петак, 26. јануар 2024.

Damir Pavić Septik 1969 - 2024




Polomljen, nadrndan i večito umoran, razmišljao sam samo o toplini kreveta. Vest koju sam video prilikom ulaska na FB, odagnala mi je sve misli i prebacila u neko stanje psihičkog limba. Status o tome da smo izgubili jednog velikog umetnika, subotičanina, čoveka, pankera... u celosti Septika i dalje mi ne dopire do mozga. 
Nije trebalo da bude ovako. "Znali" smo se samo preko poruka, a svaka prilika za lično upoznavanje, sa moje strane bila je odložena prokletim obavezama posla.

"Doćiću na FSP sledeće godine, tad ćemo se videti". Da sam samo znao da sledeće godine neće biti...

Vrlo lako je u životu udovoljiti sebi. Putovati preko kontinenata, jesti u najboljim restoranima, sunčati se na peskovitim plažama egzotičnih zemalja, uživati u zanosnim ženama i to je to u suštini. Ko ima više mogućnosti, uživanja su bolja. Međutim, hedonizam prekida smrt, čoveka prekida zaborav, a zaostavština ostaje dok se sve ne pretvotri u prah. Damir je za pola veka na ovoj zemlji iza sebe ostavio impozantnu arhivu i bojama naslikao legendu o sebi. A to je nešto što ne može svako.

Počevši sa fanzinima, preko ilustracija i slika, omota albuma pank i metal muzičara sve do samostalnih izložbi, od davnih osamdesetih, njegovi radovi su sveprisutni na underground sceni. Lično, imao sam tu privilegiju da se moje ime, uz njegovo, nađe među stranicama fanzina "Crnoslovlje". Velike planove, prekinuo je prerani odlazak. Ovih par reči je najmanje što mogu da učinim i nadam se da će njegov lik i delo da dopru do onih koji za njega nisu znali, samim tim za nijansu povećati već ogromnog Damira.

Nisi otišao zauvek... to ti je valjda jasno. Samo si prekinuo davno započet projekat "Insomnia". Odmori se i nađi inspiraciju. Šta je godina naspram večnosti? Samo trenutak. Tako da... sačekaj nas, vidimo se za nekoliko trenutaka.

Neka ti je večna slava.












четвртак, 18. јануар 2024.

2024 - Crnoslovlje (je) Mrtvo




Desilo se upravo onako kako su rekli da će biti. 2024-ta je godina. Trebalo bi da je hladno, ali iz nekog razloga nije. Nema dece da se sankaju, igraju u snegu... nema zimske čarolije. Kada je vest stigla do mene, dugo sam ćutao. Delom zbog toga što sam ostao nem usled novonastalog šoka, delom jer sam sam kod kuće, pa vokalna priča i nema mnogo smisla. Ostaje pitanje - kao kad drvo padne u pustoj šumi. Ako nikoga nema da čuje, da li se zapravo i dogodilo? Međutim... poruka u četu bila je jasna. Sahrana počinje, a ja moram da održim reč. Dok sabiram misli, sabiram i sećanja. Ovde nema ni vetra... čudno. Obično na groblju mrzne i kad je toplo. Posmatram okupljene... jadne budale. Neka su blagosloveni. Tu i tamo poneka suza, poneki glasni uzdah... iz dubine i pokoji suzdržan smeh. Mali kovčeg stiže, a dva rakijom zadojena pomoćnika spremno prihvataju užad. Šteta... tuga je neopisiva. Tek je napunilo četiri. Gledam u natpis, a osmeh sete mi zatitra na usnama.

Crnoslovlje (je) mrtvo. I dok poslednje ostatke mlađanog čeda spuštamo u raku, tamni pesnik nad njom stoji, ni sam ne znajući kome nariče. Strune na njegovoj crnoj violini vibriraju pod lakim pritiskom jagodica, izbacujući svoju tužbalicu teskobe... U vazduhu, pored uskovitlane prozaičnosti, mogla se čuti samo melodija obojena gorčinom... Samo zvuk... 

Tekeli-li, tekeli-li



Dragi moji! Hvala što ste se okupili u ovolikom broju da ispratimo ovo izdanje kako dolikuje. Pre svega, želim da se zahvalim za kompletnu organizaciju i vizuelnu sliku ovoga što gledate. Umetnik, po prvi put, nije Andrej Strahov. Ne brinite, on je Crnosloven, jednako kao vi ili ja i njegovi radovi će biti sveprisutni, ali sada smo dobili, specijalno za ovaj povod, originalne ilustracije direktno od Džeremija Famira iz Češke. Poklon koji se ne odbija. Poklon, a i još jedna od granica koja je blago pomerena u kratkom životu Crnoslovlja. Sada, želeo bih da pozovem raspopa Yoga da kaže koju reč i otvori ovaj događaj.

Nakon uvoda i kratke introdukcije, koja je, nadam se pojasnila neke stvari, pred narod, izašao je Boris Mišić, poprilično iskusan pisac, koji ume i ima šta da kaže. Boris nam je ispričao priču nazvanu „Bela tama“. Mistično-metafizičku horor priču, ispričanu direktno iz usijanih vojnih rovova. Lično, vrlo sam intrigiran ratnim temama. Jasno je da rat je horor i tu nema mnogo da se kaže. Međutim... u ratu je sve dozvoljeno, a kreativan pisac stvara kreativne krajeve. Metak nije jedini način da se pređe „na onu stranu“. Boris u ovoj priči eksplozijom pomera granice realnosti kakvu poznajemo. Otkriva nam delić onoga šta nas čeka izvan ovog života i da li je „to“ što se sa one strane nalazi bolje nego ovo u čemu smo trenutno? Izuzetno dobro ispričana priča koja odiše hladnom atmosferom jeze.

Nakon Borisa, Nišlija Dušan Stojmenović se zakašljava, okrzne pogledom svakog od prisutnih i počinje. Pisac specifičnih priča, specifičnog stila. Sa njegovim delima, upoznao sam se relativno skoro. Krenuo sam u čitanje zbirke „Izlaz i druge priče“ i poprilično sam iznenađen kvalitetom iste. U momentima podseća na Ransoma Rigsa, u momentima iz fantazije prelazi u satiru, ali svaka je obojena mrakom i teškim osećanjima iz dubine čovekove duše... što nije čudno, jer je Dušan diplomirani sociolog i pedagog. Priča „Dolazi nam Vrag u posetu“, upravo je najbolji primer ovoga što sam pomenuo. „Vrag“ u ovom slučaju je vrlo romantičan... neki bi čak rekli beznadežno zaljubljen. Ova priča je ljubavno pismo Džeka Trboseka, a beznadežnost ima rešenje. Sve dok je čovek uporan, ljubav nije jednostrana. Osećanja možda i jesu, ali telo je zajedničko i ko ima pravo da svoje zadrži samo za sebe? Ovde ćete otkriti zašto je Dušan majstor psihološke gradacije perverzne opsesivnosti i do kog nivoa gradacija može da ode.



