Džo Hil - Rogovi (knjiga)

"Kad počešeš sveca pazi da ne izviri đavo". Stariji sin velikog Stivena Kinga prvi put kod nas se pojavljuje kao autor knjige "Rogovi", svojim drugim samostalnim romanom. Pored toga, autor je knjiga "NOS4A2" i "The Fireman", a ove godine izlazi kolekcija priča "Strange Weather". Prvi roman objavljen kao takav beše 2007. godine i nosi naziv "Heart-Shaped Box", za koji je dobio i "Bram Stoker" nagradu kao najbolju knjigu-prvenac. Iz nepoznatog razloga, relativno skoro saznao sam da je izašla i kod nas u ediciji "Vulkan".
Šta nam ova knjiga donosi i šta su zapravo "Rogovi"? Hajde da počnemo od samog opisa koji se nalazi na njenoj poleđini pa ćemo videti kako dalje.








"Ig Periš  proveo je noć pijan, radeći grozne stvari. Sledećeg jutra probudio se strašno mamuran, s neopisivom glavoboljom i.... rogovima. U početku, Ig je mislio da halucinira, da su rogovi podsvesna projekcija njegovog besa i tuge. Proteklu godinu proveo je u usamljeničkom. privatnom purgatorijumu u koji se povukao zbog smrti svoje devojke Merin, koja je silovana i ubijena pod nerazjašnjenim okolnostima...
Merinina smrt oduzela je Igu sve što je imao: udoban život, poštovanje, ljubav bližnjih i voljenu devojku. Jedini osumnjičeni za ubistvo bio je... on sam. Iako je na sudu oslobođen zbog nedostatka dokaza, Ig nije uspeo da spere ljagu sa svog imena. Napustili su ga svi, pa i sam Bog. Svi, osim đavola koji se krio u njemu. Otkad ima rogove, Ig poseduje užasnu moć da mu svi saopštavaju svoje najintimnije misli, one koje ponekad teško saopštavamo i sebi samima. Pritom, ljudima to deluje sasvim normalno. Ig je besan, a to što je bio pošten i dobar donelo mu je samo bedu i jad. Čini mu se da je došlo vreme da se neki dugovi vrate....izgleda da je đavo došao po svoje".



Ukratko, to bi bio najgrublji i najopširniji opis u isto vreme ali time bismo samo zagrebali površinu onoga što ova knjiga jeste. Dakle....Hil bez sumnje zna da piše. Takođe, svesno ili ne, ljudi će ga porediti sa slavnim ocem, koji je stvorio neka, po meni, zaista kapitalna dela. Zadnjih godina King ispaljuje knjige, šetajući po žanrovima i to radi solidno. Hil, sa druge strane, to radi polako. Da li je ipak bolje sačekati ili je stvar samo u idejama, ostaje da se vidi. Mada Stiven je odavno stekao reputaciju koja ga čini Kraljem, sve ostalo je probrano. No, vratimo se na temu Rogova i same priče o nesrećnom Igu. Knjigu ne bih mogao da svrstam u određenu kategoriju horora, trilera, misterije ili drame. Otprilike, to je isprepletana priča svega pomenutog sa utemeljenom ljubavnom osnovom koja je gorivo koje pokreće svaku akciju i ljude pretvara u anđele ili demone zavisno od njihovog karaktera. Kao što gore pomenuh, Hil zna da piše, ali neka to sad ostane po strani. Ono što nas stvarno "udara" od samog početka je njegov bezobrazluk u pisanju. u momentima jači i bolji nego kod oca, samim tim savršeno svojstven mladom, besnom piscu koji tek ima šta da nam poruči.

Bezbožno, bezdušno pluvanje po svim aspektima života, svim svetinjama i stvarima u koje se obični smrtnici plaše da diraju zbog urođeno-naučene discipline i bogobojažljivog vaspitanja, kod Hila je najnormalnija stvar. Pre nego što počne zgražavanje, da razjasnimo. Ne znam kakvi su njegovi lični stavovi, ali kao književnog lika, Iga je Bog napustio, oduzeo mu je sve i otišao. Đavo sa druge strane je bio taj koji je podvrnuo rukave da mu pomogne. Zbog toga i celokupnih međuljudskih odnosa koje Ig u knjizi dobija, kako od neznanaca, tako i od najbližih prijatelja i porodice, pisanje je baš onakvo kakvo treba da bude. Ipak, ogorčenost i bes zbog očigledne nepravde i nemoći, uvek su bili najjači motiv za počinjena (ne)dela. Hil razbija tabu teme, poprilično silovito nam ih sasipajući u lice. "Gospodo, došli ste na moj šou, onda slušajte". Sada nema pokrivanja ušiju šakama, Hil bljuje vatru, a na vama je da li ćete da se oprljite.






