Beast in Black - Kako je zver zavila Budimpeštu u crno

Ovaj izveštaj neće biti standardni izveštaj sa koncerta. Ovo će biti Tolkinovska avantura o patuljcima koji su išli na planinu uprkos vremenskim uslovima, fanatično-poludelom Smiglu koji ljubomorno uz grudi steže svoj dragoceni (prešsss) dragulj, gubljenju bogatstva, pričanju nepoznatim jezikom, dok pod vođstvom neustrašivog Mitrandira idemo u susret zveri u crnom.

Okej.....možda ne baš toliko epohalno. Ali svakako Tolkinovski i svakako tragično (okej, možda ne baš toliko tragično). Krećemo iz početka.....polaskom sa juga „Srednje zemlje“.

Avantura je počela trinaestog novembra kada je hobita broj jedan iz topline svog doma otrgnuo magični zvuk. Taj zvuk beše mobilni telefon, a vreme beše pola šest ujutro. Svako ko je krenuo na putovanje bez prve kafe, zna da je misija u startu propala. I tako hobit broj jedan sede u magični autobus 51 koji ga je vozio preko srednje zemlje ka okrugu gde je živeo hobit broj dva. Morali smo da uključimo nevidljivost kako bismo kafu popili bez da probudimo uspavanu ženu hobita broj dva, jer da je ustala usled naše buke u šest sati, ono što se desilo patuljcima u Ereboru bi sada izgledalo kao ogrebotina. Obzirom da su hobiti poznati po šunjanju, upešno smo se iskrali i krenuli putem Rivendela koji se u našoj avanturi zove Novi sad. Hobit broj jedan je konstantno kukao da mu se spava i da je rano, dok je hobit broj dva bio tu da ga podrži do kraja avanture. „Samo malo izdrži, sećaš li se mirisa lipe u okrugu“ – govorio mu je. I tako stigosmo u Novi sad gde nas je, glavom i bradom čekao Gandalf sivi da nam pokaže put ka Mordoru.

Vozač za Budimpeštu, koji je zaista imao bradu (ne toliku kao Gandalf) je zaista nosio sivi duks, a u kočiji marke folcvagen nas je vodio preko reke Anduin dok je lagani džez u pozadini pržio svom svojom virtuoznošću.

U Budimpeštu su hobiti stigli par sati pre koncerta, a Gandalf sivi im reče. „Ostaviću vas ovde kod mosta, a vi možete ka centru ili u brdo da vidite zamak“. Nebo je počelo da se crni kao da je predosećalo šta će se desiti, a hobitu broj jedan u glavi je samo odzvanjalo „Run you fools“.

Sad, kako biste videli da vas nisam lagao, kreću muke malih hobita. Pošto su hteli da vide dvorac u brdu, krenuše da se penju i ubrzo shvatiše kako se iz lagane kiše stvara pljusak i kako brza hrana nije saučesnik penjanju. Dobrano pokisli, iznervirani, ali vedri duhom, hobiti se vratiše sa planine na most i krenuše u centar grada da se okrepe i osuše. Ovde dolazimo do tragičnog dela i gubljenja bogatstva. Nakon što krčag piva i kafe platiše deset zlatnika (10 evra za dva pića ej!), hobiti krenuše u poznati deo starog sveta, MekDonalds. Obzirom da jezik nisu poznavali, prstima pokazaše na bilbord, gde je stajala slika lepog hamburgera, potom na svoje stomake, a potom na otvorena usta, simbolizujući gladne ptiće u gnezdu. Nakon što platiše dva hamburgera sa džigericom (novo na meniju) i dva pomfrita 20 evra, odoše putem Barba Negre da se suoče sa zveri, dok je u pozadini odjekivao smeh Šmauga koji se nagnjezdio na njihovo izgubljeno bogatstvo, a u ustima im ostade gorak ukus poraza pomešan sa džigericom.

U Barba Negri, raspoloženje je počelo da raste već na samom ulazu. Polu prazna sala je malo po malo počela da se pretvara u prosečni autobus u Beogradu. Znoj, mađarski jezik i lajtšou bio je svuda oko nas, a tačno u 20h na binu je izašao „Myrath“. Poreklom iz Tunisa, Myrath je bend koji je stvorio svoj stil kombinujući metal i orijentalne melodije, heavy vriske i turska pevanja. I zaista, pokazali su zavidan nivo svirke promovišući svoj poslednji album „Shehili“. Da bi ste stekli utisak o ovom bendu, obratite pažnju na pesmu „Dance“, koja je najavila album, najbolje će vam reći da li je ovaj bend za vas. Takođe, odlično odsvirana „Believer“, jedan od vodećih singlova pre novog albuma. Popularnost ovog benda je u porastu, što govori najavljena samostalna turneja sledeće godine. Voleli ga ili ne, ali svakako primer benda koji je trudom i radom stigao tu gde jeste.

A onda.....ono što smo čekali. Svetla su se pogasila, lobanje upalile i krenulo je. Beast in black su napali punom snagom i bez milosti otvorili sa „Cry out for a hero“ sa poslednjeg, drugog albuma. Više stvari kod ovog benda je fascinantno, a pogotovo činjenica da Anton Kabanen, gitarista i glavni autor pesama od kad je izbačen/izašao iz matičnog benda Battle Beast, mrtav ’ladan je napravio novi. koji je za dve godine dostigao popularnost prvog benda. Čovek je jednostavno mašina za pravljenje hit pesama. Uz sve hvalospeve njemu, jednostavno mora se naglasiti da glavna nagrada ide pevaču Janisu. Čovek je udaljen od realnosti koliko sebe daje na bini. Ovo je drugi put da ih gledam uživo, a on ne posustaje. Od ženskih intonacija i falseta, do krvničkog vrištanja, Janis daje i preko onoga što „mora“ da odradi. Sad, dal je to dobro ili loše na duže staze, ostaje da se vidi, ali ako je nešto najbliže savršenoj svirci, onda je ovo bilo to, jer ja ni jednu grešku nisam uočio ni čuo. Momci su raspalili masu, ređajući hitove i odsviravši skoro u celosti drugi album, kao i najbolje sa prvog. „ Unlimited sin“, „Beast in Black“, „Blood of a lion“, „Die by the blade“, „Crazy, mad, insane“ (sa sve koreografijom), „Sweet true lies“, i naravno „Blind and frozen“, koja je dobrim delom učinila ovaj bend time što jeste. Jedina zamerka (lično moja) je što nisu odsvirali i „Zodd the immortal“ iz prostog razloga što se preterano palim na Berserk. No, biće prilike.