Napravićemo malu pauzu. Poslužite se svi prisutni, pored dve beline, najbelje na sahrani su ipak vanilice. A nakon „Bele tame“ dolazi nam „Bela kapela“, priča koju će nam ispričati Nenad Mitrović. Nenad je odveć prekaljen pripovedač, kome ne treba posebno predstavljanje. „Kapela“ je priča koja se savršeno uklapa u univerzum Crnoslovlja. Ne samo zato što je horor, već zato što je beskompromisna brutalnost u kojoj cenzuri nema mesta. Ovo je slojevita priča, krimi karaktera sa vrlo poremećenim negativcem. Zapravo... kao što u prvoj priči, zadovoljstvo stiže nakon života, u drugoj zadovoljstvo je telesno, u ovoj zadovoljstvo je čist receptor koji ga stvara. A za razliku od druge priče, ovaj Džek Trbosek seče zadovoljstvo i uzima ga samo za sebe. Imao sam priliku da čitam Nenadove priče i ranije i mogu reći da je u njegovim pričama kvalitet konstanta koja se ne menja. Kao što rekoh... vrlo brutalno i vrlo oštro.

Kao i pre svake sahrane, izobličeno, unakaženo lice, šminkom će pokriti veštak i učiniti ga ponovo lepim za poslednji (s)provod. Džeremi je uredio ovo koje sad gledamo, ali mnoga druga u(ne)redio je čovek, koji jednom nogom naveliko gazi u legendu scenografije i šminke... Miroslav Lakobrija. Svoja iskustva, doživljaje i razmišljanja, podelio je sa, već dobro znanom nesebičnošću kroz razgovor vođen sa Yogom. 

Kako je Crnoslovlje multi-umetnički fanzin, od starta je bio orijentisan od priča, preko ilustracija, do muzike i filma. Već ste u prethodnim brojevima imali prilike da čitate strip, specijalno za Crnoslovlje napravlljen, pa da ne odskačemo od postavljenih standarda. „Lovecraftum“ je delo na koje sam posebno ponosan, jer je prvi strip koji sam u celosti nacrtao i prvi koji je zvanično objavljen. Stil je mešavina tuša i malo digitale, ali u suštini, ispunio je moja očekivanja. Mali omaž velikom piscu.



Mustafa Musa Sejdinović sada je ustao, držeći praznu plastičnu čašu rakije, duboko uzdahnuo, uzeo reč i istresao svoje frustracije u jednoj dobroj, gnevnoj, novogodišnjoj antirecenziji.

Naravno, ne bi bilo kompletno da nema muzike. I kako drugačije ispratiti povorku nego sa doom-death metalom. „The bloody earth“ je bend iz Niša, aktivan od sredine devedesetih. Iako iza sebe imaju samo dva albuma, trenutno su u procesu stvaranja trećeg. Za one koji ih ne znaju, bend je počasni gost fanzina i svi koji kupe Crnoslovlje Box, dobijaju promo disk, urađen za ovu priliku, a muziku premijerno možete čuti na YT linku, jednim klikom ovde. Naravno (još jedared), majica sa radom Strahova, friško je odštampana i čeka ljudsku veličinu koja će je nositi. I tako... 

...došlo je vreme... užad se izvlači ispod sanduka, dok se drvo sjedinjuje sa zemljom. Teški uzdasi se prolamaju prostorom. Poneki jecaj leti ka nebu... kletva upućena samom kreatoru. Sveštenik otresa svetu vodicu, a istom pogođeni tamni pesnik se vrišteći baca na zemlju, držeći se za lice. I dok se svi pitamo koji mu je kurac, drugo pitanje se nameće... odakle se sveštenik stvorio ovde i šta, dovraga, radi? Nema crnog metala i nema blasfemičnih misli. Koliko on zna.



I dok grumenje crnice bubnji po poklopcu kovčega, tužbalica para vazduh. Tamni pesnik leleče u nepostojećoj agoniji, a muzika je sve tiša. U brdima samo odjekuje... 

Vječnaja pamjat... vječnaja pamjat.... vječna ja pa a a a amjaaat...






среда, 25. октобар 2023.

Dejan Ognjanović - Zadušnice




Jedini ispravan način da se ova hororom plodonosna godina zatvori je sa dobrom knjigom. Jedini ispravan način da ispravim nepravdu zato što mi draft "Prokletija" nedovršen predugo čami jeste da ovoj knjizi pružim osvrt kakav zaslužuje. Dejan je što se pisanja tiče aktivniji nego ikada, a "Zadušnice" su njegovo najnovije čedo koje i dalje miriše na štampariju. Pohitajte na sajam knjiga i štandove "Orfelin" ili "Kontrast" i nabavite svoj primerak.

Kako je sam najavio, ova knjiga bi trebalo da predstavlja nešto sasvim novo i od njega neočekivano. Pre nego što otvorimo Y rez i zavučemo šake da vidimo šta se to migolji unutra, spoljašnjost opravdava to "nešto sasvim novo". Umesto Bekšinjskog, posmatra nas ubogo lice Vircove kreacije pod nazivom "Prevremena sahrana", samim tim napravivši savršen uvod i početak privremene sahrane. 

Pa... da počnemo... tamjan imate? Sveće? Samo pitam, što je sigurno, sigurno je.

Radnja - Sam sinopsis najavljuje ustajanje mrtvih na Zadušnice. Šta god da se desilo Hristu, shvatili smo to kao povod da se ožderemo... zatim rađanje, krštenje, na posletku smrt... e pa, ovo je piknik koji niko nije očekivao. Naši najmiliji, ponovo su među nama i ovaj put idu ka drugom svetlu. Sama priča počinje upravo kako biste očekivali... ustajanjem iz groba. Ovde moram napraviti prvu paralelu sa "Prokletijama". Kao i njen protagonista, novo-vozdigli stanar groba u "Zadušnicama" je slomljen čovek. U svakom smislu. S tim što on sopstvenu tragediju prihvata gotovo letargično. Volja za životom mu je do te mere ubijena, da mu smrt ne pravi nikakvu razliku. I ponovo, nasuprot protagonisti "Prokletija", ruralni mentalitet i život proživljen u ataru daje blaženu blagodet neznanja i učaurenosti.

Approved!

Knjiga je ispričana kroz četiri glavne priče. U svakoj priči imamo nova lica i novu smrt. Smrt je uvek ista, ali vezivno tkivo za sve priče je poseban način na koji je svi gledaju. Neki sa strahom od iste, neki sa podsmehom, neki sa verovanjem da su od nje jači, neki sa fascinacijom, dok je neki gledaju kao na stvar običnu poput kijanja. Mora samo da se umre, zar ne?

Prva priča nas uvodi u ono što će tek toći. Lagano podrhtavanje crnice. Majka zemlja se najela trulih telesa i sada joj krče creva. Pitanje je momenta kada će ih izbljuvati nazad. Zašto, kako? To i jeste lepota svega. Niko ne zna. Niko nije napravio serum, niko nije napravio Viktorovo čudovište... jednostavno, mrtvi su ustali. Iako je zombizam možda i najviše eksploatisana tema, Dejan mudro izbegava uvod. Jer, kad se desi, desiće se odmah i desiće se bez upozorenja. Druga stvar... mrtvi nisu agresivni (još). Mrtvi su samo dosadno mrtvi. Grgolje i gegaju se, idući ka cilju koji samo oni "vide". Ljudi su ti koji od ničega naprave nešto. Ili bolje... od šlaga naprave sranje.

