Chaos writes itself #4 - "Rođenje"

Prvi put sam umro kada sam imao svega deset godina.

I

Gubimo je.
Previše je izgubila krvi. Doktore. Doktore. Čujete li me?
Da.....skalpel. 

II

Iako znam da ovo pismo verovatno neće ugledati svetlost dana, ja moram da olakšam dušu i makar sa nevidljivim čitaocem podelim ovo prokletstvo koje me tišti. Evo, čak i sad dok se moj život bliži kraju, ja se ipak plašim. Ne smrti. Smrt je nešto za čime žudim i za čime vapim još od prvog momenta kada sam shvatio. Ali avaj. Neko bi možda i plakao nad mojom sudbinom, ipak molim vas, ja ne želim sažaljenje. Želim samo da ponovno rođenje prestane. Evo...čujem rulju kako kliče. Pozdravljaju smrt nekoga ko nije niko njima drag. Kroz rešetke čujem glasove razularene mase koja samo želi krv. Krv i bes. Znate, mogu da je osetim u vazduhu, da je namirišem. Samu smrt. Taj opori smrad truleži, beznađa i pepela. Uvek pred kraj je isto. Plačem i dok ovo pišem. Ne od straha. Plačem za nadom. Nadam se da će mi ovo biti poslednje pismo. Moje ime je Vilijem i ja se ne plašim smrti. Plašim se života, a ovo je moja priča.

III

Prvi put sam umro kada sam imao svega deset godina. Tačnije bio sam vrlo svirepo ubijen. Ono malo detinjstva kojeg mogu da se setim, uglavnom pamtim kao bezbrižno. Najranija sećanja su mi vezana za Berlin. Kažu da sam tu i rođen. Sećam se trčanja za loptom, mokrih, kamenih ulica i mirisa toplih kolača sa šećerom. Sećam se, usled prevelike želje da ga probam, vođen detinjim umom, ukrao sam jedan dok pekar nije gledao. Sećam se.....Sećam se crnog medveda u blatu.
Mislim da više nemam lepih sećanja. Ono što je usledilo potom je haos. Haos koga se, nažalost najjasnije sećam. Usledili su crni vojnici sa puškama i maskama. Jauci, krici sa svih strana, krv, vatra i žica. Kažu da je ta noć bila kristalna. Možda zato što se u njoj sve slomilo u sekundi. To je bio poslednji put da sam video roditelje. Otrgnuti su mi iz sna jednim pokretom. Otac mi je nešto dovikivao dok su mu ti crni ljudi navlacili vreću na glavu. Majku i sestru nisam ni video. Čuo sam pucnje praćene vriskom. Da li pištolj može da vrišt? Zažmurio sam, misleći da sanjam. Čovek sa maskom mi je prišao, video sam kundak, zatim bol i mrak.
Sećam se ljudi-kostura iza žice. Sećam se plišanog, crnog medveda u blatu.
Jako slabo pamtim period proveden u logoru smrti. Sećam se da nisam smeo da spavam, da sam stalno bio gladan i da mi je stalno bilo hladno. Često sam dozivao roditelje. Pitao sam se kada će doći po mene? Međutim niko nije došao. Nikada. Dobio sam jak kašalj koji je prerastao u neizdrživ bol. Ionako sam bio mršav pre nego što sam doveden ovde, sada mi se činilo da sa svakim naporom vidim svoje srce kako kuca kroz kožu. Moj život tragično se završio dan pred moj deseti rođendan. Gotovo iznemogao od bolesti, izveden sam na livadu gde su nas ugurali u kavez ispleten od bodljikave žice. Nisam znao šta se dešava. Sve mi je bilo mutno. Neko je glasno plakao. 

