уторак, 28. децембар 2021.

Filip Drije - "Noć"

 


Trezor haosa danas donosi pravu poslasticu. Koliko za čitaoce, toliko za mene samog. Pogotovo što, do pre par dana nisam ni znao da ovo postoji. Okej, znao sam za Drije-a, ali konkretno ovo naše, prevedeno izdanje je totalno proletelo ispod mog radara. Prvo, čestitke za mladu izdavačku kuću "Stalker", koja je pored prvenca,"Alien-a", ovo izdanje pretvorila u stvarnost.Takođe se nadam da će na velika vrata, predstaviti velikog Filipa Drijea domaćoj publici. A šta imamo ovde? Vrlo je teško reći.


Drije je u neku ruku izmislio stil. Dobro, možda je pretrano reći, ali nije preterano reći da je bio jedinstven i unikatan. No, da se vratimo na prvobitno postavljeno pitanje. "A šta imamo ovde"? 

Imamo haos, beznađe i nadu, iščekivanje neminovnog, smrt, apokalipsu, ubijanje, apatiju........imamo bol i imamo fantazmagorično rasuto mentalno stanje jednog čoveka. Destrukciju zdravog razuma, pretvorenog u kolorne slike. Imamo LSD, čije hemijsko dejstvo je izazvala bolest i smrt, a ne konzumacija sličica. Ako ovo zvuči previše konfuzno, to je zato što i jeste. Onome ko prvi put bude čitao ovaj strip, teško je da će mnogo toga biti jasno. Osim furiozne akcije, sakaćenja, "every tribe for itself" pravila i sveopšte prihvatanje neminovnog, priča praktično nema uvod i nema razradu. Ima kraj. Sve ima kraj.



Malo će vam jasnije biti nakon činjenice da je ovaj strip nastao nakon smrti Filipove žene Nikol. Rak je spor i nemilosrdan ubica od koga je malo ko pobegao. Ovde, kao što pomenuh gore, imate skrhan um čoveka koji je voleo. Čoveka koji je od bola poludeo. U ovom stripu Drije želi da svi umru....zašto bi oni živeli kada ona nije mogla? Nije ga briga za ljude, ljudski život i osećanja. Njegova žena je simbol svega. Njegova žena je život i smrt za sve. Početak i kraj, a Filip pljuje smrt i prezire život. Ova priča je u suštini početak kraja poslednjih "neživih" bića u Drijeovom misterioznom univerzumu halucinogeno kataklizmične realnosti. Smrt je poslednja faza koju protagonisti trebaju dostići. Luminozni ragnarok vikinga na motorima. 

Nakon ovog dela, sam Drije je upao u auto-destruktivnost alkoholom, opijatima, kao i u ponore duboke depresije, a rezultati toga se vide na stranicama, kao i u oblačićima teksta. Priča, iako konfuzna i nerazumljiva, ipak teče. Iako nema svoj početak, čitalac brzim kadrovima leti kroz ovaj heavy metal, šareni, praistorijski svet. Radnja prati bandu bajkera i njihovo preživljavanje kroz "svako za sebe" okruženje. Život je minoran i bezvredan......do onog momenta kada otkriju poentu svog bivstvovanja.



Sam stil je barokno obilje detalja, monumenti nečega što nigde nije postojalo. Drijeova umetnost ovde sija punom snagom. Kadriranje, detalji, bezbožnost, lavkraftovski elementi koje ne možete promašiti, ludilo i haos. I osećaj za boju......osećaj za svetlost. Iako je sve šareno, ne odaje utisak sreće, već nečeg ogavnog. Šarenilo smrti i distopijske propasti. Tu Drije briljira. U igri detalja, forme i boje. Stilski, možemo ga uporediti sa kasnijim Mebijusom ili Bilalom iz nekog ranijeg perioda, pa čak ima i Korbenovskih momenata, a ljubiteljima muzike, samo ću reći Voivod. Takođe, ne mogu, a da ne zapazim detalje noćnih mora, direktno iz četkice Beksinjskog. Mada, to i nije čudno, obzirom da je sa jednim od njih radio, a detinjstvo proveo u rodnom gradu najvećeg nadrealiste, Salvadora Dalija. Na sve ovo rečeno, čak ni to nije dobar opis. Uzevši u pitanje godine kada je ovaj strip izdat, vidi se da je Drije bio u posebnom mentalnom stanju da izmisli ovakve noćne more.

