horora, onakvog kakvim ga njegovi autori vide. Od uticaja američke škole. preko folklornih predanja i bajki, urbanih legendi i mitova, do vradžbina, put naših protagonista se završava na samo jedan način. Mrakom. Ipak....znate u šta ste se upustili, zar ne? Srećni krajevi su predviđeni za dobru decu. Koja uče, ne lažu, ne kradu i ne igraju se sa silama izvan ovog univerzuma. Zbirka se sastoji iz deset priča, od kojih je svaka posebna na svoj način. Ja ću vam u ekstremno kratkim crtama reći koje su to priče. a za eventualne spojlove, kao i biografije autora, moraćete da zasučete rukave, krenete u disekciju i gurnete ruke u organizam onoga što BESAN jeste. Dakle.....imamo redom.


Nataša Vlajić - Pod ukletim krovom

Priča o tome kako majčina kletva može čoveku da zagorča život. Prokleta kuća, sagrađena od prokletih para. Ponekad dug ostaje i nakon smrti.

Vanja Vidović - Stakato

Stakato je, po definiciji, izraz za muzičku artikulaciju u kojoj se prava dužina tonova skraćuje. Takođe može značiti odsečeno, skraćeno ili odvojeno. Zanimljivo......a zašto? Kažu da ludaka od genija deli tanka linija. Sedite i slušajte......simfonija počinje.

Marija Ilić - Strah

Jednostavno i bez okolišanja, dobri stari svevrebajući strah. Zadatak koji se morao obaviti, a kako se ispostavilo, nije bio nimalo lak. Stara škola pripovedanja o samom strahu.

Lazar Vuković - Motel "Čvrsti snovi"

Hteli ste horor? Izvolite. U celom svom gnusnom, krvavom, rasparajućem, manijakalnom i ludačkom naboju. Dejvid Linč i Isijavanje ulaze u pakao. Hromi Daba ne zna za milost. Uživajte i čvrste snove želim.

Boris Mišić - Kuća bola

Još jedna kuća u ovoj zbirci koja predstavlja krug pakla. Pinnhead u ptičijem obliku je došao po svoju žrtvu. Sadomazohizam i prihvatanje sopstvene propasti, sodome i gomore u svom najboljem obliku.

Eric Johansson - Moje carstvo ispod

Za sve ljubitelje prave Lavkraftovske atmosfere, psihotičnih glasova i senki koje vode u ludilo, onda je ova priča za vas. Opet......svesno prihvatanje sopstvene propasti u svojm najboljem izdanju.

Jovana Knežević - Susret na groblju

Jednostavno, a efektivno. Mlada devojka sa misijom koja naizgled deluje lako. Ali groblja nisu samo večna odmorišta. Ili ipak jesu......za sve.

Milan Simić - Dol

Kažu da su oči ogledalo duše. Haotična, vremenski razbacana priča o strahu, plaču, bežanju iz mraka i ulasku u isti. Da li lutke išta osećaju?

Snežana Kanački - Selfi Gorijana Dreja

Upravo je onako kako ste pročitali. Znate tu priču? Ipak, mislim da ne znate. Folklorom prožeta, staračkom kletvom prokleta, ova priča je našla načina da kroz binarni kod isisa život. Pazite šta radite. Mladost je vrlo, vrlo prolazna.

Igor Ristovski - Marija milosti puna

Da li je rođenje dugo iščekivanog deteta blagoslov? Svi bi se složili da jeste. Zar ne? Da li je dar od Boga ili on nema nikakve veze sa tim? Ova priča će vas ostaviti u razmišljanju i preispitivanju. Šta je majka spremna da uradi zarad svog deteta. Da li je to njen lični sebičluk ili pakt sa Đavolom?

Počeli smo vrlo stidljivo sa prikupljanjem priča za ovaj projekat. Još stidljivije sa ulaskom u dogovor oko izdavanja. Bar što se mene tiče, ponos je stao na mesto gde je nekad ta stidljivost bila. Ispostavlo se da je najbolji mogući ishod po nas bio saradnja sa Slovenskim slovom i ovde ću iskoristiti priliku da zahvalim par ljudi za njihov doprinos ovom projektu.

Marija Miketić - Hvala za sve muke (a znamo koliko ih je bilo) oko lekture, sastavljanja, rastavljanja i formulisanja priča da bi dobile oblik u kom su sada.

Janja Todorović - Hvala za podršku i sav trud uložen u to da ova zbirka dobije svoj fizički oblik

Dušan Todorović - Hvala za prelom, fenomenalnu naslovnu koricu i lični pečat koji je zbirku učinio ovakvom kakva jeste.