Zaista šou koji ukoliko imate prilike, nemojte propustiti. Iako nemaju vatre, pirotehniku, glomazne bine i maskote, imaju svirku i imaju Janisa.

Dobrano oznojeni, preumorni, hobiti izađoše na svež vazduh, a jedan od njih se već pretvorio u Smigela, držeći potpisanu ploču uz grudi dok je mumlao nerazumljive reči. Mitrandir vozač nas dočeka u svoj topli folcvagen, a avantura je mogla da se završi. Hobiti klonuše na zadnjem sedištu njegovog auta dok je lagani džez pržio u svojoj virtuoznosti.

I svi su živeli srećno do kraja života.....ili bar do Novog Sada, gde su od dva ujutro do pet sedeli u jedinoj otvorenoj pekari i čekali da krene prvi autobus za Beograd. A Bugarska se tek sprema krajem meseca.......

Goblini - Jednina (2019)

Goblini su specifičan bend. Oni rade samo onda kada osete potrebu da rade i govore samo onda kad imaju šta da kažu. Bez ustezanja, bez uvlačenja i bez cenzure. Nagradno pitanje. Da li bi bilo ispravno očekivati "one" pank Gobline iz devedesetih ili se nadati eksperimentu i evoluciji u bilo kom pogledu? Odgovor je tačan. Koji god da ste dali, dobili ste oba u Jednini. Nakon "Robe s greškom", očekivanja su mi lebdela negde u stratosferi što se novog materijala tiče, a na našu sreću, pa čak i sreću svih vegana stiglo je "Meso".

"Meso" je prvi singl koji je najavio šesti album nazvan jednostavno "Jednina", a svoju premijeru je imao na YouTube-u i mogu vam reći da me je uhvatio poprilično nespremnog. Prethodni album kao najavu je imao "Evropo", o kojoj ne treba posebno da trošim reči, međutim "Meso" na prvo slušanje mi "nije leglo", i to iz dva razloga. Prvi je taj što me je nespremnog uhvatio Golubov stil pevanja u strofi. Verovatno sam očekivao ratnohuškačko režanje po kom je poznat, a drugi i bitniji razlog je taj što sam pesmu slušao na poslu - sa pola pažnje. Dakle....učite na mojim greškama. Pesme slušajte sa punom pažnjom i obratite pažnju na poruku koju nose. Stvoriće vam neuporedivo bolji utisak o albumu.

Činjenično stanje je sledeće. Goblini su ostali jedan od retkih bendova koji zaista imaju šta da kažu i koji imaju da nam ponude nešto novo. "Jednina" predstavlja stasale Gobline u svakom pogledu. Muzički, tekstualno, idejno, pa i produkcijski. Kako momci sami rekoše, prethodni album je bio o sistemu generalno, dok se "Jednina" fokusira na pojedince i njihova (ne)dela. Golub se nikada nije plašio da bude glas javnosti i tračak revolucije kroz distorziju. Ovaj album ne poziva na bunt, već na osvešćenje nacije.



Sam proces stvaranja albuma je trajao dugih šest godina. Goblini su slali rifove, a Golub je tekstove vikao nazad sa drugog kontinenta. Ko zna kako bi bilo da je bio tu i da su u celini stvarali album, možda bi međusobna hemija vukla na drugu stranu. Kad smo već kod iste, na promociji, Golub je dolazak u Srbiju i sastanak sa bendom ovako opisao: "Nakon što smo se okupili, ni sat kasnije zamalo smo se pobili". Mada....koja se to braća ponekad ne potuku. A šta se zapravo krije iza albuma "Jednina" i šta da očekujete od njega?

Deset društveno-angažovanih pesama, koje čak i kad zvuče kao da se šegače, potežu ozbiljnu temu.
Kao naprimer:

"Zapad - Severozapad", moj trenutni favorit uz "Ti si taj" je bolna istina o traženju sreće u drugoj zemlji, jer ti svoja ne pruža nikakvu utehu. Ili još bolje, traženju sreće za svoju decu.

Pesmu "Ti si taj", zaista nema potrebe posebno predstavljati, svakome ko pogleda spot i pročita tekst sve će biti jasno, a već vidim da će uz "Ja, ti ili on" da grmi uživo, dok se širi kovitlac prašine od šutki. "Treba nam udarac u zid".

Naizgled šaljive "Švić švić" i "Žmigavac" su pesme onih starih Goblina, koji i kad se zezaju, imaju tu njihovu dozu ozbiljnosti. Svaka sličnost sa stvarnim likovima je slučajna. Ili......

"Hvala vam" i "Meso". su pesme koje imaju lični pečat udaren na tekst. Svako u njima može pronaći sebe. Pa čak i "Mirno more" koja je pravi primer zašto su Goblini jedan od trenutno najbitnijih bendova u ovoj rahmetli rok sceni.

Jedna malo drugačija "Il migrante", na Golubu vrlo poznatom italijanskom jeziku je priča o migrantu koji nakon dolaska (bežanja) u Evropu shvata da ona nije tako krasna i lepa kako se svetu predstavlja.