Neko je molio za milost. Neko drugi se smejao. Počeo sam da drhtim. Osvrtao sam se oko sebe u nadi da ću saznati šta se dešava. Video sam odrasle ljude kako plaču, neki koji se mole. Video sam devojčicu bez kose sa plišanim medvedom koga je stezala uz sebe. Da li je to bio plišani medved? Otkud on tu? U tom momentu sve je utihnulo. Molitve su stale. Plač je stao. Čovek u metalnom odelu je prišao ogradi i otvorio vrata. Rekao je da možemo da idemo. Tada sam je prvi put osetio. Smrt. Njeno odvratno prisustvo koje ni jedna voda ne može da ispere. Niko se nije pomerio. Čovek u metalnom oklopu je razvukao usne u osmeh i ponovio rečenicu. Mogao je vrlo lako biti smrt lično. Pitao sam se da li još neko oseća ovo, a onda je počeo pakao.
Čuo sam u svom tom ludilu da je neko rekao hvala, a zatim bljesak. Iz puške čoveka u oklopu suknula je vatra koja je mlela sve pred sobom. Stajao je na ulazu i pržio. Opšta histerija je bila jeziva. Ljudi su urlali dok su pokušavali da pobegnu kroz redove bodljikave žice, ne primećujući da se sve više zapliću u istu i da postaju deformisani objekti od krvi umesto ljudi. Neko me je gurnuo ispred sebe i tada je naišla. Isprva lagano, kao da me miluje, želeći da me ugreje i prigrli u svoje naručje nakon sve one hladnoće. Odmah potom je nastupila agonija. Od količine bola nisam mogao ni da vrisnem, vrelina mi je uletela kroz usta u pluća. Video sam sopstvene ruke kako se naduvavaju i crne. Pao sam. Zadnja misao mi je bila da je sve ovo kazna zato što sam ukrao onaj šećerni kolač.  Pre nego što sam utonuo u mrak video sam ga.
Crni plišani medved. Ležao je u blatu i krvi.

IV

Bat koraka prenuo me je iz pisanja. Ovaj papir gužvam i ubacujem između cigala u zidu. Možda će ga nekada neko naći. Izgleda da je došlo vreme. Da li će boleti jako? Ne razmisljam o tome. Dok sam hodao duž memljivog hodnika shvatio sam da smrt iščekujem nestrpljivo. Umoran sam. Očekujem da skinem breme koje me pritiska. Želim samo da bude gotovo. Stao sam na sredinu malenog dvorišta, a ljudi oko mene su klicali. Pitam se zašto su srećni? Dali su mi cigaretu i rekli mi da stanem ispred zida, belog poput kreča. Stao sam. Pitali su me želim li maramu preko očiju? Odgovorio sam negativno. Smrt i ja smo stari poznanici. Ljubavnici koji jedno drugo iznova varaju, pa se opet mire. Gledaću je kako dolazi. Streljački vod je dobio svoja naređenja. Momenat tišine. Grmljavina. Zid više nije beo, a oružje ipak ume da vrišti.
Mrak.

V

Svetlo. 
Jarko svetlo i plač.
Doktore......ima li nade?
Ne. Izgubili smo je. Dete je, na sreću živo. Nosite ga u inkubator odmah.
Kako da ga zavedemo? 
Zvala ga je po imenu u bunilu. Beba će se zvati Vilijem.

Vault of treasure 2019

Iako je budžet od sajma knjiga  poprilično presušio, imati stalan posao nosi to prokletstvo da je plata jednom mesečno. E sad, koliko god to zvučalo dobro, toliko i nije. Dobro je jer kada kažem da je dosta kupovine za ovaj mesec, ja to i mislim. Čak idem totle da ne gledam ništa po netu, ne pratim nova izdanja i ne kucam ortodoksne laži u prezentu. Ruku na srce, neke od ovih stvari sam dobio na poklon, a više od pola na odloženo, tako da nema mesta za brigu. Uskoro će moj budžet ponovo dostići nivo kada ću moći da običnu kiflu zalijem bavarskom glazurom ili eventualno solju u vidu skroz dobrih slanih štapića. Ovde se nalazi par stvari koje zaista nisam želeo da propustim, pa haj'mo redom. Iz nekog razloga primećujem da se u svakoj mojoj novoj nabavci nalazi nešto od Kinga. To zaista nije planirano, a ne znam ni koliko ima veze sa mojom opsesijom njime. U svakom slučaju matori lisac izbacuje knjige brže mego što ja stignem da kupujem. U to ime krećemo sa:


Stephen King - Zelena milja


Okej. Toliko sam puta čuo od ljudi da kažu: "To je on pisao? Nisam pojma imao, dobar film skroz, zar on ne piše samo horore"? Ne piše. I jeste dobar film skroz, čak odličan, usudio bih se da kažem, i to dodatno obogaćen izuzetnim Majkl Klark Dankanom (RIP) u glavnoj ulozi. Dakle.....najtoplija preporuka i najtvrđim anti-Kingovcima. Radnja prati osuđenika na smrt zbog brutalnog ubistva dve devojčice. Sa jedne strane imamo razularen narod i roditelje, pravdu i zakon, a sa druge saosećanje, čuda na delu i dečiju nevinost kod monstruma. Osuđenik, takav kakav je, ulazi pod kožu čitaocu i nismo sigurni da li je on otelotvorenje zla ili anđeo u obliku dobroćudnog džina. Vrhunski ispričana priča o čudima, gresima, užasima od strane ljudi, pokajanju i kazni. O onome sa čime se rađamo, onome sa čime moramo da živimo i o onome sa čime umiremo.

Moje ime je Džon Kofi. Kao kafa, samo se drugačije piše.

Stephen King/Owen King - Uspavane lepotice

Da vidimo kakav se proizvod dobije kada se muški deo familije King udruži da zajedničkim snagama protera žene. Originalno smišljeno od strane Ovena, u kolaboraciji sa tata Stivenom i uz pokoju konsultaciju sa bata Džoom dobili smo "Uspavane lepotice". Šta se dešava kada sve žene na svetu zaspu? Možemo li mi kao muškarci da se staramo o svemu ili se vraćamo u ono primalno, animalno ponašanje, dopunjeno besom i frustracijama. Za sve je kriva misteriozna bolest koja čini da žene zaspu, obavijene čudnom "čaurom" nalik gazi. Ukoliko se ona skine ili poremeti, one postaju manijakalno nasilne. A u snu.....pa tamo idu na neko drigo mesto, njihov lični eden. Jedina koja je imuna na ovo je ni manje ni više nego Ivi (Eva), koja postaje za muškarce ili demon koji treba da bude ubijen što pre ili mesija, šansa za spasenje koju treba sačuvati po svaku cenu. Dok se jedni trude da je spasu, drugi da je ubiju, ostali šire anarhiju i haos, radeći sve gadosti koje muškarcu slobodnim od svega, pa i zakona može pasti na pamet.


Stephen King - Kraj bdenja


Ne znam kako sam uspeo da pročitam drugi deo trilogije, pa počnem prvi, pa stanem, pa pogledam seriju, pa nabavim treći deo. Mindfuck.....mindfuck everywhere. U svakom slučaju majstor horora je prešao na akciju i triler i bogami se lepo snašao u istom. Drugi deo "Ko nađe - Njegovo" je izvrsna jurnjava fanatičnog, poludelog fana u želji da se dokopa piščevog nikad objavljenog dela, koje je igrom slučaja završilo kod dečaka, usput ubijajući svakog ko mu stane na put i posvećenog detektiva u želji da ga zaustavi. "Kraj bdenja" je treći deo o detektivu Bilu Hodžisu, a u prethodnom delu zavesa pada na njemu i "Mercedes ubici" Brejdiju u vegetativnom stanju. Sada je Brejdi življi nego ikad i rešio je da se osveti i onima koji su krivi i onima koji nisu. Fascinantna stvar kod Kinga i toga kako njegov mozak funkcioniše je ta što za razliku od većine pisaca kod njega negativac nije samo negativac. King mu pridaje toliko pažnje, pa čak se i divi njegovoj monstruoznosti i načinu na koji čini svoja zlodela (Vidim te Karizi, ne krij se).

