Memento Mori - Grafička novela (2021)

 

Iz kuhinje mog nikada umornog imenjaka, Milana Kovačevića, o čijem sam prvencu pisao ovde, stiže nam sveže servirano jelo pod nazivom "Memento Mori". Ovaj put u formi devete umetnosti. Moram vas upozoriti, pre nego što zarijete zube u prvi komad, ostavite mesta, sledeća porcija se već krčka. 

MM je 3BIR od jednog autora, dva crtača i celog propratnog tima, a glavni krivci za ovo (ne)delo su: Danijel Vizi - Scenarista kratkih i obrazovnih filmova, kome je ovaj projekat bio prvi korak u svet stripa, zatim Zoran Jovičić - Koji je Vizijeve vizije pretvorio u slike na papiru. Autor je stripa "Dani Bijesa", kao i nekoliko stripova u serijalu "Kosingas - Red zmaja". Za kraj, poslednji osumnjičeni je Dimitrije Ćurčić, koji je obojio MM i apsolutno nije uspeo da mu bojom unese radost. Što, u ovom slučaju je odlična stvar. Bavi se predavanjem digitalnih medija na državnom fakultetu na Tajlandu.

Dakle.....kada budete pročitali ovo delo, malo toga će vam biti jasno. Ova knjiga, broj jedan, samo je uvod i deo slagalice koji čini celinu Mementa. Ovde, autor nas upoznaje sa likovima i glavnim protagonistima. Inspektor Deroko, koji je mešavina Max Payne-a i u neku ruku Džona Konstantina po držanju. Trenutno rastrojenog haosa od čoveka, ali svakako, neko sa kime nema šale, čak i u tom stanju. Danilo Volkov, nekada ratni fotograf, sada profesor na Filozofskom fakultetu koji misli da demone prošlosti može udaviti alkoholom. Kalina Koruga, detektivka, koja svoje tajne prikriva šarmom. A koje su to tajne.....tek ćemo saznati. Naravno......sve ovo ne bi bilo kompletno bez negativca. U ovom slučaju on je oličenje straha, nemilosrđa i hladnokrvnosti. Strah je u oku posmatrača. zato se on trudi da taj strah zauvek ovekoveči na vrlo specifičan način.

Glavna figura je svima dobro poznata, retko bezbolna ali uvek neizbežna, elegantna dama zvana smrt. Smrt je fenomen i neminovnost kojoj svi pristupaju drugačije. Neko se priprema, neko iskorišćava dato, neko odbija da poveruje, neko beži.....neko se boji. Tako je i ovde. Jedina konstanta svega je "Svi umiru". Memento mori u svom naslovu to jako dobro opisuje - "Seti se smrti" ili - Znaj da ćeš umreti.

Kao i svi mi, likovi ove priče imaju svoje tajne, svoje poroke i svoje demone. Pitanje je samo čiji su strašniji, crnji i dublji, kao i u kojoj meri ih mogu kontrolisati, da svoja nakaradna lica ne prokopaju na površinu. Bilo to alkoholom, ubistvom, ratom, seksom.....posledice su neizbežne i neizlečive.

Kao i do sada, trudiću se da ne otkrivam mnogo o samoj priči, ali sve i da bih hteo, u ovom momentu to nije moguće. Dakle.....radnja i lokacija je lokalna. Flešbekovi prošlosti su iz pakla rata u Bosni, a sadašnjost se odvija u Novom sadu. Kao što rekoh, smrt je ovde glavni predmet interesovanja. Imamo fotografa, koji je u potrazi za njom i njenim likom koji se odražava u fokusu ropca. Dalje....imamo donosioca smrti, izaslanika patnje i bola. Smrt je za svakog drugačije iskustvo. U neku ruku, ovo je emocionalna distopija likova.....gotovo svih. Sreća je trenutno na bolovanju.

Interesantan momenat, koji se provlači i koji je na neki način vezivno tkivo celog ovog pulsirajućeg organizma je fotografija. I to iz dva ugla. Prvi.....paparaco smrti, lešinar bola, za koga su molitve osobe na samrti samo prirodni splet nesrećnog bivstvovanja u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu. Prestanak postojanja svake osobe u nekom momentu. I drugi.....Lični dostavljač smrti, veteran rata, koji svoje zamrznute slike, pravi na svoj, monstruozan način. Dok je gorepomenuti "subjekat jedan" samo posmatrač smrti i života koji napušta telo, "subjekat dva" je akt.....delo. I ne samo to. Subjekat dva uzima život, a onda ga šminkom i teatralnošću vaskrsava. Ali, samo naizgled......da bi bio imortalizovan u svom polaroidnom obliku. Život unutar smrti. U ovom momentu postavljaju se dva pitanja. Da li su i u kakvoj vezi ova dva subjekta, osim slikanja smrti iz dve perspektive?

Da li smrt stvara psihopate ili psihopate stvaraju smrt?

Što se crtaćkog aspekta tiče, stil je jednostavan. Bez previše detalja, senčenja, nabora, deluje kao vektorski na momente. Ali, takav i treba da bude. Kadrovi su filmski i jednostavni, bez odvlačenja pažnje pozadinom. Nema veselih boja, sve je presvučeno mračnom sepijom, a ljudi ozbiljni i (s)umorni. Kadriranje posebno dolazi do izražaja u prostim, svakodnevnim aktivnostima protagonista. Od paljenja cigarete, do ležanja u mraku. Sveopšti utisak je upravo kao da gledate kriminalističku, triler seriju sa horor elementima. Sedite, opustite se i budite kopilot u ovoj prvoj epizodi.

Memento Mori je nova izdavačka kuća, sa istoimenim prvencem. Preporuka sa moje strane za ovo ambiciozno izdanja, koliko zbog samog kvaliteta proizvoda, toliko zbog kreativnog tima ljido koji stoje iza svega. Stoga, ne čekajte, podržite dalji razvoj novih izdanja tako što ćete svoj primerak obezbediti preko ovog linka.

"Gde su oni koji su bili pre nas"?

Vault of treasure - Sajam knjiga 2018

Moje ime je Milan i ja sam alkoholičar. Otprilike bi to bio neki realan početak avanture zvane "Sajam knjiga" ....ili možda bolje avanture odvikavanja zavisnosti od istog. Doduše, ruku na srce, svi smo mi pomalo (sado)mazohisti po pitanju kolekcionarstva i trošenja fiktivnih "naših" para. Ove godine nije bilo apsolutno nikakve razlike što se tiče mojih visokih želja, niskih mogućnosti, nerviranja, visokih očekivanja, niskih cena, nerviranja, uspona hiperaktivnosti, pada morala, uspona želje za suicidom usled novonastalih izdanja za koje nisam znao....i za kraj.... nerviranja.
Tačno mogu da se zamislim kako u beloj košulji urlam iz sobe mekih zidova: "Dajte mi još samo tog Kinga, treba mi 32. izdanje iste knjige. Identično je kao prvih 31, samo što je logo pomeren za pola centimetra dole i kobalt-plava nije iste nijanse". Takođe, žaljenja je vredno to što sam svestan svih ovih činjenica, a sve radim naopako. Iskreno, ne znam zašto sve ovo delim na društvenoj mreži i to pred ovolikim brojem čitalaca, ako je neki i ostao, obzirom da sam za godinu dana imao čitava dva posta. Odlučio sam da za taj propust krivim smene koje radim, hroničan umor i hroničan govnarluk koji me je ophrvao u zadnje vreme. Ako sam nekom nedostajao, izvinjavam se od srca.....ali.....i'm back so let's rock.


Mort Sinder 

Ah.....Mort Sinder, Koliko samo ja taj strip nisam razumeo. Bio sam klinac koji je listajući Stripoteke voleo Konana, Tora, Asteriksa, Korbena (donekle skapiranog) i tome slično. Brećine sumorne ljude pogužvanih lica toliko nisam shvatao, da sam ih preskakao pitajući se šta će oni uopšte tu. Deceniju kasnije kad sam malo dublje zašao u Brećine radove, horor tematiku i dalje nisam našao odgovor zašto se stripom kao vrstom umetnosti jednako nazivaju Mort Sinder i kapetan Miki (dovraga). Ono što jesam skapirao je zašto je Breća ime koje jeste u svetu devete umetnosti. Nastao početkom šezdesetih godina, Mort je besmrtni, misteriozni čovek koji se posle smrti vraća i priča svoje sumorne, gorčinom prožete priče i doživljaje starom antikvaru Ezri. Ono što pored Hektorovog scenarija udara pečat autentičnosti je definitivno crtež. Smatram da gotovo niko kao on ne može da stvori utisak beznađa, tuge, noćne more, a opet emocija kao Breća. Vrhunac umeća crno belog stripa. Što se argentinske škole tiče, vi veličajte Maradonu, meni slobodno ostavite Breću, Hektora i besmrtnog Morta Sindera.

Isak Asimov - Trilogija o carstvu i Bogovi lično

Prošla nabavka knjiga poprilično je bila berićetna što se Asimova tiče, pogotovo njegovog opusa o "Zadužbini". Ekstremno mi je drago da je neko konačno uzeo da se ozbiljno pozabavi genijalnošću-prebukiranim mozgom Isaka Asimova i obraduje nas njegovim izdanjima, koja u celosti nismo imali još od davnog "Polarisa". Dakle....ne mogu dovoljno da preporučim genijalnost samog ciklusa o Zadužbini i svih knjiga koje se oko nje vrte (sedam). Iako nije preterano bitno poznavati svih sedam, bilo bi dobro da se u nekom momentu to pročita u celosti. Evo zbog čega. Asimov je, poput Tolkina, stvorio svet. Njegov svet je u budućnosti. Stvorio je galaktičko carstvo, napisao zakone robotike (i sam termin robotika), uništio matičnu planetu, doneo razaranje i stvaranje i dodelio nam čuvara u obliku kom najmanje očekujemo. E sad.....kroz sve cikluse koje je "Čarobna knjiga" objavila, "Roboti", "Zadužbina" i "Carstvo" se prepliću vremenski periodi, gradovi, ljudi i generalno istorija svega se shvata na samom kraju. Takođe je činjenica da je Asimov sve pisao iz različitih vremenskih perioda, što samo dobija na mistici i tome da kada sklopite deliće slagalice, dobijate veliku celinu. Imamo "Zvezde, prah nebeski" koja je razdoblje davno pre carstva, zatim "Svemirske struje", koje nas uvode u razvoj republike Trantor i na kraju "Kamičak na nebu" ili ran period Galaktičkog carstva.