Kad već spomenusmo padrea kosmičke strave, HP Lavkrafta, obavezno baciti pogled na Drijeovo delo "Yragael-Urm". Tu se maltene iz svake slike oseća samo njegovo pristustvo, što i nije čudno, obzirom da su mu omiljeni pisci fantastike i strave bili A.E. Van Vogt i Lavkraft, kome je Drije pružio svoj omaž više puta.



Sve pohvale za “Stalker” i put kojim su krenuli. Ovo izdanje možete poručiti sa njihove zvanične FB stranice, dok sa nestrpljenjem očekujemo novu svesku tvrdokoričenog iznenađenja. Ne postoji bolji način da završim ovaj tekst, nego rečima samog Drijea.

“Za Nikol, moju ženu, moju dušu…. i za SMRT koja je došla… idioti u belim mantilima i s krupnim rečima. Zaklete seronje kojima idemo s poverenjem… tom svetu koji nismo stvorili, a koji nas ubija. O, moji preci, MRZIM VAS! ...smrti, zato što nas plaši, nagoni na misli, zato što nije profitabilna, osim za neke… Njenom prstemu, koji nosim na prstu; našoj ljubavi, uvek prisutnoj, mada je ona otišla, ona koja nije želela da ode. Tebi, čitaoče, koga maltretiram ovim plitkim rečima, ali ako voliš naše slike, jer smo oboje u njima, juče i sutra, okreni stranu, ostalo se i tebe tiče, budući lešu… Posle svega, jesmo li zaista odavde? Leševi budući, spremite se i vežite pojaseve! ... učim da volim smrt… imam ukusa”.


 


понедељак, 16. август 2021.

Memento Mori - Grafička novela (2021)

 



Iz kuhinje mog nikada umornog imenjaka, Milana Kovačevića, o čijem sam prvencu pisao ovde, stiže nam sveže servirano jelo pod nazivom "Memento Mori". Ovaj put u formi devete umetnosti. Moram vas upozoriti, pre nego što zarijete zube u prvi komad, ostavite mesta, sledeća porcija se već krčka. 

MM je 3BIR od jednog autora, dva crtača i celog propratnog tima, a glavni krivci za ovo (ne)delo su: Danijel Vizi - Scenarista kratkih i obrazovnih filmova, kome je ovaj projekat bio prvi korak u svet stripa, zatim Zoran Jovičić - Koji je Vizijeve vizije pretvorio u slike na papiru. Autor je stripa "Dani Bijesa", kao i nekoliko stripova u serijalu "Kosingas - Red zmaja". Za kraj, poslednji osumnjičeni je Dimitrije Ćurčić, koji je obojio MM i apsolutno nije uspeo da mu bojom unese radost. Što, u ovom slučaju je odlična stvar. Bavi se predavanjem digitalnih medija na državnom fakultetu na Tajlandu.


Dakle.....kada budete pročitali ovo delo, malo toga će vam biti jasno. Ova knjiga, broj jedan, samo je uvod i deo slagalice koji čini celinu Mementa. Ovde, autor nas upoznaje sa likovima i glavnim protagonistima. Inspektor Deroko, koji je mešavina Max Payne-a i u neku ruku Džona Konstantina po držanju. Trenutno rastrojenog haosa od čoveka, ali svakako, neko sa kime nema šale, čak i u tom stanju. Danilo Volkov, nekada ratni fotograf, sada profesor na Filozofskom fakultetu koji misli da demone prošlosti može udaviti alkoholom. Kalina Koruga, detektivka, koja svoje tajne prikriva šarmom. A koje su to tajne.....tek ćemo saznati. Naravno......sve ovo ne bi bilo kompletno bez negativca. U ovom slučaju on je oličenje straha, nemilosrđa i hladnokrvnosti. Strah je u oku posmatrača. zato se on trudi da taj strah zauvek ovekoveči na vrlo specifičan način.