Već od druge strane ove knjige Hilova blasfemija počinje preko misli kao što su: "....neko je, verovatno Merinina majka, ostavio ukrasni krst sa priheftanim žutim ružama i plastičnu devicu Mariju sa blaženim idiotskim osmehom kakav se sreće kod blago retardiranih osoba", pa sve do maestralno održane propovedi zmijama u napuštenoj livnici. Uvređeni već? Naravno, sve se da upropastiti vrlo lako, kao i svaki bezobrazluk izgovoren na (po)grešan način neće naići na odobravanje čitalaca i treba biti sam Bukovski kako bi svaka reč zvučala onako kako je i namenjena. E sad, kako ne bi ispalo da je samo to ono što ovu knjigu čini dobrom, ovde imamo sijaset likova, svaki sa svojim ličnim demonima, tajnama, kompleksima, frustracijama i zabranjenim željama. Ova knjiga nas vodi kroz jedno putovanje očajnog čoveka da dokaže svetu, porodici, pa i samom sebi da nije čudovište kakvim ga svi predstavljaju.

 

Kako to već u malom mestu biva, gde svako poznaje svakoga, posle ubistva, Ig je u očima svih već osuđen i razapet. Tu su još i njegov brat Teri, ostvareni muzičar, zatim najbolji prijatelj, čudnjikavi i ćutljivi Li, sa svojim istreniranim smehom sociopate i užasnim tajnama. Glena, njegova sadašnja devojka, svesna svojih kompleksa i njegove neugašene ljubavi prema Merin. Na kraju i sama Merin koja se nalazila pred životnom raskrsnicom uzdrmana emocijama prema Igu i svojoj budućnosti sa njim. Dakle, pored samog pripovedanja događaja i same radnje, poseban osvrt imamo na psihologiju svakog od likova i njihovim razmišljanjima.
Ignejšus Periš (Nestao u vatri....well done mr. Hill) , kao glavni junak je jedan harizmatičan i voljen lik koji posle Merinine smrti dobija sasvim drugačiji tretman. Da li se iko od nas zapitao šta li ljudi zaista misle o nama, a drže za sebe? Rogovi daju odgovore na ta pitanja. Svi prijatelji, rodbina, nasumični ljudi otkrivaju Igu ono što niko neće da čuje. Evo jedan od primera. Kada je otišao kod oca u kancelariju dobio je: "Mrzim što moram da se pretvaram da radim nešto kako ne bih morao da pričam sa tobom...." ili majka kad kaže "Ne želim da više budeš moje dete, volela bih da sam samo rodila Terija.... Kad kreneš da pričaš o svojim problemima, želim da zapušim uši i počnem da pevam". To je ono što čitaoca pogađa direktno. Brutalna iskrenost podstaknuta misterioznim rogovima koji iz nekog razloga ne utiču na Lija. Dobrog Lija koji je Igu jednom prilikom spasao život.





Sami rogovi su neka vrsta poravnanja. Ne mogu a da ne primetim "Vrana" efekat u ovoj priči, gde glavni lik nad kojim je počinjena ozbiljna nepravda dobija drugu šansu da, ojačan natprirodnim uspe da se osveti i makar spere ljagu sa svog imena, jer vraćanja natrag nema. Što je učinjeno, učinjeno je. Pođite kroz ovu priču i budite svedoci kako mirni i dobri Ig, uzdrman sveopštim nerazumevanjem, bogohuljenjem i pljuvanjem prihvata đavola u sebi i rešava da "dar" koji mu je uručen iskoristi u potpunosti.

Ova knjiga ima sve elemente klasične ljubavne priče. Vrhunsku zaljubljenost, prijateljstvo, izdaju, tragediju, tugu i osvetu, a opet nije ispričana na standardni način. Radnja se prepliće između sadašnjosti ispunjene tugom i nerazumevanjem i prošlosti, dana blaženstva i sreće, a svaki taj odlomak iliti fleš sklapa deo po deo slagalice koje čine celokupnu priču.










Takođe ovo je roman koji nam dopušta da saznamo ko je ubica, ne ostavlja nas u napetom isčekivanju do samog kraja. To, naravno, nikako ne umanjuje tenziju koju Hil stvara.  Iako Ig zna ko je ubica, kako to dokazati, ko će mu verovati, šta uraditi dalje? Igova borba protiv ubice je standardna borba dobra i zla, sa nestandardnim karakterima. Bog u ovoj priči kao da je zauzeo drugu stranu, a ipak pobeđuje dobro i zajednička bratska ljubav. Hil je stvorio jedno napeto, mračno delo koje svakako vredi pročitati zarad razumevanja zla u svim njegovim oblicima i učenja kako ukrotiti čudovište u sebi, Samo Hil može obući đavola u plavu haljinu, a da to ne izgleda nimalo smešno.