Vault of treasure 2019

Iako je budžet od sajma knjiga  poprilično presušio, imati stalan posao nosi to prokletstvo da je plata jednom mesečno. E sad, koliko god to zvučalo dobro, toliko i nije. Dobro je jer kada kažem da je dosta kupovine za ovaj mesec, ja to i mislim. Čak idem totle da ne gledam ništa po netu, ne pratim nova izdanja i ne kucam ortodoksne laži u prezentu. Ruku na srce, neke od ovih stvari sam dobio na poklon, a više od pola na odloženo, tako da nema mesta za brigu. Uskoro će moj budžet ponovo dostići nivo kada ću moći da običnu kiflu zalijem bavarskom glazurom ili eventualno solju u vidu skroz dobrih slanih štapića. Ovde se nalazi par stvari koje zaista nisam želeo da propustim, pa haj'mo redom. Iz nekog razloga primećujem da se u svakoj mojoj novoj nabavci nalazi nešto od Kinga. To zaista nije planirano, a ne znam ni koliko ima veze sa mojom opsesijom njime. U svakom slučaju matori lisac izbacuje knjige brže mego što ja stignem da kupujem. U to ime krećemo sa:


Stephen King - Zelena milja


Okej. Toliko sam puta čuo od ljudi da kažu: "To je on pisao? Nisam pojma imao, dobar film skroz, zar on ne piše samo horore"? Ne piše. I jeste dobar film skroz, čak odličan, usudio bih se da kažem, i to dodatno obogaćen izuzetnim Majkl Klark Dankanom (RIP) u glavnoj ulozi. Dakle.....najtoplija preporuka i najtvrđim anti-Kingovcima. Radnja prati osuđenika na smrt zbog brutalnog ubistva dve devojčice. Sa jedne strane imamo razularen narod i roditelje, pravdu i zakon, a sa druge saosećanje, čuda na delu i dečiju nevinost kod monstruma. Osuđenik, takav kakav je, ulazi pod kožu čitaocu i nismo sigurni da li je on otelotvorenje zla ili anđeo u obliku dobroćudnog džina. Vrhunski ispričana priča o čudima, gresima, užasima od strane ljudi, pokajanju i kazni. O onome sa čime se rađamo, onome sa čime moramo da živimo i o onome sa čime umiremo.

Moje ime je Džon Kofi. Kao kafa, samo se drugačije piše.

Stephen King/Owen King - Uspavane lepotice

Da vidimo kakav se proizvod dobije kada se muški deo familije King udruži da zajedničkim snagama protera žene. Originalno smišljeno od strane Ovena, u kolaboraciji sa tata Stivenom i uz pokoju konsultaciju sa bata Džoom dobili smo "Uspavane lepotice". Šta se dešava kada sve žene na svetu zaspu? Možemo li mi kao muškarci da se staramo o svemu ili se vraćamo u ono primalno, animalno ponašanje, dopunjeno besom i frustracijama. Za sve je kriva misteriozna bolest koja čini da žene zaspu, obavijene čudnom "čaurom" nalik gazi. Ukoliko se ona skine ili poremeti, one postaju manijakalno nasilne. A u snu.....pa tamo idu na neko drigo mesto, njihov lični eden. Jedina koja je imuna na ovo je ni manje ni više nego Ivi (Eva), koja postaje za muškarce ili demon koji treba da bude ubijen što pre ili mesija, šansa za spasenje koju treba sačuvati po svaku cenu. Dok se jedni trude da je spasu, drugi da je ubiju, ostali šire anarhiju i haos, radeći sve gadosti koje muškarcu slobodnim od svega, pa i zakona može pasti na pamet.


Stephen King - Kraj bdenja


Ne znam kako sam uspeo da pročitam drugi deo trilogije, pa počnem prvi, pa stanem, pa pogledam seriju, pa nabavim treći deo. Mindfuck.....mindfuck everywhere. U svakom slučaju majstor horora je prešao na akciju i triler i bogami se lepo snašao u istom. Drugi deo "Ko nađe - Njegovo" je izvrsna jurnjava fanatičnog, poludelog fana u želji da se dokopa piščevog nikad objavljenog dela, koje je igrom slučaja završilo kod dečaka, usput ubijajući svakog ko mu stane na put i posvećenog detektiva u želji da ga zaustavi. "Kraj bdenja" je treći deo o detektivu Bilu Hodžisu, a u prethodnom delu zavesa pada na njemu i "Mercedes ubici" Brejdiju u vegetativnom stanju. Sada je Brejdi življi nego ikad i rešio je da se osveti i onima koji su krivi i onima koji nisu. Fascinantna stvar kod Kinga i toga kako njegov mozak funkcioniše je ta što za razliku od većine pisaca kod njega negativac nije samo negativac. King mu pridaje toliko pažnje, pa čak se i divi njegovoj monstruoznosti i načinu na koji čini svoja zlodela (Vidim te Karizi, ne krij se).

Providens i Neonomikon - Alan Mur i Džejsen Barouz

Okej, moram priznati, kada sam pre par godina čuo da postoji izdanje bazirano na Lavkraftu, a osmislio ga je niko drugi do grand wizard himself Alan Mur, zacvileo sam kao devojčica u prvom redu koncerta svog omiljenog šlem-frizura-pop-glasić-želim da sam strejt, ali to mi teško pada-boy benda. Nakon digitalno piratizovane verzije, oduševljenje je lagano splasnulo. Nekako sam više očekivao od mozga koji Mur skladišti u glavi. Posebno važi za Neonomikon i njegovim rape induced momentima "deep one"-a i glavnom agentkinjom FBI-a. Zapravo, scenario sam po sebi je simpatično osmišljen, ali mislim da je morao mnogo bolje da se iskoristi. Druga stvar. Crtež sam po sebi je dobar. Ništa više od dobar. Čini mi se da je smisleniji u Providensu, ali može biti moj subjektivni osećaj. U momentima kada ovaj post budem izbacio, najverovatnije će izaći i treći čin, tako da ćemo objediniti "trilogiju" i uz "Neonomikon" dati svoj konačni sud.

Dž. Herbert Brenan - Okultni rajh

Uzevši u obzir moju fascinaciju i iščitavanje knjiga o natprirodnom i neobjašnjivom, ova mi je privukla pažnju samim naslovom. Oduvek me je interesovalo sve o okultnom delu nacističke vlasti, društvu Tula, "Ahnenerbe"-u, koplju sudbine itd. Okultni rajh je nešto malo drugačije i pokušava da objasni Hitlerov vrtoglavi uspon, nesrazmernu diktaturu i vladavinu na jedan drugačiji način. Njegov lik, koliko god da je monstruozan i koliko god da je o njemu stranica ispisano i dalje je jednim delom obavijen misterijom. Ova knjiga bavi se time da je Hitler imao moć prekognicije, kao i da je jednim delom mogao da predvidi budućnost. Zašto je onda izgubio rat? Da li je dobar vojskovođa isto što i dobar mag? Ovde imamo sijaset teorija zavera i činjenica o situacijama koje su "naizgled slučajnost", spisa koji govore o engleskim shvatanjima čarobnjaštva za vreme rata i uzvraćanjem istom merom. Na kraju, zašto se Hitler ubio baš 30. aprila, praznik Beltane, a dan pred Valpurgijsku noć, najvažnijeg datuma satanističkog kalendara. Prema čarobnjačkom verovanju, žrtvovanje je direktan pakt sa zlom i đavolom. Svakako zanimljivo štivo.


Jason Arnopp - Slipknot: Inside the sickness, behind the masks




Kako su devetorica potpuno različitih momaka iz Ajove uspela da okrenu svet metal muzike naopačke i prodaju preko dva miliona nosača zvuka sa svojim prvencem, teško da će ikome biti stoprocentno jasno. Džejson Arnop iz ugla pomalo novinara, pomalo istražitelja, a ponajviše fana, pokušava da na svoj način da odgovor na ovo pitanje. Knjiga govori o ranim danima benda i počecima koji su obilovali krvavim pesnicama, besom, alkoholom i poderanim glasnim žicama. Koliko samog benda, toliko i NU metal pokreta generalno. Ovo je, koliko ja znam, prva ne-oficijelna biografija koja je napisana o bendu, a Arnop nam priređuje intervjue sa nekima od članova, ljudima iz Ajove, a čak je uspeo da dođe do Ozija i Džina Simonsa da napišu predgovor. Sada, o Slipknot-u se može saznati sve na par klikova, ali poprilično je interesantno čitati iz ovog ugla. Kao kada u ruke uzmete stari broj Džuboksa pa čitate muzičke novosti iz prošlosti, ovde je sve u prezentu, kako je tad bilo prihvaćeno. Bez uvlačenja, razvlačenja i odugovlačenja. Iza maski i unutar bolesti. Više o ovome kada je završim.

