CALL OF CTHULHU: Dark corners of the earth (PREZENTACIJA IGRE)
Danas za vas imam jednu poslasticu.
Evo nama jednog zaboravljenog dragulja pravo iz kotla izdavčke kuće"Bethesda".
Upravo ista ona "Bethesda" koja je izbacila ultra-mega hitove kao što su "Skyrim", novi "Wolfenstein", "Fallout"...
Samo tri godine pre nego sto je "Fallout 3" prodao gotovo 5 miliona kopija širom sveta, davne 2005. godine izašao je "Call of Cthulhu: Dark corners of the earth" (Prvenstveno za Xbox, pa godinu dana kasnije i za PC), dok, verovali ili ne, sam projekat je započet još davnije 1999. godine, samo da bi bio odlagan do besvesti.
Pa, da počnemo iz početka. Kako bi u njoj uživali u potpunosti potrebna su dva uslova.
1. Voleti horor.
2. Znati ko je Hauard Filips Lavkraft.
Prvi uslov skoro da je bitan za potpuni užitak, ali drugi.....
Objašnjavati Lavkraftov svet/um nekome ko nikada nije čuo za njega bilo bi kao da pokušate da đaka prvaka naučite nuklearnu fiziku. Samo ću reći ukratko: Jedan od najboljih pisaca strave svih vremena, otac kosmičkog užasa, gospodar jeze i haosa....toliko. Ukoliko vas je ovo zainteresovalo većinu odgovora imate na blogu koji me je umnogome inspirisao da uopšte pišem ove redove.
http://cultofghoul.blogspot.rs/
Dr. Dejan Ognjanović odgovoriće na većinu pitanja koja vas interesuju vezano za Lavkrafta samo ukoliko želite da se malo posvetite i pročešljate blog.
Zašto je ova igra bitna i zašto je vredna pomena?
Svi oni koji su upoznati sa pričama Lavkrafta i njegovim opisima kreatura, mesta, mitova i Bogova, pri čitanju stvaraju u glavi slike i donekle naziru njihov užas. "Dark corners of the earth", gotovo da je uspela da nam stoprocentno dočara nezemaljsko ludilo koje obitava među njegovim stranicama. Dijabolični bogovi, bezumne sekte mora, riboliki ljudi odbačenog Insmuta....sve to nalazimo ovde. Ali pre svega.....
Igru počinjemo in true Lovecraftian style, naracijom iz Arkamske ludnice, gde naš glavni junak piše svoju ispovest pre nego što će.....(iako se dešava u prvih pet minuta igre - i'm going to leave some spoilers simply as a teaser)
U njegovim memoarima igru započinjemo 1915. godine u Masčcusetsu kao Agent Džek Voters koji je pozvan da reši situaciju sa poludelim članovima izvesnog kulta, zabarikadiranih u prastaroj kući, a koji su iz nekog razloga hteli isključivo njega da vide.
Upravo tu gejmplej počinje. Taman dobar deo da kažem nešto i o tome. Šta je igra po žanru? Pa...detektivska akcija bi možda bio najbolji opis svega. Iako oružje dobijate tek u kasnijem delu igre, početak je čisto istraživanje, a kuća kultista sam uvod.
 |
| Screenshot iz igre |
Prvo što primećujemo u samom startu je da je za svoje vreme grafika odlična, ali to manje-više. Grafika je baš onakva kakva treba da bude u ovakvoj igri. Sumorna, depresivna i mračna. Uvidećete lutanjem kroz memljivi, tulom ribom zagađeni Insmut. Kontrole veoma jednostavne i poprilično basic. Walk, Strafe, Shoot, Reload, Inventory.
Sam detektivski deo je odrađen poprilično dobro i tera vas da pratite priču. Za one koji vole samo akciju, preporučujem slušalice + Godsmack + Quake 3 Arena i shoot the fuck on. Tokom čitave igre sakupljaćete raznorazne isečke, novine, stranice iz dnevnika, artefakte, koji će vam biti itekako neophodni za progresiju u igri. biće momenata kada treba da "provalite" šifru, a to se nalazi u dnevniku koji ste našli. Dakle, zanimljivo, a ne "komplikovano da vam presedne igra". Slažem se da u svakoj igri postoji poneki bulšit momenat, ali toga je ovde jako malo jer ukoliko pratite priču uputstva su jasna, samo ih treba sprovesti u delo.