"Bogovi lično" su zasebna priča i to ni manje ni više nosilac nagrada "Hugo" i "Nebula" za najbolji roman. Ukratko. Radnja je smeštena između našeg univerzuma i paralelnog univerzuma. Zemlja je u problemu. Ostala je bez energetskih izvora, a razmena energije dolazi iz daleka. U para-univerzumu žive bića koja se dele na Racionalce, Emocionalce i Parentale koji kad se spoje u trojstvo ili triadu, postaju jedno. E sad. Zamislite sedamdesetih godina da je neko pisao o seksu vanzemaljaca koji se dobija spajanjem, trenjem i preklapanjem. If your fragile little mind is not blown......onda ne znam šta nije u redu sa vama. U međuvremenu jedan čovek otkriva da to deljenje energije može pogubno uticati na budućnost zemlje i odlučuje da to obelodani. Ukratko, jedna od najboljih SF priča ikad napisanih.

Enki Bilal - Julia i Roem

Biću iskren ovde. Nisam preterano upućen u ovaj strip. Koliko se sećam, ovo je deo trilogije, nastavak na "Animal'z" koji je objavio "Veseli četvrtak". Mada, kad je Bilal u pitanju, zaista (po meni) ne može biti greške i tu prestajem da budem (bar 80%) objektivan. Opet, budimo iskreni, njegove priče znaju ponekad da budu poprilično konfuzne i razvučene ali kao neko ko pokušava da se bavi umetnošću, Bilalov stil crtanja koji je tokom vremena izgradio, a primetićete koliko je različit od ranijih radova, jeste ono što izvlači svaki minus koji priča može imati. Obrnuta stvar kao sa Sendmenom. Prvo što mi je zapalo za oko je to da je stil poprilično sličan "Animalz"-u, što znači da je skoro monohromatski. U Animalz-u, sve je sivo, plavo i hladno, skladno okolini, dok je ovde crtež nalik sepia-varijanti, što opet nije čudno, jer nakon propasti koja se u Animalz-u dogodila, svet se vratio u balans, a osim pustinje nije mnogo toga ostalo. Crtež je takav kakav i treba da bude, obzirom da smo se iz vode preselili na kopno. Zamislite post-apokaliptičnu Šekspirovsku baladu.


UT


Jebiga....ne može se sve znati. Za UT sam saznao da uopšte postoji neposredno pred sajam i ono malo rečnica što sam pročitao me je instant kupilo. Prvo. Korado Roi. Ne znam da li bih smeo da kažem omiljeni, ali definitivno jedan od top tri crtača Dilana Doga i jedne od meni najboljih epizoda zvane "Mefisto". Kada sam čuo da je autor Roi, a žanr post-apokaliptični horor, to mi je bilo i više nego dovoljno da uskliknem "Shut up and take my money" potpuno naslepo. Za one koji prate ovaj blog, možda su primetili da imam čudan afinitet prema post-apokaliptičnim stvarima generalno. Mizantrop na mom levom ramenu se zlokobno smeje dok ovo kucam. Filantrop na desnom blaženo spava. UT će se pod okriljem izdavača "Phoenix press" pojaviti u šest knjiga u HC i SC formatu, a unutra......Ljudski rod je sravnjen. Bića koja su trenutno na zemlji su sirova, vraćena u drevne, praiskonske običaje, a brutalnosti i apatije ne manjka. UT je biće koje je neustrašivo, a opet detinjasto. Njegov zadatak je da čuva grobnicu iz koje će ustati stvorenje nalik ni jednom do tad. To stvorenje, zvano Iranon će poremetiti balans društva i sveta generalno, a UT će mu postati saputnik u  predstojećoj avanturi.

Donato Karizi - Čovek iz lavirinta

Zamislite da bend čiji svaki album volite stagnira i odjednom izbaci ceo novi album na download. "Čovek iz lavirinta" je lepše iznenađenje ovog sajma. Upravo iz razloga što nisam znao da je knjiga izašla, već otkrih sasvim slučajno na štandu "Vulkana". Potegao sam novčanik iz kuka brzinom koje bi se uplašio sam Istvud, a Karizi momentalno skače na top 1 knjiga od koje ću početi čitanje. Pošto sam knjigu strpao u ranac, bez da sam čitao poleđinu, živo sam se pitao da li će nastaviti sa Vegom, Markusom, hoćemo li se približiti psihotičnom mastermajndu, da li će klupko bar malo početi da se odmotava ili će krenuti u dalje mršenje. Evo šta kaže zadnja strana:" Oteta kada je imala trinaest godina i dugo držana u zatočeništvu, Sem je najzad slobodna, ali i dalje u strahu za sopstveni život. Pored nje je doktor Grin, nesvakidašnji profajler, koji u Samantinom sećanju traži indicije koje ga mogu odvesti do njenog tamničara, čoveka iz lavirinta. Ali doktor Grin nije jedini koji progoni čudovište.
Tu je i Bruno Đenko, privatni detektiv nesumnjivog talenta, kojem je svaki novi dan poklonjen. Nestanak Samante Andreti njegov je stari slučaj, zadatak koji nikada nije priveo kraju, a sada ima priliku da se iskupi, da ispravi greške iz prošlosti. Na umu mu je samo jedna - da reši poslednju misteriju, uprkos tome što je prošlo tolko vremena.
Zato što Samanta ne zna da se njena otmica nije dogodila pre nekoliko meseci. Čovek iz lavirinta držao ju je u zatočeništvu petnaest dugih godina. A sada je nestao". Da.....sve ovo mi liči da ćemo dobiti još jednu izvrsnu krimi-triler-misterija-hororom prožetu priču u kojoj se možda pojavi još neki deo celokupne slagalice. Ubrzo ću videti. Ah Donato zašto nam to radiš.

Čarls Bukovski - Bludni sin, Faktotum i Žene

Kad već nisam počeo sa "Lom"-ovim, na ova izdanja "Nove knjige" sam bacio oko još prošle godine ali jednostavno se nije moglo izgurati sve. Prvi put sam se sa matorim pokvarenjakom susreo na "bleji" kod drugara gde sam, dok su oni igrali Fifu (ili nešto slično, za mene poprilično nedodirljivo) iz dosade uzeo da čitam "Bludnog sina" koji je bio kraj kreveta. Jedva sam se nakanio da ispustim knjigu iz ruke nakon sat vremena potpuno oduševljen novim načinom pisanja sa kojim sam se upravo susreo. Kad kažem nov način, mislim na jezik "smrtnika", koji svi možemo da razumemo i pronađemo se u njemu. "Bludni sin" donekle predstavlja autobiografiju Bukovskog, skrivenu pod pseudonimom Henri Kinaski. Ova knjiga opisuje jedno odrastanje buntovnog momka, koji nije siguran šta hoće, ali zna šta neće, a to je škola, naređivanje i podvlađianje. Odrastanjem uz nasilnog oca, majku pod očevom kontrolom i željom da se uklopi u društvo, on otkriva čari žena, masturbacije, cigara, tuče i alkohola.
"Faktotum" je njegov drugi roman, a po radnji bi otprilke bio nastavak "Bludnog sina". Devetnaestogodišnji Henri Kinaski je (konačno) izbačen iz kuće svojih roditelja i luta Amerikom u potrazi za bilo čime. Seleći se od grada do grada, radeći posao za poslom od kojih ni jedan nije voleo, Henri luta za šansom da se dokaže kao pisac. Ova knjiga nas ubacuje u vrtlog smrada dima od cigareta, pića, seksa, jeftinih pansiona i još jeftinijih prostitutki. Bukovski at it's finest.
"Žene" su u samom naslovu opis čitave knjige. Za razliku od Faktotuma i Sina, u ovoj knjizi lik Henrija je u kasnijem dobu, poznijih godina, zreliji i proslavljeniji kao pisac. Iako je zašao u godine, mentalno se ni malo nije smirio, pa svaku obožavateljku, pesnikinju, koleginicu, konobaricu koja je htela nešto sa njim, kakva god ona fizički ili psihički bila, nije hteo da uvredi odbijanjem. Ovde imamo način života skoro rock zvezde. Ko je gledao "Kalifornikaciju", zna o čemu pričam, s tim što Henk Mudi je malo doteraniji Henk Kinaski. Bukovski ovde na dosta duhovit način opisuje svoje doživljaje sa raznim ženama, a erotikom nabijen roman nas vodi kroz njegove seksualne poduhvate, plaćanja žena, psihotičnu Lidiju (u stvarnosti Lindu King), kasnije i njegovu ženu Saru (Linda Li). Fascinantan je način sa kojim se on bori sa svime i sa kakvom ležernošću i flegmatičnošću podnosi životne prepreke, manje ili veće.