Za kraj, hvala svima vama, koji ste verovali u nas kao autore, čak i onda kada mi nismo.

Ukoliko neko želi da poruči zbirku, požurite dok rigor mortis ne nastupi. Broj knjiga je ograničen. Cena za Srbiju je svega 500 dinara, a za slanje van Srbije, kontaktirajte nas preko oficijelne FB stranice, preko ovog bloga ili na mail m.simich88@gmail.com

Požurite. Nikad nije kasno da se uplašite.

Chaos writes itself #4 - "Rođenje"

Prvi put sam umro kada sam imao svega deset godina.

I

Gubimo je.
Previše je izgubila krvi. Doktore. Doktore. Čujete li me?
Da.....skalpel. 

II

Iako znam da ovo pismo verovatno neće ugledati svetlost dana, ja moram da olakšam dušu i makar sa nevidljivim čitaocem podelim ovo prokletstvo koje me tišti. Evo, čak i sad dok se moj život bliži kraju, ja se ipak plašim. Ne smrti. Smrt je nešto za čime žudim i za čime vapim još od prvog momenta kada sam shvatio. Ali avaj. Neko bi možda i plakao nad mojom sudbinom, ipak molim vas, ja ne želim sažaljenje. Želim samo da ponovno rođenje prestane. Evo...čujem rulju kako kliče. Pozdravljaju smrt nekoga ko nije niko njima drag. Kroz rešetke čujem glasove razularene mase koja samo želi krv. Krv i bes. Znate, mogu da je osetim u vazduhu, da je namirišem. Samu smrt. Taj opori smrad truleži, beznađa i pepela. Uvek pred kraj je isto. Plačem i dok ovo pišem. Ne od straha. Plačem za nadom. Nadam se da će mi ovo biti poslednje pismo. Moje ime je Vilijem i ja se ne plašim smrti. Plašim se života, a ovo je moja priča.

III

Prvi put sam umro kada sam imao svega deset godina. Tačnije bio sam vrlo svirepo ubijen. Ono malo detinjstva kojeg mogu da se setim, uglavnom pamtim kao bezbrižno. Najranija sećanja su mi vezana za Berlin. Kažu da sam tu i rođen. Sećam se trčanja za loptom, mokrih, kamenih ulica i mirisa toplih kolača sa šećerom. Sećam se, usled prevelike želje da ga probam, vođen detinjim umom, ukrao sam jedan dok pekar nije gledao. Sećam se.....Sećam se crnog medveda u blatu.
Mislim da više nemam lepih sećanja. Ono što je usledilo potom je haos. Haos koga se, nažalost najjasnije sećam. Usledili su crni vojnici sa puškama i maskama. Jauci, krici sa svih strana, krv, vatra i žica. Kažu da je ta noć bila kristalna. Možda zato što se u njoj sve slomilo u sekundi. To je bio poslednji put da sam video roditelje. Otrgnuti su mi iz sna jednim pokretom. Otac mi je nešto dovikivao dok su mu ti crni ljudi navlacili vreću na glavu. Majku i sestru nisam ni video. Čuo sam pucnje praćene vriskom. Da li pištolj može da vrišt? Zažmurio sam, misleći da sanjam. Čovek sa maskom mi je prišao, video sam kundak, zatim bol i mrak.
Sećam se ljudi-kostura iza žice. Sećam se plišanog, crnog medveda u blatu.
Jako slabo pamtim period proveden u logoru smrti. Sećam se da nisam smeo da spavam, da sam stalno bio gladan i da mi je stalno bilo hladno. Često sam dozivao roditelje. Pitao sam se kada će doći po mene? Međutim niko nije došao. Nikada. Dobio sam jak kašalj koji je prerastao u neizdrživ bol. Ionako sam bio mršav pre nego što sam doveden ovde, sada mi se činilo da sa svakim naporom vidim svoje srce kako kuca kroz kožu. Moj život tragično se završio dan pred moj deseti rođendan. Gotovo iznemogao od bolesti, izveden sam na livadu gde su nas ugurali u kavez ispleten od bodljikave žice. Nisam znao šta se dešava. Sve mi je bilo mutno. Neko je glasno plakao. 