Da ne bih prepričavao celu priču i sve što se dešava (to ćete morati sami da otkrijete), navešću samo najbitnije stvari. Dakle....naš junak dobija anonimni poziv da pronađe izvesnu nestalu osobu u gradiću zvanom Insmut. E sad, da je on znao po kome se igra radi, zalupio bi slušalicu i nema tih para za koje bi prihvatio posao. Međutim on kreće na put i od samog ulaska u grad nešto ne štima.
Ljudi su blago rečeno čudni, niko ne priča ništa. Strance gledaju sa prezirom i moraćete dobrano da se potrudite da dođete do potrebnih informacija. Ovde imamo par "modova" u igri. Detektivski mod u kom koristite čistu logiku ili jednostavno pokušavate da otkrijete "Za šta služi ova jebena poluga" i "Stealth" mod u kome morate neopaženo da dođete do zabranjenih delova grada. Sto se vašeg lika tiče njegov meni izgleda ovako
.
Sam detektivski deo je odrađen poprilično dobro i tera vas da pratite priču. Za one koji vole samo akciju, preporučujem slušalice + Godsmack + Quake 3 Arena i shoot the fuck on. Tokom čitave igre sakupljaćete raznorazne isečke, novine, stranice iz dnevnika, artefakte, koji će vam biti itekako neophodni za progresiju u igri. biće momenata kada treba da "provalite" šifru, a to se nalazi u dnevniku koji ste našli. Dakle, zanimljivo, a ne "komplikovano da vam presedne igra". Slažem se da u svakoj igri postoji poneki bulšit momenat, ali toga je ovde jako malo jer ukoliko pratite priču uputstva su jasna, samo ih treba sprovesti u delo.
Da ne bih prepričavao celu priču i sve što se dešava (to ćete morati sami da otkrijete), navešću samo najbitnije stvari. Dakle....naš junak dobija anonimni poziv da pronađe izvesnu nestalu osobu u gradiću zvanom Insmut. E sad, da je on znao po kome se igra radi, zalupio bi slušalicu i nema tih para za koje bi prihvatio posao. Međutim on kreće na put i od samog ulaska u grad nešto ne štima.
 |
| Druže, ne znaš ti ni pola priče još.... |
Ljudi su blago rečeno čudni, niko ne priča ništa. Strance gledaju sa prezirom i moraćete dobrano da se potrudite da dođete do potrebnih informacija. Ovde imamo par "modova" u igri. Detektivski mod u kom koristite čistu logiku ili jednostavno pokušavate da otkrijete "Za šta služi ova jebena poluga" i "Stealth" mod u kome morate neopaženo da dođete do zabranjenih delova grada. Sto se vašeg lika tiče njegov meni izgleda ovako
.
Otprilike je jasno šta je šta. Svaka povreda, bilo od vatrenog oružja, čudovišta, lomova izazvanih skokom sa previsokih platformi i slično, iziskuju hitno lečenje. Naprimer velike posekotine traže ušivanje. Ukoliko je jedna, ona će zarasti posle nekog vremena do te mere da treba samo zavoj i neće ometati igru, ali ukoliko imate slomljenu nogu igra je gotovo ne-igriva. Takođe veliki gubitci krvi znače gejm over, dugotrajno ne lečenje znači gejm over, prekomerna doza morfijuma (pomaže na kratko i smiruje stres) znači gejm over, pa čak i preterani strah znači gejm over. Što se preteranog straha tiče i Džek je samo čovek, apsolutno nespreman za stravu koja nije sa ovog sveta. Stoga kad se nađete oči u oči sa "Starima" (Nazovimo ih Bosovi na kraju svake etape), vaš puls skače, vid se muti, sve se krivi, čuje se ubrzano disanje, pa čak i nekontrolisano mrmljanje u bunilu. Nekad se da smiriti sa morfijumom ili samo čekanjem, a nekad jednostavno junačko srce neće izdržati.
Negde na polovini avanture u Insmutu kada građani odluče da ste preterano njuškali u njihovom gradu kreće prvi napeti deo i tu po prvi put vidimo najjači adut igre. Strah, brzo razmišljanje i bezumlje u istom momentu. Uskoro dobijate i prvo oružje i tu ću vam dati savet.....gađajte glavu. Ne zato što je najefikasnije i najbrže umiru tako, već zbog štednje municije. Naći novu municiju u izvesnim momentima je kao pronaći sveti Gral. Nakon bekstva iz Insmuta i saradnje sa misterioznim agentom dolaze i vladini agenti rešeni da vide šta se to dešava u gradu.
 |
| Wll said Mr.Jack....well said |
Naravno, pogađajte ko je izabran da se sam vrati i proveri donje nivoe postrojenja. Jack it is.
I pored popriličnog lutanja igra obiluje različitim okruženjem.