Glavna figura je svima dobro poznata, retko bezbolna ali uvek neizbežna, elegantna dama zvana smrt. Smrt je fenomen i neminovnost kojoj svi pristupaju drugačije. Neko se priprema, neko iskorišćava dato, neko odbija da poveruje, neko beži.....neko se boji. Tako je i ovde. Jedina konstanta svega je "Svi umiru". Memento mori u svom naslovu to jako dobro opisuje - "Seti se smrti" ili - Znaj da ćeš umreti.

Kao i svi mi, likovi ove priče imaju svoje tajne, svoje poroke i svoje demone. Pitanje je samo čiji su strašniji, crnji i dublji, kao i u kojoj meri ih mogu kontrolisati, da svoja nakaradna lica ne prokopaju na površinu. Bilo to alkoholom, ubistvom, ratom, seksom.....posledice su neizbežne i neizlečive.

Kao i do sada, trudiću se da ne otkrivam mnogo o samoj priči, ali sve i da bih hteo, u ovom momentu to nije moguće. Dakle.....radnja i lokacija je lokalna. Flešbekovi prošlosti su iz pakla rata u Bosni, a sadašnjost se odvija u Novom sadu. Kao što rekoh, smrt je ovde glavni predmet interesovanja. Imamo fotografa, koji je u potrazi za njom i njenim likom koji se odražava u fokusu ropca. Dalje....imamo donosioca smrti, izaslanika patnje i bola. Smrt je za svakog drugačije iskustvo. U neku ruku, ovo je emocionalna distopija likova.....gotovo svih. Sreća je trenutno na bolovanju.

Interesantan momenat, koji se provlači i koji je na neki način vezivno tkivo celog ovog pulsirajućeg organizma je fotografija. I to iz dva ugla. Prvi.....paparaco smrti, lešinar bola, za koga su molitve osobe na samrti samo prirodni splet nesrećnog bivstvovanja u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu. Prestanak postojanja svake osobe u nekom momentu. I drugi.....Lični dostavljač smrti, veteran rata, koji svoje zamrznute slike, pravi na svoj, monstruozan način. Dok je gorepomenuti "subjekat jedan" samo posmatrač smrti i života koji napušta telo, "subjekat dva" je akt.....delo. I ne samo to. Subjekat dva uzima život, a onda ga šminkom i teatralnošću vaskrsava. Ali, samo naizgled......da bi bio imortalizovan u svom polaroidnom obliku. Život unutar smrti. U ovom momentu postavljaju se dva pitanja. Da li su i u kakvoj vezi ova dva subjekta, osim slikanja smrti iz dve perspektive?

Da li smrt stvara psihopate ili psihopate stvaraju smrt?


Što se crtaćkog aspekta tiče, stil je jednostavan. Bez previše detalja, senčenja, nabora, deluje kao vektorski na momente. Ali, takav i treba da bude. Kadrovi su filmski i jednostavni, bez odvlačenja pažnje pozadinom. Nema veselih boja, sve je presvučeno mračnom sepijom, a ljudi ozbiljni i (s)umorni. Kadriranje posebno dolazi do izražaja u prostim, svakodnevnim aktivnostima protagonista. Od paljenja cigarete, do ležanja u mraku. Sveopšti utisak je upravo kao da gledate kriminalističku, triler seriju sa horor elementima. Sedite, opustite se i budite kopilot u ovoj prvoj epizodi.

Memento Mori je nova izdavačka kuća, sa istoimenim prvencem. Preporuka sa moje strane za ovo ambiciozno izdanja, koliko zbog samog kvaliteta proizvoda, toliko zbog kreativnog tima ljido koji stoje iza svega. Stoga, ne čekajte, podržite dalji razvoj novih izdanja tako što ćete svoj primerak obezbediti preko ovog linka.


"Gde su oni koji su bili pre nas"?





четвртак, 29. јул 2021.

Nathan Jonas "Joey" Jordison 1975 - 2021



Slipknot je bend za klince metalce.......onaj bend na koji se iz novčanika ojačanog nitnama daje poslednjih 1000 dinara koje je baka dala od premale penzije da se kupi majica u Felix-u. Onda, par godina kasnije, čovek stasa, počinje da shvata kreativni um Mikael Åkerfeld-a, a majicu Slipknot-a nosi samo po kući, da ne vide ostali trve drugari. Tad ide i faza broj tri. Neke nove klince sa njihovim majicama, nazivaćemo pozerima i terati ih da nabroje pet pesama dok se smejemo onome "šta je Kori Tejlor rekao". Ah, te čari odrastanja......