Neko je molio za milost. Neko drugi se smejao. Počeo sam da drhtim. Osvrtao sam se oko sebe u nadi da ću saznati šta se dešava. Video sam odrasle ljude kako plaču, neki koji se mole. Video sam devojčicu bez kose sa plišanim medvedom koga je stezala uz sebe. Da li je to bio plišani medved? Otkud on tu? U tom momentu sve je utihnulo. Molitve su stale. Plač je stao. Čovek u metalnom odelu je prišao ogradi i otvorio vrata. Rekao je da možemo da idemo. Tada sam je prvi put osetio. Smrt. Njeno odvratno prisustvo koje ni jedna voda ne može da ispere. Niko se nije pomerio. Čovek u metalnom oklopu je razvukao usne u osmeh i ponovio rečenicu. Mogao je vrlo lako biti smrt lično. Pitao sam se da li još neko oseća ovo, a onda je počeo pakao.
Čuo sam u svom tom ludilu da je neko rekao hvala, a zatim bljesak. Iz puške čoveka u oklopu suknula je vatra koja je mlela sve pred sobom. Stajao je na ulazu i pržio. Opšta histerija je bila jeziva. Ljudi su urlali dok su pokušavali da pobegnu kroz redove bodljikave žice, ne primećujući da se sve više zapliću u istu i da postaju deformisani objekti od krvi umesto ljudi. Neko me je gurnuo ispred sebe i tada je naišla. Isprva lagano, kao da me miluje, želeći da me ugreje i prigrli u svoje naručje nakon sve one hladnoće. Odmah potom je nastupila agonija. Od količine bola nisam mogao ni da vrisnem, vrelina mi je uletela kroz usta u pluća. Video sam sopstvene ruke kako se naduvavaju i crne. Pao sam. Zadnja misao mi je bila da je sve ovo kazna zato što sam ukrao onaj šećerni kolač.  Pre nego što sam utonuo u mrak video sam ga.
Crni plišani medved. Ležao je u blatu i krvi.

IV

Bat koraka prenuo me je iz pisanja. Ovaj papir gužvam i ubacujem između cigala u zidu. Možda će ga nekada neko naći. Izgleda da je došlo vreme. Da li će boleti jako? Ne razmisljam o tome. Dok sam hodao duž memljivog hodnika shvatio sam da smrt iščekujem nestrpljivo. Umoran sam. Očekujem da skinem breme koje me pritiska. Želim samo da bude gotovo. Stao sam na sredinu malenog dvorišta, a ljudi oko mene su klicali. Pitam se zašto su srećni? Dali su mi cigaretu i rekli mi da stanem ispred zida, belog poput kreča. Stao sam. Pitali su me želim li maramu preko očiju? Odgovorio sam negativno. Smrt i ja smo stari poznanici. Ljubavnici koji jedno drugo iznova varaju, pa se opet mire. Gledaću je kako dolazi. Streljački vod je dobio svoja naređenja. Momenat tišine. Grmljavina. Zid više nije beo, a oružje ipak ume da vrišti.
Mrak.

V

Svetlo. 
Jarko svetlo i plač.
Doktore......ima li nade?
Ne. Izgubili smo je. Dete je, na sreću živo. Nosite ga u inkubator odmah.
Kako da ga zavedemo? 
Zvala ga je po imenu u bunilu. Beba će se zvati Vilijem.

Vault of treasure 2019

Iako je budžet od sajma knjiga  poprilično presušio, imati stalan posao nosi to prokletstvo da je plata jednom mesečno. E sad, koliko god to zvučalo dobro, toliko i nije. Dobro je jer kada kažem da je dosta kupovine za ovaj mesec, ja to i mislim. Čak idem totle da ne gledam ništa po netu, ne pratim nova izdanja i ne kucam ortodoksne laži u prezentu. Ruku na srce, neke od ovih stvari sam dobio na poklon, a više od pola na odloženo, tako da nema mesta za brigu. Uskoro će moj budžet ponovo dostići nivo kada ću moći da običnu kiflu zalijem bavarskom glazurom ili eventualno solju u vidu skroz dobrih slanih štapića. Ovde se nalazi par stvari koje zaista nisam želeo da propustim, pa haj'mo redom. Iz nekog razloga primećujem da se u svakoj mojoj novoj nabavci nalazi nešto od Kinga. To zaista nije planirano, a ne znam ni koliko ima veze sa mojom opsesijom njime. U svakom slučaju matori lisac izbacuje knjige brže mego što ja stignem da kupujem. U to ime krećemo sa:


Stephen King - Zelena milja


Okej. Toliko sam puta čuo od ljudi da kažu: "To je on pisao? Nisam pojma imao, dobar film skroz, zar on ne piše samo horore"? Ne piše. I jeste dobar film skroz, čak odličan, usudio bih se da kažem, i to dodatno obogaćen izuzetnim Majkl Klark Dankanom (RIP) u glavnoj ulozi. Dakle.....najtoplija preporuka i najtvrđim anti-Kingovcima. Radnja prati osuđenika na smrt zbog brutalnog ubistva dve devojčice. Sa jedne strane imamo razularen narod i roditelje, pravdu i zakon, a sa druge saosećanje, čuda na delu i dečiju nevinost kod monstruma. Osuđenik, takav kakav je, ulazi pod kožu čitaocu i nismo sigurni da li je on otelotvorenje zla ili anđeo u obliku dobroćudnog džina. Vrhunski ispričana priča o čudima, gresima, užasima od strane ljudi, pokajanju i kazni. O onome sa čime se rađamo, onome sa čime moramo da živimo i o onome sa čime umiremo.

Moje ime je Džon Kofi. Kao kafa, samo se drugačije piše.

Stephen King/Owen King - Uspavane lepotice

Da vidimo kakav se proizvod dobije kada se muški deo familije King udruži da zajedničkim snagama protera žene. Originalno smišljeno od strane Ovena, u kolaboraciji sa tata Stivenom i uz pokoju konsultaciju sa bata Džoom dobili smo "Uspavane lepotice". Šta se dešava kada sve žene na svetu zaspu? Možemo li mi kao muškarci da se staramo o svemu ili se vraćamo u ono primalno, animalno ponašanje, dopunjeno besom i frustracijama. Za sve je kriva misteriozna bolest koja čini da žene zaspu, obavijene čudnom "čaurom" nalik gazi. Ukoliko se ona skine ili poremeti, one postaju manijakalno nasilne. A u snu.....pa tamo idu na neko drigo mesto, njihov lični eden. Jedina koja je imuna na ovo je ni manje ni više nego Ivi (Eva), koja postaje za muškarce ili demon koji treba da bude ubijen što pre ili mesija, šansa za spasenje koju treba sačuvati po svaku cenu. Dok se jedni trude da je spasu, drugi da je ubiju, ostali šire anarhiju i haos, radeći sve gadosti koje muškarcu slobodnim od svega, pa i zakona može pasti na pamet.


Stephen King - Kraj bdenja


Ne znam kako sam uspeo da pročitam drugi deo trilogije, pa počnem prvi, pa stanem, pa pogledam seriju, pa nabavim treći deo. Mindfuck.....mindfuck everywhere. U svakom slučaju majstor horora je prešao na akciju i triler i bogami se lepo snašao u istom. Drugi deo "Ko nađe - Njegovo" je izvrsna jurnjava fanatičnog, poludelog fana u želji da se dokopa piščevog nikad objavljenog dela, koje je igrom slučaja završilo kod dečaka, usput ubijajući svakog ko mu stane na put i posvećenog detektiva u želji da ga zaustavi. "Kraj bdenja" je treći deo o detektivu Bilu Hodžisu, a u prethodnom delu zavesa pada na njemu i "Mercedes ubici" Brejdiju u vegetativnom stanju. Sada je Brejdi življi nego ikad i rešio je da se osveti i onima koji su krivi i onima koji nisu. Fascinantna stvar kod Kinga i toga kako njegov mozak funkcioniše je ta što za razliku od većine pisaca kod njega negativac nije samo negativac. King mu pridaje toliko pažnje, pa čak se i divi njegovoj monstruoznosti i načinu na koji čini svoja zlodela (Vidim te Karizi, ne krij se).

Providens i Neonomikon - Alan Mur i Džejsen Barouz

Okej, moram priznati, kada sam pre par godina čuo da postoji izdanje bazirano na Lavkraftu, a osmislio ga je niko drugi do grand wizard himself Alan Mur, zacvileo sam kao devojčica u prvom redu koncerta svog omiljenog šlem-frizura-pop-glasić-želim da sam strejt, ali to mi teško pada-boy benda. Nakon digitalno piratizovane verzije, oduševljenje je lagano splasnulo. Nekako sam više očekivao od mozga koji Mur skladišti u glavi. Posebno važi za Neonomikon i njegovim rape induced momentima "deep one"-a i glavnom agentkinjom FBI-a. Zapravo, scenario sam po sebi je simpatično osmišljen, ali mislim da je morao mnogo bolje da se iskoristi. Druga stvar. Crtež sam po sebi je dobar. Ništa više od dobar. Čini mi se da je smisleniji u Providensu, ali može biti moj subjektivni osećaj. U momentima kada ovaj post budem izbacio, najverovatnije će izaći i treći čin, tako da ćemo objediniti "trilogiju" i uz "Neonomikon" dati svoj konačni sud.