Oto Oltvanji - Iver

Što se Oltvanjija tiče, ja sam ga toliko zapostavio, kao i većinu domaćih snaga, da je to prosto sramotno. U traganju za "Misterijama i magijama", vratio sam se kući sa "Iver"-om. E sad. Ja uopšte nisam kompetentan da se izjašnjavam o Otovom pisanju, obzirom da sam od njega čitao samo kratke priče. Ovo će biti prva knjiga koju ću da pročitam onako kako dolikuje i, nadam se, dam joj (i njemu) pažnju kakvu zaslužuju. Poleđina pripoveda sledeće: " Pisac popularnih trilera Saša vodi devojku Miju, autorku dečjih knjiga i ilustratorku, na sever Vojvodine da je konačno upozna sa svojom porodicom. U pitanju nije bilo koja familija, nego Vitasovi – moćni klan umetnika, čije su četiri generacije muzičara, slikara, glumaca i književnika manje ili više vešti manipulatori koji vode računa o tome koga primaju u svoje okrilje.
I dok daje sve od sebe da im se dopadne, Mia se usput trudi da ignoriše sve učestalije znakove da se glava porodice, najuspešniji pevač šlagera u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji Rob Vitas ponaša neobičnije i od onoga kako je predstavljen u tabloidima. Mia će otkriti da on decenijama ljubomorno čuva tajnu o porodičnom prokletstvu i raskolu unutar familije, a da su Vitasovi podeljeni krvavim rivalitetom još od 19. veka". Iz nekog razloga me ovo podseća na Stokera. Ne znam zašto. Ali nepravda prema Oltvanjiju će biti uskoro ispravljena i obelodanjena u riznici haosa.

Ostalo

Zlatna serija se vratila na velika vrata. Moram priznati, kad sam video da se izdanje reaktiviralo, bio sam poprilično oduševljen da bih se samo par sati kasnije iznervirao saznanjem da postoje dva omota od svakog stripa. Naš, novi, specijalno crtan za ovu priliku. što je fenomenalna ideja i italijanski, originalni Bonelijev. Opet....dobro je kao ideja, ali izuzetno udarnički za džep. Jer, kao kolekcionar, naravno da moram da imam oba omota. Kao da se to ikada dovodilo u pitanje. Vođen idejom o tome koliko je originalna zlatna serija tokom godina postala zaista zlatna i da bi za kompletiranje iste trebali da kažete vašem podstanaru doviđenja, evo kutija za pakovanje, a njegovu garsonjeru zamenite sa kolekcijom od 2000 stripova. Fenomenalno, zar ne. E sad.....moj genijalni plan koga se niko pre mene nije setio je bio da pokupujem sva izdanja, držim ih "sealed" iliti glanc, pa za jedno 20ak godina da uzmem tu garsonjeru koja mi sleduje. Problem je sledeće prirode. Nemam živaca, nemam para za te akcije, nemam prostora, a i verovatno ću u to vreme biti nadrkani matorac koji gađa hlebom golubove zato što guguču pod prozorom, a potom golubovima zaljubljene parove zato što su mladi i zaljubljeni. Elem....puna podrška za "Veseli četvrtak", a ja ću ih skromno ispoštovati sa Dilanom i Martijem. Dosta od mene. E da.......kupio sam i drugi UT.

Fabula:

Primećujem da sam poprilično aljkavo pokrio neke naslove. Čitaću, čuću, pa ću javiti. Svakako, ideja ne manjka, a bogami ni materijala za pisanje. Tako da, uskoro oćekujte "Providens", čim se izborim sa metal albumima 2018-te godine, a mogao bi da padne i neki part 2 nabavke, pošto se u međuvremenu nagomilalo par lepih izdanja. No, šta je par izdanja naspram čitave večnosti. Do sledećeg viđanja pozdrav, a dotle.....ne plašite se čitanja.

Vault of treasure - Sajam knjiga 2018

Moje ime je Milan i ja sam alkoholičar. Otprilike bi to bio neki realan početak avanture zvane "Sajam knjiga" ....ili možda bolje avanture odvikavanja zavisnosti od istog. Doduše, ruku na srce, svi smo mi pomalo (sado)mazohisti po pitanju kolekcionarstva i trošenja fiktivnih "naših" para. Ove godine nije bilo apsolutno nikakve razlike što se tiče mojih visokih želja, niskih mogućnosti, nerviranja, visokih očekivanja, niskih cena, nerviranja, uspona hiperaktivnosti, pada morala, uspona želje za suicidom usled novonastalih izdanja za koje nisam znao....i za kraj.... nerviranja.
Tačno mogu da se zamislim kako u beloj košulji urlam iz sobe mekih zidova: "Dajte mi još samo tog Kinga, treba mi 32. izdanje iste knjige. Identično je kao prvih 31, samo što je logo pomeren za pola centimetra dole i kobalt-plava nije iste nijanse". Takođe, žaljenja je vredno to što sam svestan svih ovih činjenica, a sve radim naopako. Iskreno, ne znam zašto sve ovo delim na društvenoj mreži i to pred ovolikim brojem čitalaca, ako je neki i ostao, obzirom da sam za godinu dana imao čitava dva posta. Odlučio sam da za taj propust krivim smene koje radim, hroničan umor i hroničan govnarluk koji me je ophrvao u zadnje vreme. Ako sam nekom nedostajao, izvinjavam se od srca.....ali.....i'm back so let's rock.


Mort Sinder 

Ah.....Mort Sinder, Koliko samo ja taj strip nisam razumeo. Bio sam klinac koji je listajući Stripoteke voleo Konana, Tora, Asteriksa, Korbena (donekle skapiranog) i tome slično. Brećine sumorne ljude pogužvanih lica toliko nisam shvatao, da sam ih preskakao pitajući se šta će oni uopšte tu. Deceniju kasnije kad sam malo dublje zašao u Brećine radove, horor tematiku i dalje nisam našao odgovor zašto se stripom kao vrstom umetnosti jednako nazivaju Mort Sinder i kapetan Miki (dovraga). Ono što jesam skapirao je zašto je Breća ime koje jeste u svetu devete umetnosti. Nastao početkom šezdesetih godina, Mort je besmrtni, misteriozni čovek koji se posle smrti vraća i priča svoje sumorne, gorčinom prožete priče i doživljaje starom antikvaru Ezri. Ono što pored Hektorovog scenarija udara pečat autentičnosti je definitivno crtež. Smatram da gotovo niko kao on ne može da stvori utisak beznađa, tuge, noćne more, a opet emocija kao Breća. Vrhunac umeća crno belog stripa. Što se argentinske škole tiče, vi veličajte Maradonu, meni slobodno ostavite Breću, Hektora i besmrtnog Morta Sindera.

Isak Asimov - Trilogija o carstvu i Bogovi lično

Prošla nabavka knjiga poprilično je bila berićetna što se Asimova tiče, pogotovo njegovog opusa o "Zadužbini". Ekstremno mi je drago da je neko konačno uzeo da se ozbiljno pozabavi genijalnošću-prebukiranim mozgom Isaka Asimova i obraduje nas njegovim izdanjima, koja u celosti nismo imali još od davnog "Polarisa". Dakle....ne mogu dovoljno da preporučim genijalnost samog ciklusa o Zadužbini i svih knjiga koje se oko nje vrte (sedam). Iako nije preterano bitno poznavati svih sedam, bilo bi dobro da se u nekom momentu to pročita u celosti. Evo zbog čega. Asimov je, poput Tolkina, stvorio svet. Njegov svet je u budućnosti. Stvorio je galaktičko carstvo, napisao zakone robotike (i sam termin robotika), uništio matičnu planetu, doneo razaranje i stvaranje i dodelio nam čuvara u obliku kom najmanje očekujemo. E sad.....kroz sve cikluse koje je "Čarobna knjiga" objavila, "Roboti", "Zadužbina" i "Carstvo" se prepliću vremenski periodi, gradovi, ljudi i generalno istorija svega se shvata na samom kraju. Takođe je činjenica da je Asimov sve pisao iz različitih vremenskih perioda, što samo dobija na mistici i tome da kada sklopite deliće slagalice, dobijate veliku celinu. Imamo "Zvezde, prah nebeski" koja je razdoblje davno pre carstva, zatim "Svemirske struje", koje nas uvode u razvoj republike Trantor i na kraju "Kamičak na nebu" ili ran period Galaktičkog carstva.

"Bogovi lično" su zasebna priča i to ni manje ni više nosilac nagrada "Hugo" i "Nebula" za najbolji roman. Ukratko. Radnja je smeštena između našeg univerzuma i paralelnog univerzuma. Zemlja je u problemu. Ostala je bez energetskih izvora, a razmena energije dolazi iz daleka. U para-univerzumu žive bića koja se dele na Racionalce, Emocionalce i Parentale koji kad se spoje u trojstvo ili triadu, postaju jedno. E sad. Zamislite sedamdesetih godina da je neko pisao o seksu vanzemaljaca koji se dobija spajanjem, trenjem i preklapanjem. If your fragile little mind is not blown......onda ne znam šta nije u redu sa vama. U međuvremenu jedan čovek otkriva da to deljenje energije može pogubno uticati na budućnost zemlje i odlučuje da to obelodani. Ukratko, jedna od najboljih SF priča ikad napisanih.