Slipknot je i za mene bio početak. U kameno doba pre interneta, dok sam slušao kako bezimeni ludak u crvenom skafanderu urla sa neimenovane audio kasete, mlatio sam glavom u pokušaju da shvatim neku reč teksta i željom da usled slemovanja i moj vrat bude kao vrat neimenovanog urlača. Tekstove, naravno, nisam imao, omote smo kopirali od nekoga, ko je tu sreću imao da mu tetka iz inostranstva umesto stana, donese originalni disk. Ah, te čari istočne Evrope. Onda su se pojavili ti neki, misteriozni ljudi, koji su nabavljali nova izdanja maltene brzinom kojom su izlazila i ne samo to. Imali su i ripovane DVD koncerte i butlege. Kako su to radili, sam Jog Sotot je znao, a ja sam imao sreću da svoje, bakinom penzijom stečene pare, dajem njima u zamenu za "Princo" disk, na kome je u svoj svojoj veličini i 240p veličini ovenčan video nastup mog omiljenog benda. Ah, te čari uličnih wizarda pirata......I? Da li je vredelo? Vredelo je svakog jebenog dinara. Jer, onda sam shvatio da sav taj hajp i svo to ludilo koje sam čuo u audio formatu, sada je samo pojačano nastupom kakav do tada nisam video.


Crvena odela su bila zamenjena belim (iako je bilo obrnuto, ali ja to tad nisam znao), a gomila ljudi, na maloj bini je trčala, skakala, tukla se, a još veća gomila ljudi u publici je bila u delirijumu. Tada, to je postao "moj" bend i bend koji sam nastavio da slušam čak i dok su drugi bendovi dolazili i prolazili. Do te mere da sam novac od tesko zaradjene penzije zamenio novcem od tesko zaradjenih 12-to časovnih smena i platio čoveku da mi iglicama oskaradi nogu za vjeke vjekova i ureže simbolično "S" koje je obeležilo nastanak metala početkom 2000tih godina.

Smrt je kreator hejta. Tako i ovaj tekst, nastao je usled nemilosrdnog dolaska ripera. Slipknot je bio bend, u najmanju ruku interesantan. Kako muzički, tako i pojavom. "Bratstvo" iliti "The Nine" je postava najdraža ljubiteljima ovog benda. Originalna devetorica prašila su nerazdvojno od 1998 do 2010-te, kada je prvi od devetorice otišao sa ovog sveta. Znate onaj osećaj kada se "srodite" sa bendom i usled bezbroj pogledanih lajvova, intervjua i vlogova, dođete do stadijuma kada kao da se znate, maltene ste postali nikad upoznati drugari. 

Polova smrt me je pogodila 2010-te godine, pre svega jer je bila iznenadna, a i znao sam da to znači početak kraja paklenog noneta. "Braća" iz benda su održala vrlo emotivan koncert gde je Polovo odelo sa bas gitarom bilo tu i sve je delovalo kao tragična igra sudbine. Tri godine kasnije, još veće iznenađenje usledilo je u misterioznom odlasku Džoija iz benda i to me je u neku ruku još više razoružalo. Smrt je neizbežna, ali odlazak/izbacivanje iz benda nije. Ironično, ostali smo bez broja 1 i broja 2, obojica jedni od osnivača benda. 2019-te, odlazi i broj 3, Kris, usled pravnih razmirica i to me, maltene, nije ni dotaklo.  Obzirom da je broj 4, Džim, već otišao iz Stone Sour-a, sve je moguće.




Zaista ne želim da ulazim u tiradu i priču o tome zašto je Slipknot dobar bend, a pogotovo me ne interesuje rasprava sa "kvlt" metalcima i virtuelno merenje penisa sazdanog od jedinica i nula putem odgovaranja na komentare. Ovde sam kako bih ovih nekoliko čitalaca i posetiooca pružio svoj iskreni omaž i odao počast čoveku koji je uticao na mnogo njih. Svojom pojavom, talentom, kreativnošću i pre svega, sviranjem.