Psihologija straha gomile - Ovo me podseća na Kingove ili Herbertove post apokaliptične (Magla x2, Uporište...) reakcije ljudi na iznenadni užas. Počevši od besa jednostavnim nestankom interneta, preko podsmeha, pa do religijskih "spasenja". Jer samo onaj ko veruje može biti spašen. Interesantno je videti kako Dejan barata reakcijama svojih likova u sveopštem ludilu u kom su se našli. Neki plaču, neki se boje, neki umiru od straha. Ruralno je sve bliže tribalnom, tribalno animalnom. I onda se čovek vraća u onu fazu gde preovladava zakon jačeg. Jači uzima. Silom, silovanjem, batinama, bejzbol palicama i mecima... instinkt preživljavanja pomera granice morala, a norme gura u nenormalno.

Mesto - Niška banja, Srbija i okolina, celoj priči daju ne samo ličan pečat autora, već nešto sa čime se svi možemo povezati. Emotivno, jer, svi smo bili u selu, kod bake i deke i lično, jer se dešava na našem tlu. Da je radnja u Americi, nobody would give two shits. E sad.. ovo je bitno. Dejan je približio čitaocu ne samo okolinu i atmosferu, već govorom, dijalektom, približio je i ljude. Od "nekih tamo" seljaka stvorio interesantne likove sa sopstvenim karakterom. Obilje psovkama, izrazima vezanim za taj kraj i jednostavnim drugarskim napušavanjem jeste ono što ove priče čini unikatnim. Priče običnih ljudi... bez teških reči... bez nauke. Jednostavno teranje u dobru staru pizdu materinu na sve moguće načine. Od besa do humora. Moram naglasiti da ovo važi samo za govor ljudi iz tog područja. Kada su mladi u pitanju, Dejan ne ostaje na tome, već se "prebacuje" na dijalekt novih generacija koji gejmčejndžuju, surfuju, bindžuju i krindžuju, a opet, kad je potrebno, akcenat je takođe dat na naučnom i stručnom govoru, kao i novinarskim i TV prilozima.

Bibliografija preuzeta sa The Cult of Ghoul


Humor - Ovo je ono što "Zadušnice" čini posebnim delom. Ovo je ona posebnost koju nismo znali da želimo. Kada bi me neko pitao da opišem knjigu, ja zaista ne znam šta bih rekao. Satirični treš folklorni horor sa groteskom, splaterom i humorom? Opet... pravim poređenje sa "Prokletijama" i "Naživo". Ta dva romana imali su po koju "provalu" i po koji momenat, ali su u biti ozbiljne priče sa onostrano - metafizičkim twistom. "Zadušnice" pucaju od humorističkih momenata, suptilnih, skrivenih, bogohulnih, pa čak i (u nedostatku boljeg izraza) - easter egg-ova. Nekoliko puta sam se naglas smejao crnilu Dejanovih šala, adaptaciji dobro poznatih stvarnih likova i samoj apsurdnosti radnje i priče. ("Ova mladež nije ni za kurac", besno reče policajac - "Jeste, jeste", odgovori pop tiho). 

Satira - kao drugi vid humora. Sve vezano za ovu pseudo-stvarnost kojom nas kljukaju mediji, Ognjanović je opisao izvrsno. Od batinaša-mafijaša, preko političara do predsedništva. To je poseban šlag na torti. Neću ništa pričati. Morate se uveriti sami u predsetnikovu ulogu međ' vaskrslima. Moram priznati da sam se iznervirao čitajući razrešenje situacije, jer to je upravo onako kako bi Veliki On to uradio. Ruku na srce, obzirom na glasačku strukturu, mrtvi i jesu živeli. No, nadam se da će ovaj stil pisanja naići na odobravanje čitalaca i neće ostati na eksperimentu, jer, po meni, operacija je itekako uspela. Pacijent je umro. Više puta.

Poslednja paralela (obećavam) sa prethodnim knjigama je ne-razrešenje nekih misterija. Ne bih da spojlujem, ali ovo navodim kao dobru stvar. Zašto je počelo, kako se završilo, zašto svetlo, zašto struja, da li je Šrvća pustio glasa? Da li su se mrtvi vratili pod zemlju, da li UDO i "Balls to the wall" imaju nešto sa ovime? Naživo, kao i Prokletije imaju taj zaključak. Možda ne sto procentni, ali makar nas nije ostavio u mraku. Ovde, akcenat je dat na atmosferi. Na komunikaciji i dijalozima. Na međuljudskim odnosima prema neljudskom. Koliko je malo potrebno da se čovek pretvori u govnara i kolika je granica između sebičluka i straha.


Tu je i Žđislav, bez brige.


Sve u svemu, jedan veliki napredak i jedno veliko iznenađenje što se mene tiče. Svi koji ste čitali "Crnoslovlje 3", imali ste priliku da pročitate priču "Vanredno stanje". Ta priča, nastala je jako davno, a sećam je se sa Dejanovog bloga. Nažalost, izvetrili su mi detalji, ali kvalitet je porastao od vanrednog u izvanredno. Sanja je postala Ivana, s tim što je ovaj put bila previše mrtva da bi osećala. A šta uopšte osećaju mrtvi? Da li ste se zapitali kakva je razlika između sperme mrtvih i sperme živih? E pa onda vraćajte kitu u gaće, a knjigu u šake i otkrijte.

I za sam kraj. Dejan je objavio novo - četvrto izdanje "Naživo" - opremljenije, ubavije i mračnije. Imate još nekoliko dana sajamskih akcija, stoga... ne čekajte. Moj rivju "Divlje kapele" i "Prokletija" se krčka (poodavno), tako da... podržite i da čujem mišljenja.



петак, 24. март 2023.

Regia Fantastica 8




Od sedam milijardi ljudi na ovoj mokroj lopti, koliko njih možemo nazvati imenom "kompletan umetnik"? Naravno, neki ljudi su talentovaniji od drugih, neko je i virtuoz, ali naći se u nekoliko vrsta umetnosti ili veština i ovladati u njima na svetskom nivou, nije mala stvar. Dejvid Bouvi je jedno od tih imena. Čovek koji je bio rođen za scenu i rođen da bude zvezda. Volele su ga kamere, volele su ga uši miliona, volele su ga žene, voleli su ga muškarci. Bio je pesnik, pevač, glumac, imitator... bio je kameleon. Intrigantna ličnost u najmanju ruku. Čovek bi pomislio da se o njemu može napisati sijaset naučno-fantastičnih priča, uzevši samo priče iz života. To sam mislio i ja, dok se zahvaljujući uredniku Tihomiru Jovanoviću nisam uhvatio u koštac sa temom.

Regia Fantastica je upravo ono što sam naslov nagoveštava. Zbirka naučno fantastičnih priča iz pera regionalnih autora. Nastala davne 2014-te godine u svega 51. primerku, doživela je svoje, godišnje, osmo izdanje o kome pišem danas. Svaka zbirka specifična je po tome što je tematski određena, počevši od omaža Herbertu Velsu, Filipu Diku, preko svetionika, vremeplova, nastavka filmova sve do Dejvida Bouvija. Tema broj osam me je zaintrigirala, prvenstveno zato što osim opštepoznatih podataka, nisam mnogo znao o samom pevaču. Znao sam da je glumio u nekolicini filmova, znao sam da je imao više "likova", kao i da je imao dva različita oka. Neko bi pomislio "zar to nije dovoljno?" Nisam bio ni blizu ideje o čemu bih pisao. To je bila jedna od stvari zbog koje sam želeo da se što pre dokopam zbirke... da vidim kako su se pisci snašli u temi i koji pogled su zauzeli.