Enki Bilal - Julia i Roem

Biću iskren ovde. Nisam preterano upućen u ovaj strip. Koliko se sećam, ovo je deo trilogije, nastavak na "Animal'z" koji je objavio "Veseli četvrtak". Mada, kad je Bilal u pitanju, zaista (po meni) ne može biti greške i tu prestajem da budem (bar 80%) objektivan. Opet, budimo iskreni, njegove priče znaju ponekad da budu poprilično konfuzne i razvučene ali kao neko ko pokušava da se bavi umetnošću, Bilalov stil crtanja koji je tokom vremena izgradio, a primetićete koliko je različit od ranijih radova, jeste ono što izvlači svaki minus koji priča može imati. Obrnuta stvar kao sa Sendmenom. Prvo što mi je zapalo za oko je to da je stil poprilično sličan "Animalz"-u, što znači da je skoro monohromatski. U Animalz-u, sve je sivo, plavo i hladno, skladno okolini, dok je ovde crtež nalik sepia-varijanti, što opet nije čudno, jer nakon propasti koja se u Animalz-u dogodila, svet se vratio u balans, a osim pustinje nije mnogo toga ostalo. Crtež je takav kakav i treba da bude, obzirom da smo se iz vode preselili na kopno. Zamislite post-apokaliptičnu Šekspirovsku baladu.


UT


Jebiga....ne može se sve znati. Za UT sam saznao da uopšte postoji neposredno pred sajam i ono malo rečnica što sam pročitao me je instant kupilo. Prvo. Korado Roi. Ne znam da li bih smeo da kažem omiljeni, ali definitivno jedan od top tri crtača Dilana Doga i jedne od meni najboljih epizoda zvane "Mefisto". Kada sam čuo da je autor Roi, a žanr post-apokaliptični horor, to mi je bilo i više nego dovoljno da uskliknem "Shut up and take my money" potpuno naslepo. Za one koji prate ovaj blog, možda su primetili da imam čudan afinitet prema post-apokaliptičnim stvarima generalno. Mizantrop na mom levom ramenu se zlokobno smeje dok ovo kucam. Filantrop na desnom blaženo spava. UT će se pod okriljem izdavača "Phoenix press" pojaviti u šest knjiga u HC i SC formatu, a unutra......Ljudski rod je sravnjen. Bića koja su trenutno na zemlji su sirova, vraćena u drevne, praiskonske običaje, a brutalnosti i apatije ne manjka. UT je biće koje je neustrašivo, a opet detinjasto. Njegov zadatak je da čuva grobnicu iz koje će ustati stvorenje nalik ni jednom do tad. To stvorenje, zvano Iranon će poremetiti balans društva i sveta generalno, a UT će mu postati saputnik u  predstojećoj avanturi.

Donato Karizi - Čovek iz lavirinta

Zamislite da bend čiji svaki album volite stagnira i odjednom izbaci ceo novi album na download. "Čovek iz lavirinta" je lepše iznenađenje ovog sajma. Upravo iz razloga što nisam znao da je knjiga izašla, već otkrih sasvim slučajno na štandu "Vulkana". Potegao sam novčanik iz kuka brzinom koje bi se uplašio sam Istvud, a Karizi momentalno skače na top 1 knjiga od koje ću početi čitanje. Pošto sam knjigu strpao u ranac, bez da sam čitao poleđinu, živo sam se pitao da li će nastaviti sa Vegom, Markusom, hoćemo li se približiti psihotičnom mastermajndu, da li će klupko bar malo početi da se odmotava ili će krenuti u dalje mršenje. Evo šta kaže zadnja strana:" Oteta kada je imala trinaest godina i dugo držana u zatočeništvu, Sem je najzad slobodna, ali i dalje u strahu za sopstveni život. Pored nje je doktor Grin, nesvakidašnji profajler, koji u Samantinom sećanju traži indicije koje ga mogu odvesti do njenog tamničara, čoveka iz lavirinta. Ali doktor Grin nije jedini koji progoni čudovište.
Tu je i Bruno Đenko, privatni detektiv nesumnjivog talenta, kojem je svaki novi dan poklonjen. Nestanak Samante Andreti njegov je stari slučaj, zadatak koji nikada nije priveo kraju, a sada ima priliku da se iskupi, da ispravi greške iz prošlosti. Na umu mu je samo jedna - da reši poslednju misteriju, uprkos tome što je prošlo tolko vremena.
Zato što Samanta ne zna da se njena otmica nije dogodila pre nekoliko meseci. Čovek iz lavirinta držao ju je u zatočeništvu petnaest dugih godina. A sada je nestao". Da.....sve ovo mi liči da ćemo dobiti još jednu izvrsnu krimi-triler-misterija-hororom prožetu priču u kojoj se možda pojavi još neki deo celokupne slagalice. Ubrzo ću videti. Ah Donato zašto nam to radiš.

Čarls Bukovski - Bludni sin, Faktotum i Žene

Kad već nisam počeo sa "Lom"-ovim, na ova izdanja "Nove knjige" sam bacio oko još prošle godine ali jednostavno se nije moglo izgurati sve. Prvi put sam se sa matorim pokvarenjakom susreo na "bleji" kod drugara gde sam, dok su oni igrali Fifu (ili nešto slično, za mene poprilično nedodirljivo) iz dosade uzeo da čitam "Bludnog sina" koji je bio kraj kreveta. Jedva sam se nakanio da ispustim knjigu iz ruke nakon sat vremena potpuno oduševljen novim načinom pisanja sa kojim sam se upravo susreo. Kad kažem nov način, mislim na jezik "smrtnika", koji svi možemo da razumemo i pronađemo se u njemu. "Bludni sin" donekle predstavlja autobiografiju Bukovskog, skrivenu pod pseudonimom Henri Kinaski. Ova knjiga opisuje jedno odrastanje buntovnog momka, koji nije siguran šta hoće, ali zna šta neće, a to je škola, naređivanje i podvlađianje. Odrastanjem uz nasilnog oca, majku pod očevom kontrolom i željom da se uklopi u društvo, on otkriva čari žena, masturbacije, cigara, tuče i alkohola.
"Faktotum" je njegov drugi roman, a po radnji bi otprilke bio nastavak "Bludnog sina". Devetnaestogodišnji Henri Kinaski je (konačno) izbačen iz kuće svojih roditelja i luta Amerikom u potrazi za bilo čime. Seleći se od grada do grada, radeći posao za poslom od kojih ni jedan nije voleo, Henri luta za šansom da se dokaže kao pisac. Ova knjiga nas ubacuje u vrtlog smrada dima od cigareta, pića, seksa, jeftinih pansiona i još jeftinijih prostitutki. Bukovski at it's finest.
"Žene" su u samom naslovu opis čitave knjige. Za razliku od Faktotuma i Sina, u ovoj knjizi lik Henrija je u kasnijem dobu, poznijih godina, zreliji i proslavljeniji kao pisac. Iako je zašao u godine, mentalno se ni malo nije smirio, pa svaku obožavateljku, pesnikinju, koleginicu, konobaricu koja je htela nešto sa njim, kakva god ona fizički ili psihički bila, nije hteo da uvredi odbijanjem. Ovde imamo način života skoro rock zvezde. Ko je gledao "Kalifornikaciju", zna o čemu pričam, s tim što Henk Mudi je malo doteraniji Henk Kinaski. Bukovski ovde na dosta duhovit način opisuje svoje doživljaje sa raznim ženama, a erotikom nabijen roman nas vodi kroz njegove seksualne poduhvate, plaćanja žena, psihotičnu Lidiju (u stvarnosti Lindu King), kasnije i njegovu ženu Saru (Linda Li). Fascinantan je način sa kojim se on bori sa svime i sa kakvom ležernošću i flegmatičnošću podnosi životne prepreke, manje ili veće.

Dilan Dog - Dnevnik



Kao veliki ljubitelj Dilana, skidam kapu "Veselom četvrtku" za ovo izdanje. Iako mi u ovom momentu nikako nije trebao dodatni trošak, poučen iskustvom "Majki i očeva", nisam hteo da se dovedem u situaciju da ovo izdanje čekam po aukcijama. Kao što samo ime kaže, "Dnevnik" predstavlja vremeplov kroz koji vidimo tridesetogodišnji razvoj i kreaciju detektiva nemogućeg. Počevši od sredine osamdesetih sa idejama Sklavi-ja, pa sve do danas, u dnevniku nas očekuju nikad viđene table i ilustracije, odbačene ideje, pisma, delovi scenarija, razgovori sa autorima, kao i strip specijalno urađen za ovo izdanje. Kroz ovaj naš, a i svoj lični dnevnik nas vode od davnih osamdesetih; Sklavi, Roi, Pikato, Kjaveroti, Stano, Kazertano, Venturi, Brindizi.... fenomenalna Paola Barbato, pa sve do Simeoni i Ratiger-a. Enciklopedija koju, ukoliko ste u mogućnosti, obavezno stavite na vrh liste prioriteta.

