Mladen Milosavljević - Jezava

 

Kad sam bio mali, odrasli su pored svih ostalih sredstava za dobrobit moje sigurnosti, koristili i onaj najefikasniji... strah. Naravno da to tada nisam znao i da sam od tih priča zamišljao kojekakve karakondžule koje iz mraka vrebaju decu koja su neposlušna. Ipak... reč odraslih je nešto što mora biti istina, zar ne? Kako god, kroz istoriju se ta strategija pokazala vrlo uspešna. Od nasmejanog, punačkog dekice, koji deli poklone deci koja su bila dobra, preko baba jaga, pa sve do skandinavskog vladara snova koji deci sipa pesak u oči ako ne spavaju. Još gore... taj folklorni sijaset aveti, nesrećne sudbine čine još nesrećnijim kada se navodno dogode nekome koga smo poznavali u stvarnom životu. Taj neko ko je nestao, obogaljio se ili umro, biće ovekovečen aurom nesreće usled neposlušnosti zarad dobrobita odojčadi. 

Ruralni predeli prednjače u strašnim legendama, jer u nedostatku televizije ili interneta, reč mudrih staraca bila je zakon i jedino "provereno" verovanje. "Znaš li slepog Savu? E pa, oslepeo je jer je pogledao u bunar". Istina je da je siroti Sava oslepeo jer je pijan punio patrone za dvocevku, ali misija uspela. Detetu više neće pasti na pamet da  priđe strašnoj, mračnoj rupi.

No, da se vratim strahu i zašto mi je blizak. Nedaleko od moje kuće u selu, bila je  oronula, napuštena kuća, koja je ,jasno, privlačila našu dečiju znatiželju. Usled bojazni da se nešto ne obruši, potencijalnih zmija ili raznih povreda, rečeno nam je da tamo živi izvesni "bradonja" koji izlazi samo noću, a preko dana tu spava. Naravno da me je ta misterija još više morila i naravno da mi nije padalo na pamet da odlazim tamo sam. Poput operski raspevane žabe u crtanom filmu, taman kada bi se bradonja "pojavio" i neko od starijih ga "video", zamakao bi u šumu momenta kada bih usplahireno dotrčao da ga vidim. Baš nisam imao sreće.

Godinama kasnije, kada sam konačno ušao u to famozno zdanje, našao sam samo rastinje, propalu drvenariju i potencijalno izvrnuće zglobova. Vrlo bedno razrešenje decenijske misterije.

E sad... kakve veze ima sve ovo sa zbirkom priča "Jezava"? Upravo u odabiru horora, načinu, stilu pisanja, kao i njenim predstavljanjem čitaocima. Mladen je odabrao nama najbliži, folklorni, iskonski strah, baziran na mitovima i legendama, koje smo u nekoj varijanti verovatno čuli u određenom momentu života.

E sad#2 Ova knjiga je folklorna fantastika sa elementima strave, a ne horor u osnovi. Da pojasnim.

Jezava je ime koje najbolje opisuje atmosferu ove knjige. "Jeza" jeste ono što nas čeka između stranica, ali... ako ste očekivali torturu, gore, snaf ili bilo kakav vid brutalnosti, onda ovo nije za vas. Ova knjiga je zbir stradalnika, čije nesrećne sudbine su uz čašicu ljute šljivovice zapisane nad kamenim postoljem "zapisa". Tragedija je ovde neminovna i iako dolazi u bajkovitom obliku, ne nosi ništa manje brutalnu sudbinu od sudbina kakve su nam predočili bajkovita braća Grim. Imena uklesana u kamenu su jedno, ali način na koji je meso postalo epitaf, nešto sasvim drugo.

Ova knjiga pored toga što je zbirka priča, zbirka je i folklornih mitova i legendi. Po meni je povest, sazdana od dvanaest povezanih priča od kojih svaka može fukncionisati kao priča za sebe. Kao što pomenuh, jedan od najvećih kvaliteta ove knjige je način pisanja i odabir izražavanja. Moram napomenuti ovde, da je Mladen dplomirani antropolog/etnolog i ovo delo se u neku ruku može smatratio njegovom studijom i ličnom kolekcijom mitova koje je tokom godina sakupljao u pravom Vuko-Karadžićevskom duhu, koje je, kao takve, spojio u svoj univerzum što utječe u Dunav pod Smederevom.