Dilan Dog - Dnevnik



Kao veliki ljubitelj Dilana, skidam kapu "Veselom četvrtku" za ovo izdanje. Iako mi u ovom momentu nikako nije trebao dodatni trošak, poučen iskustvom "Majki i očeva", nisam hteo da se dovedem u situaciju da ovo izdanje čekam po aukcijama. Kao što samo ime kaže, "Dnevnik" predstavlja vremeplov kroz koji vidimo tridesetogodišnji razvoj i kreaciju detektiva nemogućeg. Počevši od sredine osamdesetih sa idejama Sklavi-ja, pa sve do danas, u dnevniku nas očekuju nikad viđene table i ilustracije, odbačene ideje, pisma, delovi scenarija, razgovori sa autorima, kao i strip specijalno urađen za ovo izdanje. Kroz ovaj naš, a i svoj lični dnevnik nas vode od davnih osamdesetih; Sklavi, Roi, Pikato, Kjaveroti, Stano, Kazertano, Venturi, Brindizi.... fenomenalna Paola Barbato, pa sve do Simeoni i Ratiger-a. Enciklopedija koju, ukoliko ste u mogućnosti, obavezno stavite na vrh liste prioriteta.

Robert Ejkman - More, poput vina tamno

Neko će pomisliti da me plaćaju za reklamu (uopšte se ne bi' bunio), ali ne mogu dovoljno da preporučim ediciju strave izdavačke kuće "Orfelin". Sve esencijalne ličnosti horora u književnosti su se našle na njihovim obojenim stranicama. Ljubitelji pravog horora jednostavno ne smeju propustiti nekoga kao što je Ejkman. Otprilike pre dve godine po prvi put na našem jeziku izašla je zbirka priča "Hladna ruka u mojoj" (Cold hand in mine) sa osam priča, verodostojnih originalnoj knjizi. Sada, imamo priliku da uživamo u novih sedam priča ovog majstora strave, a u zbirci se nalaze: "More, poput vina tamno", "Vozovi", "Tvoja se malena ruka smrzla", "Pratilac", "Unutrašnja soba", "Nikako ne idi u Veneciju" i "U šumu". Smatram da svako može da napiše horor (ubistvo, krv, hack and slash, čudovište, vukodlak sa motornom testerom koji se pojavljuje u ogledalu kad se pusti novi album Cattle Decapitation-a....) ili bar ono što je za njegovo poimanje horor. Takođe smatram da samo retki mogu da napišu dela iskonske jeze i pravog, mučnog straha. Ejkman je svakako u kategoriji broj dva.

Stiven King - Mobilni telefon, O pisanju i Zamka za snove

Kao i svake godine, uvek nekako dođemo do "el papa" Kinga. Počinjem da se preispitujem da li kupujem njegove knjige zbog kvaliteta ili zato što je  opsesivno-kompulsivni kolekcionar u meni rekao da mora da se ide do kraja. U svakom slučaju do sada nije mnogo izneverio. Iako je poprilično daleko od onoga što ga je napravilo Kingom, i dalje zna da oduševi (recimo "Buđenje"). Ovde imamo tri različite knjige. Hajde da krenemo sa jedinom koju sam od ove tri pročitao. "Zamka za snove" je snegom zavejana avantura o dečacima, koji nakon učinjenog dobrog dela bivaju "nadareni" specijalnim sposobnostima. Godinama kasnije dečaci, sad već odrasli ljudi, se suočavaju sa još jednom preprekom. Zaraženi nepoznati čovek u sebi nosi parazite koji nisu sa ovog sveta, a dobro delo ovog puta oduzima živote. Priča o prijateljstvu, žrtvovanju, borbi jednog ćoveka sa samim sobom i invaziji vanzemaljaca kroz telo i um. Ne gledati istoimeni film pre čitanja knjige. A ni posle čitanja. "Mobilni telefon" nisam čitao, a evo šta kaže opis: "Mobilni telefoni donose apokalipsu milionima ljudi koji ni ne slute kakva im opasnost vreba, brišući im iz umova i poslednji trag humanosti, ostavljajući sa sobom samo agresivne i destruktivne impulse. Oni koji nemaju mobilne telefone, poput mladog crtača stripova Klejtona Ridela, moraju da se bore za opstanak kako bi preživeli kataklizmu svetskih razmera". Sudeći po ovome, telefoni pretvaraju ljude u pobesnele zombije. Zašto mi to zvuči poznato? Svakako zanimljivo, a King je već imao ovakvih momenata svesno destruktivne tehnologije ("Kamioni" recimo). Proveriću. Treća knjiga "O pisanju" je najnovija od navedenog, a u njoj se nalazi isprepletan Kingov život, gde govori o pisanju kao poslu, načinu života, navici i moranju, sve iz svog ugla. Kako nas vodi kroz svoje odrastanje, tako nam otkriva ono što je naučio o samoj magiji pisanja. I kako sam kaže: "Zato pijte, pijte dok se ne napijete". Well said.


Andžej Sapkovski - Husitska trilogija

Ovaj simpatični, kreativni poljak postao je poznat širom sveta po svom "Witcher" (Veštac) serijalu, koji se preko knjiga binarnim putem prebacio i u svet gejminga. O samom uspehu video igara govori zanimljiv podatak da je u svetu prodato preko 30 miliona kopija. Dok se ta informacija lagano krčka u mozgu, najavljeno je i najnovije Netflix-ovo ostvarenje Vešca, a glumi ga poznati Supermen i veoma pasionirani gejmer Henri Kavil. Dok me septet knjiga o Vešcu nestrpljivo čeka da dodje na svoj red, jedino je logično da se kupi nov komplet o kome takođe ne znam ništa. Iako poprilično ispod slave "Vešca", "Husitska trilogija" nabojena istorijom, predstavlja pripovedanje Sapkovskog na malo drugačiji način. Smešten u Silesiju 1425. godine, radnja se događa za vreme Husitskih ratova, a Sapkovski je dobrim delom ispoštovao istoriju, ubacivši svoj pečat u vidu epske fantastike, mitskih bića, artefakta i junaka. Sastoji se iz tri knjige, a sam Andžej ga smatra svojim najboljim delom. Verujem, a uveriću se, nadam se, uskoro.

Soj - Komplet knjiga

Uradio sam nešto na šta uopšte nisam ponosan. Dobro....jesam malo ponosan. Prošle ili pretprošle godine sam jurio ovo izdanje kao nenormalan i nisam hteo/imao da izdvojim dve i nešto hiljade za isto. Na kraju sam uspeo da dođem do jednog (prvog izdanja) putem aukcije za desetak evra. Vrlo srećan bejah. No, ta sreća je trajala do ovog sajma kad sam na štandu naleteo na masovnu rasprodaju "Soj" boksa za 700 (slovima sedamstotina) dinara. Kupio sam ga opet iz čistog besa i inata. Svaka uvreda je čak i dobrodošla. Hvala.

Nekronomikon - Treće ultimativnho izdanje

E, ovo je nagrada za onoga ko je ostao veran i pročitao ovaj kilometarski post do kraja. Grand motherfucker koji se čeka još od momenta kada je bio najavljen. Za sve one koji nisu upućeni u istoriju Nekronomikona u Srbiji, "Everest media" su pre deset godina izdali ultimativnu enciklopediju koja je prostrla crveni tepih i Lavkrafta uvela na velika vrata pred nas. Prvo izdaje sastoji se od devetnaest priča, a štampano je u tiražu od 2000 primeraka koja su poodavno rasprodata. 2012. godine na svet je došlo drugo, dopunjeno izdanje sa nove četiri priče, beleškama o horor prozi, tvrdim uvezom, još više stranica u boji, sijasetom informacija, počevši od istorije, preko bibliografije do novih ilustracija. Tiraž je bio svega 300 primeraka i progutan je u jednom zalogaju. Ove godine, izdavačka kuća "Orfelin" je rešila da tu nepravdu ispravi i objavi potpuno redizajnirano, novo, treće izdanje Nekronomikona. Iako je izgubilo šarenolikost drugog (masne strane u boji i slike). to nikako ne utiče na kvalitet. Knjiga ima 25 priča (četiri nove), sa posebno urađenim korekturama prevoda i posebno urađenim ilustracijama, specijalno za ovu knjigu. Dakle.....sa ovom knjigom od skoro 600 strana, približavamo se kompletnom opusu Lavkraftovih najbitnijih priča prevedenih na našem jeziku, kao i novu analizu samog njegovog stvaralaštva, beleški o pričama, istorije Nekronomikona i
pogovora "Izvan ovog univerzuma". Za sve one koji nisu "ukačili" neko prethodno izdanje, kao i nove pratioce "kulta Lavkrafta", ovo je biblija kosmičke strave koju ne smete zaobići.

Tek nakon što sam ubacio ovu poslednju sliku, shvatih da sam totalno zanemario "Glas anđela". Trenutno sam previše izmoren da bih pisao o njemu, tako da ću ga ubaciti u sledeću nabavku knjiga. To bi bilo to što se tiče ovogodišnjeg sajma. Da li smo postavili granicu finansijskih mogućnosti. Da. Da li smo tu granicu ispoštovali. Ne. Da li ćemo kukati i sledeće godine ovako. Da. Da li ćemo se opametiti i ne praviti iste greške ponovo. Ne. Da li ćemo kupovati ista izdanja sa šarenijim omotom. Da. Da li ćemo prestati da uludo trošimo pare koje posle moramo da vraćamo. Ne. Hvala, to bi bilo sve za večeras, ja sam bio vaš vodič kroz ovo putovanje. Vidimo se ubrzo, a dotle....

Ne plašite se čitanja.

Vault of treasure - Sajam knjiga 2017

Ah, it's that time of the year again. Ukratko, ovako stoje stvari. Potrošio sam pare koje sam namenio za sajam, potrošio sam pare koje sam ostavio za ostatak meseca (hrana i ostale nebitne stvari), potom sam se pozajmio da bih imao za ostatak meseca (opet) i  na kraju potrošio i to na sajmu. Ne.....okej sam, što pitate? Malo sam gladan. I ostala mi je još koja knjiga na spisku. No, (delimičnu) šalu na stranu, pa da vidimo kakvih dobara nam je doneo ovogodišnji 62. sajam knjiga i da li je vredelo otići na isti?