I za kraj, pesma koja mi je iz nekog razloga dala vajb Hladnog piva, "Negde pred zoru" je sjajan završetak ovog albuma, lagana pesma, koja horskim refrenom poručuje "Nek' nema reči, nek' peva tišina".

Na vama ostavljam sud o tome da li su Goblini ispunili očekivanja. Da li su pobedili daljinu i da li si ti taj koga čekaju da menja? Uz pivo, dva, tri, malo svađe, dirigentsku palicu Dragana Alimpijevića Pika, dobili smo jedan zaista kvalitetan album koji neće promeniti sve(s)t, ali će dopreti do izabranih, a njegovu poruku će razumeti ne samo jednina. Iako ponekad tako deluje, "Jednina" je samo reč. Ima nas gomila.

Izgužvane misli - Branko Golubović

Goblini su u jednom momentu za mene predstavljali pravi fenomen. Ne toliko u muzičkom smislu, koliko u pogledu kosmičke pravde. Dakle.....kao što je kiša bila neizostavni deo koncerata Goblina, tako je neka viša sila mene konstantno udaljivala od njihovih nastupa. Posle ponovnog okupljanja benda, uspeo sam da: jednom ne saznam za svirku, dva puta radim bez mogućnosti zamene i čak rekordna tri puta se razbolim.
Nakon što sam tog trećeg puta razbio maler i bolestan otišao na koncert, kletva je bila skinuta, ja sam skapirao zašto su Goblini jedan od najbitnijih bendova svog vremena, a kiša je i dalje padala.

Kad smo kod već toga, Goblini, kao jedan od najuticajnijih bendova nesrećnih devedesetih, svoj status su stekli poprilično zasluženo i pošteno. Brzim rifovima, pamtljivim melodijama, hitičnim refrenima, a sve to potkrepljeno nenormalnom svirkom i još nenormalnijim utiskom posle iste. E sad......obzirom da sam bio premlad da bih Gobline pratio od početka, imam makar tu sreću da su se re-aktivirali i vratili su se jači nego ikad kao "Roba sa greškom". Stoga, jedva sam čekao da čujem šta novo imaju da kažu.

Uživao sam u čitanju Golubove prethodne knjige "Pisma iz Avganistana", a najava (u neku ruku autobiografske) knjige o nastanku Goblina me je još više zaintrigirala.  Očekivanja su mi bila velika. Pre svega, zato što je Golub zaista harizmatičan lik (da se videti na sceni), a poprilično je toga prošao, što geografski, što životno. Tražio sam malo, dao mi je sve. Šalu na stranu, ono što me je kod "Pisama" privuklo je sam način pisanja. O tome ćemo za par redova.

"Izguzvane misli" su njegov lični dnevnik. Sećanja pretvorena u reči. Bez uvlačenja, bez foliranja i bez dlake na jeziku. Golub nam ovde crno na belo predstavlja sva lepa, pa i ona ne baš toliko lepa sećanja iz mladosti, nabojene distorzijom, prijateljstvom i uvek prisutnom trojkom, seksom, drogom i rokenrolom. U ovoj knjizi, krećemo na turneju, a Golub je vodič. Polazimo iz Šapca i lepkom natopljene obućarske radnje, preko Beograda, kroz potpisivanja ugovora, desetine i desetine svirki, svađe uz teranja u onu stvar, pa pomirenja uz alkohol i teranja u onu stvar, ka Sloveniji, sve do "velike čizme".
Ovo je knjiga ne samo o nastanku jednog benda, već priča o životu jedne cele generacije. Rat je sastavio Gobline (Alen i Vlada koji su bukvalno pobegli sa onim što su mogli da ponesu), a rat ih je i rastavio. Ovo je pre svega priča o odrastanju. O snalaženju kroz život i kretanje ka željenom cilju dok se za njega udara svim raspoloživim sredstvima. Vrlo je bitna geografska lokacija. Kao što bend iz Šapca nema iste uslove kao bend iz Beograda, tako bend iz Srbije nema šanse u odnosu na bend iz Amerike. Golub vrlo iskreno i samokritično priča o tim godinama. Bili su klinci, osakaćeni hroničnom nemaštinom, koja je jednog momenta krenula na bolje, pa vrtoglavom brzinom se survala u ambise iz kojih se još penjemo. Pratimo priču još pre nego što je Golub zamišljao da će se uopšte baviti muzikom. Bio je klinac koji nije znao šta hoće osim toga da pije, zabavlja se i puši travu. Kasnije je postao frontmen benda, koji nije znao šta hoće osim toga da pije, zabavlja se i puši travu. Naravno, ova knjiga, ujedno je vodič mladima koji glasi kratko i jasno "Ne ponavljajte moje gluposti. Prošao sam ih i iz iskustva znam da ne vode na dobro, tako da ne morate i vi". Golub je sve karte izneo na sto. Bilo je pića u prevelikoj meri, devojaka u prevelikoj meri i opijata svih vrsta....takođe u prevelikoj meri. Iako to ne krije, vrlo je glasan u ubeđenju da to jednostavno nije nešto za čime čovek treba da teži i da najveće gluposti nastaju u toj "lažnoj stvarnosti".