Dž. Herbert Brenan - Okultni rajh

Uzevši u obzir moju fascinaciju i iščitavanje knjiga o natprirodnom i neobjašnjivom, ova mi je privukla pažnju samim naslovom. Oduvek me je interesovalo sve o okultnom delu nacističke vlasti, društvu Tula, "Ahnenerbe"-u, koplju sudbine itd. Okultni rajh je nešto malo drugačije i pokušava da objasni Hitlerov vrtoglavi uspon, nesrazmernu diktaturu i vladavinu na jedan drugačiji način. Njegov lik, koliko god da je monstruozan i koliko god da je o njemu stranica ispisano i dalje je jednim delom obavijen misterijom. Ova knjiga bavi se time da je Hitler imao moć prekognicije, kao i da je jednim delom mogao da predvidi budućnost. Zašto je onda izgubio rat? Da li je dobar vojskovođa isto što i dobar mag? Ovde imamo sijaset teorija zavera i činjenica o situacijama koje su "naizgled slučajnost", spisa koji govore o engleskim shvatanjima čarobnjaštva za vreme rata i uzvraćanjem istom merom. Na kraju, zašto se Hitler ubio baš 30. aprila, praznik Beltane, a dan pred Valpurgijsku noć, najvažnijeg datuma satanističkog kalendara. Prema čarobnjačkom verovanju, žrtvovanje je direktan pakt sa zlom i đavolom. Svakako zanimljivo štivo.


Jason Arnopp - Slipknot: Inside the sickness, behind the masks




Kako su devetorica potpuno različitih momaka iz Ajove uspela da okrenu svet metal muzike naopačke i prodaju preko dva miliona nosača zvuka sa svojim prvencem, teško da će ikome biti stoprocentno jasno. Džejson Arnop iz ugla pomalo novinara, pomalo istražitelja, a ponajviše fana, pokušava da na svoj način da odgovor na ovo pitanje. Knjiga govori o ranim danima benda i počecima koji su obilovali krvavim pesnicama, besom, alkoholom i poderanim glasnim žicama. Koliko samog benda, toliko i NU metal pokreta generalno. Ovo je, koliko ja znam, prva ne-oficijelna biografija koja je napisana o bendu, a Arnop nam priređuje intervjue sa nekima od članova, ljudima iz Ajove, a čak je uspeo da dođe do Ozija i Džina Simonsa da napišu predgovor. Sada, o Slipknot-u se može saznati sve na par klikova, ali poprilično je interesantno čitati iz ovog ugla. Kao kada u ruke uzmete stari broj Džuboksa pa čitate muzičke novosti iz prošlosti, ovde je sve u prezentu, kako je tad bilo prihvaćeno. Bez uvlačenja, razvlačenja i odugovlačenja. Iza maski i unutar bolesti. Više o ovome kada je završim.

Oto Oltvanji - Iver

Što se Oltvanjija tiče, ja sam ga toliko zapostavio, kao i većinu domaćih snaga, da je to prosto sramotno. U traganju za "Misterijama i magijama", vratio sam se kući sa "Iver"-om. E sad. Ja uopšte nisam kompetentan da se izjašnjavam o Otovom pisanju, obzirom da sam od njega čitao samo kratke priče. Ovo će biti prva knjiga koju ću da pročitam onako kako dolikuje i, nadam se, dam joj (i njemu) pažnju kakvu zaslužuju. Poleđina pripoveda sledeće: " Pisac popularnih trilera Saša vodi devojku Miju, autorku dečjih knjiga i ilustratorku, na sever Vojvodine da je konačno upozna sa svojom porodicom. U pitanju nije bilo koja familija, nego Vitasovi – moćni klan umetnika, čije su četiri generacije muzičara, slikara, glumaca i književnika manje ili više vešti manipulatori koji vode računa o tome koga primaju u svoje okrilje.
I dok daje sve od sebe da im se dopadne, Mia se usput trudi da ignoriše sve učestalije znakove da se glava porodice, najuspešniji pevač šlagera u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji Rob Vitas ponaša neobičnije i od onoga kako je predstavljen u tabloidima. Mia će otkriti da on decenijama ljubomorno čuva tajnu o porodičnom prokletstvu i raskolu unutar familije, a da su Vitasovi podeljeni krvavim rivalitetom još od 19. veka". Iz nekog razloga me ovo podseća na Stokera. Ne znam zašto. Ali nepravda prema Oltvanjiju će biti uskoro ispravljena i obelodanjena u riznici haosa.