Providens i Neonomikon - Alan Mur i Džejsen Barouz

Okej, moram priznati, kada sam pre par godina čuo da postoji izdanje bazirano na Lavkraftu, a osmislio ga je niko drugi do grand wizard himself Alan Mur, zacvileo sam kao devojčica u prvom redu koncerta svog omiljenog šlem-frizura-pop-glasić-želim da sam strejt, ali to mi teško pada-boy benda. Nakon digitalno piratizovane verzije, oduševljenje je lagano splasnulo. Nekako sam više očekivao od mozga koji Mur skladišti u glavi. Posebno važi za Neonomikon i njegovim rape induced momentima "deep one"-a i glavnom agentkinjom FBI-a. Zapravo, scenario sam po sebi je simpatično osmišljen, ali mislim da je morao mnogo bolje da se iskoristi. Druga stvar. Crtež sam po sebi je dobar. Ništa više od dobar. Čini mi se da je smisleniji u Providensu, ali može biti moj subjektivni osećaj. U momentima kada ovaj post budem izbacio, najverovatnije će izaći i treći čin, tako da ćemo objediniti "trilogiju" i uz "Neonomikon" dati svoj konačni sud.

Dž. Herbert Brenan - Okultni rajh

Uzevši u obzir moju fascinaciju i iščitavanje knjiga o natprirodnom i neobjašnjivom, ova mi je privukla pažnju samim naslovom. Oduvek me je interesovalo sve o okultnom delu nacističke vlasti, društvu Tula, "Ahnenerbe"-u, koplju sudbine itd. Okultni rajh je nešto malo drugačije i pokušava da objasni Hitlerov vrtoglavi uspon, nesrazmernu diktaturu i vladavinu na jedan drugačiji način. Njegov lik, koliko god da je monstruozan i koliko god da je o njemu stranica ispisano i dalje je jednim delom obavijen misterijom. Ova knjiga bavi se time da je Hitler imao moć prekognicije, kao i da je jednim delom mogao da predvidi budućnost. Zašto je onda izgubio rat? Da li je dobar vojskovođa isto što i dobar mag? Ovde imamo sijaset teorija zavera i činjenica o situacijama koje su "naizgled slučajnost", spisa koji govore o engleskim shvatanjima čarobnjaštva za vreme rata i uzvraćanjem istom merom. Na kraju, zašto se Hitler ubio baš 30. aprila, praznik Beltane, a dan pred Valpurgijsku noć, najvažnijeg datuma satanističkog kalendara. Prema čarobnjačkom verovanju, žrtvovanje je direktan pakt sa zlom i đavolom. Svakako zanimljivo štivo.


Jason Arnopp - Slipknot: Inside the sickness, behind the masks




Kako su devetorica potpuno različitih momaka iz Ajove uspela da okrenu svet metal muzike naopačke i prodaju preko dva miliona nosača zvuka sa svojim prvencem, teško da će ikome biti stoprocentno jasno. Džejson Arnop iz ugla pomalo novinara, pomalo istražitelja, a ponajviše fana, pokušava da na svoj način da odgovor na ovo pitanje. Knjiga govori o ranim danima benda i počecima koji su obilovali krvavim pesnicama, besom, alkoholom i poderanim glasnim žicama. Koliko samog benda, toliko i NU metal pokreta generalno. Ovo je, koliko ja znam, prva ne-oficijelna biografija koja je napisana o bendu, a Arnop nam priređuje intervjue sa nekima od članova, ljudima iz Ajove, a čak je uspeo da dođe do Ozija i Džina Simonsa da napišu predgovor. Sada, o Slipknot-u se može saznati sve na par klikova, ali poprilično je interesantno čitati iz ovog ugla. Kao kada u ruke uzmete stari broj Džuboksa pa čitate muzičke novosti iz prošlosti, ovde je sve u prezentu, kako je tad bilo prihvaćeno. Bez uvlačenja, razvlačenja i odugovlačenja. Iza maski i unutar bolesti. Više o ovome kada je završim.