Što se sadržaja tiče, poprilično je dobro izbegao da upadne u zamku bespotrebnih činjenica i iscrpne istorije. Priča teče svojim tokom, ali ne guši čitaoca. Ovde se pojavljuje sijaset bendova tadašnje scene, druženje sa KUD Idijotima i Atheist Rap-om, svirka sa Džukelama koja će im doneti Lea. zatim sijaset ljudi sa tadašnje scene koji su sada ili muzičari, urednici, kritičari, a neke od njih veoma dobro znate kao i sijaset komičnih situacija koje su se desile tokom svih godina provedenih sa Goblinima. Od toga kako su nastajale pesme "Voz", "Jagode" (iliti Elesdi), ko je pravi autor teksta za "U magnovenju", ko je Sunčica, šta se krije iza "Cipjonke" i šta se dešavalo pod čaršafom, preko doživljaja sa svirki širom Srbije, seksa, piva, još seksa, još više piva, povraćanja, pa još malo piva za otrežnjenje, sve do momenta kada je trebalo odrasti. Nije bilo lako, ali je bilo itekako potrebno.
Ono što je Gobline držalo zajedno. a u čemu će se mnogi pronaći je prijateljstvo. Ne samo prijateljstvo stvoreno malom zajednicom muzičara i "scene", već prijateljstvom koje ostaje zauvek. Za razliku od većine biografija rok zvezda sa svim svojim problemima i disfunkcionalnim narkomansko-alkoholičarskim porodicama, Golub je imao samo taj minus što se rodio na pogrešnom mestu za stvaranje velike muzičke karijere. Opet, kako je jedan mali bend iz Šapca, postao kultni bend rokera i pankera. Kako su snimili i platili debi album "Goblini", da li su sve ovo "Istinite priče" ili samo bulažnjenje "U magnovenju" i kad bi mogli, da li bi išli putem "Re Contra". Pročitajte, Nećete se pokajati.

Par reči o samom stilu. Samo pisanje je pisanje "uličnim" jezikom. Onim koji svi možemo da razumemo. Skoro ista stvar koja me je privukla kod Bukovskog. Ovde se ne radi o tome da autor knjige ispadne pametan i načitan. Radi se o tome da želi da nam dočara svoja iskustva i dešavanja upravo onakva kakva su bila. Uz obilje psovki, humora, komičnih anegdota, pa i onih poražavajućih. Podržavam ovakvo izražavanje iz par stvari. Prvo, da nema toga, priče bi izgubile na autentičnosti, a samim tim i na humoru. Drugo, jel' smo pankeri ili ne? Nema tu puno mesta za finoću. Golub je kao odgovor Vladi Kokotoviću, napravio paralelu u knjizi baš na tu temu. Zašto je vulgarno izražavanje u nekim slučajevima upravo ono što je potrebno? Kada budete pročitali priču o veterinaru, kravi i seljacima, sve će vam biti jasno.

Da bih slikovito opisao kraj jedne pank turnejice citiraću doslovce deo iz knjige.

"Bili smo zadovoljni, odsvirali smo četiri sjajna koncerta, videli se s našim starim prijateljima, upoznali masu novih ljudi, videli jednu sisu, a uspeli smo i da ne odemo u minus".

Ako to nije rokenrol, onda stvarno ne znam šta jeste.

Centurion - Centurion (2019)

Upozorenje: Pre čitanja ove recenzije čućete dosta izraza poput "Fenomenalno", "Centurion" i "Perfekcionizam". Ova recenzija pisana je apsolutno objektivno i uopšte nije nabojena dekadnim čekanjem koje oduzima svaki vid objektivnosti. Hvala.

Strpljenje je vrlina? Ne bih se složio.
Ponekad, imati privilegije ne znači nužno dobru stvar. Obzirom da sam nepotizmom vezan za ovaj bend, moja želja da ostatak scene i celog jebenog sveta čuje nadolazeći prvenac, bila je skoro pa neizdrživa. Svi se pitaju kako bi bilo napraviti nešto novo, nešto drugačije....evo vam, reagujte. Moja gore pomenuta privilegija je bila ta što sam imao beneficiju da čujem ideje i pesme još od njihovog nastanka. Doduše, ruku na srce, momci iz benda su svoja čeda poprilično ljubomorno čuvali dok se ne stvori kompletna slika, tako da je moj uvid bio samo mali privju. Posebno me iritira činjenica da ljudi i ne znaju koliki put pesma prolazi od GP4 tablature do finalnog produkta, a vrlo brzopleto donose zaključke. Sam proces snimanja bio je do te mere perfekcionistički, da sam se ozbiljno zapitao ima li uopšte smisla ići do kraja sa albumom. Megalomanska zamisao i želja za uspehom pred vama su, spakovana u 77 minuta svog punog sjaja i potencijala.




A zašto je ovo album koji bi u svakoj normalnoj zemlji zavredio makar headline turnejicu, pokušaću da vam objasnim. Bar onako kako ja to vidim. Elem.......da počnemo od:

1. Istorija. Centurion je osnovan pre dugih 10 godina i pregrmeo je promene solidnog broja članova. Neću vas daviti sa detaljima, to je za neku drugu priču. Ono što je od samog starta Centurion izdvajalo od većine drugih bendova je požrtvovanost i ideja. Momci su od prvog dana ostali dosledni sebi i pratili tačno zacrtan put, pa čak i pomalo tvrdoglavo, uprkos svemu, uspeli su da ovu priču dovedu do željenog savršenstva. To nas dovodi do broja dva.
2. Stil. Esencijalno čist heavy metal sa mešavinom etno muzike i jakim uticajima power metala, trasha i speed-a, zahvaljujući različitim muzičkim uticajima članova. Opet, nekako ni to nije dovoljno da se u potpunosti opiše ovaj album. Ono što je divljenja vredno je činjenica da su pesme nastale pre deset godina, kada su članovi imali svega 15ak godina. Sa 15 godina, dok je većina vršnjaka otkrivala čari Pornhub-a i činjenice da mogu da uđu kliktanjem na "preko 18", čak iako nemaju, Centurion je izbacio EP "Virtuelno ognjište". Za nekoga u tim godinama da napiše takvu pesmu, a i bilo koju sa EP-a je jebeni presedan. E, tu smo kod broja....
3. Tekstovi. Ima li išta gore nego kada fenomenalna muzika ima glup tekst? Hteli mi to da priznamo ili ne, zaista bode uši, makar i podsvesno nervirajući slušaoca. Centurion tekstovi nose poruke, govore o ozbiljnim temama svakodnevnice, društvene angažovanosti ili jednostavno pričaju priču, slikajući panoramu tonovima i melodijama. E sad.....sama činjenica da su tekstovi napisani izuzetno zrelo, upali smo u problem koji i jeste i nije problem. Da pojasnim... neke od pesama su kompleksno zamišljene i njihova vizualizacija se stvara na osnovu teksta tek kada autor objasni njeno suštinsko značenje. A nije problem jer omogućava slušaocima da svaku pesmu shvati na svoj lični i poseban način, kao i da da objašnjenje za nju. A kad smo već kod vizualizacije.....
4. Vizualizacija. Ukusna bombona, mora imati i primamljiv omot za kupca. Centurionci su se svojski potrudili i angažovali Bogdana Amidžića koji je zaista odradio više nego fenomenalan posao. Iskreno, bilo mi je žao kad sam video omot za "Ognjište" jer mi je bio predobar za "običan EP". Na novom albumu je nadmašio sebe i celokupna genijalnost slike se vidi tek u velikoj rezoluciji sa svim sitnim detaljima koje je kroz nju razbacao. Njegove radove možete videti kroz celu istoriju benda, od prvog izdanja, do nadolazećeg "Pomračenja uma". Nakon vizualizacije dolazi i toliko pominjana......
5. Perfekcija. Ne znam odakle da krenem sa ovim. Sam proces perfekcije počeo je u samom startu i momci su ga se držali poprilično verno. Ako bih sada počeo da kucam svaki detalj, ovo bi stalo u omanju novelu. Ističem to samo zato što ne znam ni jedan bend koji se ovoliko pocimao oko samog procesa snimanja i koji je ovoliko pažnje dao i svakom najsitnijem detalju, ma koliko on trivijalan bio. Počevši od toga da su svi instrumenti "živi", iako su mogli komotno da se iskucaju i da niko ne čuje razliku (konkretno mislim na violinu, violu, čelo, trubu, ukulele), preko ozvučavanja svake, i najmanje komponente bubnja, etno horova i back vokala, simfo aranžmana, pozajmljivanja i kupovanja nove opreme samo za potrebe snimanja, sve do podatka da su za snimanje svake pesme koristili nove setove žica. Da li bi to čula živa duša? Ne. Da li to daje onih 0,5 posto kvaliteta. Daje.......i uzećemo svih jebenih 0.5 posto koje možemo da uzmemo zarad konačnog proizvoda. Sve ovo ni malo nije bio lak zadatak, ako i nije iškolovao i iskalio producenta. E da.......
6. Produkcija. Luka Matković (Citadela) nije ni bio svestan u šta se upustio kada je krenuo u ovaj poduhvat. Iako je u nekim momentima verovatno želeo da zaplače od muke, sada mu više ništa ne predstavlja izazov nakon snimanja Centuriona. Svi oni koji su iole upoznati sa kvalitetom produkcije i snimanja, pogotovo u Srbiji, moraće da priznaju neosporan kvalitet koji je Centurion ovde predstavio. Moja jedina zamerka je što u nekim momentima što Šomijev vokal ne dolazi do izražaja onako kako bi trebalo. U svoj svojoj moći i jačini. Kao neko ko je snimao pank album, video sam koliko je čak i to repetitivan i mučan proces. A to je svega par traka.......ovo što je trebalo uklopiti u jednu kompaktnu celinu kod Centuriona jednako je ludilu. A od ludila do genijalnosti mala je crta.
O svemu rekosmo nešto, pa bi bilo lepo da pomenemo i samu muziku. Idemo redom.





1. 6. APRIL 1941. - Uvodna pesma koja otvara album, ujedno je podsećanje na datum bombardovanja Beograda,a u vidu instrumentala, nam donosi najavu bombardovanja koje će uslediti na ostatku albuma.

2. ODMAZDA - Konceptualno i muzicki nastavak na uvod. Jedna od prvih pesama koja je nastala, ujedno i prva pesma koju je bend zvanično izbacio, dajući svoj lični omaž hrabrosti pilota koji su branili nebo nad beogradom. Sad već dobro poznata svim fanovima benda, postala je neizostavni deo seta na svirkama i predstavlja pravi spektakl. Ko je gledao, zna.

3. RUKA SUDBINE - Takođe jedna od starijih pesama. Da budem iskren, ne znam o čemu tekst govori, pisao ga je prvi pevač benda. Opet, može se shvatiti na više načina. Ovde se vidi po prvi put pravo sviračko umeće momaka iz benda. Same solaže, koje su do tona osmišljene, kao i aranžmanska struktura pesme. Improvizacija je ostavljena za lajv, u snimcima, sve je osmišljeno. Poebni akcenat na ženskim vokalima (dodole) je dodatak koji objektivno nisu morali da stave, ali dobro je što jesu jer upravo zbog toga je ovaj album takav kakav jeste i bend odvaja od mora ostalih.

4. HODOČASNIK - Kako hvaliti svaku muziku posebno, kada mi se sviđa album u celosti? Ovo je pesma koja odskače od prve dve zrelošću teksta i kao i prve dve, napisana je davne 2010-te godine. Pomalo i lična tema, a opet pesma koja treba da otvori oči ljudima koji drže pognute glave i puštaju da ih nosi struja života. Budi onakav kakav jesi i idi u smeru u kom ti smatraš da treba, a ne neko drugi.

5. VIRTUELNO OGNJIŠTE - E da.....pesma koja definiše Centurion i onome kome se ovo ne sviđa, ovaj bend nije za njega. Ovo je najbolji primer onoga da mi je totalno nejasno kako su momci od 16-17 godina napisali pesmu sa ovakvim tekstom i ovakvom muzikom. Tekst je poprilično jasan u svojoj nameri da odvrati pažnju od ljudske otuđenosti jedne prema drugima. Polako se od ljudi satkanih od krvi i mesa prebacujemo u binarne kodove, a da to i ne vidimo. Posebna pohvala za Duletove vokale u etno delu. Bajo moj....nema lošo :)

6. TRAGEDIJA GENIJA - Ova pesma je toliko podigla hajp što se tiče "novog" Centuriona. Prva pesma sa novim pevačem i pesma koja je najavila novo, zrelije poglavlje benda.  Šta reći. Jedna od tri najveća hita sa albuma u kojoj se sve prikazuje. Svo Šomijevo umeće pevanja, etno momenti, i zadivljujućih devet-osmina na bubnju koji se u metalu pojavljuju kao Halejeva kometa. Još jedan od uticaja, pored Maidena, Dream Theater i Portnojevo ludilo.