Ostalo

Zlatna serija se vratila na velika vrata. Moram priznati, kad sam video da se izdanje reaktiviralo, bio sam poprilično oduševljen da bih se samo par sati kasnije iznervirao saznanjem da postoje dva omota od svakog stripa. Naš, novi, specijalno crtan za ovu priliku. što je fenomenalna ideja i italijanski, originalni Bonelijev. Opet....dobro je kao ideja, ali izuzetno udarnički za džep. Jer, kao kolekcionar, naravno da moram da imam oba omota. Kao da se to ikada dovodilo u pitanje. Vođen idejom o tome koliko je originalna zlatna serija tokom godina postala zaista zlatna i da bi za kompletiranje iste trebali da kažete vašem podstanaru doviđenja, evo kutija za pakovanje, a njegovu garsonjeru zamenite sa kolekcijom od 2000 stripova. Fenomenalno, zar ne. E sad.....moj genijalni plan koga se niko pre mene nije setio je bio da pokupujem sva izdanja, držim ih "sealed" iliti glanc, pa za jedno 20ak godina da uzmem tu garsonjeru koja mi sleduje. Problem je sledeće prirode. Nemam živaca, nemam para za te akcije, nemam prostora, a i verovatno ću u to vreme biti nadrkani matorac koji gađa hlebom golubove zato što guguču pod prozorom, a potom golubovima zaljubljene parove zato što su mladi i zaljubljeni. Elem....puna podrška za "Veseli četvrtak", a ja ću ih skromno ispoštovati sa Dilanom i Martijem. Dosta od mene. E da.......kupio sam i drugi UT.

Fabula:

Primećujem da sam poprilično aljkavo pokrio neke naslove. Čitaću, čuću, pa ću javiti. Svakako, ideja ne manjka, a bogami ni materijala za pisanje. Tako da, uskoro oćekujte "Providens", čim se izborim sa metal albumima 2018-te godine, a mogao bi da padne i neki part 2 nabavke, pošto se u međuvremenu nagomilalo par lepih izdanja. No, šta je par izdanja naspram čitave večnosti. Do sledećeg viđanja pozdrav, a dotle.....ne plašite se čitanja.

Riznica Haosa - Rođenje i prve tri godine.

Obzirom na to da nisam ljubitelj obeležavanja svog rođendana jer mi ne znači preterano, verovatno podsvesno ništa nisam napisao ni o rođenju ideje za VoC. Kopajući po "arhivi" postova i započetih tema, u nedostatku inspiracije, pomislih da je vreme za jedan osvrt na to šta smo uradili za svo ovo vreme i da li je bilo vredno truda? Još koji mesec pa će ravno tri godine od prvog posta koji sam na ovom blogu napravio. Iskreno, ne znam šta sam očekivao, ne znam i dalje šta da očekujem, ali znam šta sam mislio dok sam pravio blog, kao i koja je ideja bila iza svega ovoga. 

Da se vratimo u godinu 2016-tu, mesec je jun, a ja sam bez posla, bez para, nadrkan na ceo svet, nadrkan na sebe, počeo sam da lagano plovim u lagume slatke depresije,a na ivici da odlepim zbog činjenice da kradem bogu dane ne radeći apsolutno ništa korisno. Neću da pišem ona sranja tipa "Ovo mi je dalo vetar u leđa za nov početak" ili "pisanje bloga mi je vratilo veru u ljude, osetio sam mirise vesnika proleća i video nove boje za koje nisam ni znao da postoje"......ne. Jednostavno "Vault of chaos" je pokrenuo neke stvari iz nulte faze, otrgao me od hronične lenjosti koja me je poprilično stegla u to vreme i naveo da počnem da radim nešto zašta nisam ni bio svestan da mogu.

1. Pisanje. Proširio sam "vidike" što se samog pisanja tiče i uradio nešto za šta se ranije nisam usuđivao. Šta to znači? Lično, nikada nisam bio preterano dobar u pisanju. Pogotovo je osnovna škola bila kritičan period. Zašto? Iz prostog razloga što nisam shvatao kako treba da se izražavam. Mislio sam da je dramsko-teatralni pristup ono što se traži. U neku ruku, takođe, plašio sam se da kažem ono što stvarno mislim zbog nedostatka samopouzdanja, a i nisam imao dovoljno izražen rečnik da misao uobličim i pretočim drugima onakvu kakva mi je u glavi. Stoga često mošti tih misli otkopavam i dalje. Pisanje za VoC je svakako učinilo stvar malo boljom, tj. učinilo da izađem iz te sigurne zone ličnog komfora i svoja razmišljanja prenesem onakva kakva su. Naravno, ona nikako ne moraju biti ispravna (i ne trebaju da budu). Tu se slažemo sto posto. Ali su makar stoprocentno moja i nenametnuta od strane drugih.