Robert Ejkman - More, poput vina tamno

Neko će pomisliti da me plaćaju za reklamu (uopšte se ne bi' bunio), ali ne mogu dovoljno da preporučim ediciju strave izdavačke kuće "Orfelin". Sve esencijalne ličnosti horora u književnosti su se našle na njihovim obojenim stranicama. Ljubitelji pravog horora jednostavno ne smeju propustiti nekoga kao što je Ejkman. Otprilike pre dve godine po prvi put na našem jeziku izašla je zbirka priča "Hladna ruka u mojoj" (Cold hand in mine) sa osam priča, verodostojnih originalnoj knjizi. Sada, imamo priliku da uživamo u novih sedam priča ovog majstora strave, a u zbirci se nalaze: "More, poput vina tamno", "Vozovi", "Tvoja se malena ruka smrzla", "Pratilac", "Unutrašnja soba", "Nikako ne idi u Veneciju" i "U šumu". Smatram da svako može da napiše horor (ubistvo, krv, hack and slash, čudovište, vukodlak sa motornom testerom koji se pojavljuje u ogledalu kad se pusti novi album Cattle Decapitation-a....) ili bar ono što je za njegovo poimanje horor. Takođe smatram da samo retki mogu da napišu dela iskonske jeze i pravog, mučnog straha. Ejkman je svakako u kategoriji broj dva.

Stiven King - Mobilni telefon, O pisanju i Zamka za snove

Kao i svake godine, uvek nekako dođemo do "el papa" Kinga. Počinjem da se preispitujem da li kupujem njegove knjige zbog kvaliteta ili zato što je  opsesivno-kompulsivni kolekcionar u meni rekao da mora da se ide do kraja. U svakom slučaju do sada nije mnogo izneverio. Iako je poprilično daleko od onoga što ga je napravilo Kingom, i dalje zna da oduševi (recimo "Buđenje"). Ovde imamo tri različite knjige. Hajde da krenemo sa jedinom koju sam od ove tri pročitao. "Zamka za snove" je snegom zavejana avantura o dečacima, koji nakon učinjenog dobrog dela bivaju "nadareni" specijalnim sposobnostima. Godinama kasnije dečaci, sad već odrasli ljudi, se suočavaju sa još jednom preprekom. Zaraženi nepoznati čovek u sebi nosi parazite koji nisu sa ovog sveta, a dobro delo ovog puta oduzima živote. Priča o prijateljstvu, žrtvovanju, borbi jednog ćoveka sa samim sobom i invaziji vanzemaljaca kroz telo i um. Ne gledati istoimeni film pre čitanja knjige. A ni posle čitanja. "Mobilni telefon" nisam čitao, a evo šta kaže opis: "Mobilni telefoni donose apokalipsu milionima ljudi koji ni ne slute kakva im opasnost vreba, brišući im iz umova i poslednji trag humanosti, ostavljajući sa sobom samo agresivne i destruktivne impulse. Oni koji nemaju mobilne telefone, poput mladog crtača stripova Klejtona Ridela, moraju da se bore za opstanak kako bi preživeli kataklizmu svetskih razmera". Sudeći po ovome, telefoni pretvaraju ljude u pobesnele zombije. Zašto mi to zvuči poznato? Svakako zanimljivo, a King je već imao ovakvih momenata svesno destruktivne tehnologije ("Kamioni" recimo). Proveriću. Treća knjiga "O pisanju" je najnovija od navedenog, a u njoj se nalazi isprepletan Kingov život, gde govori o pisanju kao poslu, načinu života, navici i moranju, sve iz svog ugla. Kako nas vodi kroz svoje odrastanje, tako nam otkriva ono što je naučio o samoj magiji pisanja. I kako sam kaže: "Zato pijte, pijte dok se ne napijete". Well said.


Andžej Sapkovski - Husitska trilogija

Ovaj simpatični, kreativni poljak postao je poznat širom sveta po svom "Witcher" (Veštac) serijalu, koji se preko knjiga binarnim putem prebacio i u svet gejminga. O samom uspehu video igara govori zanimljiv podatak da je u svetu prodato preko 30 miliona kopija. Dok se ta informacija lagano krčka u mozgu, najavljeno je i najnovije Netflix-ovo ostvarenje Vešca, a glumi ga poznati Supermen i veoma pasionirani gejmer Henri Kavil. Dok me septet knjiga o Vešcu nestrpljivo čeka da dodje na svoj red, jedino je logično da se kupi nov komplet o kome takođe ne znam ništa. Iako poprilično ispod slave "Vešca", "Husitska trilogija" nabojena istorijom, predstavlja pripovedanje Sapkovskog na malo drugačiji način. Smešten u Silesiju 1425. godine, radnja se događa za vreme Husitskih ratova, a Sapkovski je dobrim delom ispoštovao istoriju, ubacivši svoj pečat u vidu epske fantastike, mitskih bića, artefakta i junaka. Sastoji se iz tri knjige, a sam Andžej ga smatra svojim najboljim delom. Verujem, a uveriću se, nadam se, uskoro.

Soj - Komplet knjiga

Uradio sam nešto na šta uopšte nisam ponosan. Dobro....jesam malo ponosan. Prošle ili pretprošle godine sam jurio ovo izdanje kao nenormalan i nisam hteo/imao da izdvojim dve i nešto hiljade za isto. Na kraju sam uspeo da dođem do jednog (prvog izdanja) putem aukcije za desetak evra. Vrlo srećan bejah. No, ta sreća je trajala do ovog sajma kad sam na štandu naleteo na masovnu rasprodaju "Soj" boksa za 700 (slovima sedamstotina) dinara. Kupio sam ga opet iz čistog besa i inata. Svaka uvreda je čak i dobrodošla. Hvala.

Nekronomikon - Treće ultimativnho izdanje

E, ovo je nagrada za onoga ko je ostao veran i pročitao ovaj kilometarski post do kraja. Grand motherfucker koji se čeka još od momenta kada je bio najavljen. Za sve one koji nisu upućeni u istoriju Nekronomikona u Srbiji, "Everest media" su pre deset godina izdali ultimativnu enciklopediju koja je prostrla crveni tepih i Lavkrafta uvela na velika vrata pred nas. Prvo izdaje sastoji se od devetnaest priča, a štampano je u tiražu od 2000 primeraka koja su poodavno rasprodata. 2012. godine na svet je došlo drugo, dopunjeno izdanje sa nove četiri priče, beleškama o horor prozi, tvrdim uvezom, još više stranica u boji, sijasetom informacija, počevši od istorije, preko bibliografije do novih ilustracija. Tiraž je bio svega 300 primeraka i progutan je u jednom zalogaju. Ove godine, izdavačka kuća "Orfelin" je rešila da tu nepravdu ispravi i objavi potpuno redizajnirano, novo, treće izdanje Nekronomikona. Iako je izgubilo šarenolikost drugog (masne strane u boji i slike). to nikako ne utiče na kvalitet. Knjiga ima 25 priča (četiri nove), sa posebno urađenim korekturama prevoda i posebno urađenim ilustracijama, specijalno za ovu knjigu. Dakle.....sa ovom knjigom od skoro 600 strana, približavamo se kompletnom opusu Lavkraftovih najbitnijih priča prevedenih na našem jeziku, kao i novu analizu samog njegovog stvaralaštva, beleški o pričama, istorije Nekronomikona i
pogovora "Izvan ovog univerzuma". Za sve one koji nisu "ukačili" neko prethodno izdanje, kao i nove pratioce "kulta Lavkrafta", ovo je biblija kosmičke strave koju ne smete zaobići.

Tek nakon što sam ubacio ovu poslednju sliku, shvatih da sam totalno zanemario "Glas anđela". Trenutno sam previše izmoren da bih pisao o njemu, tako da ću ga ubaciti u sledeću nabavku knjiga. To bi bilo to što se tiče ovogodišnjeg sajma. Da li smo postavili granicu finansijskih mogućnosti. Da. Da li smo tu granicu ispoštovali. Ne. Da li ćemo kukati i sledeće godine ovako. Da. Da li ćemo se opametiti i ne praviti iste greške ponovo. Ne. Da li ćemo kupovati ista izdanja sa šarenijim omotom. Da. Da li ćemo prestati da uludo trošimo pare koje posle moramo da vraćamo. Ne. Hvala, to bi bilo sve za večeras, ja sam bio vaš vodič kroz ovo putovanje. Vidimo se ubrzo, a dotle....

Ne plašite se čitanja.

Vault of treasure - Sajam knjiga 2017

Ah, it's that time of the year again. Ukratko, ovako stoje stvari. Potrošio sam pare koje sam namenio za sajam, potrošio sam pare koje sam ostavio za ostatak meseca (hrana i ostale nebitne stvari), potom sam se pozajmio da bih imao za ostatak meseca (opet) i  na kraju potrošio i to na sajmu. Ne.....okej sam, što pitate? Malo sam gladan. I ostala mi je još koja knjiga na spisku. No, (delimičnu) šalu na stranu, pa da vidimo kakvih dobara nam je doneo ovogodišnji 62. sajam knjiga i da li je vredelo otići na isti?

Dan nulti: Priprema i obećanja samom sebi


Kao i svi posetioci ove manifestacije, spiskovi se prave danima, nedeljama, a zavisno od najava i mesecima unapred. Ti spiskovi su uvek realni, dobro izbalansirani, uvek u sklopu mogućnosti našeg novčanika i pre svega u njima se nalazi samo ono što nam isključivo treba i samo ono najhitnije. E sad.... sve bi to bilo okej da iz svake binarne nule i jedinice koju sam na ovom blogu upravo iskucao, ne kipi sarkazam. Upali smo u još jednu zamku sopstvene megalomanije. Ali, kada su knjige u pitanju, kapiram da je gledanje kroz prste poprilično prihvatljivo. Što se sa(mog) spiska tiče, imao sam unapred određenih par must have stvari, a to su: King - Salemovo, Ligoti - Pisar tame, Karizi - Noć mi te uzima, Asimov - Nemezis, Lavkraft - Kadat, Sirli Dzekson, Bredberi....Svakako, malo detaljnije o tome kad dođe red.

