Da li ste se nekada zapitali šta u ovom poznatom univerzuju spaja CKM i Lavkrafta? Ni ja. Međutim, desilo se to da sam upoznao svog imenjaka i brata po hororu, a čitajući njegove tekstove nekako se odgovor na to pitanje sam pojavio. CKM je bio fenomenalan časopis koji je, onima koji su čitali i van onih volšebno slepljenih stranica jedne za drugu, nudio tekstove ozbiljne, sa druge strane humorističke, infantilno, pritom vrlo elokventno, jednostavnim jezikom običnog naroda pisane. Teme su bile sve ono što vas je interesovalo, a nikada vam nije palo na pamet da sami tražite na internetu. Milan je u svojim tekstovima oživeo taj CKM stil pisanja i dok čitate "Recenzije iz pakla" stiče se utisak kao da sedite u nekoj udobnoj kafani, dok uz dim cigare i zveket čaše o čašu, u kojima fermentisan napitak od hmelja nestrpljivo čeka da postane deo sala oko struka, vam drugarski priča o poslednjem horor ostvarenju koji je gledao. Međutim....nije sve ni u hororu. U svojim "recenzijama", on nam vraća sećanja na stare, dobre, akcione filmove čije scene nam ostaju u sećanju kao fleke od crnih dudinja oko usta. Večno.
E sad. pitate se, kakve veze otac kosmičke strave ima sa svim ovim? Moj, gorepomenuti imenjak, Milan, je objavio svoju prvu novelu. "Poslednje reči pisca" je priča objavljena za underground izdavača "Librarion", koji se pored fanzina bave i izdavanjem muzike, pre svega na mojoj prvoj, vrlo krhkoj ljubavi, audio kasetama. Pored toga što je u obliku fanzina, ova novela je objavljena u svega 50 primeraka, a ja sam jedan od počastvovanih, koji je imao tu sreću da nedavno dobije svoj primerak. Otuda i ova cela priča. Da li je jedna novela dovoljna za ceo post. Da. Ali.....nije u pitanju samo jedna novela. Milan je, mogu slobodno da kažem, pisac u usponu, a pored ove, debi priču "Dan svinje", moći ćete da pročitate već sredinom maja u horor zbirci "Besan 3". Do tada, u njegovim rečima u "Recenzijama iz pakla", možete uživati jednim klikom na link ovde.
Ova priča je direktan omaž Hauardu Filipsu Lavkraftu i njegovoj kreaciji straha koji čitalac ne vidi. Sam Lavkraft je vrlo dobro poznavao strah od nepoznatog, a kult koji je godinama rastao nakon njegove smrti, iznjedrio je gomilu sledbenika i pisaca koji su se oprobali u tome da svoje ideje ispričaju kroz njegovu imaginaciju. Čini mi se da je manjina uspela u tome da svoje monstruozne pipke strave koji gamižu ivicom univerzuma približe "običnom svetu". "Poslednje reči pisca" predstavljaju, po meni, jedno uspešno delo u toj nameri, sa time što je autor svemu tome dodao svoj pečat autentičnosti. Milan nije pisac "iznutrica i krvi". On se trudi da nam postavi scenu i dočara beznađe i smrt onakvu kakvi zapravo jesu. Tužni, samotni i mizantropski.......i naravno sa lažnom verom u optimizam preživljavanja. No, ukoliko vam je ovo prvo njegovo delo, imajte u vidu da svaka njegova sledeća priča, sadrži novi sloj kvaliteta u odnosu na prethodnu i novu skramu horora i jeze navučenu preko naizgled jednostavne priče.
Ova novela, kako Lavkraft zapoveda, počinje pismom. Čovek koji je spoznao svoj kraj, spremno se rukovao sa smrću i krenuo u prepričavanje sopstvenog prokletstva. Autor pisma je bivši čuvar zatvora, koji je video nešto u ćeliji jednog zatvorenika, što ga je mentalno osakatilo za ceo život. Zatvorenik, poznatiji kao "Pisac" svoj dnevnik vodio je u svesci, koju nam čuvar zatvora ljubazno prepisuje. "Pisac" je bio student arheologije, koji je svoj fanatizam prebacio u totalno drugo stanje uma. Od svega jedne slike nepoznatog porekla na jednom od foruma, mladog studenta put vodi do zabačenog manastira koji krije zabranjenu i "izgubljenu" knjigu. Euforija načeta novim otkrićem, spušta nas u utrobu zemlje gde bezbožno biće obitava, čekajući. Eskalacija haosa počinje od fanatizma, preko ubistva, ludila, krvi, začeća đavoljeg nakota do pepela i ejakulacije.
Eto.....sve sam rekao, a zapravo ništa nisam rekao. Sve ovo, spakovano je u nepunih 40 strana. Da li bih voleo da je ova priča duža? O da. Ali.....ovo je CV kratke priče kakvog se niko ne bi smeo postideti. Ova priča je višeslojna. Priča u priči u priči. Da pojasnim. Ovde imamo prošlost i istoriju jednog cara, čitanu iz knjige u zabačenom manastiru od strane studenta arheologije i sve to dok paralalelno vodi beleške o svom životu u prezentu, da bi nam na kraju to sve prepričao u budućnosti čuvar zatvora u svom pismu. Doduše..... ta budućnost je sadašnjost, zar ne? Nije ovo toliko zbunjujuće koliko sam ga namerno takvim predstavio. Sve u cilju stvaranja interesovanja. Milan se ovde jako dobro snašao sa preplitanjem likova, a brutalnosti i jeze ima sasvim dovoljno da niko nije siguran.
Zapravo, ono što me je u startu i privuklo njegovom stilu pisanja jeste izražavanje. Same reči i fraze, kao i opisni pridevi koje koristi i ne samo to. Uplitanje istorijskih činjenica, likova, bogova, arhaičnih reči koje više ne postoje....sve to zajedno daje jedan sjajan koktel. nakon čijeg srka ulazite u jedan novi svet, koji je lep samo "odabranima". Nazovite me površnim, ali meni je ovo odlično. Dozvolite mi da budem toliko slobodan i ispišem par primera u cilju opravdavanja moje fascinacije, a i u cilju stvaranja tizera kod potencijalnih čitalaca.
"Bičevi sastavljeni od prvorođenog haosa i crnila udarali su svuda oko nas ubijajući....."
"Šuštali su glasovi po zatvoru da je Bojić pojeo Tadića, pa da je totalno izludeo usled proždiranja ljudskog mesa...."
"Moja java se gušila u dimu, dok su moje oči bile svedok fantazmagoričnih igrarija koje su se dešavale sa druge strane živog sna"
"A ti sačekaj dolazak njegov i poslušaj reči njegove, jer sada si apostol njegov"
Нема коментара:
Постави коментар