Dan nulti: Priprema i obećanja samom sebi


Kao i svi posetioci ove manifestacije, spiskovi se prave danima, nedeljama, a zavisno od najava i mesecima unapred. Ti spiskovi su uvek realni, dobro izbalansirani, uvek u sklopu mogućnosti našeg novčanika i pre svega u njima se nalazi samo ono što nam isključivo treba i samo ono najhitnije. E sad.... sve bi to bilo okej da iz svake binarne nule i jedinice koju sam na ovom blogu upravo iskucao, ne kipi sarkazam. Upali smo u još jednu zamku sopstvene megalomanije. Ali, kada su knjige u pitanju, kapiram da je gledanje kroz prste poprilično prihvatljivo. Što se sa(mog) spiska tiče, imao sam unapred određenih par must have stvari, a to su: King - Salemovo, Ligoti - Pisar tame, Karizi - Noć mi te uzima, Asimov - Nemezis, Lavkraft - Kadat, Sirli Dzekson, Bredberi....Svakako, malo detaljnije o tome kad dođe red.

Dan prvi: Pogažena obećanja i prekoračen limit

Preskočio sam ono što sam već znao da ću kupiti, suzbio želju da to što pre imam kod sebe i prevladao je zdrav razum u smislu da sam shvatio kako je teže nostiti veću kilažu pri dugom hodanju nego ići praznih ruku. Bloody ingenious if you ask me. Ostavio sam to za kraj i odmah se zaputio u drugu dimenziju sajma zvanu antikvarni deo. Prošle godine za dlaku mi je izbeglo, sada već naveliko rasprodato, Alnarijevo izdanje Stivena Kinga i bio sam poprilično zadovoljan kada sam zgrabio taj jedan primerak Salemovog koji sam uspeo da opazim. Cijena.....prava sitnica. Dobro, ne baš, ali više nego fer s obzirom na retkost, Otprilike bi to bila puna prodajna kao u vreme kad se pojavila. Salemovo je druga po redu Kingova objavljena knjiga, odmah posle "Keri" i spada u njegov zlatni period. Prati povratak pisca Bena u gradić Jeru(Salem) u Mejnu, koji postaje sve osim običnog gradića. Niz smti, novonastale ljubavi i novonastalih vampira. Uz pomoć par ljudi, kao i oca Kalahana koji je svoje iskupljenje mnogo kasnije dočekao u mračnoj kuli, tražiće izlaz iz ludila u kom su se zatekli.

Sledeće tri knjige nisu baš standardno-regularan deo sajamske nabavke, ali utrčala mi je kombinacija gotovo istovremeno da plaćam u ratama preko Vulkana i naviknut da presipam iz šupljeg u prazno oberučke prihvatih tu opciju. Ipak, složićemo se, manje je bolno dati isti iznos podeljen na 10, nego odjednom. Groblje kućnih ljubimaca, po meni, predstavlja vrh Kingovog pisanja i definitivno jedna od top tri njegove priče (iako ne znam koje bi druge dve bile) u kojoj je pokazao sve što ume. Šta sve ljubav i tuga mogu da naprave od ljudi koji ne mogu da se pomire sa smrću voljene osobe. Po legendi, ako se životinja sahrani na starom indijanskom groblju može se vratiti iz mrtvih. Njihovoj sreći nema kraja kada se preminuli mačak ponovo pojavi na vratima. Ali....malo čudniji nego ranije. Niko ne obraća preterano pažnju dok ne pogine dečak. Tu kreće pravo pitanje morala i vraćanje đavola iz raja kroz zemlju. 
Kabinet smrti ili u originalu "Everything's eventual" je zbirka od 14 kratkih priča nastalih u periodu od 1994 do 2001. godine. Neki kažu da je Stiven najbolji kao pisac kratkih priča i ja jedva čekam da "overim" ovu zbirku. Pogotovo sam se nameračio na "Sestrice iz Elurije" koja je deo sage o mračnoj kuli.
Za kraj, od Kinga imamo još "Noćnu smenu", takođe zborku kratkih priča, objavljenu još davne 1978. godine. Iako su neke od ovih priča objavljivane kod nas, čak i ekranzovane, ovo je sjajna prilika da se nabavi sve u jednom. Pa da počnemo....ništa nije onakvo kakvim se čini.

E, sad stvari postaju ozniljnije i dolazimo do možda glavnog razloga mog pohoda na sajam. Tomas Ligoti, kod nas prvi put svetlost dana ugledao sa izdanjem "Nedovršeni posao" (Booka), a sad ga je Dejan Ognjanović pod okriljem izdavačke kuće "Orfelin" konačno predstavio kako dolikuje. Za sve ljubitelje horora ovo je ona vrsta štiva koja unapred postaje kultna i pre nego što izađe. Zbirka sadrži 13 košmarnih priča koje će vam se uvući u svest i ostati tamo da dišu, s vremena na vreme podsećajući da su uvek tu. Ligoti, koji trenutno važi za možda najboljeg živog pisca horora nema barijera i nema milosti. Možda zato što mu užas ni malo nije stran, a samo postojanje za njega predstavlja največi teret. U poređenju sa njim, Po je bio jedan veseli čikica. Pored samih priča, ova knjiga je i mini enciklopedija samog Ligotija i njegovog pisanja, sa sve predgovorom, vrlo detaljnom i opširnom biografijom i kao šlag na torti, Ligotijev esej " Utehe u užasu". Sve to, upakovano u artwork fenomenalnog Ivice Stevanovića, koji ne može, a da ne privuče pažnju. Obavezno must have!



Moja poseta Paladinovom štandu unutar Makarta bi se komotno mogla nazvati "U znaku Skrobonje". Otprilike ovo je sve što sam propustio prethodne godine. I isto što sam rekao onda važi i sada. Po zaista neverovatno niskim cenama od 250 dinara po knjizi jednostavno ne postoji razlog da ne uzmete bar neku od Paladinovih izdanja (Herbert, Mekdonald, Skrobonja....) Dakle.....Idemo redom. "Poklade" je zbirka od sedam priča koje su se pojavljivale po antologijama Paladina, sad objedinjene sa pogovorom od strane književnog kritičara Vase Pavkovića. Priče koje se u ovoj knjizi nalaze su: Poklade, Marta, Prekrasna kada svane zora, Ašurova noć, Hrid. Do poslednjeg, Projekt: Sunce
 ili Anka, ubica vampira.
"Beli šum" - Antologija priča o televiziji je zbirka domaćih autora koja se sastoji od 20 priča i sve dodatne informacije o njoj možete pronaći na klikom na ovaj link.
"U znaku vampirice" je zbirka ženskih priča o krvopijama. Muška verzija "U znaku vampira", sastoji se od 19 priča, napisanih za tu priliku, a zbirka lepšeg pola nam donosi 13 priča različitih stilova i načina pisanja.

Prošle godine, na sajmu knjiga uzeo sam tri knjige italijanskog krimi pisca Donata Karizija. Tako su ga bar meni ovlaš opisali. Desilo se da je to bio jedan od boljih poteza koje sam napravio, a te tri knjige sam progutao, ostavši da se zbunjeno češem po glavi sa pitanjem "Šta se dovraga upravo dogodilo"? Karizi uopšte nije krimi pisac. Njegov stil najsličniji je Den Braunu jer se stalno nešto dešava, nema palamuđenja, opisivanja, razvlačenja, akcija samo teče. Proslavljen bestselerom "Šaptač", napravio je, sada već kod nas zavidnu zbirku od šest knjiga, koje su međusobno povezane smrću, okrutnošću, brutalnošću, suzama ali i likovima koji se kroz sve knjige provlače. Ono što Karizi bez problema radi je predstavlja svu brutalnost sveta od koje mi okrećemo glavu. Njegove knjige nisu horor, ali imaju mnogo horor elemenata, a ono što ih čini još gorim jeste činjenica da je smrt duga i bolna, a stiže one koji je nisu zaslužili. Takođe, Karizi je majstor zapleta. Garantujem da taman kada pomislite da ste prokljuvili priču, ubicu ili rešenje, verujte mi da niste. Kraj nas pogađa kao aperkat u bradu i nakon preklapanja zadnje korice, zaista nismo sigurni čemu smo upravo prisustvovali. Najnovije ostvarenje kod nas odštampano je "Gospodar senki", a najpravičnije bi bilo da Donatu dam poseban osvrt kakav zaslužuje jer me odavno neki pisac ovako nije oduševio.

Dan drugi: Povlačenje

Za razliku od prošle godine, gde su stripovi bili kao stvoreni za moj ukus, ove je bilo poprilično slabašno. Kad kažem slabašno, to znači da sam se silom naterao da se otuđim od stvari koje ne smem ni da pomislim da počnem da skupljam. Možda bi to bio najbolji mogući opis. Međtim, Darkvudova akcija me je bacila u duboko razmišljanje, a cela stvar je dostigla ključnu tačku onog momenta kada sam uzeo izdanja u ruke.











Svako ko je iole upućen u svet stripa zna za ovo ime. Alan (madafaking) Mur. Nekad je dovoljno reći samo ime autora i ništa više. Pomenuću samo neke stvari koje je ovaj nerealan lik stvorio. Naravno, pored stvorenja. V kao Vendeta, Nadzirači (Watchmen), Iz pakla, Betmen: ubistveni vic, Liga izuzetnih džentlmena, sve do najnovijeg ostvarenja od kojeg nerd u meni drhti, jednostavnog naziva "Providens" (znate ko je rođen tamo zar ne)? Ovih pet tvrdokoričenih giganata su glavni razlog moje trenutne finansijske osakaćenosti, ali ujedno osakaćenost koja bi bez popusta bila veća za 40 posto. Poseban osvrt na ova izdanja drugom prilikom, za sada će još neko vreme morati da čame na polici dok se ne izborim sa morem drugih, već započetih stvari.