Kao i u dosadašnjim tekstovima u "In memoriam" sekciji, neću pisati biografiju, jer to sve možete naći na dva klika. Slipknot, sa svojih devet članova je interesantan po još jednoj stvari. Reputaciji članova. Evo recimo.......Glavni hejt usmeren je na Korija, naravno, jer je frontmen. Dozvolite mi da ga uporedim sa aktuelnim Đokovićem. Kad se ne piše mnogo o njemu, a on samo radi svoj posao, onda je ok, a kad krene da se eksponira i prikazuje u svim svojim dostignućima onda "plati porez", "prestani da sereš po netu, niko te nije pit'o" i slično. Poznato? Dalje......Klovn, kao tatko benda, prima svojski svoju dozu onlajn drkadžija. Mika troluju tu i tamo, ali opštepoznat je ejakulat na njegov video snimanja gitarske deonice na AHIG-u. Džima mrzim najviše ja......jer koliko je realno da za jedan život budeš u Stone Sour-u, Slipknotu i u vezi sa Kristinom Skabijom. Kris se učaurio u svoju introvertnost i tu je bezbedan. Pola su u principu voleli, kao i glavnog lika ove cele priče, Džoija.


Džoi nije bio samo "bubnjar". Džoi je bio institucija, inspiracija i idol. Idol svim fanovima Slipknot-a, a inspiracija svim fanovima muzike i onima koji su ikada u ruke uzeli par bubnjarskih palica. Pored temelja koji je postavio sa matičnim bendom, svirao je sa Murderdolls, Scar the Martyr, Rob Zombie, Satyricon, Korn, pa čak i Metalikom , nakon što je Lars zaglavio u bolnici. Ima li potrebe da govorim o samom kvalitetu njegovog sviranja, kao i poštovanju koje je stekao među metal muzičarima i fanovima? Slagali se ili ne o tome kakav je Slipknot kao bend, da li je klinački ili nije, neosporivo je opšte mišljenje da je Džoi bio jedan od najboljih bubnjara koje je metal svet imao čast da iznjedri. Sad će se neko napraviti pametan i reći "sviranje kurcu, okretanje bubnja i bla bla"...... Prvo......Slipknot JESTE teatralan bend i poenta jeste na stvaranju šoumena i prezentaciji publici, radi ostavljanja koncerta za pamćenje. Isto što radi King Diamond, Alice Cooper, pa čak i Mejdeni. Drugo......nije vam smetalo kada se Tomi Li vrteo na bubnju sa onakvim svojim sviranjem?



Uh......kad sam nervozan, tad sam ciničan i sarkastičan, ali......poenta ovog teksta je kao i svakog drugog "in memoriam" teksta. Kada neko umre, tada su svi tužni, svi šeruju i svi r.i.p.-uju, čak i oni koji su tu osobu, do juče ismevali. Džoi je za mene bio ne samo jedan od devet. Džoi Džordison je deo kreacije koja je odredila jedan od moja dva životna puta i pravac kojim ću se kretati u budućnosti. Da nije Slipknot-a, nikad ne bih počeo da sviram. Ne bih upoznao ljude koje jesam i proživeo ono što jesam. U više država. Tako da, ako slušanje ovog benda znači da sam manchild ili jednostavno nezreo, onda mi je drago da ovaj svet napustim u svom neznanju. Džoi, pozdravi Pola i pitaj Miuru kako se završava Berserk......počivaj u miru broju jedan.

My last true confession will open your eyes, I've never known trust like the nine

Let it be spoken, let it be screamed, they'll never ever take us alive

'Til we die

'Til we die




уторак, 30. март 2021.