To sa sobom automatski povlači rešavanje problema sa izražavanjem i uzgojem muda. Još učim i nikad neću prestati. Jedina sigurna konstanta je priznavanje činjenice da uvek može bolje i da uvek ima neko bolji na koga se treba ugledati. Samo to će me činiti naprednijim u svakom pogledu i podsetiti da ne postoji problem koji je nerešiv. Samo mu treba znati/hteti prići.

Možda najveći plus u ovoj stavci jedan je što sam se okuražio da pišem svoje priče. Za sad samo tri na blogu, a još je nekolicina koja čeka svoj momenat napisana i spremna. Nisam neko ko želi da sluša hvalospeve, ali reči ohrabrenja i podrške, kao i sama činjenica da se nekome sviđaju moje priče me čini izuzetno ponosno-srećnim. A ako bude sve išlo kako treba ove godine bih mogao da očekujem i prvu priču zvanično objavljenu. No.....o tome kad dođe vreme.

2. Rođenje. Ideja oko pokretanja bloga nastala je samim tim što sam bio previše ogorčen količinom smeća, šunda i kiča koje nam svakodnevno "novine" trpaju pod nos, samim tim popularizujući isto. Ne kažem da treba da se veliča horor, Lavkraft, King, Heavy metal ili Alister Krouli, ali broj stvari koje odskaču u bilo kom smislu od onoga što je trenutno "trend" je sveden na minimum minimuma i čami zabudžen po radio emisijama, cvili sitnim fontovima ispod "bitnih" vesti ili je jednostavno bačen u ostatke termina manjih televizija. Pa čak i taj jebeni Krouli je imao obilje toga da kaže na sijaset različitih tema, pogotovo u odnosu na sadašnje televizijske ličnosti koje nam nameću kao predstavnike kulture i idolopoklonika mladih ljudi. Više sam pametnih stvari čuo čitajući Antonovu "Satansku bibliju" nego od samoprozvanih javnih ličnosti, lajf koučova i influensera. Što će reći.... 

Ne kažem da sam u pravu i ne gledam na sebe kao na mesiju koji će zaslepljenima otvoriti oči istinom. Samo hoću da svoja interesovanja podelim sa drugim ljudima, možda im neke teme približim i zainteresujem ih, a da za njih nisu ni znali, opet samim tim sebe maksimalno distanciram od gore-navedenog. Svaki komentar "Wow, nisam znao za ovo. moram ovo da čekiram", smatram za malu ličnu pobedu.

3. Umetnost. Usko povezano sa brojem dva. Kao neko ko se bavi umetnošću, slikanjem, crtanjem, sviranjem, pisanjem, osećam potrebu da tu istu umetnost približim kroz ovaj blog. Imam dosta planova, koji jednostavno čekaju svoj red.  Pokrio sam neki broj književnika, nažalost daleko manji broj slikara. Pisao sam malo o Beksinjskom, Korbenu, na par mesta samo spomenuo Gajgera. U začetku pravi post o Daliju, Bošu, Gajgeru kako dolikuje, zatim Rikardo Federiči, čijem se radu u devetoj umetnosti divim do imbecilnosti, Joakim Luetke i Bielak iz sveta metala, pa onda Dejvid Firt, pionir YouTube-a i bolesno-apstraktno-genijalnih videa, pa Danijelevski sa svojom "Kućom listova"......list goes on and on.

Muzika kao ogroman faktor u mom životu čini verovatno polovinu ovog bloga jer je aktivno slušam polovinu svog života. Metal, rock, pank i svih milion podžanrova su od vajkada karakterisani kao "Metalike", "Satanisti", "Drogoši" i ostalim divnim epitetima, delom zbog, opet, "trendova", delom zbog upišanog Miše Tumbasa koji se jednog jutra probudio i odlučio da je dobra ideja da urla u kameru, delom zbog opšte zatucanosti i neprihvatanja u startu. Ja podržavam da neko veliča svaku vrstu muzike, jer je ona umetnost na više načina. Bio to Džez, Klasika, Fank, Pop, Rep, svako se u nekoj od njih pronašao i našao svoj "zen". Kao pobornik heavy metala, osećam se dužnim da na ovim stranicama satkanim od nula i jedinica napišem onoliko koliko mogu i koliko razumem o muzici za koju mislim da je najbolja na svetu. Što nas dalje vodi na.....