Dan prvi: Pogažena obećanja i prekoračen limit

Preskočio sam ono što sam već znao da ću kupiti, suzbio želju da to što pre imam kod sebe i prevladao je zdrav razum u smislu da sam shvatio kako je teže nostiti veću kilažu pri dugom hodanju nego ići praznih ruku. Bloody ingenious if you ask me. Ostavio sam to za kraj i odmah se zaputio u drugu dimenziju sajma zvanu antikvarni deo. Prošle godine za dlaku mi je izbeglo, sada već naveliko rasprodato, Alnarijevo izdanje Stivena Kinga i bio sam poprilično zadovoljan kada sam zgrabio taj jedan primerak Salemovog koji sam uspeo da opazim. Cijena.....prava sitnica. Dobro, ne baš, ali više nego fer s obzirom na retkost, Otprilike bi to bila puna prodajna kao u vreme kad se pojavila. Salemovo je druga po redu Kingova objavljena knjiga, odmah posle "Keri" i spada u njegov zlatni period. Prati povratak pisca Bena u gradić Jeru(Salem) u Mejnu, koji postaje sve osim običnog gradića. Niz smti, novonastale ljubavi i novonastalih vampira. Uz pomoć par ljudi, kao i oca Kalahana koji je svoje iskupljenje mnogo kasnije dočekao u mračnoj kuli, tražiće izlaz iz ludila u kom su se zatekli.

Sledeće tri knjige nisu baš standardno-regularan deo sajamske nabavke, ali utrčala mi je kombinacija gotovo istovremeno da plaćam u ratama preko Vulkana i naviknut da presipam iz šupljeg u prazno oberučke prihvatih tu opciju. Ipak, složićemo se, manje je bolno dati isti iznos podeljen na 10, nego odjednom. Groblje kućnih ljubimaca, po meni, predstavlja vrh Kingovog pisanja i definitivno jedna od top tri njegove priče (iako ne znam koje bi druge dve bile) u kojoj je pokazao sve što ume. Šta sve ljubav i tuga mogu da naprave od ljudi koji ne mogu da se pomire sa smrću voljene osobe. Po legendi, ako se životinja sahrani na starom indijanskom groblju može se vratiti iz mrtvih. Njihovoj sreći nema kraja kada se preminuli mačak ponovo pojavi na vratima. Ali....malo čudniji nego ranije. Niko ne obraća preterano pažnju dok ne pogine dečak. Tu kreće pravo pitanje morala i vraćanje đavola iz raja kroz zemlju. 
Kabinet smrti ili u originalu "Everything's eventual" je zbirka od 14 kratkih priča nastalih u periodu od 1994 do 2001. godine. Neki kažu da je Stiven najbolji kao pisac kratkih priča i ja jedva čekam da "overim" ovu zbirku. Pogotovo sam se nameračio na "Sestrice iz Elurije" koja je deo sage o mračnoj kuli.
Za kraj, od Kinga imamo još "Noćnu smenu", takođe zborku kratkih priča, objavljenu još davne 1978. godine. Iako su neke od ovih priča objavljivane kod nas, čak i ekranzovane, ovo je sjajna prilika da se nabavi sve u jednom. Pa da počnemo....ništa nije onakvo kakvim se čini.

E, sad stvari postaju ozniljnije i dolazimo do možda glavnog razloga mog pohoda na sajam. Tomas Ligoti, kod nas prvi put svetlost dana ugledao sa izdanjem "Nedovršeni posao" (Booka), a sad ga je Dejan Ognjanović pod okriljem izdavačke kuće "Orfelin" konačno predstavio kako dolikuje. Za sve ljubitelje horora ovo je ona vrsta štiva koja unapred postaje kultna i pre nego što izađe. Zbirka sadrži 13 košmarnih priča koje će vam se uvući u svest i ostati tamo da dišu, s vremena na vreme podsećajući da su uvek tu. Ligoti, koji trenutno važi za možda najboljeg živog pisca horora nema barijera i nema milosti. Možda zato što mu užas ni malo nije stran, a samo postojanje za njega predstavlja največi teret. U poređenju sa njim, Po je bio jedan veseli čikica. Pored samih priča, ova knjiga je i mini enciklopedija samog Ligotija i njegovog pisanja, sa sve predgovorom, vrlo detaljnom i opširnom biografijom i kao šlag na torti, Ligotijev esej " Utehe u užasu". Sve to, upakovano u artwork fenomenalnog Ivice Stevanovića, koji ne može, a da ne privuče pažnju. Obavezno must have!



Moja poseta Paladinovom štandu unutar Makarta bi se komotno mogla nazvati "U znaku Skrobonje". Otprilike ovo je sve što sam propustio prethodne godine. I isto što sam rekao onda važi i sada. Po zaista neverovatno niskim cenama od 250 dinara po knjizi jednostavno ne postoji razlog da ne uzmete bar neku od Paladinovih izdanja (Herbert, Mekdonald, Skrobonja....) Dakle.....Idemo redom. "Poklade" je zbirka od sedam priča koje su se pojavljivale po antologijama Paladina, sad objedinjene sa pogovorom od strane književnog kritičara Vase Pavkovića. Priče koje se u ovoj knjizi nalaze su: Poklade, Marta, Prekrasna kada svane zora, Ašurova noć, Hrid. Do poslednjeg, Projekt: Sunce
 ili Anka, ubica vampira.
"Beli šum" - Antologija priča o televiziji je zbirka domaćih autora koja se sastoji od 20 priča i sve dodatne informacije o njoj možete pronaći na klikom na ovaj link.
"U znaku vampirice" je zbirka ženskih priča o krvopijama. Muška verzija "U znaku vampira", sastoji se od 19 priča, napisanih za tu priliku, a zbirka lepšeg pola nam donosi 13 priča različitih stilova i načina pisanja.

Prošle godine, na sajmu knjiga uzeo sam tri knjige italijanskog krimi pisca Donata Karizija. Tako su ga bar meni ovlaš opisali. Desilo se da je to bio jedan od boljih poteza koje sam napravio, a te tri knjige sam progutao, ostavši da se zbunjeno češem po glavi sa pitanjem "Šta se dovraga upravo dogodilo"? Karizi uopšte nije krimi pisac. Njegov stil najsličniji je Den Braunu jer se stalno nešto dešava, nema palamuđenja, opisivanja, razvlačenja, akcija samo teče. Proslavljen bestselerom "Šaptač", napravio je, sada već kod nas zavidnu zbirku od šest knjiga, koje su međusobno povezane smrću, okrutnošću, brutalnošću, suzama ali i likovima koji se kroz sve knjige provlače. Ono što Karizi bez problema radi je predstavlja svu brutalnost sveta od koje mi okrećemo glavu. Njegove knjige nisu horor, ali imaju mnogo horor elemenata, a ono što ih čini još gorim jeste činjenica da je smrt duga i bolna, a stiže one koji je nisu zaslužili. Takođe, Karizi je majstor zapleta. Garantujem da taman kada pomislite da ste prokljuvili priču, ubicu ili rešenje, verujte mi da niste. Kraj nas pogađa kao aperkat u bradu i nakon preklapanja zadnje korice, zaista nismo sigurni čemu smo upravo prisustvovali. Najnovije ostvarenje kod nas odštampano je "Gospodar senki", a najpravičnije bi bilo da Donatu dam poseban osvrt kakav zaslužuje jer me odavno neki pisac ovako nije oduševio.

Dan drugi: Povlačenje

Za razliku od prošle godine, gde su stripovi bili kao stvoreni za moj ukus, ove je bilo poprilično slabašno. Kad kažem slabašno, to znači da sam se silom naterao da se otuđim od stvari koje ne smem ni da pomislim da počnem da skupljam. Možda bi to bio najbolji mogući opis. Međtim, Darkvudova akcija me je bacila u duboko razmišljanje, a cela stvar je dostigla ključnu tačku onog momenta kada sam uzeo izdanja u ruke.











Svako ko je iole upućen u svet stripa zna za ovo ime. Alan (madafaking) Mur. Nekad je dovoljno reći samo ime autora i ništa više. Pomenuću samo neke stvari koje je ovaj nerealan lik stvorio. Naravno, pored stvorenja. V kao Vendeta, Nadzirači (Watchmen), Iz pakla, Betmen: ubistveni vic, Liga izuzetnih džentlmena, sve do najnovijeg ostvarenja od kojeg nerd u meni drhti, jednostavnog naziva "Providens" (znate ko je rođen tamo zar ne)? Ovih pet tvrdokoričenih giganata su glavni razlog moje trenutne finansijske osakaćenosti, ali ujedno osakaćenost koja bi bez popusta bila veća za 40 posto. Poseban osvrt na ova izdanja drugom prilikom, za sada će još neko vreme morati da čame na polici dok se ne izborim sa morem drugih, već započetih stvari.