"Poslednje reči pisca" - Milan Kovačević

 



Da li ste se nekada zapitali šta u ovom poznatom univerzuju spaja CKM i Lavkrafta? Ni ja. Međutim, desilo se to da sam upoznao svog imenjaka i brata po hororu, a čitajući njegove tekstove nekako se odgovor na to pitanje sam pojavio. CKM je bio fenomenalan časopis koji je, onima koji su čitali i van onih volšebno slepljenih stranica jedne za drugu, nudio tekstove ozbiljne, sa druge strane humorističke, infantilno, pritom vrlo elokventno, jednostavnim jezikom običnog naroda pisane. Teme su bile sve ono što vas je interesovalo, a nikada vam nije palo na pamet da sami tražite na internetu. Milan je u svojim tekstovima oživeo taj CKM stil pisanja i dok čitate "Recenzije iz pakla" stiče se utisak kao da sedite u nekoj udobnoj kafani, dok uz dim cigare i zveket čaše o čašu, u kojima fermentisan napitak od hmelja nestrpljivo čeka da postane deo sala oko struka, vam drugarski priča o poslednjem horor ostvarenju koji je gledao. Međutim....nije sve ni u hororu. U svojim "recenzijama", on nam vraća sećanja na stare, dobre, akcione filmove čije scene nam ostaju u sećanju kao fleke od crnih dudinja oko usta. Večno.

E sad. pitate se, kakve veze otac kosmičke strave ima sa svim ovim? Moj, gorepomenuti imenjak, Milan, je objavio svoju prvu novelu. "Poslednje reči pisca" je priča objavljena za underground izdavača "Librarion", koji se pored fanzina bave i izdavanjem muzike, pre svega na mojoj prvoj, vrlo krhkoj ljubavi, audio kasetama. Pored toga što je u obliku fanzina, ova novela je objavljena u svega 50 primeraka, a ja sam jedan od počastvovanih, koji je imao tu sreću da nedavno dobije svoj primerak. Otuda i ova cela priča. Da li je jedna novela dovoljna za ceo post. Da. Ali.....nije u pitanju samo jedna novela. Milan je, mogu slobodno da kažem, pisac u usponu, a pored ove, debi priču "Dan svinje", moći ćete da pročitate već sredinom maja u horor zbirci "Besan 3". Do tada, u njegovim rečima u "Recenzijama iz pakla", možete uživati jednim klikom na link ovde.




Ova priča je direktan omaž Hauardu Filipsu Lavkraftu i njegovoj kreaciji straha koji čitalac ne vidi. Sam Lavkraft je vrlo dobro poznavao strah od nepoznatog, a kult koji je godinama rastao nakon njegove smrti, iznjedrio je gomilu sledbenika i pisaca koji su se oprobali u tome da svoje ideje ispričaju kroz njegovu imaginaciju. Čini mi se da je manjina uspela u tome da svoje monstruozne pipke strave koji gamižu ivicom univerzuma približe "običnom svetu". "Poslednje reči pisca" predstavljaju, po meni, jedno uspešno delo u toj nameri, sa time što je autor svemu tome dodao svoj pečat autentičnosti. Milan nije pisac "iznutrica i krvi". On se trudi da nam postavi scenu i dočara beznađe i smrt onakvu kakvi zapravo jesu. Tužni, samotni i mizantropski.......i naravno sa lažnom verom u optimizam preživljavanja. No, ukoliko vam je ovo prvo njegovo delo, imajte u vidu da svaka njegova sledeća priča, sadrži novi sloj kvaliteta u odnosu na prethodnu i novu skramu horora i jeze navučenu preko naizgled jednostavne priče.

Ova novela, kako Lavkraft zapoveda, počinje pismom. Čovek koji je spoznao svoj kraj, spremno se rukovao sa smrću i krenuo u prepričavanje sopstvenog prokletstva. Autor pisma je bivši čuvar zatvora, koji je video nešto u ćeliji jednog zatvorenika, što ga je mentalno osakatilo za ceo život. Zatvorenik, poznatiji kao "Pisac" svoj dnevnik vodio je u svesci, koju nam čuvar zatvora ljubazno prepisuje. "Pisac" je bio student arheologije, koji je svoj fanatizam prebacio u totalno drugo stanje uma. Od svega jedne slike nepoznatog porekla na jednom od foruma, mladog studenta put vodi do zabačenog manastira koji krije zabranjenu i "izgubljenu" knjigu. Euforija načeta novim otkrićem, spušta nas u utrobu zemlje gde bezbožno biće obitava, čekajući. Eskalacija haosa počinje od fanatizma, preko ubistva, ludila, krvi, začeća đavoljeg nakota do pepela i ejakulacije. 