Kada je došao red na herojsko povlačenje, u poslednjem momentu nabasah na štand McMillan-a, na koji sam totalno zaboravio. Na ovu knjigu sam bacio oko još odavno, ali mi je uvek bilo nešto preče. Širli Džekson je bila američka spisateljica, rođena 1916. godine, a njena specijalnost bila je misterija i horor. Naravno, evolucija horora se drastično menjala tokom godina. Toliko drastično da će se nekom stare horor priče činiti smešnim ili čak banalnim. Ali ne zaboravite da evolucija nikad nije skakala deset koraka unapred. Bez njih, ko zna kakve bi ove današnje bile. "Oduvek smo živele u zamku" je njena poslednja priča, napisana 1962, godine, svega tri godine pre njene smrti. Sam opis knjige glasi: 

Ovaj jezoviti roman vodi čitaoce duboko u lavirint mračne psihologije. To je uznemirujuća priča o preostalim članovima porodice Blekvud koji žive izolovano na svom imanju nadomak sela i izbegavaju gotovo svaki kontakt s meštanima. Strašan događaj iz prošlosti dodatno je pojačao međusobnu mržnju između Blekvudovih i većine meštana s kojima su i ranije bili u lošim odnosima. Meriket, Konstans i njihov stric Džulijan žive zatvoreni u svom naizgled idilićnom svetu, ali dolazak jednog rođaka preti da unese razornu promenu u njihove živote.

Otprilike to bi bilo to što se tiče ovogodišnjeg sajma i nabavke na istom. Sad kreće proces refinansiranja i čitanja. Poprilično sam dobro obezbeđen za zimu koja sledi, jedino što bi moj hedonizam doteralo do vrha je neki pucketavi kamin, ali nemojmo preterivati. I ovo je više nego dovoljno. Naravno......ostalo je još mnogo toga nedokupljenog, nepročitanog, a verovatno i mnogo toga za šta i ne znam (Volšebnik, Makondov Lavkraft, određene Kroulijeve knjige....). No, tako i treba da bude, ipak mora postojati određena doza uzbuđenja i hajpa pri svakom novom sajmu. Tako da, poruka ista kao i uvek......ne plašite se čitanja.

Goran Skrobonja - Nakot

Iako sam trenutno u haosu (mo'š misliti) i zapetljan u otprilike šest započetih tema, što nove muzike, što romana, stripova, repriziranje ove knjige me je nateralo da započnem i sedmu. Zaista ne znam zašto mi je toliko trebalo da na blogu ovakve tematike tek sad spomenem Skrobonju, ali nepravda će biti ispravljena koliko već odmah. I nema boljeg načina da se krene od početka nego rođenjem. A u ovoj priči rođenje jeste novi početak. Početak za jedne, kraj za druge. Ali.....

... Pre nego što pređemo na temu, Goran Skrobonja iza sebe ima poprilično zavidnu bibliografiju,  kao i obiman broj priča od kojih prva datira, ako se dobro sećam, još iz 1987. godine. Njegovo pisanje širilo se preko "Sirijusa", "Alefa", "Tamnog vilajeta", "Emitora" and so on, sve do "Fraktala". Verovatno najpoznatija njegova dela jesu "Nakot", "Vojnici Korota ili knjiga čuda", "Čovek koji je ubio Teslu", "Sva Teslina deca", kao i nekoliko zbirki priča "Tihi gradovi", "Šilom u čelo", "Beli šum", "Od šapata do vriska"....





Prvobitno napisan davne 1992. godine, roman "Nakot" premijeru je imao u "Emitoru", a svoje prvo fizičko izdanje doživeo je dve godine kasnije pod okriljem izdavačke kuće "Znak Sagite". Ako je verovati statistici, odštampano je samo 300 primeraka prvog izdanja i teško da se do nje može doći preko web prodavnica, ali tu je drugo, obogaćeno izdanje  "Paladina" iz 2011. godine. Za sve one koji su propustili prvo, ovo je obavezna lektira za sve ljubitelje dobrog horora sa sf elementima, a sa popustima koje Makart trenutno daje, jednostavno nema izgovora da se ova knjiga ne nađe na vašim policama što pre. A šta dobijamo u ovoj knjizi čija cena je trenutno ispod skuplje pakle cigareta? Unapred, mali spojler alert. Kao i uvek, ništa previše otkrivajuće, ali tu i tamo moram po nešto da uporedim.









Sam početak knjige udara kao gvozdena pesnica u stomak, brutalnim ubijanjem bespomoćne bebice i već nakon prve stranice, počećete da razmišljate o moralu i preispitivanju da li da uopšte nastavite sa čitanjem iste. E, tu imamo dve stvari. Prvo....razbijanje tabu tema. Da bi se izbegli klišei i monotonije, toga mora biti u svakom žanru, a pogotovo u hororu. Goran bez problema ovde piše o onome o čemu mnogi ne bi smeli, iako su možda i razmišljali u tom pravcu. Sve zarad sprečavanja javne osude kritike i čitalaca (Vidi ga bolesnik, o čemu piše....a ti beše čitaš horor?). Druga stvar, možda još bitnija je da, priučeni čitalačkim iskustvom mističnih početaka, ništa nije onako kako na prvi pogled izgleda. Tako da (wo)man up i čitajte šta pisac ima da vam kaže.












Što se stila pisanja tiče roman bih okarakterisao kao horor-triler, sa elementima SF-a (Znači plus, plus i plus). O radnji nešto kasnije. U predstavljanju romana, sam Goran (kao veliki ljubitelj i poznavalac horora) naglašava da je pisao pod enormim uticajem Stivena Kinga, a ispalo je da više liči na Džejmsa Herberta. Po meni, to je spoj oba, a po tome kako sam autor posmatra na njih, rekao bih da je to uspeh. Meni lično, za oko su zapali Kingovski detalji kojima je znao da naglašava kraj određenog pasusa u stilu "Sve sam rekao - ništa nisam rekao". Klasičan primer toga je prošlost našeg anti-junaka Aleksijevića a.k.a Stevana gde na kraju jednog dela kaže "...Sledeći put Stevan je Uroša video u avgustu i ubio ga je kao psa". Izgleda kao mini spojler, a ustvari je upravo nabijanje neizvesnosti. Šta se, dovraga, desilo u avgustu? Zašto ga je ubio? Kako ga je ubio? Male stvari koje stvaraju radoznalost i ne daju vam da ispuštate knjigu iz ruku.


Nešto što i King i Herbert imaju zajedničku je ubacivanje naizgled nebitnih likova koji su tu samo jedan pasus, stranu ili svega par rečenica, a tu su da njihova (obično brutalna) sudbina doprinese celokupnoj atmosferi romana, u ovom slučaju kolektivnom strahu koji lebdi nad čitavom pričom. Recimo u Herbertovom naslovu "Magla", imamo kompletnu pandemiju i haos izazvanu mističnom žućkastom maglom, koja ljude tera da rade nezamislive stvari jedni drugima. Nešto slično paklu na zemlji. E tu, pored glavnih junaka knjige, kojih naravno mora biti, imamo i dobar broj likova nebitnih za razvoj priče, a čiji maštoviti prekidi života samo još više doprinose opisu masovnog ludila. Kod Gorana, primeri za to su: Vojislav Ivanovic (firmaš sa ubitačnom glavoboljom), Anka (koja nosi sopstveni grešni nakot), Gabrijela, koja lebdi u ljubavnim razmišljanjima, Senad, koji lebdi u obećanjima drugih, pa čak i kraj Krnjevića, kralja videa.
Naravno, uvek moramo imati i neke likove koji će nam ostati u sećanju provlačeći se kroz ceo roman.




Glavni protagonisti Nakota su Nemanja i Jasna, kao dobri likovi, koji se bore da čovečanstvo spasu od crne sudbine koja se nad njim nadvila i Aleksijević, loš lik, koji se bori da čovečanstvo spasi od crne sudbine koja se nad njim nadvila. Hmm....ovde nešto ne zvuči kako treba. Idemo ponovo. Nemanja i Jasna možda jesu dobri junaci u pokušaju, ali lik Aleksijevića je do te mere maestralno odrađen, da čitalac ne može kroz gnušanje njegovim postupcima ipak u određenoj meri da navija za njega. Njegov lik je urađen vrlo slojevito i sa puno pažnje, a opet obavijen određenom dozom misticizma. Ne znamo da li je zaostao, glup, samo lud ili jednostavno sebičan u svom nagonu za preživljavanjem. Možda kompilacija svega. Ipak, koliko god on ne osećao ništa prema ovom svetu i ljudima, trudi se da ga spasi. Slažem se da je i to deo zadovoljavanja bolesnih potreba, ali učinio je više nego 95 procenata ostatka populacije. Dok se Nemanja i Jasna bore na svoj način, Aleksijević nam demonstrira svoj.

Takođe, ovde bi bilo dobro da nagasim skokove kroz vreme i prebacivanje iz starog u novo. To su stvari koje romanu razbijaju monotoniju i repetitivnost. Počevši od ruralne prošlosti Stevana (Aleksijevića), nabijene zabrađenim, gerilskim, partizansko-četničkim avanturama, preko spoznavanja sadašnjosti u kojoj se nova pretnja rađa svakim minutom, do ne toliko daleke budućnosti koja nam pruža sve osim jedne stvari. Kada je Džejms Kameron polovinom osamdesetih predstavio svoju viziju apokalipse koja će doći, on nam je ostavio tu jednu stvar koju Goran nije. Tračak nade za čovečanstvo. Ta nada, na momente prisutna, otišla je isto tako brutalno kao sam Aleksijević, a nas ostavlja da se pitamo. Šta će biti dalje sa nama? Koliko će nas ostati i da li će nas ostati?