Interesantno je da što više otkrivate detalja o nekoj osobi, iako naizgled nebitnih, lampice inspiracije lagano se pale. Čitajući o životu pevača, saznao sam da su postojali zdravstveni problemi, duboko ukorenjeni u DNK porodice Džons. Da mu je stariji polu brat bio veliki uzor i inspiracija, kao i da nije bilo njega, verovatno ne bismo imali Bouvija u ovom obliku i izdanju. Saznao sam da se jedno vreme bavio okultizmom, da je eksperimentisao sa svim mogućim supstancama i da je bio profesionalac u svakom poslu koji je prihvatio.



Još interesantije je to koliko nisam bio u pravu po pitanju šarenolikosti priča i ideja. Kada je fizički primerak stigao, bio sam više nego impresioniran dijapazonom ideja i veštinom sprovođenja istih u delo. Evo brzog preletanja kroz priče, bez otkrivanja detalja.

1. Svetislav Filipović Filip - Major Tom

Izgubljena posada, crna kutija i sećanje na razgovor sa "sadašnjim" majorom Tomom. Šta se desilo sa svemirskim putnikom i kakvu sudbinu krije crna kutija?  Priča bazirana na istoimenoj pesmi.

2. Marko Fančović - Alphaville 2

Bouvi je u ovoj realnosti divljeg zapada kameleon ubica. Dva likvidatora, na tragu jedan drugome, dolaze do iščekivanog sastanka u restoranu i konačnog obračuna. Rečima Gorštaka...  na kraju može biti samo jedan. 

3. Biljana Kosmogina - Gospodar milosrdne smrti

Priča koja me je oduševila svojom idejom i izvedbom. Gospodar drži veto nad likom i delom popularnog pevača, kao i totalitarnu kontrolu nad njegovom muzikom. Samo odabrani mogu da čuju tu muziku i u odabranom trenutku. Milosrdni gospodar to blaženstvo daje kao poslednji pokrov Edena. Dok je i milosrđe i dalje u opticaju...

4. Tihomir Jovanović - Odlazak mršavog belog vojvode

Volšebni prelaz iz sadašnjosti i Dejvidove svirke u srednjevekovno, nepoznato okruženje. Odlazak iz jedne realnosti u drugu gde mršavi beli pevač, postaje neustrašivi vitez-vojvoda i pravi heroj, makar na jedan dan. Odlična manipulacija vremenom i prostorom.

5. Ilija Bakić - Quik-squik-op-cvrc-prc

Naizgled šaljivo, ali ozbiljno napisana spejs opera iz ugla pauka s' Marsa. Njihova strategija, rečnik, odnos i pre svega velika mržnja prema prokletom Zigiju Stardastu.

6. Stevan Šarčević - Pregladnele

Barkerovska horor priča o submisivnom čoveku koji dolazi na vampirsku žurku. Pored spektra zadovoljstva, spoznaje i ostatak svog života... tačnije kakav će on biti. Predpostavljam, pisan po uzoru na Bouvijev erotski horor film "Hunger".

7. Tamara Berger - Red shoes for Dancing Blues

Let's dance, poručuje Bouvi. Interesantan pristup... tokom čitanja ove priče, nikako nisam mogao da se otmem utisku i atmosfere "Petog elementa". Tamara je Dejvida zaista napravila herojem. Sajber pank revolucionarom jednakih čarapa.

8. Saša Šebelić - Affame

Affame, francuska reč za "izgladneli", aludira na film "Hunger", čijeg uticaja ima u priči. Radnja se smenjuje između "onda" i "sada", gde kustos muzeja i čovek različitih očiju vode svoju priču. Interesanta, gotovo filmski ispričana priča.

9. Nenad Šakota - Zemlja nula

Bajkoviti SF o dečaku koji prati svoj san. I baš kao u snu, dolazi do osobe koja će mu pokazati njegovu suštinu i razlog postojanja, ujedno sudbinu i poslednje odredište. Vrlo lepa avantura.

10. Zlatko Geleski - Crna Zvezda

Čuli smo za izraz "Zvezda je rođena", ali ovde dobijamo detaljno objašnjenje zašto, ko i odakle? Gde prestaje Bouvi, a počinje Džons i da li uopšte može i sam da uvidi tu razliku?

11. Milan Simić - Čovek koji je pao na zemlju

Priču nam pripoveda lekar sanatorijuma. Da li je Dejvid Bouvi bio ono što jeste ili samo jedan od inteligentnih ludaka? Priča se prepliće sa stvarnim događajima vezanim za Dejvidovog brata Terija i stvarne tragedije koju je proživeo. K-pax?

12. Tanja Gavrlilović - Gost iz kosmosa

Simpatična SF priča  Asimovskih primesa o entitetu koje stiže na zemlju da nama, kao daleko primitivnijem obliku života pokaže neke, do tada nam, nedostižne stvari, a ujedno istraži zemljane i nauči nešto o našoj istoriji.

13. Adnadin Jašarević - I reč beše u Davida

Priča mozaik. Filozovska struktura, koja je rastrzana između biblijske i realne priče o Davidu, sa uplivima istorije i mitologije. Komplikovana naizgled, ali ništa komplikovanija od kompozicije pesme. Oko toga se sve zapravo vrti, zar ne?

14. Dinko Osmančević - Zvjezdani čovjek

Još jedna od priča koja predstavlja podvojenu ličnost. Deluzija čoveka i svetske zvezde. Zvezdana iz Sarajeva i Zvezdanog čoveka iz Holivuda.

15. Radovan Petrović - O duši i muzici

Fantazmagorično putovanje kroz sećanja i uspomene čoveka. Ne znamo šta je lucid, a šta san. Glavni objekat je kuća iz detinjstva u kojoj se vreme preklapa sa muzikom, a realnost sa prošlošću. Jedina konstanta je kreacija Dejvida Bouvija. 


16. Lazar Vuković - Talasi Athea-e

Jedan drugačiji pogled na entitet koji je predstavljao Bouvijevu umetnost. Priča je napisana iz ugla "običnog" fana koji doživljava prosvetljenje na jednom od koncerata "Dejvida". Vrlo interesantan prilaz temi. 

17. Goran Ćurčić - Čovek koji je pao na Mars

Ljubavna poruka voljenoj osobi jedinog budnog čoveka u univerzumu, kao i prihvatanje njegove sudbine. Igra reči i omaž Bouvijevoj karijeri provlačenjem referenci na pesme, filmove i albume.

18. Mile Kostov - Major Tom zemaljskoj kontroli

Rat besni između zemljana i Atilijanaca... major Tom se vraća na zemlju kao heroj. U svačijim očima heroj, osim u sopstvenim. Da li izdaja otkriva istinu i da li istina daje pobedu?

19. Petra Rapaić - As the world falls down

Evo jedne priče koja je bazirana po filmu "Lavirint". U ovom slučaju memljivi hodnici lavirinta kriju mračnu tajnu kralja Goblina. Mračniju nego što se na prvi pogled čini. Divlji dečko samo želi da živi, bude slobodan i ispuni svrhu svog postojanja.

20. Tanja Jočić Stamatović - Nikola Tesla to David Bowie

Vrlo zanimljiva postavka. Iako bazirana po filmu "Prestiž", vodi se iz ugla majstora za specijalne efekte, koji je učestvovao na snimanju filma. Akcenat je dat na međuljudskim odnosima, koliko ekipe koja vodi priču, tako između glumaca i njihovih alter-ega.

