Ova godina, iako je tek počela, unapred je bila obogaćena najavama albuma koji nam predstoje. I to kakvim najavama. Imamo: Amon Amarth, Slipknot, Battle Beast, Sabaton, Fleshgod Apocalypse, Carcass posle sto godina, Rammstein posle sto godina, Septicflesh, Tool (o tome više reči u nekoj drugoj prilici) i još gomilu dobrih imena. A kako sve to ispratiti u jednom životu, pored knjiga, stripova i filmova? Fuck me if i know, right? Jedan od top tri albuma kojima sam se najviše radovao u ovoj godini pored Slipknota i Sabatona je ovaj. Da se razumemo, kad neko izbaci prvenac kakav je "Berserker", očekivanja za dalje ideje su negde daleko u nebesima. Kratak osvrt na prvi album, definitivno ne onakav kakav bi zasluženo trebao da dobije, imate ovde. I da li je "From hell with love" ispunio očekivanja? Reklo bi se da jeste.....a i malo preko.
Ispostavilo se kao najbolja moguća stvar to što se Battle Beast legalno razveo od gitariste i ko-autora Antona Kabanena i uzeo mu pola imovine. Da se to nije desilo, imali bismo jedan sjajan bend, a Beast in black bi ostao u formi nikad realizovane ideje. Ovako imamo dva fenomenalna benda potekla iz istog korena. Dakle "FHWL" nas je obradovao prvim singlom pod nazivom "Sweet true lies" i pesma je.....očekivano neočekivana, da se tako izrazim. Očekivana iz razloga što je BiB bend koji izuzetno dobro koketira sa muzikom osamdesetih i kao takvu je implementira u brzi, hitični heavy metal. Neočekivana jer sam za prvi singl očekivao nešto tvrđe i žešće. Ovako se odaje lažan utisak da je bend promenio pravac i za nijansu malo obojio svoj zvuk drugačije. To sve što sam očekivao došlo je ubrzo u drugom singlu "Die by the blade", koja je školski primer onoga što ovaj bend čini time što jeste.
Pesma kreće u stilu najvećeg hita sa prethodnog albuma "Blind and frozen", gde Janis nalik-ženskim-glasom-falsetom otvara pesmu, a potom je u sekundi pretvara u Judas Priest iz najboljih dana. A da im ideja i hitova ne manjka, dokaz je "Unlimited sin", koja je dragulj albuma, iz nepoznatih razloga ne stavljena kao singl i jedna od top pesama koje morate poslušati ukoliko se premišljate da li je ovaj bend za vas. Ona za koju jeste urađen spot je pesma koja nosi naziv albuma "From hell with love" i iz nje vrište osamdesete. Što je, zapravo, slučaj sa celim albumom. BiB su uzeli najbolje iz te decenije, dodali najbolje iz ove decenije, sve to začinili odličnom produkcijom i eto formule za uspeh. Pesma koja otvara album "Cry out for a hero", kao i "True believer" govore u to ime.
Činjenica 1: Teško mi je da poverujem kako bend koji tek počinje karijeru, posle jednog od najboljih ženskih metal pevača na sceni, Noore uspe da nađe jebeno jednog od najboljih muških pevača na sceni (gled'o ih lajv, ne serem uz vetar) i to preko njegovog kanala sa obradama na Youtube-u. Pa vas nek posle bude sramota da kačite svoje obrade. Dijapazon njegovog glasa je ono što je obojilo ovaj album unikatnošću. Od baladične "Oceandeep", gde od uspavanke prelazi u režanje, pa do " Killed by death", u kojoj odaju poštu gospodinu metala Lemiju Kilmisteru.
Činjenica 2: Izuzetno mi je drago što je bend nastavio sa pesmama na temu mange "Berserk". Iako su tekstovi mahom uopšteni, dovoljna je slika Gatsa sa Dragonslayerom da moj maleni mozak doživi maleni nerdgasm. Kompleksnost cele priče je tolika da komotno mogu sledećih deset albuma da je krckaju natenane.
Činjenica 3: Uticaji. Na albumu se, kao i na prethodnom, oseća debeo uticaj matičnog benda, što nikako nije loša stvar. Lagano oba benda počinju da formiraju svoj stil, a Battle Beast tek očekujem da iznenadi. Judas Priest toliko vrišti iz pesama koliko iz Janisovih glasnih žica. "Heart of Steel" me neodoljivo podseća na Sabaton (Pesma The Last stand). Dok "This is war" ima taj vajb Civil war-a.
Činjenica 4: Muzički, ovo je jedan sjajan album. Aranžmani na mestu, bez nepotrebnih delova. Prvi plus za klavijaturu, a drugi i poseban plus za smišljenije i staloženije solaže. Bend u svakom smislu stasava i grade priču koja će biti njihov lični pečat.
Voleli vi ovaj bend ili ne, ne možete poreći činjenicu da je sa dva albuma uradio i više nego što je očekivano. Krenuti na samostalnu turneju nije nimalo naivna stvar, pogotovo uzevši u obzir koliko bend postoji. Praktično, posle razilaska sa BB-om, Kabanen i ekipa su krenuli od nule. Okej, poznanstva i kontakti ostaju. Ali... prvi album pa predgrupa Nightwish-u. Malo li je? Ovo je bend na koji definitivno treba obratiti pažnju. Skandinavci su me bezbroj puta ubedili u to da su spremni na sve. Odvrnite zvučnike jer stiže
s' ljubavlju iz pakla.