Kada je došao red na herojsko povlačenje, u poslednjem momentu nabasah na štand McMillan-a, na koji sam totalno zaboravio. Na ovu knjigu sam bacio oko još odavno, ali mi je uvek bilo nešto preče. Širli Džekson je bila američka spisateljica, rođena 1916. godine, a njena specijalnost bila je misterija i horor. Naravno, evolucija horora se drastično menjala tokom godina. Toliko drastično da će se nekom stare horor priče činiti smešnim ili čak banalnim. Ali ne zaboravite da evolucija nikad nije skakala deset koraka unapred. Bez njih, ko zna kakve bi ove današnje bile. "Oduvek smo živele u zamku" je njena poslednja priča, napisana 1962, godine, svega tri godine pre njene smrti. Sam opis knjige glasi: 

Ovaj jezoviti roman vodi čitaoce duboko u lavirint mračne psihologije. To je uznemirujuća priča o preostalim članovima porodice Blekvud koji žive izolovano na svom imanju nadomak sela i izbegavaju gotovo svaki kontakt s meštanima. Strašan događaj iz prošlosti dodatno je pojačao međusobnu mržnju između Blekvudovih i većine meštana s kojima su i ranije bili u lošim odnosima. Meriket, Konstans i njihov stric Džulijan žive zatvoreni u svom naizgled idilićnom svetu, ali dolazak jednog rođaka preti da unese razornu promenu u njihove živote.

Otprilike to bi bilo to što se tiče ovogodišnjeg sajma i nabavke na istom. Sad kreće proces refinansiranja i čitanja. Poprilično sam dobro obezbeđen za zimu koja sledi, jedino što bi moj hedonizam doteralo do vrha je neki pucketavi kamin, ali nemojmo preterivati. I ovo je više nego dovoljno. Naravno......ostalo je još mnogo toga nedokupljenog, nepročitanog, a verovatno i mnogo toga za šta i ne znam (Volšebnik, Makondov Lavkraft, određene Kroulijeve knjige....). No, tako i treba da bude, ipak mora postojati određena doza uzbuđenja i hajpa pri svakom novom sajmu. Tako da, poruka ista kao i uvek......ne plašite se čitanja.

Vault of treasure 2017

Kako bi ovo Youtuberi nazvali....“Things i’ve got recently“, iliti po naški najnovija nabavka. U iščekivanju ovogodišnjeg sajma knjiga lista želja ne da se ne smanjuje, nego ne smem ni da je pogledam. Ali..... tu i tamo se uvek nađe neka dobra knjiga, nešto za šta nisam ni čuo, a iz nekog razloga me je privuklo ili jednostavno deal kakav se ne sme propustiti (obično se pojavi kad nemam prebijene pare). Zahvaljujući internetu, na moju sreću i nesreću sirotog poštara, od početka ove godine bilo je svega po malo i nakupio se dobar stack svega i svačega. Pravi trezor haosa. Slažem se da je uvek moglo i bolje ali proklet sam kao kolekcionar i volim muziku podjednako, a finansije presušuju vratolomnom brzinom. Elem, dobar deo pročitan, neke još u fazi čitanja. Idemo redom.

ISAK ASIMOV - U susret zadužbini

Uh...odakle početi? Produktivnost Isaka Asimova je tolika da su se ljudi pitali kako je (i uopšte da li je) on zapravo uspeo da napiše sve ono što nam je za života ostavio. Ako je verovati sveznajućem mozgu interneta, iza njega stoji preko 500 (slovima pet stotina) knjiga tj. romana, naučnih radova, kratkih priča i eseja. Ljubiteljima naučne fantastike svakako je ostao najpoznatiji po svojim serijalima o Robotima i Zadužbini. Serijal o Zadužbini (Foundation) je toliko obiman, da zahteva svoj post i poseban osvrt na temu, a ovde ću samo ukratko dati jedan mali overview ovog izdanja. Genijalnost Asimova se ogleda u tome da iako je prva Zadužbina napisana 1951. godine, čak i danas nakon više od pola veka, te ideje ne da nisu zastarele, nego su još nedostižne. Glavni junak serijala je briljantni genije za metematiku Hari Seldon, koji uz pomoć matematičkih formula i jednačina otkriva psihoistoriju, nauku koja će moći da  u određenoj meri predvidi budućnost galaktičkog carstva i miliona planeta koje se pod njim nalaze. Kako bi zaštitio psihoistoriju, sam Seldon pravi dve zadužbine na suprotnim krajevima galaksije, u cilju održavanja i razvijanja moći same psihoistorije i čuvanja celokupnog znanja sveta do tad. Naravno, uvek su tu nepredviđene okolnosti i problemi koji prate celu ideju. Ipak je Hari samo čovek. Ova knjiga (čije naše originalno izdanje je ređe nego sveti gral) nije toliko revolucionarna kao prvi njeni delovi, što ne znači da je manje zanimljiva. Ovde nam se pruža uvid u privatni život i porodicu Harija Seldona i time malo uobličava priča, razbivši auru misterioznosti oko samog njegovog lika. Po prvi put, ovde imamo "običnog Harija", čoveka sa svim svojim manama i razmišljanjima, a ne mit i legendu kakva je postao posle svoje smrti. Prvi put zapravo vidimo koliki doprinos je dala njegova porodica, žena, sin, kao i  najbolji prijatelj koji je život zap(ostavio) radi zajedničke ideje. Ova priča je smeštena posle "Preludijuma za zadužbinu" i prati gotovo ceo život Harija i sam razvoj psihoistorije kao i sve probleme, stranputice, tragedije i nedaće kroz koje je Seldon morao da prođe kako bi ostvario svoj životni projekat. Svakako must read za fanove serijala.

GREGORI BENFORD - Strah zadužbine

Originalna serija o Zadužbini Isaka Asimova sastoji se od sedam knjiga od kojih je poslednja koju je lično napisao, gore pomenuta "U susret zadužbini". Nako njegove smrti priču su pokušali da dopune i uobliče još tri pisca. Prva od njih (naravno ne po godini, već po hronološkom redu dešavanja) je "Strah zadužbine" od Gregori Benforda, a po priči smeštena je otprilike između "Preludijuma" i "U susret zadužbini". Valja napomenuti da su sva tri nastavka autorizovana tj. dat je pečat odobravanja za njihovo izbacivanje. Gregori Benford pored toga što je pisac (nažalost nisam čitao ništa njegovo) je takođe i naučnik, tačnije astrofizičar, što me je svakako ohrabrilo u pogledu na sam poduhvat pisanja ove knjige. E sad da budem iskren, što se same knjige tiče, bio sam poprilično skeptičan po pitanju toga da neko drugi osim Asimova piše nastavak Zadužbine, do te mere da čak nisam ni hteo da se upuštam u ovo. Ali....prevazišao sam svoju zadrtost i sad sam negde na pola prve knjige, tako da nažalost ne mogui ništa specijalno mnogo da kažem, ali evo par zapažanja. Prvo, dobra stvar je što Benford posvećuje mnogo više pažnje psihologiji i razmišljanju likova, što ih samo približava auditorijumui. Kod Asimova je manje toga, a više delanja. Neosporno je da su likovi inteligentni i zanimljivi, ali Benford im daje malo više ličnosti. Malo lošija stvar je ta što mi u momentima roman jako sporo ide. Ne teče priča i ne tera me da ne ispuštam knjigu iz ruku. No, videćemo do kraja druge knjige, mada neosporno je da je uradio odličan posao i dao sjajan omaž zaveštanju koju je Isak Asimov ostavio.

DEJVID BRIN - Trijumf zadužbine

Kako sam se već upustio u ciklus o zadužbini, onda bi bio red i da stoprocentno kompletiram sliku o njoj. Druga knjiga koja nije pisana od strane samog Asimova je "Trijumf zadužbine" i po hronologiji dešava se posle "Zadužbina i Haos" romana od Grega Bera (jedina koju još nemam). Autor ove knjige, Dejvid Brin, kao i Benford je naučnik, dobitnik zavidnog broja nagrada za naučnu fantastiku, pa čak i konsultant u NASA-i. Odličan CV za pisanje ove knjige što se mene tiče. Pošto je, naravno, još nisam pročitao, bacio sam pogled o čemu se radi i sudeći po ocenama, čini se da je Brin zaista dostojan naslednik Asimova. Što se same radnje tiče, zaista nisam hteo da spojlujem samom sebi i da ulazim mnogo u to. Što bi se reklo i wanna be suprised. Knjiga je za razliku od druge dve više nego duplo kraća, tako da bi trebalo da se brzo pročita. Po nekim vestima, Brin je počeo sa radom na nastavku ove knjige. Approved na neviđeno.