4. Postovi. Slažem se, i tu opravdanja nema, da je broj postova neoprostivo mali za ovoliki period. Iako imam spreman šaržer izgovora, jednostavno ću ispaljivati ćorke šta god rekao na tu temu. Opet.....moram da se branim. Ja kad pišem o nečemu, jednostavno ne mogu da pišem preko kurca. Želim da istražim temu, da dam svoj lični pečat i napišem post kojim ću biti zadovoljan. Mogao sam da lepo razbijem jedan post na deset minijaturnih i ispunim "kvotu" postavljanja objava, ali nekako sa svakim imam utisak da napredujem i iza svake objave mogu da stanem u odbranu. Posao koji radim ima ogromnu ulogu u deficitu pisanja. Jednostavno kada se vratim iz smene od 12 sati nisam ni za šta. Pisanje me opušta, kao i istraživanje o samoj temi, ali jednostavno to nije to ako se primoravam da pišem na silu. Ja nisam istreniran i dovoljno potkovan da kad imam temu samo ispaljujem članak. Moram imati određenu dozu inspiracije, kao i strpljenja, a i odmora da bi to ispako kako valja. Takođe, nadam se da će se ovo stanje ubrzo promeniti na bolje. Planovi su veći od samog trezora haosa. 

I čemu sve ovo:

Gde smo. šta smo? Čemu ova tirada? Upravo sam pregledao statistiku bloga i mogu vam reći da mi je nateralo suze na oči. Ne može biti jadnije (lagumi depresije vraćam se). Ostaje da se potrudim više, pa se sledeći put možda i obradujem kad kliknem na tu opciju. No, kako god da je. imamo muzičke recenzije, recenzije stripova, moja viđenja knjiga, pa čak i par video igara. što sam mislio da tek neću raditi. Tri autorske priče, od kojih je prva nastala slučajno, kao uvod u neku temu i sve to na popriličnom broju stranica. Uz najveću pobedu koja je donela abnormalan broj pregleda kada je Sabaton sa svoje stranice šerovao rivju Last Stand-a. Prc! U svakom slučaju za nekog ko se ovim bavi iz hobija i nije dinara video, a kako je počelo i neće, ja sam zadovoljan. Sad ću potenciometar sarkazma smanjiti na nulu, cinizma takođe i govoriću od srca. Hvala svima koji su što preko poruka, što lično uputili neku lepu reč hvale i podrške. Isto tako hvala i za kritike. One čine da budem bolji. Iako ređe, ali haos je uvek prisutan. Živeli.

Keith Charles Flint 1969 - 2019

"Fuck 'em and their law"

Za mene lično "Prodigy" je bio otkrovenje. Možda ne toliko otkrovenje, koliko neka potpuno nova, apstraktna vrsta muzike koju do tada nisam imao prilike da čujem. Da se razumemo, pričamo o vremenu kada je internet (ako ga je i bilo) bio u dial up-modu, a prilika da se čuje nešto neuobičajeno bila isključivo u kasnim terminima na manje popularnim kanalima. Prva koju sam ikada čuo od njih "Firestarter" me je ostavila u jaw-drop pozi, a druga "Baby's got a temper" da se zbunjeno češem po potiljku ne kapirajući šta se, dovraga, upravo dogodilo. Genijalnost i hod ispred vremena ovog benda se ne može opisati na brzinu. Vladati jednom decenijom zaista nije lako. Kao i u svakom "In memoriam" postu, neću pričati previše. Za sve one koje interesuje uticaj Prodigy-ja na jednu scenu, underground, pa i celu zemlju, obavezno pogledati Vice-ov dokumentarac "The Prodigy 1995 - Koncert koji je promenio Srbiju".

When, and if, I get to 65, I'd like to say that I did everything - the lot. I'd like to think I bedded loads of babes and lived out my ultimate sex fantasies. I'd like to think I'd been through every color with my hair and everywhere that could have been pierced on my body and been pierced. Even if all my beloved tattoos have gone saggy by then, at least I can stand up and say, I did it. Anyhow, can you think of any other job I could do? My school results were terrible and I don't know how to wallpaper or do anything else.Without this group and this job,I could be making lives a little more miserable for everyone by being the nasty one on the counter at a McDonald's somewhere. Think about it.

Keith