7. JANJIČAR - Okej......ovde prestajemo sa svakom zajebancijom.  Spreman sam pesnicama da branim stav da je ovo jedna od, ako ne i najkompleksnija pesma snimljena na našim prostorima. Polako sa krstom i ekserima.....imam argumente. Ovo je pesma epska na više nivoa. Prvo. Tekst......Tekst je priča o majci koja ima dva sina. Starijeg turski namesnici odnose za Janjičara, a majka iz očaja da ne odnesu i mlađeg, mu kopa oko kako bi ga napravila "neupotrebljivim". Godinama kasnije, dva brata se sreću na megdanu. Obojica se bore za "svoju" zemlju. Jedan sa strane Turaka, a drugi Hajduka i majka koja stoji između braće. Ovo je toliko kompleksna pesma koja ne može da se sluša dok brišete prašinu sa kolekcije diskova. Dakle.....zamislite film dok ide muzika. srpska muzika koja prikazuje srpsko selo, zatim turska koja prikazuje tursko carstvo. Dok vokal priča priču kreće megdan u vidu speed i trash momenata. Kada se sve smiri i svane zora, ostaje samo hrpa leševa i klasična gitara. Ubedljivo najkompleksnija etno-metal rapsodija na albumu koja ne bi bila takva da je snimljena ranije. Aranžmanski su nadmašili same sebe. Iako su pesme generalno dugačke, ova proleti kao da ima svega par minuta. Posebna pohvala za majku Snežanu, koja je pevala deonice majke Janjičara.

8. ASISTOLIJA - Prvobitno nazvana "Linija", predstavlja medicinski naziv za prekid rada srca. Možda i naj-metal pesma na albumu. Meni lično deluje kao da se sastoji iz dva dela. Prvi.....Avenged Sevenfold - Nightmare stoner metal koji prelazi u drugi, Centurion deo. Ova pesma je primer i vrhunac produkcije na našim prostorima. Ni jedan bend ne treba da se postidi ovoga. Tekstualno, ja je shvatam na jedan način, sličan "Ognjištu" i "Pomračenju". Tačnije, kao društvenu kritiku.

9. CENTURION - Himna albuma! Kraj!

10. ČISTILIŠTE - Poput Janjičara i ova pesma ima dublje značenje. Poput Ayreon-a, zamišljena je kao neka vrsta metal opere. Pesma je o ocu koji je ostao bez malog sina. I čujemo njegovu bol kroz koju kune lekare, kune boga, kune samog sebe i kakav odgovor mu stiže.Verovatno zbog aranžmana, ovo je pesma koju mi je jako dugo trebalo da shvatim i da mi "uđe u uvo". Ovde horski momenti dolaze fenomenalno do izražaja, a prvi put i da se smenjuju pevači. Pohvala za Đoletovo pevanje u sredini.

11. POMRAČENJE UMA - I dezert uvek ide na kraju. Možda i hit broj 1. na albumu i pesma koja je odabrana da se za nju odradi jednostavan, ali vrlo efektivan video. Tekstualno, pesma koja je, koliko vidim, već pogrešno protumačena zbog "upadica" fragmenata kao što su "Lavej", "Dogma" ili "Ordo Templi Orientis". Ali poenta same pesme je povodljivost. Samo to. Ljudska povodljivost da se odreknu sebe, da im se namaknu amovi i maske na oči i upravlja sa njima kao marionetama. Ujedno i najkraća pesma na albumu.

12. ∞ Outro koji je osmišljen kao rekapitulacija albuma. Podsećanje i sprovođenje kroz sve ono što ste upravo prošli. Kao slagalica, ova pesma je jedan veliki instrumental, spoj momenata i delova iz svih pesama koje se nalaze na albumu. 

Zaključak? 

Ja sam tu samo da podelim svoje mišljenje. Bend je sav svoj trud podelio preko svog YT kanala, a vi se bacite na slušanje i procenite do koje mere se slažete samnom. Za one koji žele da pomognu bendu, kao i sve kolekcionare, svoj primerak diska možete poručiti direktno od benda preko oficijelne FB stranice, kao i majice. U prodaji uskoro i majice "Pomračenje uma". 

AVE!

Sabaton - The Great War (2019) Serbian / English review

WHERE IS THIS GREATNESS I'VE BEEN TOLD?