Ovo sam verovatno trebao da napišem na početku, ali onda bi vas mrzelo da čitate do kraja. Koja je priča iza romana "Nakot", čemu ubijanje beba i kakve to veze ima sa prošlošću jednog seljaka i sadašnjosti poludelog penzionera u rampage mod-u? Naravno da neću otkriti mnogo, ali......nakon srećne nove godine u Beogradu rađaju se nove bebe i dok mirno spavaju u porodilištu pomišljamo kako nema lepše stvari od povećanja nataliteta na tako lep način. Međutim. Stariji ljudi umiru sa novim rađanjem. Ravnoteža u kosmosu? Majke se sve više brinu za bebe, toliko da ih ne interesuje ništa drugo. Majčinski instinkt prerasta u fanatizam teških razmera. Bebe, same po sebi nisu kako treba, a svega šačica ljudi to počinje da uviđa. Kreće borba od nekoliko ljudi protiv čitavog nakota, kroz nepravdu, uzbudljivo istraživanje i napetu jurnjavu, vodiće vas kroz Beograd sa grudvom od neizvesnosti u grudima, a ta grudva rašće do samog kraja.

Iako je pisan pre četvrt veka, čitajući ga, ni jednog momenta nemate utisak da je zastareo. I dalje je svež i vrlo lako se može smestiti u ovo vreme. Dok razmišljamo o tome da li ćemo ikada dočekati nastavak (Rise and fall of godfather Vlasta:), uz sve moguće preporuke, uzmite knjigu, zaronite u novo rođenje i uverite se zašto "Nakot" zavređuje da se nađe u samom vrhu srpskog horora.

Džo Hil - Rogovi (knjiga)

"Kad počešeš sveca pazi da ne izviri đavo". Stariji sin velikog Stivena Kinga prvi put kod nas se pojavljuje kao autor knjige "Rogovi", svojim drugim samostalnim romanom. Pored toga, autor je knjiga "NOS4A2" i "The Fireman", a ove godine izlazi kolekcija priča "Strange Weather". Prvi roman objavljen kao takav beše 2007. godine i nosi naziv "Heart-Shaped Box", za koji je dobio i "Bram Stoker" nagradu kao najbolju knjigu-prvenac. Iz nepoznatog razloga, relativno skoro saznao sam da je izašla i kod nas u ediciji "Vulkan".
Šta nam ova knjiga donosi i šta su zapravo "Rogovi"? Hajde da počnemo od samog opisa koji se nalazi na njenoj poleđini pa ćemo videti kako dalje.








"Ig Periš  proveo je noć pijan, radeći grozne stvari. Sledećeg jutra probudio se strašno mamuran, s neopisivom glavoboljom i.... rogovima. U početku, Ig je mislio da halucinira, da su rogovi podsvesna projekcija njegovog besa i tuge. Proteklu godinu proveo je u usamljeničkom. privatnom purgatorijumu u koji se povukao zbog smrti svoje devojke Merin, koja je silovana i ubijena pod nerazjašnjenim okolnostima...
Merinina smrt oduzela je Igu sve što je imao: udoban život, poštovanje, ljubav bližnjih i voljenu devojku. Jedini osumnjičeni za ubistvo bio je... on sam. Iako je na sudu oslobođen zbog nedostatka dokaza, Ig nije uspeo da spere ljagu sa svog imena. Napustili su ga svi, pa i sam Bog. Svi, osim đavola koji se krio u njemu. Otkad ima rogove, Ig poseduje užasnu moć da mu svi saopštavaju svoje najintimnije misli, one koje ponekad teško saopštavamo i sebi samima. Pritom, ljudima to deluje sasvim normalno. Ig je besan, a to što je bio pošten i dobar donelo mu je samo bedu i jad. Čini mu se da je došlo vreme da se neki dugovi vrate....izgleda da je đavo došao po svoje".



Ukratko, to bi bio najgrublji i najopširniji opis u isto vreme ali time bismo samo zagrebali površinu onoga što ova knjiga jeste. Dakle....Hil bez sumnje zna da piše. Takođe, svesno ili ne, ljudi će ga porediti sa slavnim ocem, koji je stvorio neka, po meni, zaista kapitalna dela. Zadnjih godina King ispaljuje knjige, šetajući po žanrovima i to radi solidno. Hil, sa druge strane, to radi polako. Da li je ipak bolje sačekati ili je stvar samo u idejama, ostaje da se vidi. Mada Stiven je odavno stekao reputaciju koja ga čini Kraljem, sve ostalo je probrano. No, vratimo se na temu Rogova i same priče o nesrećnom Igu. Knjigu ne bih mogao da svrstam u određenu kategoriju horora, trilera, misterije ili drame. Otprilike, to je isprepletana priča svega pomenutog sa utemeljenom ljubavnom osnovom koja je gorivo koje pokreće svaku akciju i ljude pretvara u anđele ili demone zavisno od njihovog karaktera. Kao što gore pomenuh, Hil zna da piše, ali neka to sad ostane po strani. Ono što nas stvarno "udara" od samog početka je njegov bezobrazluk u pisanju. u momentima jači i bolji nego kod oca, samim tim savršeno svojstven mladom, besnom piscu koji tek ima šta da nam poruči.

Bezbožno, bezdušno pluvanje po svim aspektima života, svim svetinjama i stvarima u koje se obični smrtnici plaše da diraju zbog urođeno-naučene discipline i bogobojažljivog vaspitanja, kod Hila je najnormalnija stvar. Pre nego što počne zgražavanje, da razjasnimo. Ne znam kakvi su njegovi lični stavovi, ali kao književnog lika, Iga je Bog napustio, oduzeo mu je sve i otišao. Đavo sa druge strane je bio taj koji je podvrnuo rukave da mu pomogne. Zbog toga i celokupnih međuljudskih odnosa koje Ig u knjizi dobija, kako od neznanaca, tako i od najbližih prijatelja i porodice, pisanje je baš onakvo kakvo treba da bude. Ipak, ogorčenost i bes zbog očigledne nepravde i nemoći, uvek su bili najjači motiv za počinjena (ne)dela. Hil razbija tabu teme, poprilično silovito nam ih sasipajući u lice. "Gospodo, došli ste na moj šou, onda slušajte". Sada nema pokrivanja ušiju šakama, Hil bljuje vatru, a na vama je da li ćete da se oprljite.






Već od druge strane ove knjige Hilova blasfemija počinje preko misli kao što su: "....neko je, verovatno Merinina majka, ostavio ukrasni krst sa priheftanim žutim ružama i plastičnu devicu Mariju sa blaženim idiotskim osmehom kakav se sreće kod blago retardiranih osoba", pa sve do maestralno održane propovedi zmijama u napuštenoj livnici. Uvređeni već? Naravno, sve se da upropastiti vrlo lako, kao i svaki bezobrazluk izgovoren na (po)grešan način neće naići na odobravanje čitalaca i treba biti sam Bukovski kako bi svaka reč zvučala onako kako je i namenjena. E sad, kako ne bi ispalo da je samo to ono što ovu knjigu čini dobrom, ovde imamo sijaset likova, svaki sa svojim ličnim demonima, tajnama, kompleksima, frustracijama i zabranjenim željama. Ova knjiga nas vodi kroz jedno putovanje očajnog čoveka da dokaže svetu, porodici, pa i samom sebi da nije čudovište kakvim ga svi predstavljaju.

 

Kako to već u malom mestu biva, gde svako poznaje svakoga, posle ubistva, Ig je u očima svih već osuđen i razapet. Tu su još i njegov brat Teri, ostvareni muzičar, zatim najbolji prijatelj, čudnjikavi i ćutljivi Li, sa svojim istreniranim smehom sociopate i užasnim tajnama. Glena, njegova sadašnja devojka, svesna svojih kompleksa i njegove neugašene ljubavi prema Merin. Na kraju i sama Merin koja se nalazila pred životnom raskrsnicom uzdrmana emocijama prema Igu i svojoj budućnosti sa njim. Dakle, pored samog pripovedanja događaja i same radnje, poseban osvrt imamo na psihologiju svakog od likova i njihovim razmišljanjima.
Ignejšus Periš (Nestao u vatri....well done mr. Hill) , kao glavni junak je jedan harizmatičan i voljen lik koji posle Merinine smrti dobija sasvim drugačiji tretman. Da li se iko od nas zapitao šta li ljudi zaista misle o nama, a drže za sebe? Rogovi daju odgovore na ta pitanja. Svi prijatelji, rodbina, nasumični ljudi otkrivaju Igu ono što niko neće da čuje. Evo jedan od primera. Kada je otišao kod oca u kancelariju dobio je: "Mrzim što moram da se pretvaram da radim nešto kako ne bih morao da pričam sa tobom...." ili majka kad kaže "Ne želim da više budeš moje dete, volela bih da sam samo rodila Terija.... Kad kreneš da pričaš o svojim problemima, želim da zapušim uši i počnem da pevam". To je ono što čitaoca pogađa direktno. Brutalna iskrenost podstaknuta misterioznim rogovima koji iz nekog razloga ne utiču na Lija. Dobrog Lija koji je Igu jednom prilikom spasao život.





Sami rogovi su neka vrsta poravnanja. Ne mogu a da ne primetim "Vrana" efekat u ovoj priči, gde glavni lik nad kojim je počinjena ozbiljna nepravda dobija drugu šansu da, ojačan natprirodnim uspe da se osveti i makar spere ljagu sa svog imena, jer vraćanja natrag nema. Što je učinjeno, učinjeno je. Pođite kroz ovu priču i budite svedoci kako mirni i dobri Ig, uzdrman sveopštim nerazumevanjem, bogohuljenjem i pljuvanjem prihvata đavola u sebi i rešava da "dar" koji mu je uručen iskoristi u potpunosti.