21. Alma Zornić - Iris

Kompleksna spejs opera sa sajberpank uticajem. Avanture se brzo smenjuju, čak na momente podsećajući na epsku fantastiku. Obilje likova i avantura, obilje izraza i bića, obilje aludiranja na Bouvija i jedno spašavanje udaljene planete spojeno na nekoliko stranica.

22. Nešo Popović - Maksimilijan Džons

Ako ne najoriginalnije, onda svakako jedno od originalnijih pristupa temi. Priča je jako kratka, pa da ne otkrivam previše... Sve u svemu, vođa se vraća sa druge planete nabijen znanjem koje je stekao. Držite prijatelje blizu, a neprijatelje još bliže.

23. Nataša Milić - Konačni preobražaj

Još jedna kratka priča o biću čije se poreklo ne može odrediti. Izrazito je lep i glavni problem je naći primalno biće čiji je oblik uzeo... ako je to moguće.

24. Ranko Rajković - Registar vanzemaljskih pojava

Originalna spojnica između Dejvida Bouvija i Endija Vorhola. Šta vezuje ova dva umetnika, osim što su u stvarnom životu obojica voleli da menjaju identitet? Da li su zapravo bili umetnici ili samo dve obične dangube?

25. Ivan Šokić - Svedok sa tamne strane

Spejs avantura koja teče brzo. Kao virtuelna arkada, akcija se smenjuje, dok detektiv leti iz jedne opasnosti u drugu pokušavajući da spase devojku. Baš poput "Totalnog opoziva", Mars je pun nindža, ubica i jurnjave.




Za sam kraj, ostavljene su tri poslastice za ljubitelje lika i dela Zigija Stardasta. Intervju sa jednim od najpoznatijih rock fotografa, čovekom koji je prvi put zaplakao i potrčao na vreloj kaldrmi dorćola. Brajanom Rašićem. Potom, Svetislav Filipović pripremio je iscrpnu biografiju, sa svim važnim detaljima, vezanim za Dejvida Bouvija. Na samom kraju, nekoliko tabli stripa fenomenalnog Vlade Veskovića i njegovih vizija futurističkog SF sajberpanka, kako bi i deveta umetnost bila zadovoljena i ispoštovana.

Nadam se da će ljubiteljima dela poznatog pevača ovaj prikaz makar zagolicati maštu dovoljno da bace pogled među njene stranice i nađu svoju odgovarajuću realnost i odgovarajući scenario svoje savršene priče. Zainteresovani za kupovinu ove anualne zbirke, možete se javiti uredniku Tihomiru Jovanoviću na FB stranicu.



"I don’t know where I’m going from here, but I promise it won’t be boring."

D.B.



четвртак, 23. март 2023.

Mijazmični predeli - Dejan Sklizović

 



Niš je, pored izrazito kvalitetnog kraft piva, postao izrazito kvalitetan po pitanju kraft horora. Lavkraft? Svakako. Ljubav prema žanru je neminovna stvar... uz neosporivu stručnost i poznavanje same srži žanra. Dejan Ognjanović je zadužio domaću horor scenu, koliko prikazima, toliko i enciklopedijskim doprinosom u vidu Orfelin izdanja, Dejan Stojiljković je u blažoj formi svoju stravu komercijalizovao na višem nivou, dok Dejan Sklizović predstavlja novu generaciju horor pisaca, a "Mijazmični predeli" su njegovo predstavljanje i ulazak na velika vrata u literarni svet. 

Ova godina je zaista rodna godina za horor, a tek smo na trećini iste. "Crnoslovlje 3" je bila prilika da se ljubitelji žanra upoznaju sa pisanjem Dejana Sklizovića, dok, meni lično, još upečatljivija je "Bunar", prethodno izašla u "Fantastičnom vodiču - Zov heroja". Za one koji su ova dva izdanja propustili, ovo je više nego dobra prilika da na jednom mestu nađete sve ono što vas zgražava. Mijazmični predeli su u suštini "Kosmička strava", ali samo kao forma. Ispod toga krije se konglomerat truljenja, beznađa, nekrofilije, požude, seksa, orgija, kanibalizma, smrada, jare i krvi. Preterano? Zašto bi bilo? U hororu ne sme biti tabua. Pitanje je samo dokle je pisac spreman da ide i gde će napraviti granicu zarad "osude". Dejan tu granicu pomera, a kosmički horor i Lavkraftovština samo su okvir u koji on iscrtava ličnu mandalu strave. Poput "Crossed" serijala, niko nije bezbedan.

E sad... dosta zajebancije. Sečemo u meko tkivo. Dakle... prva priča "Veliki pljusak" nam razjašnjava neke stvari. Prvo, nadovezuje se na uvod o hororu koji je Dejan vrlo studiozno predočio. Dakle, horor iliti strah od nepoznatog nije samo strah od nepojmljivih sila ili užasa koji vrebaju sa one strane razuma. Strah od nepoznatog, sam po sebi je strah od neizvesnog, podstaknut kompleksom inferiornosti i nemogućnošću da se inferiornost prevlada. Strah od bespomoći... koliko je čovek na ovom svetu zapravo plen, a ne lovac. Dejan vrlo dobro poznaje psihologiju beznađa. Kosmičku stravu predstavio je u jednom obliku kao primalni strah od (ne)izvesne budućnosti iskovane degradacijom čoveka od strane korumpiranog sistema i nepravednim dizanjem na pijedestal korporativne gnjide koje su dobile moć da budu ventrilokvisti onih koji su odabrali da ćute.




Velika uloga je integracija pisca i njegovog zgražavanja nad onim u šta se svet pretvorio, samoživost i okrutnost ljudi prema sopstvenoj vrsti. Metafizički entiteti se ne razlikuju od nas. Asteci su klali zarad dodvoravanja bogu sunca, ljudi kolju zarad obožavanja boga neba, a klanje se nastavilo zarad čistog statusa u društvu i dodvoravanje opipljivom "vođi". Smrt nije blaža, samo su interesi različiti.  Kod Dejana, smrt je živopisna i smrt je odvratna. Smrt jednog bića dolazi u vidu poslednjeg izdisaja i poslednjeg ejakulata u sluzavu matericu nadanja. Ono što čini dobar horor jesu scene koje se pamte po lošem. Grafičke scene iživljavanja nad mesom koje nekad beše čovek jesu granice koje pisac svesno prelazi zarad faktora šoka. Interesatno je da je ovo druga priča niškog horora gde je ejakulat obavezan deo ob(r)eda, s' tim što je ovde prijatniji za zamisliti. No...

Seks u "Predelima" nije sušti šok faktor. Jako je malo tu ljubavi, koliko primalne, animalne požude, koja pali receptore strasti, gurajući zdrav razum u stranu. U svršenom činu, čak i ako protagonista shvata da je kasno, povratka više nema. Orgazam je jači od realnosti, a čovek je slab u svojim porocima. Tu je možda i ključni deo ove zbirke. Poroci. Sedam smrtnih grehova. Dejan se u svakoj priči bavi nekim od njih kroz realnu propast čovečanstva.