SERGEJ LUKJANJENKO - Šesta straža

Lukjanjenkovu heksalogiju možemo posmatrati na više načina. Kao dečju i donekle infantilnu, dobro započetu ali besmisleno produžavanu, još samo jedan od vampirskih serijala ili prosto kao bajkovito-urbanu razbibrigu. Ja sam odabrao ovu poslednju opciju i poprilično sam uživao u svakom delu. Naravno, tu i tamo se provuče poneki jeftin momenat, ali sve u svemu ovo je daleko od dečije priče. U suštini ovo je modernistička borba za prevlast između dobra i zla. Mada.....ko je danas dobar, a ko loš? Svi su slatkorečivi i obećavajući, dok iza leđa svi spletkare i prećutkuju nešto zarad sopstvene koristi, a opet rade u korist svetu. Sve to uz strogo poštovanje pravila i obimne papirologije. Otprilike kao državna firma....samo što plaćaju. Ukratko svet je prepun dešavanja iza očiju običnog naroda. Vampiri, vukodlaci, veštice i magovi su svuda među nama, ali ne mogu da rade šta im se prohte bez prethodne registracije i podnošenja zahteva za svaku akciju (bacanje čini, pijenje krvi....). Radnja je smeštena u srcu Moskve i prati delanje dveju straži (noćna i dnevna). Straže su ekvivalent policiji iz senke (ko je gledao "Man in black" otprilike zna o čemu pričam) i sa njima kao marginama prolazimo kroz sve njihove napore da sačuvaju Moskvu uz međusobna nadmudrivanja i koškanja sa glavnim protagonistom na čelu, Antonom Gorodeckim. Svaka knjiga prikazuje određen, naizgled nerešiv, problem sa kojim straže moraju da se izbore, a najčešće usko povezani sa lično Antonom, njegovom porodicom i njegovim odlukama. Sve to protkano mitovima, legendama i različitim likovima koje svi dobro znamo. Pored same priče, provlači se dosta ozbiljnosti i realnog problema rasuđivanja. Da li uraditi opciju jedan, pa da ispadne loše ili opciju dva pa da ispadne loše na drugi način? Šesta straža predstavlja poslednju prepreku u kojoj Anton mora da načini ultimativnu žrtvu. In conclusion, vrlo maštovito i zabavno. Preporuka za sve ljubitelje fantastike sa elementima trilera. Ipak sumrak nije samo sumrak, bitno je znati gledati.

DEJAN OGNJANOVIĆ - Naživo

U virtuelnom svetu, poznatiji kao Ghoul, Dejan se bavi mračnom stranom sveta. Horor u svakoj svojoj formi mu nije stran, počevši od književnosti, preko stripa do kinematografije širom planete. Kao kritičar, esejista, hororičar (ako to nije legitimna reč onda prc, moje!), po prvi put je u svom sirovom užasu predstavio svoje čedo broj jedan pod nazivom "Naživo". Sudeći po Gulovoj biografiji i interesovanjima, pitanje koje se svima nameće je: "Šta se nalazi u "In Vivo" kotlu"? Moj odgovor je: Upravo ono što treba da se nalazi. Mrak, horor, morbidnost, užas, perverzije, sperma, krv, suze i sam đavo. Ukoliko vam se to ne sviđa...gospodo na pogrešnom ste mestu. Ovo je jedan od najhrabrije i najgrublje napisanih romana kod nas. Iako ima svojih mana i svakako da nije savršen, ideja je najjači faktor. Dejan, glavni lik je antisocijalna i donekle mizantropski nastrojena ličnost koja radi u video klubu erotike. E sad, da ne dođe do zabune, jeste ovde ima popriličan broj perverzija i jeste, opisuje se svaka od njih, ali poenta, bar koliko sam ja shvatio, je u tome da Dejana sam čin seksualnosti ne interesuje toliko koliko pokušava da dostigne onaj ultimativni nivo spoznaje horora i mraka u svakom obliku kako bi došao do samog "ličnog Azatota", boga ludila (auh al me puče deja vu). U svakom slučaju put ga navodi do Prištine u potrazi za zabranjenim snaf filmom, a otkriva deo morbidnog rituala koji se greškom našao na kaseti. On u tom ritualu vidi nešto što običnom smrtniku nije namenjeno i definitivno nešto što nije sa ovog sveta i van ove realnosti. Dovraga, nadam se da ću stići da uradim poseban post o ovom romanu. Žanrovski, ova knjiga nije čist horor, iako sam to nekako očekivao. Ova knjiga je misterija, prožeta Lavkraftovskim elementima sa taman toliko horor elemenata koliko treba. Ono što nas, čak i podsvesno vezuje za ovo podneblje, Ognjanović je ovde poprilično dobro uspeo da nam dočara. Život(arenje) u Srbiji, a pogotovo prašnjave ulice Prištine sa nabojem netrpeljivosti koje se oseća u vazduhu. Mane ovog romana ću da preskočim, jer mi se sama ideja toliko svidela da nema smisla kvariti kompletan ugođaj. Kult mračnih ljudi, rituali, zlo koje nam diše za vrat je samo početak. Iako je radnja malčice ubrzana pri kraju, to mu ni najmanje ne smeta. Ukratko ovoliko (za sad). Ognjanović je najavio moguć nastavak ove priče, koju ću svakako sa pažnjom dočekati. Treba nam više ovakvih knjiga.

STIVEN KING – Ko nađe - njegovo

Neki kažu da je Kingovo vreme odavno prošlo i da su mu ideje presušile. Da li to odražava manjak svetskih bestselera, ekranizovanih u kultne filmove ili jednostavno činjenica da je prešao u duge žanrove, ja ne znam. Ruku na srce, za mene koji smatram Kinga jednog od najboljih i svakako najkreativnijih pisaca horor tematike, ova knjiga mu je daleko ispod nivoa koji on realno može da dostigne (bar po pitanju imaginacije i inovativnosti u idejama), ali to svakako ne znači da je pred nama loša priča. Naprotiv. Da ju je napisao neko od poznatih imena specijalizovanih za krimi žanr kao što je Paterson ili Koneli, verujem da bi čitaoci visoko digli palac u znak odobravanja. King nam ovde ne donosi ništa što već nije viđeno, ali priču pripoveda sa iskustvom prekaljenog majstora. Sama ideja romana se vrti oko poznatog pisca Džona Rotstajna, koji se povukao u ilegalu i prestao sa objavljivanjem knjiga. Moris Belami, gotovo poludeli fan njegovog književnog junaka dolazi do pisca sa namerom da mu preda beležnice u kojima je zapisivao svoje dalje ideje. Taj susret se tragično završava i Moris odlazi u zatvor na dugo vremena zbog totalno druge gluposti koju je napravio. U međuvremenu dok Morisovo tamničenje ulazi u anale, momak po imenu Pit nalazi novac koji je ovaj ukrao od Rotstajna i beležnice koje sadrže još dve gotove knjige. Problemi počinju kada Pit, kako bi pomogao porodici, pokuša da preproda neku od beležnica ljigavcu koji je davni Morisov prijatelj. Da zlo bude još veće Morisova kazna ističe i nekad gotovo poludeli Moris, sada je totalno lud i vođen bolesno fanatičnom željom da pročita beležnice kreće po svoje, usput sejući smrt. King ovde pokazuje svoje umeće stvarannja napetosti i akcije dok se vrtlog vijori u opštoj jurnjavi za Pitom, beležnicama i spašavanjem gole kože. Ovde nema skrivenih karata i misterioznih ubica. Sve je na otvorenom. Pitanje je kako i da li je uopšte moguće pobeći od muške Eni Vilkes i obožavanja ravnog još od "Mizeri" dana.

STIVEN KING – Buđenje

E ovo je druga priča. Hajde prvo da razjasnim jednu stvar u startu. Verovatno ću napisati ceo post o ovome, ali za sad ukratko. Ja ne ocenjujem knjige toliko na osnovu samog pisanja, stripove na osnovu crteža, filmove na osnovu kadrova ili pak glume, ja se divim nečijoj ideji i načinu na koji je ona sprovedena u delo. Nečijoj sposobnosti da izmašta nešto novo ili originalno. Pa čak i spoj starog i novog u pravim rukama zna da bude čisto zlato. Sad tu dolazi efekat „To sam mogo i ja“.... E pa druže, što nisi, on jeste. King ovde nudi možda ne originalan zaplet, to je već viđeno, ali rasplet je genijalan. Pun rivju sa mojim utiscima imate ovde. Ovakvim romanima dokazuje zašto je došao na poziciju na koju jeste.

STIVEN KING – Mizeri

Zlatni Kingovi dani. Definitivno jedan od bisera njegovog stvaralaštva. I svakako jedna od najboljih i najuspelijih ekranizacija njegovih dela (čitaj Šajning) sa maestralno-psihotičnom Keti Bejts u glavnoj ulozi. Ova priča je toliko poznata, da se čak neću ni truditi da je preterano opisujem, ali u kratkim crtama za mlađu generaciju i one koji još nisu čitali ovo delo, a nekako su nabasali na moj blog evo kratkog sinopsisa.