Jezava je reka koja teče jugom Srbije, a njeno korito othranilo je mnoge generacije meštana, ali i pohranilo mnoge mračne tajne, koji su ti isti meštani želeli da u njoj udave. Svih dvanaest priča su isprepletane, a povezanost likova je prisutna direktnim potomstvom, sećanjem, pomenom ili samo legendom na tragediju. Zbog ovoga rekoh da je ovo povest. Crna istorija jednog mesta, u kojoj je svako imao svoju mračnu tajnu i svoju zlu auru. 

Način pisanja - tačnije jezik kojim je dijalog vođen je originalni, seoski jezik, pisan direktno iz glave ubogog, prostodušnog seljaka. Ovde se primećuje Mladenovo poznavanje materije, jer, čitajući ovo, stiče se utisak kao da priču slušate direktno od predaka, dok uz svetlo lojanice, čekate da prestane kiša. Najbolji primer je u tursko-srpskom dijalogu, kojim Mladen maestralno vlada. Neću otkrivati ništa, na vama je da zavirite međ' trošne kuće podno Jezave.

Takođe, osim jezika i samog razmišljanja seljaka, postupci su im jednako naivni i očajni... tj. ljudski. Svi smo mi vrlo svesni da nada umire poslednja i učinili bismo nezamislive stvari zarad nekih ciljeva. Ozdravljenja, ljubavi, života. Jedino o čemu ne razmišljamo jesu posledice tih akcija. Sada... te posledice su čistilište. Smrt u nekim slučajevima ni izbliza nije najgora stvar koja čoveka može zadesiti. Hladan tok Jezave zna da smrt je samo početak večnosti. A bivstvovanje u njoj, bira sam čovek. Nekada, neke stvari samo trebamo pustiti...  bar dok nam se ne ponudi alternativa.

U ovoj knjizi vas očekuju kleve, ljubav, zaveti, prokletstva, izdaja, pohlepa... ili jednostavno "pogrešno vreme na pogrešnom mestu". Knjigu otvara priča o starom radio voditelju, koji ima emisiju "Priče iz starog mlina". On se vraća u svoje rodno mesto, samo da bi otkrio da mu je sve ono što je voleo, brutalno oduzeto zarad koristi. Tu kreće i priča o Jezavi. Preko starog voditelja, prelazimo u narednih jedanaest priča, gde ćete se pitati "Kakve sad ovo veze ima sa prethodnom?", samo da bi vas jedno ime ili pomen određene lokacije vratilo u kolosek priče. Imaćemo posla sa napratama, omajama, zduhaćima i svim vragovima za koje niste čuli. Videćete da i Srbija krije svoje Ktulue, samo se malo drugačije zovu i ambicije im nisu toliko globalne.

Uz izuzetan ambijent, bitno je naglasiti da se i nivo jeze eksponencijalno povećava. Kulminacija onostranog dostiže svoj vrhunac i ovde vidimo na šta je sve čovek sposoban. Nije ovde reč o ugnjetavanju seljaka, kako se na prvi pogled čini, već šta radimo jedni drugima i zarad čega. Vremenski, knjiga je razbacana iz sadašnjosti u prošlost. Likovi i njihove sudbine se prepliću iz kolena u koleno, sa tek toliko vremenskog intervala da ih ne zaboravimo.

Ovo je jedna izvrsno izvedena mešavina narodskih strašnih priča, sa istorijskom potporom i određenom dozom fantastike, a sve to kako bi se napravio mali svet, koji se vrti oko jedne reke. 

Znam da sam jako malo rekao oko same radnje priča. Razmišljao sam se da dam kratak sinopsis svake, ali mislim da bi to bilo previše. Ovo je priča koja teče. Kada knjigu uzmete u ruke, svaka priča će vas, poput posebne bajke, voditi kroz svoju naraciju i kroz bolno razrešenje, preći u sledeću. 

Ukoliko i dalje imate pitanja ili nedoumice, prilažem YT link, gde možete čuti maestralno pročitanu radio dramu jedne od priča, nazvane "Zduhać". Tu ćete videti sve ovo o čemu sam pisao, a koga zainteresuje, knjigu može poručiti direktno od Mladena, kao i preko "Bedem" (kliknite ovde) izdavaštva koji je pokrenuo sa svojom boljom, lepšom i pametnijom polovinom.

Naravno, ukoliko vam se svidi "Jezava", Mladen je autor i romana "Kal Juga", kao i dečije poeme "Olalije", koja se takođe vrti oko folklornih priča, koje Mladen u ovoj formi čuva od zaborava.