Najbolji primer možda je"Gurmanov greh", druga priča u zbirci i meni lično, najefektivnija. U njoj nalazimo sve... od gneva, uzrokovanog alkoholom i zavišću, požuda/blud, upareni sa pohlepom, koje od čoveka prave submisivnog crva, uništenog sopstvenim uzavrelim libidom, preko zavisti, verovatno najrasprostranjenijeg greha, do proždrljivosti. Proždrljivost je ključ ove priče, problem koji dolazi sa zapada i osećamo ga kako nam diše za vratom. Nekrofilija i metafizički užasi onostranog samo su šlag na ovoj torti u čijoj gnjiloj unutrašnjosti muve govnare ležu mnogobrojna jaja. Protagonista praktično da nema. Ljudi veruju da rade dobro, ali to dobro je dobro za njih. Manjina koja "sagledava veću sliku" je zbrisana, poput preslikane situacije realnog sveta gde se guši svaki tračak zdravog sagledanja situacije i borbe protiv "kulta" zla, bio on vladajuća stranka ili skup samih đavoljih heruvima.

Horor neizrecivog, kultovi i okultne radnje, samo su jedan sloj ove zbirke. Ovde je dobar momenat da se pomene gos'n Lavkraft i njegove umobolne kreature. Kod Lavkrafta, akcenat je u umu protagoniste, ne u oku. Tačnije, devastaciji istog prizorom koji je ugledao, a sam izgled bogohulnih amorfnih kreacija ostaju na mašti čitaoca. Dejan, međutim, svoje užase iznosi javno, raskrečenog međunožja i obnaženih grudi. Ovde strah od nepoznatog postaje poznat, ali već je kasno. Protagonista je napravio onaj jedan korak u nepovrat i sav maskulinitet ili hrabrost, nestaje u vidu neminovne sudbine koja je u većini slučajeva gora od smrti. Smrt razuma, gora je od smrti tela.




Nije samo metafizički spektar ono što ovu zbirku čini vrednom. Dejan, osim što kreira svoje kultove, anti-heroje i užase, kreira i lični univerzum. Poput Lavkrafta i njegovog Insmuta, poput Mladena Milosavljevića sa svojom Jezavom, Ognjanovića sa "Naživo", ovde koritom Jezave teče Nišava, a zagađeni Insmut postaje vrelo predgrađe Niša. Obzirom da je predeo koji Dejan opisuje istorijski bogat misterijama i pričama, neminovno je da će folklornog horora biti na pretek. Vlajne, kletve i nikad živi svatovi su drugi sloj ove knjige. Mladen je u "Jezavi" i "Večnoj kući" od folklornih priča napravio jezu, dok je Dejan tu istu jezu digao na nivo horora brutalizovanjem, silovanjem i kasapljenjem. Zapravo, oba Dejana su stravu digli na viši nivo.

Imao sam prilike da priču "Šta se to krčka" pročitam još pre par godina i nikad ne bih rekao da će sav njen urbanizam integrisati u jedan univerzum ruralne strave. Možda i najbolji primer i uz priču broj dva, meni najupečatljiviji momenat zbirke je priča koja zatvata zbirku, kratkog naziva "Majstor". U toj priči imamo sve. Od čudne bolesti, folklornih predanja, rastrojstva samih ljudi, dečije naive koja od folklorne jeze praćene tihim klavirom prelazi u gore-splatter krešendo sa jako dobrim tvistom je fenomenalan završetak ovog putovanja. Opet... Dejan nam je ostavio mogućnost nastavaka. U "Predelima", svaka priča je više noveleta nego priča i svaka ima potencijala za zasebni roman. Kult koji prati ovo nesrećno mesto je kult koji se provlači kroz sve priče, a glavni "negativac" odlazi i vraća se kada ga najmanje očekujemo. Kao da je oduvek bio tu.

Dakle... ako ste spremni za ono što vam ova zbirka donosi, upustite se u nju. Krenite kroz "Mijazmične predele" i svojim očima se uverite u verodostojnost predela kada se mijazma malo razgrne, uvuče u nozdrve i krene svoj put ka malom mozgu.



петак, 10. фебруар 2023.

Crnoslovlje: Trlogija - Slava svetlu/služba tami



Koji je najbolji način da se načne godina? Ako je vaš odgovor ćevapi u lepinji sa pretopom, vrlo ste blizu odgovora. Ako je odgovor underground horor, pomešan sa heavy metal muzikom i odevni predmeti oslikani nakaradnim mozaikom ukrajinca vagabunda, onda ste u pravu sto posto. Crnoslovlje je za kratko vreme od ideje napravilo brend. Ne samo to. Brend koji se sa svakim brojem širi i, kako se čini, nema nameru da prekine u skorije vreme. Insajd informacija koja vam neće otkriti ništa - Iako deluje kao veliki korak, ovo je tek zagrevanje pred sprint. Velika ostvarenja su na pomolu.

Broj jedan bio je samo uvod u dijaboličnost umova trojca zaduženih za ovo nedelo. Broj dva proširio je vidike i doneo nešto novo, dok, broj tri, iz fanzina je evoluirao u knjigu. Stranice su dobile slike, krv je dobila boju, a moje atrofirano telo idealan način da opet bude privlačno. Novu brendiranu majicu Crnoslovlja. E sad... šta trilogija sadrži na svih svojih 130 strana (Posebna pohvala za Daniela Tikvickog i muški posao koji je odradio) i zašto ovo čitate umesto da klikćete na oficijelnu FB stranicu i poručujete svoj broj? Ukratko, rečima Crnoslovena:

 Tri priče i tri gostujuća autora
 Tri antirecenzije
Tri stripa

To je vrlo ukratko. E sad... Tri gostujuća autora nisu bilo koji autori i tri priče nisu tek nekakve priče. Priče su ekskluzivno pozajmljene Crnoslovlju i predstavljaju premijere za nadolazeće zbirke autora. U ovom broju, Gloubtrotersi su srpski fudbal u poređenju sa Trilogijom. Imamo dva Dejana. Sklizovića i Ognjanovića, dva jaka imena u virtuelnom svetu i Mladena Milosavljevića , koji sa bedema, svoje večne kuće nadzire Jezavu. Zanimljivo je da u sve tri priče nema cenzure, nema povlačenja i nema pokajanja. Kao u pravom undergroundu, rečnik je sirov, psovke se nižu, a protagonistima je greh, razvrat, blud i kurcobolja stalno uključena aplikacija u mozgu. No, da budemo realni... hoće li iko biti fin kada dođe kraj sveta ili kada mrtvi ustanu iz grobova?



Pričom broj jedan, nazvanom "Klanica", Dejan Sklizović otvara zbirku. Dejan je bivši urednik u AVKF-u i veliki poznavalac horor i filmske kulture. Klanica je trejler za njegovu prvu samostalnu zbirku (trenutno u procesu otelotvorenja u fizički oblik) pod nazivom "Mijazmični predeli". Klanica je lična priča na više nivoa (Uključujući i onaj najteži). Prvo, jer se dešava u Nišu, na domaćem terenu. Drugo, jer je autor lično pro/pre/živeo i treće jer se "Klanica" zaista dogodila. Dobro, možda ne baš klanica, ai festival koji je inspirisao priču, zaista je bio održan u Nišu i svaka sličnost sa stvarnim događajima je slučajna... ili da li je (hammerheart orgulje u pozadini)?

Glavni protagonista je ljubitelj horora, koji na festivalu strave dolazi u kontakt sa čovekom koji će ga preko virtuelne realnosti ubaciti u njegovu ličnu klanicu. E sad... pitanje se nameće. Koliko virtuelni svet ima nivoa i koliko torture čovečiji mozak može da podnese? Gde prestaje klanica svesti, a počinje disekcija mesa u realnom svetu? Zašto ima toliko krvi svuda i zašto se čovek zadužen za virtuelnu stvarnost toliko smeje? Od jedne bezazlene večeri i pokušaja da se tuga za devojkom udavi u pivu, izlazak je otišao u totalno drugom smeru i razum je krhk koliko i telo.