Poznati pisac Pol Šeldon doživljava automobilsku nesreću usred nedođije. Od svih pogrešnh osoba na ovom svetu, zapao je kod fanatične obožavateljke Eni koja će svoje divljenje i opsednutost njegovim likom pretvoriti u manijakalnu torturu i zatočeništvo kako bi promenio kraj svoje knjige. Ovde King sjajno barata sa psihologijom likova, dočaravajući nam kako se bezazlena stvar može pretvoriti u nešto nezamislivo. Eni ovde bukvalno gravitira između lucidnosti, histerije i monstruoznosti preskačući smene raspoloženja od kojih bi se i bipolarna osoba sa najtežim oblikom posramila. Pol sa druge strane nema mnogo izbora. Njegova raspoloženja se menjaju zavisno od nepredvidivih Eninih. Očaj, bes, pretnje, ulagivanje i dodvoravanje, sve je deo predstave koja za cilj ima da mu donese izbavljenje i spas i kao u "Isijavanju" ili "Keri", King nam odlično predstavlja psihoze i bolesti svakog od likova na načine kakve malo ko može da izvuče. U suštini pokazuje nam da za pravljenje dobre horor priče uopšte nema potrebe za litrama krvi, iznutricama i manijacima sa sjajnim sečivima. Psihološka bol nekad je gora od fizičke. Pol Šeldon je osetio obe. Čekirajte knjigu ili makar film i pogledajte zašto je Oskar otišao tamo gde treba.

STIVEN KING – Mrtva zona

Iako je "Mrtva zona" jedna od poslednjih Kingovih knjiga koje su izašle kod nas, sama priča je daleko od nove. Original je napisan još krajem sedamdesetih i knjiga je čak doživela svoju ekranizaciju pod rediteljskom palicom genijalnog Dejvida Kronenberga. Film sam gledao toliko davno, da su mi u glavi ostali samo fragmenti istog, a knjiga je u fazi čitanja upravo dok pišem ove redove. Iako nemam kompletnu sliku u glavi, podeliću ovo što znam. Ovde King po možda prvi put odstupa od svoje zone komfora, tj. horora, žanra u kome je najbolji i donosi nam naučno fantastične elemente prožete misterijom. Džoni Smit doživljava nesreću kao dete i od tada ima blage predosećaje onoga što će se dogoditi u budučnosti. Navikao da živi sa tim, zaboravlja da mu se to i dogodilo dok mu nova nesreća gasi mozak i baca ga u mrtvu zonu na četiri i po godine. Nakon buđenja iz kome on otkriva da je srećni dobitnik prokletstva da vidi strašnu sudbinu koja čeka celo čovečanstvo. Početak koji obećava, a veliki zaplet tek treba da usledi. Za sad palac odobravanja je gore.

STIVEN KING - Lisina priča

Ovo je knjiga o kojoj nemam apsolutno nikakvog pojma, Da li je dobra, da li je loša, ko zna. Mada....mišljenja su vrlo oprečna. Koliko mi se čini ovoj knjizi treba prići sa oprezom, jer oni koji su navikli na Kingov bolestan um, debelo će se razočarati (Sudeći po kritikama koje sam čuo i pročitao) No, ne sudi knjigu po koricama, kako mudrost glasi. Evo opisa koji se nalazi na poleđini:
"Mračna i dirljiva hronika smeštena u ruralne predele Mejna (Now this is new!). King nastavlja da nas opčinjava svojim talentom....." 
Lisina priča je u stvari čudesna priča o braku, ljubavna priča puna snage i nežnosti, vrhunsko delo jednog od najboljih pripovedača savremene književnosti. Lisi Landon, udovica čuvenog pisca Skota Landona, najzad je rešila da se pozabavi zaostavštinom svog pokojnog muža. Dok prečešljava njegove rukopise i memorabilije, preplavljuju je osećanja i uspomene na njihovu ljubav i zajednički život. U isto vreme, Lisina sestra Amanda doživljava nervni slom, a jedan poremećeni obožavalac preti Lisi da će je ubiti ukoliko mu ne preda sve Skotove rukopise. 
Wow....koliko poremećenih fanatika u jednom postu. Gotovo da sam se popišao na svoje reči o Kingovoj raznovrsnoj imaginaciji i kreativnosti što je sit nahvalih u "Buđenju". No, iako ovo nije baš da vrišti originalnošću, a ne mogu ni da skapiram gde je materijal za ovih 500 strana daću mu šansu. Ipak, prepredenjak je to matori, zna da iznenadi neočekivano.

RANSOM RIGS - Biblioteka duša

Uradio sam upravo ono što sam rekao da neću da radim. Pogledao sam film pre nego što sam stigao da pročitam sve knjige. Kao ljubitelj velikog dela stvaralaštva Tima Bartona, poneo me je hajp dignut oko izlaska prošlogodišnjeg filma  "Miss Peregrine's Home for Peculiar Children". Pored dobrih kadrova i sjajnih ideja, slaba mi je celokupna izvedba. Shvatam da je knjiga za omladinu, a ne za decu, ali je mnogo šareno, mnogo veselo i samo sam čekao istraumiranog zeca koji uvek kasni ili Vilija Vonku da se pojavi odnekud sa Umpa lumpa pesmom u pozadini. Ajd malo šalu na stranu, Barton je majstor svog zanata, mada kroz ovaj film mi je konstantno nešto falilo. Ne mogu da kažem da je loš, ipak je procenat uživanja bio mnogo veći nego procenat smora. Samo smatram da je mogao da unese još malo tog mraka koji se provlači kroz celu knjigu i da na bolji način istakne još horor momenata. Sama knjiga je ozbiljnija i ne tretira čitaoce kao decu. Rigs odlično barata sa pripovedanjem i ima više nego par ekstremno dobrih ideja i creepy momenata. Sve to je upotpunjeno sa meni jednim od najboljih stvari, a to su stare fotografije čudnovate dece kojima knjiga obiluje. Svakako preporuka za odličnu avanturu u kojoj vas čeka dečak u kome žive pčele, fantastično morbidni blizanci koji ne govore ništa, devojčica lakša od vazduha, vremenske petlje, nevidljiva čudovišta i još mnogo toga. Nakon porodičme tragedije, šesnaestogodišnjeg Džejkoba put odnosi na malo ostrvo na kom nalazi ostatke doma za čudnovatu decu gospođe Peregrin. Pošto je o njoj slušao samo iz dedinih priča, Džejkob počinje da shvata užasnu istinu o domu, kao i da su deca još možda živa i da se u mraku krije još nešto čudnovato. Samo zlo. Thumbs up za vamp Evu Grin.

DŽO HIL - Kutija u obliku srca

Iver zaista ne pada daleko od klade. Nakon pročitanih "Rogova", vrlo me je zanimalo šta Hil još ima da kaže. "Kutija u obliku srca" je njegov prvi roman za koji je čak dobio i Bram stoker nagradu kao najbolji prvenac. Da li je zaista toliko dobar? Možda su se meni lično "Rogovi" svideli više zbog sirovijeg pristupa, ali Hil je svakako daleko od posustajanja. Otprilike slična priča važi ovde kao i za Kingovu "Ko nađe-njegovo". Da li je "Kutija" mind-blowingly revolucionarna. Nije. Da li je sjajna knjiga. Abso-fucking-lutely. I opet kao kod gore mu pomeutog oca ni ovde nema misterioznog ubice iz mraka, niti neke neshvatljive sile čovečijem krhkom umu. Ovde imamo čisto zlo u poteri, a pitanje je kako se izvući i pobeći od istog? Uspešni, sredovečni roker Džad, kako bi dopunio svoju kolekciju morbidnosti, preko interneta kupuje duha u vidu starog odela. Samoživ, besan i isfrustriran kakav je periodično po prirodi, Džad u početku i ne primećuje čudne stvari koje počinju da se dešavaju nakon kupovine odela. Nakon prve smrti i saznanja da duh nije nimalo bezazlena i fiktivna priča bes se pretvara u strah. Kako ubiti nekoga ko je već mrtav? Sa devojkom zvanom Florida, verovatno jedinom osobom kojoj nešto znači. Džad kreće na očajničko putovanje. Tu će, hteo ili ne. upoznati sebe na načine koje nije ni slutio, otkriti nova osećanja i vratiti sećanja iz prošlosti koja se svim silama trudio da potisne. Još bitnije, odrediće životne prioritete i otkriti tajnu koja se krije iza duha, potpaljenu bolesnom žudnjom. Odličan, do kraja napet roman koji nam poručuje "Pazite šta radite, nikad ne znate kada se prošlost može vratiti da vas progoni.

IDRIS ŠAH - Orijentalna magija

E ovo imam na radaru već poprilično dugo i bukvalno je stigla dan pre pisanja ovog posta. Idris Šah, iako rođen u Indiji, veći deo svog života je proveo u Enlgleskoj. Najveći broj dela mu je posvećen Sufizmu (mistički, ezoterijski oblik islama koji otprilike stoji iza toga da tvorac nije neka transcedentna nedostižna sila, već da kroz samospoznaju, asketizam i ljubav mogu dostići jedinstvo sa njim). Od najranijih Idrisovih rukopisa, opčinjen je samim aspektom magije i veštičarenja. Prvobitno izdata 1956. godine, "Orijentalna magija" se može smatrati kao enciklopedija znanja koja je nakupio tokom svog petogodišnjeg putovanja i učenja širom Evrope, Afrike i Azije. Obogaćena ilustracijama, ova knjiga nam donosi neke od tema kao što su: Jevrejska magija, Natprirodno u Vavilonu, Egipatska magija, Džu - Džu, Fakiri, Prizivanje duhova, Iranska magija, Snaga misli, Indijska alhemija, Ljubavna magija, Okultne veštine u Kini....
Knjiga koja je smatrana kapitalnim delom svog vremena o zabranjenim znanjima sa istoka.