Eto.....sve sam rekao, a zapravo ništa nisam rekao. Sve ovo, spakovano je u nepunih 40 strana. Da li bih voleo da je ova priča duža? O da. Ali.....ovo je CV kratke priče kakvog se niko ne bi smeo postideti. Ova priča je višeslojna. Priča u priči u priči. Da pojasnim. Ovde imamo prošlost i istoriju jednog cara, čitanu iz knjige u zabačenom manastiru od strane studenta arheologije i sve to dok paralalelno vodi beleške o svom životu u prezentu, da bi nam na kraju to sve prepričao u budućnosti čuvar zatvora u svom pismu. Doduše..... ta budućnost je sadašnjost, zar ne? Nije ovo toliko zbunjujuće koliko sam ga namerno takvim predstavio. Sve u cilju stvaranja interesovanja. Milan se ovde jako dobro snašao sa preplitanjem likova, a brutalnosti i jeze ima sasvim dovoljno da niko nije siguran. 




Zapravo, ono što me je u startu i privuklo njegovom stilu pisanja jeste izražavanje. Same reči i fraze, kao i opisni pridevi koje koristi i ne samo to. Uplitanje istorijskih činjenica, likova, bogova, arhaičnih reči koje više ne postoje....sve to zajedno daje jedan sjajan koktel. nakon čijeg srka ulazite u jedan novi svet, koji je lep samo "odabranima". Nazovite me površnim, ali meni je ovo odlično. Dozvolite mi da budem toliko slobodan i ispišem par primera u cilju opravdavanja moje fascinacije, a i u cilju stvaranja tizera kod potencijalnih čitalaca.

"Bičevi sastavljeni od prvorođenog haosa i crnila udarali su svuda oko nas ubijajući....."

"Šuštali su glasovi po zatvoru da je Bojić pojeo Tadića, pa da je totalno izludeo usled proždiranja ljudskog mesa...."

"Moja java se gušila u dimu, dok su moje oči bile svedok fantazmagoričnih igrarija koje su se dešavale sa druge strane živog sna"


"A ti sačekaj dolazak njegov i poslušaj reči njegove, jer sada si apostol njegov"




среда, 17. март 2021.

BESAN #3: Priče za besanu noć - Grupa autora (Uskoro)

 


Imam za vas jednu lepu, jednu lošu vest, kao i jednu poslasticu. Spremni? Loša je ta da sam i dalje beznadežno zaposlen i beznadežno vremenski ograničen. Lepa je da sam se vratio nabijen temama o kojima bih mogao da pišem. E sad, poslastica je u slici iznad. Besan 3 je na pomolu, a ja ne mogu biti ponosniji na ono što smo zajedničkim snagama stvorili.

Sudbina je htela da mi prvi post nakon godinu dana neaktivnosti na blogu bude upravo ovo. Tako da, usled frapantno-zapostavljenog bloga, delom zbog manjka vremena, delom zbog temeljne razočaranosti apsolutno svime, ipak nisam sedeo skrštenih ruku. Za 365 dana uspeo sam da: započnem roman, tri muzička projekta, dve slike, kao i desetinu priča. Ubacite sve u blender i godinu dana kasnije, od svega pomenutog imamo jednu celu, kratku priču, koju ćete moći pročitati u nadolazećoj zbirci. Ruku na srce, da ne beše Snežane i njene neumorne upornosti, ta priča bi završila, kao i zbirka......umesto horora, u naučnoj fantastici.

Najbitnije, i ono što je u suštini krucijalno za nastanak Besan 3 zbirke jesu nova poznanstva koje sam/smo ostvarili ove i prethodne godine. Nekako, kada je sve loše i kada je beznađe opšte rasprostranjeno usled ovog života na kašičicu, svi smo se našli, da makar u nekoj vrsti umetnosti, ostavimo deo sebe. Ovo je prva stvar koja Besan čini posebnom.

Dozvolite mi da na momenat postanem rok zvezda i vrlo pompezno najavim novu zbirku kao "najbolju i najkvalitetniju do sada". Znam da je kliše i znam da svi to rade, ali jednostavno utisak mi je toliko jak posle čitanja i izbora priča, da mesta za skromnost ima jako malo. Dokaz za ovu smelu tvrdnju za koji dan ide na finalnu korekturu i prelom, tako da friško, olovom nabijeno izdanje, možemo očekivati već sredinom maja u svom punom obliku.