Druga priča, nazvana "Naprata" je zapravo prequel. Mladen je po priči snimio istoimeni film pre tačno jedne decenije, koji možete pogledati na YouTube-u. Svi oni koji su čitali "Jezavu" ili "Večnu kuću", upoznati su sa stilom i folklornom jezom koja se nalazi iza tih stranica. Ova priča je deo univerzuma koji je Mladen vrlo umešno stvorio, takođe ukotvljen na muzgavoj obali Jezave.
Priča se okreće oko grupe novinara koji snimaju prilog o nasilju nad ženama. Put ih nanosi u zabačeni Livat, koji pored šamara koje napaja alkohol, krije još nešto. Naša grupica će to saznati na teži način. Otkriće livatsku misteriju u svoj svojoj veličini i imati tu "privilegiju" da bude deo nje. Samo što... ritual daje, ali ritual uzima. I dok shvatite šta se desilo, možda je već kasno da se preokrene. Prokletstvo nije džabe prokletstvo.

Priča broj tri "Vanredno stanje" je nova priča davno napisana i hajlajt je ove zbirke. Doktor za horor, u virtuelnom svetu poznatiji kao Gul, a u literarnom kao autor "Prokletija", "Zavodnika" i "Naživo" romana, nam specijalno za Crnoslovlje daje insajd u nadolazaću zbirku priča. Privilegija koju nemaju mnogi. Ova priča je nekada davno bila dostupna na Gulovom blogu, ali je uklonjena zbog objavljivanja. Sećam je se kao kraće priče, vrlo uprošćene u odnosu na ovu, ali sa istim ishodom. Dobro... u prvoj priči atmosfera je bila malo življa. Ako mislite da se južnije u Srbiji Niš ne dešava, varate se. Ovo je druga priča koja potiče iz istog grada i prati razmišljanja dva prostodušna lika koji saznaju da mrtvi više nisu mrtvi. Za razliku od svake histeriče reakcije kakvih ste se nagledali u filmovima i video igrama sa nemrtvima, ova priča donosi dva tvista. Prvi je totalno drugačija percepcija protagonista, a drugi totalno obrnuta definicija pišanja po sirotinji. 



Ovo bi bio teksualni eyegasm, a za vizuelni imamo pet osoba i tri stripa. Prvi strip je (koliko je meni poznato) prvo autorsko ostvarenje "Neveste", a zove se "Najbolji". Tematika je rađena po scenariju Yoga i predstavlja neutralizaciju nultog pacijenta, proverenom eutanazijom. Crtež je jednostavan i poprilično efektan u predstavljanju priče publici. Odličan uvod i nadam se da ćemo nevestu i njene kreacije viđati još. Obzirom da su table na svega par stranica, ne želim da otkrivam ništa više.

Drugi strip je, za razliku od ručno-crtanog "Najbolji", uzeo digitalni pristup da priču Milana Kovačevića "Pustite nas da umremo", otelotvori u slikama. U ovoj, nulti pacijent nije svestan svoje "nultosti". Miloš Pujić se jako lepo snašao u digitali i uspeo je da dočara sve efekte post-apokalipse.

Treći strip je zvezda večeri i verovatno razlog zbog koga će neko na dijetu usled cene štampe fanzina. Šalu na stranu, Tihana Švarcmajer nam donosi maestralnu reprezentaciju lirike raspevanog somalijera Bunjevca, pod dirigentskom palicom vazda kreativnog Joga. Nema potrebe da vam objašnjavam dalje, samo ću reći da je pesma "Sedela sam za mašinom" dobila žensku verziju leatherface-a.

Pomenuo sam da ima pet autora i sramota je da im ne damo itekako zasluženu čast. Mladen Oljača, čije ilustracije, stripove i karikature ste mogli videti širom časopisa već decenijama unazad (opet ekskluzivno za Crnoslovlje) iskače iz svojih bezbrižnih ilustracija i predstavlja nam malo mraka u vidu antropomorfnih kreatura, kakve niste imali prilike da vidite od njega.
Poslednji autor i onaj koji je Crnoslovlje učinio crnim je ukrajinski mistik Andrei Strahov. Andrei je kriv za dizajn naslovnice, boksa, kao i ilustracija na majicama. Ovaj kolaž koji je napravio za broj tri je meni lično najbolja naslovnica koju smo do sada imali prilike da vidimo.

Nakon svega ovoga i dalje nije kraj. I dalje vas čeka još uživanja. Prvo je trilogija intervjua sa svom trojicom autora. Yog je novinarski odradio svoj posao i sve što ste hteli da znate, a niste imali prilike da pitate, Yog je to uradio umesto vas. Mladen, Dejan i Gul otkrivaju svoje dalje planove, impresije i ideje, kao i neke najave... kao i do sada... vrlo ekskluzivno.



Za kraj imamo pravi šlag na torti. Trojica Crnoslovena sede za velikim stolom Valhale. Ispred njih nekad živo biće sada je simbioza krtine i ukusa. Krčazi su puni piva i rekapitulacija počinje. Svako ima svoju tačku ključanja, a aktivacija besa je individualna. Stalni smenski posao, hronični nedostatak vremena ili jednostavno činjenica da advokati postoje, dovoljan je preduslov za nervozu, a kulminacija gneva je samo pojačana lošim filmskim ostvarenjem. U tri anti-recenzije, možete videti koje ostvarenje je svakog od urednika nateralo da pomisle o ubijanju golim rukama.

I poslednja ekskluziva za kraj (obećavam) je muzički doprinos Crnoslovena narodu. Prvi box, nudio je "Ashen epitaph", drugi speed trash "Krvolok", a treći... pa da vam ne otkrivam baš sve. U pitanju je kompilacija pesama koja definitivno neće razočarati ni underground, a ni one koji ovo čitaju. Jer... ko je došao do Crnoslovlja, zna šta da očekuje. Sećate se kad sam pre jedne rečenice rekao da neću da otkrivam sve. E pa, evo ga sve u kompilaciji SlavaSvetlu/SlužbaTami. Uživajte.


1.Satan Panonski: Advokat 
2.Jane Dark: Falen (New version) 
3.Amentes: Ascend 
4.Satan's Acolytes: No Blasphemy 
5.Pasha: Lampoon (Celebration) 
6.Praznina: Obličje i Ništavilo 
7.Plamen Večnosti: Enemies to Servants, Allies to Foes 
8.Strahor: My Last Breath 
9.Ptomain: Immaculate Divine 
10.Yog x Протонеурозис - Oral Sex Demon (Redux) 
11.Urok: (Last page of) Chronology of Dead Worlds 



Poručite Crnoslovlje, podržite Vragovesti i očekujte neočekivano.









петак, 20. јануар 2023.

PROGNAN - Naši životi više ne postoje (2023)

 



So... new year’s wishes sometimes do came true and „all best“ actually came in form of „all blackest“. No worries... when metal is in order, black is more than welcome. As much as i try to be informed with happenings on scene, there are books, comics, movies, series and it is simply impossible to track everything new. „Prognan“ with their new album caught me off guard, much because i wasn’t expecting it (shamefull i know). However, after first song strikes i became hopelessly addicted to this album and now we are far past turning point. Having this album on your CV is something that none of black metal scene giants would be ashamed of. „Naši životi više ne postoje“ is fast - yet melancholic at times, raw – but yet emotional, heavy – yet on other side painted with ethnic melodies of great Helm, warlike, yet waving white flag of peace. Also it is melodic, hymn-like, anthemic and history oriented album. Now, this is just a quick impression of what this disc really contains. Let me explain my exitement in detail.