Posle Insmuta, imamo fabričku - lavirint etapu koju morate više puta obići, zatim katakombe koje vode u ogromnu vilu glavnog negativca, a u njoj..... pored obreda, prizivanja usnulih Bogova, gomile stražara i magije otkrivate sledeću destinaciju, a to je "Đavolji greben"
Iako sa krme deluje poprilično blizu, ova sekcija traje poprilično dugo, vrzmanjem po brodu, popravljanjem i vraćanjem istog u funkciju, a pred kraj kreće ludilo u kom sluge Dagonove kreću u napad na brod, kako bi odvratile moreplovce dalje njihove destinacije. Ubedljivo najzanimljiviji deo cele brodske putešestvije.
Kako otkrivamo da smo jedini preživeli na Djavoljem grebenu, tako vidimo da je on splet kamenja, pećina i vode. Srećom nema toliko lutanja kao u nekim delovima i jedini problem je taj šta uraditi sa talismanom koji smo našli još u Insmutu tj. kako aktivirati mehanizam koji nas vodi dalje u igru ili kako se čini, srce zemlje.
Sledeća etapa je podzemni grad, koji vrvi od ribolikih čuvara i ubrzo padamo u zarobljeništvo. Ovo je ujedno zadnja etapa igre i verovatno najduža. Treba pronaći sijaset stvari (Šta se sa čime kombinuje, gde ovo ide, šta, kako??) pobeći iz zatvora u stealth modu, tj. neprimećen, jer trčanje protiv pušaka nikad nije na dobro izašlo. Otkriti tajnu laboratoriju, pobediti užas pohranjen u vetrovitoj pećini i sve to ne da bi pobegli, već da bi došli do Hrama gde u kupoli leži poslednja prepreka na našem putu.
U jednom momentu dobijate svoje oružje natrag, kao i novu energetsku pušku koja se pokazuuje kao najbolje oružje u igri (nije džaba nađena tek na kraju) i uz mnogo nervoze i (u mom slučaju) umiranja i re-loadovanja igre stićićete do kraja. Jedna od neverovatno inovativnih borbi (u kojoj Bos ne radi ništa) je taj da morate koncentracijom i nekom vrstom astralne projekcije preći u telo naprijatelja koji vas napadaju, a pošto to traje kratko, kao i svuda u igri pravilo je "Think fast or die hard". Na vama je da otkrijete kako to funkcioniše. Sam kraj igre tj. epilog ostavljam onom ko do njega stigne.
Možda se ovo čini kao prekratka igra, ali zaista to nije. Ona zapravo sadrži 11 poglavlja, sa podpričama u sebi. Otprilike ovako bi to izgledalo.
Kako sve ima svoje mane tako i ova igra, no za mene one su sekundarne. Dakle. Glavni problem koji sam ja imao i koji je masovno kritikovan su bagovi i težina. Imao sam na dve verzije, dva različita problema od kojih se jedan rešava instaliranjem patch-a koji omogućava brže kretanje i veći damage na oružju. Morate imati na umu da ovo ni u kom slučaju nije laka igra. Obilatost frustracijama je prečesta iz razloga što igra ne funkcioniše onako kako biste vi hteli. Dovoljno je da se zaglavite ili zastanete pa da vas neko nezgodno pogodi, udar paranoje, da ostanete bez konca za ušivanje....kraj. Jedan deo u kom se beži iz pećine koja se raspada nisam ni mogao da pređem bez patch-a. Većina ljudi neće da se zaebava sa instalacijama kojekakvih dodataka, nego jednostavno odustane od igre. To je apsolutno razumljivo s obzirom da bih isto postupio da je u pitanju neka druga igra. Ovu sam stvarno želeo da završim. Drugi problem je "Save". Igru je nemoguće sačuvati bilo kad. Potrebno je u samoj naići na jedan od ovih simbola.
I pored popriličnog lutanja igra obiluje različitim okruženjem.
Posle Insmuta, imamo fabričku - lavirint etapu koju morate više puta obići, zatim katakombe koje vode u ogromnu vilu glavnog negativca, a u njoj..... pored obreda, prizivanja usnulih Bogova, gomile stražara i magije otkrivate sledeću destinaciju, a to je "Đavolji greben"
Iako sa krme deluje poprilično blizu, ova sekcija traje poprilično dugo, vrzmanjem po brodu, popravljanjem i vraćanjem istog u funkciju, a pred kraj kreće ludilo u kom sluge Dagonove kreću u napad na brod, kako bi odvratile moreplovce dalje njihove destinacije. Ubedljivo najzanimljiviji deo cele brodske putešestvije.