Ova knjiga ima sve elemente klasične ljubavne priče. Vrhunsku zaljubljenost, prijateljstvo, izdaju, tragediju, tugu i osvetu, a opet nije ispričana na standardni način. Radnja se prepliće između sadašnjosti ispunjene tugom i nerazumevanjem i prošlosti, dana blaženstva i sreće, a svaki taj odlomak iliti fleš sklapa deo po deo slagalice koje čine celokupnu priču.










Takođe ovo je roman koji nam dopušta da saznamo ko je ubica, ne ostavlja nas u napetom isčekivanju do samog kraja. To, naravno, nikako ne umanjuje tenziju koju Hil stvara.  Iako Ig zna ko je ubica, kako to dokazati, ko će mu verovati, šta uraditi dalje? Igova borba protiv ubice je standardna borba dobra i zla, sa nestandardnim karakterima. Bog u ovoj priči kao da je zauzeo drugu stranu, a ipak pobeđuje dobro i zajednička bratska ljubav. Hil je stvorio jedno napeto, mračno delo koje svakako vredi pročitati zarad razumevanja zla u svim njegovim oblicima i učenja kako ukrotiti čudovište u sebi, Samo Hil može obući đavola u plavu haljinu, a da to ne izgleda nimalo smešno.

STIVEN KING - Buđenje

Odakle početi sa predstavljanjem čoveka koji je toliko uticao na, ne samo horor literaturu, već na pisanje uopšte. Voleli ga iz starih, dobrih, strašnih dana ili novijih, manje brutalnih, niko ne može osporiti, niti oduzeti grandioznost priča koje su nastale pod njegovim perom. King, koji uskoro gazi u sedamdesetu godinu, autor je preko 50 knjiga, 200 kratkih priča, dobitnik verovatno svih mogućih bitnijih nagrada za književnost, uključujući i prestižnu "Nacionalnu medalju umetnosti", koju je dobio 2015. godine. Njegova istorija je zaista preobimna da bih je pokrio ovde, ali vredi pomenuti neka od njegovih najbitnijih dela kao što su "Keri", "Isijavanje", "Groblje kućnih ljubimaca", "To",  "Mizeri", "Zelena milja", "Mračna kula", kao i činjenica da je njegova novela bila osnov za film "Bekstvo iz Šošenka" koji je proglašen za jedan od najboljih filmova svih vremena. Pored toga bavi se pisanjem scenarija, produciranjem, sviranjem gitare i pevanjem.





Zašto od svega baš krećem od knjige "Buđenje" (Revival). pored svega ovoga što sam nabrojao? Pa, ukratko, zadnju sam je pročitao i hteo sam da pišem o njoj dok sam još pod utiscima. A utisaka svakako ne manjka posle ove priče.
Još od pamtiveka ljudi se nose sa pitanjem: "Šta ima nakon ovog života"? Odgovora je bilo mnogo. U vidu religija (Hrišćanstva, Islama, Budizma), preko naučne fantastike do okultizma i misticizma. Mišljenja je bilo i previše. Od filantropskih do čisto mizantropsko-nihilističkih, prepirki na tu temu ima uvek u opticaju jer, složićete se, bez dokaza svi su u pravu. A da li je iko došao do pravog odgovora? Teško. Što Kusta reče "Smrt je neprovjerena glasina", što je više nego tačno. Niko se nije otud vratio da nam prikaže kako je tamo, a koliko nam je poznato još nijedan od sajtova za automatsko čuvanje slika sa androida nije zabeležio zagrobne selfije. Ova tema, svakako je najzanimljivija teoretičarima, naučnicima i piscima. Pošto pričamo o knjizi, da ostanemo kod pisaca. Lavkraft, otac kosmičke i natprirodne strave, vrlo živipisno nam je izneo svoje viđenje o tome šta nas sve jednog dana čeka, dok u "Buđenju", King taj užas samo potvrđuje. Ako bih morao da sumiram "Buđenje" u jednoj rečenici onda bi to otprilike bilo: "Ono što je Lavkraft kroz košmare započeo na papiru, "Martyrs" brutalno kroz smrt nastavio na filmu, King je vraćanjem u "život" objavio rezultate rada".

"Buđenje" je isprepletan tok dešavanja kroz živote dva čoveka, uzdrmanih tragedijama, a povezanih željom za opravdanjem i razumevanjem.
Senka je pala nad šestogodišnjim Džejmijem Mortonom dok se igrao u dvorištu i ta senka ga je tada obeležila do kraja njegovog života. Time počinjemo priču o prijateljstvu između dečaka i muškarca koja postaje nerazdvojiv most u njihovim životima na koji se uvek nekako vraćaju čak i nakon više decenija razdvojenosti. Senka ili tačnije Čarls Džejkobs je mladi metodistički sveštenik koji je došao u mali grad da preuzme parohiju. Neodoljivo harizmatični Čarls, kao i njegova porodica, postaju lokalni miljenici. Zaljubljenik u elektroniku, obožavalac i bespogovorni propovednik Božije reči je upravo to. Božiji sluga koji uzvišene citate iz biblije prenosi masi. Njegovo blagostanje i mir iz korena će uzdrmati jeziva nesreća i u sekundi mu oduzeti sve ono u šta veruje, a njegovu ljubav prema Bogu okrenuti na prezir i gnev. Tada, stari Čarls u nejmu umire.... on proklinje Boga, odbacuje crkvu i kreće uz pomoć nauke i električne energije svoj fanatični put ka uzvišenom cilju koji samo on zna, a za koji će mu biti potreban čitav život da ostvari.
Novi Čarls je cirkuzant. Propovednik koji na vašarima leči ljude uz pomoć moći električne energije. Od artritisa do poodmaklih faza karcinoma, lečenje je i više nego uspešno. Jedini problem su post-tretmanske nuspojave koje se drugačije manifestuju. Od različitih neobjašnjivih pobuda, preko halucinacija do košmara u kojima "pacijenti" viđaju ono što ne bi smeli. Rezultat je često agresija prema bližnjima i na kraju suicid. Izlečeni su istovremeno prokleti.



Za to vreme šestogodišnji Džejmi odrasta i otkriva sve lažne čari grehova i uživanja zabranjenog. Ogrezao u heroin, on se gubi i hoda tankom linijom što razdvaja život i smrt. Sudbina ga tada posle nesreće prvi put vraća pred Čarlsa Džejkobsa koji ga leči od zavisti i od tada njihov život je jedan podeljen u dva dela. Godine prolaze, Džejk živi svoj život ali se neprestano vraća na Čarlsa i sve više istraživanja počinje da ulaže u njegovo "magično lečenje". Kao uspešno preživeli pokusni kunić i on sam ima propratne efekte koje pokušava da shvati. Pismo koje će promeniti ostatak njegovog života je zapravo ultimatum. Čarls ga moli da prisustvuje njegovom poslednjem "izlečenju", a zauzvrat će pomoći njegovoj prvoj ljubavi, sada teško oboleloj od raka pluća. Dok se ostareli Čarls sprema da učini ultimativni greh izigravajući samog Boga, Džejk uviđa da je kasno za odustajanje. Saznaće ono što čoveku nije namenjeno i otkriti nezamislivu istinu koja će ih koštati života i razuma.



Kod Kinga, sama smrt kao da je nebitna stvar. Momenat. Bitniji su mu ljudski postupci koji će uslediti nakon nje. Oni su materijal koji dalje nastavlja da gradi priču odvodeći je putem heroizma, ludila, masakra, manijakalne depresije sve do nove, jednostavne, nebitne smrti. Krug kojim on maestralno barata. Ukoliko bez greške otkrivate ubice u romanima Agate Kristi, ovaj neverovatni Meri-Šelijevski završetak pod svetlima gromova je nešto što se zaista ne može predvideti. Svakako ova knjiga nije klasičan horor pun krvi, klanja i ubijanja. Ono što je glavni adut ove knjige je "Rozmarina beba" - efekat. Šta su sve ljudi spremni da urade zarad svojih ciljeva i koliko daleko su spremni da odu. Nesumnjivo kod Čarlsa Džejkobsa to je ljubav i sve što je uradio, uradio je zarad "dobrobiti" porodice. Ovde se uopšte ne dovodi u pitanje "Šta je iza belog svetla", već "Šta ako je ovozemaljski život naš Eden"? Da li smrt predstavlja neku vrstu skraćenja muka ili beg iz ovog života u neko bolje okruženje? Da li nas čeka blaženstvo i mir?



Požurite do najbližeg "Vulkana", uzmite kopiju i krenite put ove adrenalinom nabijene priče ispričane onako kako samo veliki majstor ume. Da li ćete saosećati sa Kingovim Viktorom Frankenštajnom ili odlučiti da volite život više nakon ove priče na vama je. Onaj ko se ne plaši smrti posle ove priče neće ostati ravnodušan. Svakako.....
....Odbacite sve ono u šta ste verovali, protrljajte dobro oči, vreme je za "Buđenje".

Sajam knjiga 2016 - Vault of treasure (Chaos)

Prolog:

Svi znamo da je sajam knjiga krajem oktobra. Svake godine, jednom godišnje. Počeli smo marljivo sa odvajanjem para na vreme i došli na sajam spremni za nova izdanja, knjige, stripove, sve očekivano i neočekivano. Samo....ne. Neo, uzeo si pogrešnu pilulu. Dakle, da se vratimo na realniji scenario. Znali smo za sajam knjiga godinu dana unapred, prečešljavali smo blogove i forume u sitna crevca da budemo spremni za sva izdanja iz 2016-te godine, marljivo smo napravili okvirni wanted list i isto tako marljivo setili se nedelju dana pre početka da je je za sve to potrebna jedna stvar. Novac. Tu počinje prava avantura "uvaljivanja" svega nepotrebnog za "daj šta daš", presipanja iz šupljeg u prazno, pozajmljivanja, krvi, suza i znoja.
Spremni smo, počinjemo....