As someone who is serious „Sabaton“ fan, especially their thematic and lyrical song construction, Prognan’s album in start had everything that in my criteria contains recipe for success. Interesting fact is that just few weeks ago i was fanatically listening to Ukrianian veterans „1914“, whose album „Where fear and weapons meet“ tells same story, but from different pair of eyes. Comparision between these two albums is inevitable but each of them presented horrors of blood filled trenches in their own, unique way, therefore immortalized one important part of history. History that showed different times... where many countries acted as one, against world’s biggest force.



Black metal as music movement is very subjective. Fans of BM are probably most honest fans of any genre that i saw, but at the same time, fans with fastest dissapointment point and rejection of band. If beloved band starts experimenting or taste even smidge of commercial success, it’s impossible that will hold on to all of it’s fanbase. Experiments are really dangerous occurrences in BM music, but „Prognan“ from the start describes themselves as bend that pushes their own limits far outside of comfort zone. Although this is their first album, band is not young. They had their first demo „Follow the blind“ in 2009. and after that „Vuk“ (Wolf) in 2011. In 2012. they had their last release called „Jama“ (The pit) done by magnificent poem of Ivan Goran Kovačić. Despair and hopelesness that Kovačić described, Prognan turned into music filled with anger, sorrow and naration. Since that EP, this band potential was more than obvious. Unfortunately, whole decade needed to pass, so this album could see light of day.

Was it worth it, though, waiting that decade? Hell yeah... We are presented with one, without exaggeration, marvelous work of art and reading band’s history i can understand why. Writer of music, Kob, created music for many Hollywood projects, making this gun shell covered history even more epic in form of “Naši životi više ne postoje”. Before i present songs by name, what makes this whole project special?

I never enjoyed repetitive composition, trash, black or punk. I don’t like where during the song everything seems the same. No intro, bridge, chorus, outro, beginning or end. I like modulations, epic choirs, i like experiments and above all… melody. What can i say… BM and hit-like melody. Shoot me if you must. Someone fails very badly in these experiments, but someone, like “Gavranovi” or “Prognan” hits jackpot. Of course i do understand black metal’s initially raw creation, given birth from frost forests of Scandinavia and thematically uniformed with religious principles. BM is music that needs to represent raw emotions in it’s primal form. Just like Quorthon or Nodtveit expressed themselves outside the board, Prognan does the same with theatricality in their own music.

 „Naši životi više ne postoje“ like the title implies is a homage to heroes of the Great war. Both lyrically and musically. Story itself can be viewed from two angles. First is history. From very beginning of war and assassination of Franz Ferdinand, until it’s conclusion. Other is psychological aspect, straight from soldier’s mind. Unprepared martyrs who were pulled from their homes, just to be toss into vortex of death and gunpowder with only one thought on their mind. How to get back home when this all ends.

Here we come to exact part of what makes this album float above the sea of metal projects and makes it a masterpiece. That part is experiment that integrate Balcan ethno music into raw core of black metal. Melodies of well known folk songs are put in so they match music as well as stories they represent. Like i stated in review of „Centurion“ album, „Prognan“ guys also managed to paint a picture with music. Heavy melodies, driven by depression of history, sucessfully evoke sorrow and misery that war brings. Death is sad, but it’s always comes with music afterward. Here, aftermath of battle is represented by slow music, whilst anger, explosions and rifles are followed with fast riffs and double bass pedal. Mourning of lost soldiers is imaged with quiet, calm piano. This album which lasts over an hour is compiled of ten songs. So... not to spoil joy of first listen, i will stroll through songs. Now... in words of band itself with some of my own, let’s start with bang.





1. 28061914 – Opening song and date when everything began. Second half of the song is exactly what i was talking about. Kob sings words that Gavrilo Princip wrote on the jail wall, over old cossack folk song „Tam šli dva brata“, which speaks of brothers return from Turkish frontline.

2. Neprijatelj pred vratimaAttack of middle forces and first battle that started it all. Mountain of Cer. Beginning of First World War. Song that starts with amazing vocals of slavic-etno opera singer Andrea Krux.

3. Naši životi više ne postojeAfter battle of Cer, Austro-hungarian army attacks again. 130 infantry battalion, 136 artillery batteries, 4 plain sections, followed with more than 20 ships. Domestic forces are discarded and powerless. City, aside of soldiers is defended by civilians. Desperate fight, day three…

4. GolgotaDecision has been made: Crossing over frozen mountains and abandoning the capitol. Soldier is wounded and in delirium. Winter is coming. Culmination is ahead, battle continues. This time we have melodies of song “Ej dragi dragi”. Although it might sound like it couldn’t work, prepare to be surprised.

5. Po ovoj zimi nalazimo smrtSoldier comes to himself after being wounded. Miles from home, parted from his wife and son. Harsh winter, hunger and despair took lives of many. Sometimes, near fire, after many hellish days, soldiers find courage by singing old songs. Not to spoil everything, this song is merged with one, very famous folk song, which with it’s powerful choir gives new, epic note to it. Ending is especially emotional and soothing narration leads us to…

6. SpasArmy survives and arrives to destination. Piles of dead bodies are left behind them. Seemingly happy event is overshadowed by sorrow for lost men. Preparations for getting back to war. This one is purely Viking-like instrumental that reminds of soldier’s respite while polishing their axes, waiting for next battle.

7. Kapija slobode First stage of frontline. Army returns to war. Mountain top of 2525 meters high. Strategic location and conquer of that top would mean first step towards regaining country. Kaymakchalan

8. Krvavi rovovi Soldiers: Torn, scattered, stumbling on rocky cliffs. With tattered boots, bloody, they are advancing inch by inch. Through screams, combat now is hand to hand – gun don’t help anymore. This is crucial battle of the frontline. Number of dead bodies in plane sight has not yet be seen in this magnitude. Trenches nearly two meters deep, partially completely full. One by one they lie in piles. Veternik.

9. Naša straža je gotova – Decision has been made: Final storm into freeing city that was abandoned four years ago. Soldier cannot even fathom that only kilometers are between him and his wife and son.

10. Mrtvi moji – Neumrli Soldier stands in front of burnt down house. His wife is murdered, and son nowhere to be found. Thinking they are both dead, he is one step from death. Narrative ending of this spiritual experience perfectly presents entering of one and coming in to another insanity. Was it all in vain? What was the purpose of it all? Why it needed to come to this?

With expansion of technology, with one computer, anyone can make album. However… I know, from first hand how much of a chore is to record/produce/sing/master one album, especially if that recording like in this case consists of live choir and non-standard instruments. Believe me that time, patience, Murphy’s law and finances are not working in your favor. So… don’t believe this review. I will consider this as a success if this text makes you go and listen to “Prognan”. Fans of digital music, go to their YT page, or official bandcamp and check it out. Fans of physical formats... hurry. Limited amount of CD’s are in print and if you want your hands on one, be quick. This release will contain 50 page novel written by Kob.  

Brothers from Vukovar exceeded my expectations. Will it be case with you as well, find out. Maybe lives of soldiers don’t exist anymore, but their stories will most definitely live.

 

In lives one, as in death

We will be one soul for all times…