Oto Oltvanji - Iver

Što se Oltvanjija tiče, ja sam ga toliko zapostavio, kao i većinu domaćih snaga, da je to prosto sramotno. U traganju za "Misterijama i magijama", vratio sam se kući sa "Iver"-om. E sad. Ja uopšte nisam kompetentan da se izjašnjavam o Otovom pisanju, obzirom da sam od njega čitao samo kratke priče. Ovo će biti prva knjiga koju ću da pročitam onako kako dolikuje i, nadam se, dam joj (i njemu) pažnju kakvu zaslužuju. Poleđina pripoveda sledeće: " Pisac popularnih trilera Saša vodi devojku Miju, autorku dečjih knjiga i ilustratorku, na sever Vojvodine da je konačno upozna sa svojom porodicom. U pitanju nije bilo koja familija, nego Vitasovi – moćni klan umetnika, čije su četiri generacije muzičara, slikara, glumaca i književnika manje ili više vešti manipulatori koji vode računa o tome koga primaju u svoje okrilje.
I dok daje sve od sebe da im se dopadne, Mia se usput trudi da ignoriše sve učestalije znakove da se glava porodice, najuspešniji pevač šlagera u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji Rob Vitas ponaša neobičnije i od onoga kako je predstavljen u tabloidima. Mia će otkriti da on decenijama ljubomorno čuva tajnu o porodičnom prokletstvu i raskolu unutar familije, a da su Vitasovi podeljeni krvavim rivalitetom još od 19. veka". Iz nekog razloga me ovo podseća na Stokera. Ne znam zašto. Ali nepravda prema Oltvanjiju će biti uskoro ispravljena i obelodanjena u riznici haosa.

Ostalo

Zlatna serija se vratila na velika vrata. Moram priznati, kad sam video da se izdanje reaktiviralo, bio sam poprilično oduševljen da bih se samo par sati kasnije iznervirao saznanjem da postoje dva omota od svakog stripa. Naš, novi, specijalno crtan za ovu priliku. što je fenomenalna ideja i italijanski, originalni Bonelijev. Opet....dobro je kao ideja, ali izuzetno udarnički za džep. Jer, kao kolekcionar, naravno da moram da imam oba omota. Kao da se to ikada dovodilo u pitanje. Vođen idejom o tome koliko je originalna zlatna serija tokom godina postala zaista zlatna i da bi za kompletiranje iste trebali da kažete vašem podstanaru doviđenja, evo kutija za pakovanje, a njegovu garsonjeru zamenite sa kolekcijom od 2000 stripova. Fenomenalno, zar ne. E sad.....moj genijalni plan koga se niko pre mene nije setio je bio da pokupujem sva izdanja, držim ih "sealed" iliti glanc, pa za jedno 20ak godina da uzmem tu garsonjeru koja mi sleduje. Problem je sledeće prirode. Nemam živaca, nemam para za te akcije, nemam prostora, a i verovatno ću u to vreme biti nadrkani matorac koji gađa hlebom golubove zato što guguču pod prozorom, a potom golubovima zaljubljene parove zato što su mladi i zaljubljeni. Elem....puna podrška za "Veseli četvrtak", a ja ću ih skromno ispoštovati sa Dilanom i Martijem. Dosta od mene. E da.......kupio sam i drugi UT.

Fabula:

Primećujem da sam poprilično aljkavo pokrio neke naslove. Čitaću, čuću, pa ću javiti. Svakako, ideja ne manjka, a bogami ni materijala za pisanje. Tako da, uskoro oćekujte "Providens", čim se izborim sa metal albumima 2018-te godine, a mogao bi da padne i neki part 2 nabavke, pošto se u međuvremenu nagomilalo par lepih izdanja. No, šta je par izdanja naspram čitave večnosti. Do sledećeg viđanja pozdrav, a dotle.....ne plašite se čitanja.