Kako otkrivamo da smo jedini preživeli na Djavoljem grebenu, tako vidimo da je on splet kamenja, pećina i vode. Srećom nema toliko lutanja kao u nekim delovima i jedini problem je taj šta uraditi sa talismanom koji smo našli još u Insmutu tj. kako aktivirati mehanizam koji nas vodi dalje u igru ili kako se čini, srce zemlje.
Sledeća etapa je podzemni grad, koji vrvi od ribolikih čuvara i ubrzo padamo u zarobljeništvo. Ovo je ujedno zadnja etapa igre i verovatno najduža. Treba pronaći sijaset stvari (Šta se sa čime kombinuje, gde ovo ide, šta, kako??) pobeći iz zatvora u stealth modu, tj. neprimećen, jer trčanje protiv pušaka nikad nije na dobro izašlo. Otkriti tajnu laboratoriju, pobediti užas pohranjen u vetrovitoj pećini i sve to ne da bi pobegli, već da bi došli do Hrama gde u kupoli leži poslednja prepreka na našem putu.
U jednom momentu dobijate svoje oružje natrag, kao i novu energetsku pušku koja se pokazuuje kao najbolje oružje u igri (nije džaba nađena tek na kraju) i uz mnogo nervoze i (u mom slučaju) umiranja i re-loadovanja igre stićićete do kraja. Jedna od neverovatno inovativnih borbi (u kojoj Bos ne radi ništa) je taj da morate koncentracijom i nekom vrstom astralne projekcije preći u telo naprijatelja koji vas napadaju, a pošto to traje kratko, kao i svuda u igri pravilo je "Think fast or die hard". Na vama je da otkrijete kako to funkcioniše. Sam kraj igre tj. epilog ostavljam onom ko do njega stigne.
Možda se ovo čini kao prekratka igra, ali zaista to nije. Ona zapravo sadrži 11 poglavlja, sa podpričama u sebi. Otprilike ovako bi to izgledalo.
1. PROLOGUE
Hallway
2. A VISIT TO THE OLD TOWN
Gilman Hotel
Federal St.
Washington St.
Waite's Safe
3. ATTACK OF THE FISHMEN
Hogg's Upper Warehouse
Warehouse Vent
Hogg's Office
Collapsed Building
4. SEWER
Sewer Stairs
Sewer Scaffolding
Methodist Church
Crypt Sewer
Bank Vault
Water Tower
5. JAILBREAK
Sewer
Garage Backdoor
6. ECAPE FROM INNSMOUTH
Cannery Storage
7. THE MARSH REFINERY
Bucket Track
Pressure Control
Upper Grinder
Gold Purification
Chemical Storage
Electrolysis
Elevator Maintenance
8. THE ESOTERIC ORDER OF DAGON
Smuggling Route
Prison Cell
Storage Room
Temple of Dagon
9. A DANGEROUS VOYAGE
Bridge
Small Storage
Sleeping Quarters
Main Storage
10. DEVIL'S REEF
Lagoon
Hidden Shelf
11. THE AIR-FILLED TUNNELS
View of Y'ha-nthlei
Prison Cell
Prison Entrance
Crystal Chamber
Ventilation System
Laboratory
Waterfall Source Chamber
Forgotten Vault
Temple Ventilation
Hydra's Pedestal
Simbol uokviren zvezdom označava mesto gde ste totalno sigurni od neprijatelja. Nailaženje ovih simbola je veća satisfakcija nego dobiti na nagradnoj igri. Što je opet minus zato što ako ste zaglavili na teškom delu, nema lakog izlaska iz situacije. Lutanje je takođe jedna od stvari koja može biti dosadna. U momentima Call of Cthulhu se pretvara u jednu od onih "Where the fuck do i go" igru. Fabrički kompleksi sa beskrajnim hodnicima u kojima ne znate da li ste već bili ili ne, prostorije koje liče jedna na drugu, konstantni backtracking čini da se malčice ubije žar igre. Stvar je u tome da ste propustili / prevideli neki prekidač, polugu ili neki item što treba da pokupute u svom tom tumaranju okolo - naokolo.
Sve u svemu i pored ovoga, jedna sjajna avantura. Najveća preporuka za ljubitelje dobrog horora prožetog jezom. Takođe, pored ostalih nagrada, dobitnik Gamespot-ove "Most suprisingly good game of 2005". Igra koja će svakako testirati vaše živce ali must play za sve ljubitelje Lavkrafta. Naviknite se na....
....viđaćete ga često.
Нема коментара:
Постави коментар