Svim srcem navijam za napad i probijanje u Oblast 51. Pored svih svetskih misterija i tajni koje ćemo saznati, elijenističke kulture i tehnologije, Tesline zabranjene izume, gde je Molderova sestra, saznaćemo i ono najbitnije. Šta je entitet koji se predstavlja kao Joakim Broden i sa koje planete je došao? Jer činjenica kad neko napiše ovakav, deveti - mejdeni stali posle sedmog - album, tu već više nisu čista posla. Dakle, da sumiramo u jednoj rečenici.
Čekao sam tri jebene godine i zadržavam svako pravo da ne budem objektivan. E sad....."Veliki rat".
Već nakon "Heroes" albuma sam se trudio da budem realan i očekivanja smanjim na minimum, jer, budimo objektivni, sve dobre ideje moraju da presuše jednom. Od "The last stand"-a sam očekivao 50-50 album što se kvaliteta pesama tiče i sa tom brojkom bih bio i više nego zadovoljan. Nakon što sam se spektakularno zajebao, a album ispao 80-20 u korist fenomenalnosti, jedino logično je bilo da novi album makar polovično (opet) ispuni očekivanja. Jesam li u pravu? Spektakularni zajeb, ovoga puta je dostigao epske razmere i silovito me šutnuo u predelu stomaka, pritom zakačivši moje nezaštićene mošnice. Iz grča i kašljanja, ulazimo u sam "Veliki rat".
Spekulacije o tematici su sa moje strane bile šarenolike. Za nešto sam predpostavljao da će biti, a za nešto se nadao. Nešto što sam predpostavljao se ostvarilo, a ono što sam se nadao ostalo je u obliku suze u krajičku oka. Kao što sam naslov govori, priče su iz Prvog svetskog rata, a za razliku od "Carolusa" ili "TLS"-a, alum ni na jedan način nije konceptualan. Bend je za ovu priliku odabrao najzanimljivije priče iz tog perioda i pretočio ih u jedanaest numera.
Muzički "The Great war" na prvo slušanje predstavlja klasični Sabaton album. Horski refreni, jaki, distorzirani rifovi sa klavijaturom kao potporom i vokal koji me tera da se skinem go, namažem plavom bojom, obučem kilt i dok viltam mačem urlam Freeeedom sa izraženim škotskim akcentom. No, da budemo malo i ozbiljni, iako na prvo slušanje zvuči standardno Sabatonski, ipak nije sve tako, Oni jesu bend koji ima proverenu formulu rada, ali ono što je meni posebno drago je da im eksperimentisanje nije strano. Konkretno na ovom albumu "The red Baron", "The End of the War to End All Wars", pa čak i "In Flanders Fields". Ne zaboravimo na prethodim albumima "Blood of Bannockburn", "Lost Batallion", kao i "Ballad of Bull".
Drugo. Na ovom albumu se oseća osetan povratak rifova koji vode pesme, kao i muzički povratak na pesme sa starijih albuma. No detaljnije o tome kasnije.
Treće. Solaže. Ovo je možda ploča sa najbolje osmišljenim i odsviranim solažama koje je bend snimio. Svaka pesma ima svoju ariju, gde je pažnja stavljena na svaki ton. Dokaz da shred nije sve, a to nas dovodi do stavke broj četiri.
Ovakav album mislim da nije bilo moguće snimiti sa starom postavom, što zbog samog kvaliteta svirke, što zbog činjenice da je više članova učestvovalo u samom procesu stvaranja i komponovanja pesama, samim tim ubacivši deo svog ličnog pečata u veliki rat.
Peto . Sitni eksperimenti koje sam gore pominjao. Najbolje se vide u momentima kao što je "Red baron", koja je miks roka sedamdesetih i distorziranog metala prožetog hamond organom, zatim samo Joakimovo pevanje. Čini mi se kao da je malo eksperimentisao sa načinima pevanja, igrajući se sa "dubinom" glasa, kao i većom "hrapavosti" (čitaj više kao growl). Takođe na par mesta ima par iznenađujuće progresivnih delova koje su prava poslastica za uši. I za kraj, poema "In Flanders fields", koja će raznežiti i ono najtvrđe srce okovano crnim željezom.
Šesto. Omot i kompletni izgled velikog rata. Piter Šalai je toliko izdominirao sa novim artwork-om da ja nemam reči. U jednoj slici uspeo je da uhvati to beznađe rata i u devastiranom vojniku da postavi pitanje "čemu sve ovo"?
Jeste li se uspavali već? Sestro....skalpel....krećemo u disekciju.



1. The Future of Warfare - Numera koja otvara album... i to kakva. Mislim da u odnosu na openere prošlih albuma (Ghost division, Primo Victoria, Attero Dominatus, Night witches), nije toliko udaran hit, ali svakako pesma koja novim slušaocima u samom startu otkriva šta da očekuju od Sabatona i grmi ono što bend ima da poruči. Interesantno, za nijansu mračnija pesma od onoga na šta smo navikli i sa dozom progresive koje ne čujemo tako često. Pesma govori o najmodernijoj mašini za masovno uništenje, devastaciju i kotrljajućoj smrti. Tenku.

2. Seven Pillars of Wisdom - Nastavljamo dalje. Pesma koja nas vodi kroz životnu priču britanca, daleko od svog zavičaja, koji svojim avanturama na bliskom istoku stiče svetski poznati nadimak "Lorenc od Arabije". Sjajna pesma koja neodolljivo podseća na "White death", a sve što podseća na bilo šta sa "Coat of Arms"-a je samo plus.

3. 82nd All the Way - Legenda o 82. pešadijskoj diviziji kaže sledeće. Alvin Jork i njegovih sedam saboraca su uspeli da zauzmu nemačko mitraljesko gnezdo, u procesu ubivši 25, a zarobivši 135 nemaca. Tekst pesme je dovoljno objasnio sam po sebi: "What Sergeant York achieved that day, Echoes from France to the USA". Definitivno jedan od najsjajnijih momenata na albumu. Školski primer kako najbolje iskoristiti Sabaton formulu za hit.

4. The Attack of the Dead Men - Meni lično možda i najbrutalnije-zanimljivo ispričana priča. Naslov ni malo ne laže. Naime, reč je o napadu na tvrđavu Osowiec, u sadašnjoj Poljskoj, hlor-otrovnim gasom. Nakon što su mislili da su pobili sve, Nemci su krenuli u ofanzivu. Međutim na njihovo iznenađenje, ruski branitelji, lica uništenih od gasa, kašljući krv sa maramama preko usta uspevaju da odbiju napad. Otud i naziv pesme "mrtvaci", jer su bukvalno ličili na zombije. Zanimljivo je da mi je ova pesma na prvo slušanje bila čist prosek, čak ništa specijalno. Što sam je više slušao, sve je više skakala ka samom vrhu ovog albuma. Poseban osvrt na bridž pesme, tj. deo pre refrena gde se sve usporava, muzika i vokal, stvarajući scenu filma u glavi gde gas udara i halucinacije i smrt nastupaju. Jedan od najboljih momenata albuma.