Overview svega kupljenog

Dan prvi.

Desilo mi se pre neku godinu da sam pri ulasku na sajam spucao sve pare na prva tri štanda. Epilog priče, otišao kući (čitaj pobegao) momentalno da ne bi gledao ostale štandove i pario oči. Ove godine to je bilo malo bolje proračunato. Imao sam preliminarni spisak izdanja, izdavača, štandova, samo je trebalo proći, no uvek postoji neki izuzetak. Idemo otprilike redom.




Za Karizija sam čuo odavno, par ljudi su mi ga preporučili kao "must read" štivo, ali jednostavno nikako da dođe na red. Nažalost teško da bi i sada, ali je izdavačka kuća Vulkan na svom štandu imala sjajnu akciju sve tri knjige za 1000, koju zaista nisam hteo da propustim. Jedan od velikana psiho, triler, krimi romana sa tankim nitima strave. Očekujem da neću biti razočaran.

"Ne pomaže ti da znaš kako. Ne vredi ti da shvatiš zašto. Nije ti dovoljno da otkriješ ko. On je već korak ispred.
Otkiven je stravičan zločin: šest odsečenih ruku poređano je u misteriozan krug i zakopano na proplanku u šumi. Pet pripada devojkama koje se vode kao nestale. Šesta ruka tek treba da bude identifikovana. Najstrašnije od svega jeste to što tela devojaka, bilo da su žive ili mrtve, nigde nisu pronađena....."




Isti štand, ista akcija. Zaista nisam mogao da odolim. Mislio sam da sam navučen kada mi je devojka rekla "Ovo je zadnji primerak prvog dela". međutim nisam ga viđao sledećih dana nigde. Izgleda da sam se osvetio nekome za Kingovo "Salemovo" koje mi uzeše pred nosem. Imao sam želju da pročitam knjigu od kad sam čuo za nju, međutim pogledao sam film zato što sam bio prokleto lenj i ostao poprilično ravnodušan. Imao sam utisak da su jednu genijalnu ideju previše razvukli i umrtvili teoretisanjem i pričom. No, očekujem da knjiga bude neuporedivo bolja, stoga mislim da je akcija uspela.

" U ruševinama područja nekada poznatog pod imenom Severna Amerika, nalazi se zemlja Panem, sa blistavim glavnim gradom Kapitolom i dvanaest distrikta. Kapitol je surov i okrutan, drži distrikte u pokornosti tako što ih primorava da svake godine šalju po jednog dečaka i jednu devojčicu, od dvanaest do osamnaest godina, koji će učestvovati u Igrama gladi – borbi do smrti koju uživo prenosi televizija".

E, sada prestaje zajebancija, stižemo do zvezda večeri, najvećeg razloga odlaska na sajam i najvećeg razloga mog budućeg ručka koji će se sastojati od slanih štapića.
Šalu na stranu, dolazimo do izdavačke kuće "Orfelin", koja nas je od prošlog sajma knjiga obradovala sa tri nova izdanja, a to su "Karmila", "Hladna ruka u mojoj", prvi put kod nas prevođenog Ejkmana i "Ukleta kuća na brdu". Sve to, veoma luksuzno upakovano i za nova izdanja, poprilično povoljno. Ove tri knjige plus "Zavodnik", o kome ću par reči malo kasnije, sada čine jednu celinu, tj. ediciju "Poetika strave", koju ne mogu dovoljno da preporučim svima. Dakle, požurite, nemojte se kajati kad ne bude posle. Za sve ljubitelje horora, strave, užasa i misterije.

All rainbow colors

Trenutna "Poetika strave" sadrži sledeće naslove:

1. Aldžernon Blekvud - Vrbe

2. Hauard Filips Lavkraft - Šaptač u tami 

3. M.R. Džejms - Zazviždi i ja ću ti doći

4. Širli Džekson - Ukleta kuća na brdu

5. Robert Ejkman - Hladna ruka u mojoj

6. Šeridan le Fanu - Karmila i druge priče

Takođe, posebno bih izdvojio dva naslova domaćih autora "Zavodnik" - Dejana Ognjanovića i "Božja volja" - Đorđa Kadijevića (Leptirica). Zavodnika sam morao da re-kupim iz određenih razloga (ne vraćanja/gubljenja pozajmljenog), ali this time paraf included so it's all good.

Dan drugi.

Paladinova izdanja su definitivno na mojoj listi želja već neko vreme i postiđeno priznajem da sam, obuzet Orfelinom i Darkvudom, totalno zaboravio na njih za ovaj sajam knjiga. Slučajno uđoh u "Makart" štand i imam šta da vidim. Sva "Paladin" izdanja po 333 dinara. Mojoj sreći ne beše kraja. Nepravda mora biti ispravljena! Mada, istovremeno me je rastužilo to što su se takva izdanja našla na totalnoj rasprodaji. Znate šta to znači zar ne? Nije se primilo i neće ga više biti. Očigledno sve što je malo opskurnije i manje poznato nije zanimljivo.
Požurite na štand "Makart"-a dok još traju zalihe i pokupite svoj deo Paladinovog blaga. Edicija Košmar, Herbert, Kesl, Skrobonja, Mekdonald...

"U 21. veku nanotehnologija je donela revoluciju u prirodnim zakonima rađanja, smrti i entropije. Vaskrsnuti mrtvi sada čine bezmalo trećinu svetskog stanovništva.... i osnovnu radnu snagu. Oni imaju sopstvenu kulturu, sopstvene moralne norme i getoe u kojima obitavaju zvani Nekrovili".

"Mirno seoce u Viltširu najednom pogađa katastrofa bez ikakvog razloga ili objašnjenja, ostavljajući za sobom trag jada i užasa. Razjapljena pukotina bez dna širi se zemljom, a iz nje izbija magla kakvu niko nikada nije video. Šta god da je posredi, mora se staviti pod kontrolu, jer kuda god da krene, za njom ostaju strahote jednako jezive kao i tragedija koja je obeležila njen dolazak na svet. Nedužni seljani i učenici pomahnitaju pod uticajem tajanstvene magle, i međusobno se muče i ubijaju. Gnusni i grozni događaji tim su strašniji jer se dešavaju u ruralnom, uglednom kraju Engleske. A sve zbog magle koja tera ljude u ludilo..."

Sin velikog Stivena Kinga ovaj put nam donosi svoj drugi roman pod nazivom "Rogovi". Ovo je jedna od knjiga koju sam jedva čekao da nabavim kako bih je pročitao, i verovatno prva ili druga na listi za čitanje. Džoa porede sa ocem, a neki čak tvrde da ga je umnogome čak i nadmašio. Njegova genijalnost i kreativnost prvi put kod nas je predstavljena u stripu "Lokot i ključ", čiji je scenarista. Svakome ko ga je pročitao, jasna je veličina Hila kao pisca. Preporuka!

"Ig Periš proveo je noć pijan, radeći grozne stvari. Sledećeg jutra probudio se strašno mamuran, s neopisivom glavoboljom i... rogovima.
U početku, Ig je mislio da halucinira, da su rogovi podsvesna projekcija njegovog besa i tuge. Proteklu godinu proveo je u usamljeničkom, privatnom purgatorijumu u koji se povukao zbog smrti svoje devojke Merin, koja je silovana i ubijena pod nerazjašnjenim okolnostima. Stoga bi nervni slom bio najprirodnija moguća stvar, ali nije bilo ničeg prirodnog u rogovima koji su bili više nego stvarni..."

Na "Knjigu prokletih", naleteh sasvim slučajno u jednoj od antikvarnica na spratu četvrte hale. Bilo bi glupo propustiti je za 300 dinara, a svakako je poprilično zanimljivo i opskurno štivo koje priliči ovom blogu. Čarls Fort nas u ovoj knjizi bombarduje sa svojim viđenjem istina o anomalističkim fenomenima u kojima ima NLO-a, misterioznih nestanaka ljudi, teorije o postojanjima čudnih bića nalik mitološkim, organskim i neorganskim materijama sa neba....Za Knjihu prokletih se smatra da je jedna od prvih koja se na ovaj način pozabavila ovim temama.

Dan treći.

Za razliku od "Igara gladi", ovo je bio film koji me je oduvao svojom sirovom snagom, emocijama i pre svega idejom. Nakon dugog premišljanja da li da kupim Fibrino izdanje, prelomio sam i konačno ovo monstruozno izdanje držim u rukama. Za nijansu je više i od "Iz pakla", a to govori mnogo. Šta reći osim "Alan Mur". Pravo remek delo kome se sa zadovoljstvom uvek vraćam. Ne dajte da vas crtež zbuni, baš je onakav kakav treba da bude. Priča je emotivna, mračna i udara direktno u potiljak.

Epilog:

Toliko od mene za ovu godinu. Naravno da je ostalo mnogo toga ne-dokupljenog, naravno da je ostalo mnogo toga u "wanted list"-u, ali polako. Svom snagom preporučujem Orfelinova i Paladinova izdanja, kao i Darkwood-ove akcije, kojih je ove godine bilo na pretek. Pogotovo Jezovnik edicije. Pored Atomike nisu izašla (meni) najbitnija izdanja (Sandman, Lavkraft, Korben), tako da se nisam preterano proslavio kod njih. No, taman dok se obnove resursi, biće i njih.

Tako da...zaboravite predrasude. Ne plašite se čitanja.