Kao svako ko "svoje čedo nuna", imam obavezu da vas navedem da, makar ovu knjigu pozajmite i date svoj sud nakon čitanja. Ono što ovu zbirku čini boljom i naprednijom u odnosu na prve dve je za početak IZBOR. Kada smo sastavljali prvu knjigu pre tri godine, jedva smo se sakupili i ispunili kvotu strana. Sada......izbor je bio toliki da osim toga što smo povećali broj pisaca, imali smo petostruko više u inboksu mejla nego prethodne godine. Toliko je teško bilo izvršiti finalni izbor, da se čak i sada pitam zašto nismo proširili još više. Svakako.....želim da verujem da će ti isti ljudi da se jave sledeće godine za četvorku. A kad pomenuh PROŠIRENJE, umesto standardnih 10 autora i 10 priča, izbor je pao na 13, a u poslednjem momentu smo stali na 14. 



Jugonostalgičarski, vraćamo se u kraljevinu SHS i na moju veliku radost, imamo čast da ugostimo, pored pisaca iz Hrvatske, Republike srpske i Srbije, po prvi put autora direktno iz Celja. Usled prezervacije originalne ideje, izabrali smo da je ne prevodimo iz dva razloga. Prva, autentičnost, a druga, reklama i promocija u Sloveniji, koju su nam naši susedi nesebično ponudili. Ista priča važi i za Hrvatsko govorno područje. 

I dolazimo do najbitnijeg dela...PRIČE. Smatram da je ovo najkvalitetnija zbirka do sada, gledano u celosti. U dvojci, malo smo akcenat prebacili na SF, ali u ovoj, od samog početka imamo različite teme i različite varijacije. Sve se završavaju tragično......ipak......znali ste u šta se upuštate, zar ne?

Dakle, sada je vreme za tizer. A on nam donosi: 

Ruralni horor, pretočen u šejk blata, fekalija, sukrvice i creva, koji za rezultat ima razdor porodice.

Folklorni horor, koji se sastoji iz legendi, mitova, snova i nažalost vrlo stvarne jeze, koju se nadam da nećete iskusiti.

Inkvizicija......pravo osveženje i poslastica koju jedva čekam da pročitate i delić mojih impresija preuzmete na sebe.

Crni humor i morbidnost. Treba znati snaći se u toj temi, a mislim da smo uspeli u nameri.

Lavkraftovsko-Barkerovski uticaji. Zar to uopšte može biti išta drugo osim pozitivne stvari?

Zombiji. Konačno.......dočekali smo i naš "zombi momenat". Imali smo vampire, kletve, monstrume, neobjašnjivi užas sa one strane kosmosa, ali šta je horor zbirka bez dobre ljudske ljušture isprane od misli i emocija......mada....da li je baš tako?

I naravno, igranje sa mitovima, legendama, biblijom i bajkama je ono na šta autor daje svoj unikatni pečat. A sve to vam priređuju:


1. Milena Stojanović – Štriga
2. Milan Kovačević – Dan svinje
3. dr Marjan Urekar – Teško meni sa tobom
4. Dunja Milanković – Zombizam
5. Vanja Vidović – Razjapljena usta kosmosa
6. Lazar Vuković – Čovek iz magle
7. Ivan Nešić – Pod prozorom
8. Eric Johansson – Posljednja kritika
9. Snežana Kanački – Strigoj
10. Milan Simić – Sipa
11. Siniša Sušić – Sedam prinčeva
12. Tihomir Jovanović – F-1
13. Igor Ristovski – Pomozi mi
14. Bojan Ekselenski – Vampirska večerja

Nadam se da vas je sve ovo iole zainteresovalo. Pogotovo u kombinaciji sa fenomenalnom naslovnicom koju je odradio Dušan Todorović, a čiju punu lepotu imate priliku da vidite ovde. Strpite se još malo. Čak ni sve ovo nije kraj. Imamo još par kečeva u rukavu, ali to....svojim tokom. Detaljniji uvid u priče, kao i posebne pohvale i zahvalnice, moći ćete videti na ovom blogu čim knjiga bude izašla. A do tada......be afraid....be very afraid.....muahahahaha!