5. Devil Dogs - Da ne bude kako samo sipam hvalospeve i ode junaštvu, ovo mi je prvi slabiji momenat na albumu. Dakle, polako sa penom na ustima.......ne kažem loš, kažem slabiji. Nešto slično "Killing Grounds" sa Carolusa. Klasična Sabaton pesma koja, opet po meni, ne odskače od ostalih. Neka im u budućnosti pola albuma bude kao ova pesma i ja sam srećan. "Devil dogs" je naziv za američke marince koji su se borili u WW1 i njihovim poduhvatima u Belau šumi. Muzički, brat blizanac je pesme "Smoking snakes".

6. The Red Baron - Drugi singl koji je najavio nadolazeći album. A kako najbolje započeti nego sa Sebastijanom Bahom. Ne ne, Skid Row nema veze sa ovim, iako je klasika. Dokaz broj jedan na ovom albumu da se Sabaton ne plaši eksperimentisanja. Pesma koja obiluje Hamond Organom, a iz koje vrišti Deep Purple vajb, služi na čast verovatno najslavnijem pilotu koji je ikada leteo. Pesma je omaž Crvenom baronu i njegovoj eskadrili poznatijoj kao "Leteći cirkus". Po prvi put da je Sabaton uradio pesmu u "šafl" maniru i nisu pogrešili.



7. Great War - Do sada nas je iskustvo naučilo da pesma koja se zove isto kao i album, bar što se Sabatona tiče, ispadne metal himna. Great War nije izuzetak, a svoju titulu metal himne ponosno nosi na maljavim grudima kao orden časti. Himna albuma u najboljem smislu koja priča o majci koja je u ratu dobila dva telegrama o smrti dva sina. Treći, poslednji, koji je takođe ratovao, odlučio je da se neće vratiti kući u koverti i vratio se nazad u SAD. Poseban osvrt na horska pevanja i kompoziciju same pesme.

8. A Ghost in the Trenches - Upotrebiću se terminologijom za odrasle. Da li muškarac može da skvrtuje? Da. Može. I to na otprilike 2:50 minuta ove pesme. Ko je čuo, zna zašto. Lično jedna od tri najbolje pesme na albumu. Zašto je to tako, ne znam, ali jednostavno jeste i to je ono što ovaj bend čini prikladnim za sve. Zato je Sabaton svačiji bend. Svako voli i svako se pronašao u nekoj drugoj pesmi. Dobro je kad se fanovi ne slažu oko toga šta je najbolje. To bend čini velikim. Priča o ludaku zvanom Fancis Pegahmagabow, koji, pored toga što je bio najuspešniji snajperista Velikog rata, bio bukvalno duh. Prelazio je noću u neprijateljske rovove neopažen i krao municiju, hranu, lekove, koje je potom vraćao kanađanima. under fire.....UNDER FIRE!

9. Fields of Verdun - Priča koju jednostavno nije moguće ispričati ukratko. Najduža bitka koja je trajala skoro godinu dana. Tačnije 303 jebena dana. Oda francuskom junaštvu i odbrani Verduna. Poprilično krvavoj i brutalnoj.Sama po sebi, muzika je ono što Sabaton čini najboljim bendom na svetu. Neko nov ko čuje Verdun i ne svidi mu se, nek traži sreću u pop muzici i sa srećom da refren izbaci iz glave. Sa punim pravom odabrana za spot i prvi singl.

10. The End of the War to End All Wars - Zamislite scenu......vojnik koji stoji nad telima, u moru krvi i čaura. Posle četiri i po godine, kraj je rata. Konačno. Veliki rat. Rat koji je trebalo da odredi dalju sudbinu sveta i donese mir. A da li je? Vojnik koji se ovde pita "Čemu sve ovo", "Zašto je moralo ovoliko krvi da se prolije i šta smo time dobili"? Muzički koncipirana tako da odražava hoas. Bez reda i smisla, emocije svih vrsta, od tuge do gneva, straha do beznađa. Opet......moram da budem iskren ovde, koliko god mi se sviđao ovaj eksperiment i koliko god imao par maestralno komponovanih momenata, ovo mi je drugi slabiji momenat albuma. Pucajte, ali tako je. Da se razumemo.....drago mi je da postoji i ne bih ga menjao.

11. In Flanders Fields - Prva pesma Sabatona, gde zapravo Sabatona i nema. Čujemo samo hor. Ovo je verovatno najbolji mogući način da se završi ovakav album o užasima rata. Poema koju je napisao kanadski vojnik John McCrae, a bend je samo radio muziku. Prelepa pesma koja smiruje svu grmljavinu eksplozija i jecaje ranjenika.

Epilog

Mogao bih još da pišem o istorijskoj potpori pesmama, ali.....za tu priliku imamo nešto još bolje. Već neko vreme u toku je Sabaton History Channel na YouTube-u. Malo po malo izbacuju kratke emisije u kojima govore nešto o istoriji iza svake pesme. Voditelj i ko-kreator je verovatno najbolja osoba na kugli zemaljskoj za ovaj poduhvat. Niko drugi nego grand motherfucker himself Indi Najdel. Njegovo znanje istorije je misterija vredna posebne priče. Tako da, svi koji su raspoloženi i imaju sredstava, Patreon je spreman i aktivan, a Patreonce čekaju nagrade u budućnosti,

Još jedna stvar koju sam zamalo zaboravio je činjenica da je Sabaton pre izlaska ovog albuma objavio pesmu "iznenađenja" koja se ne nalazi na njemu. Naime, reč je o pesmi "Bismarck" koja sa strahopoštovanjem peva o brodu, koji je bio najveća zver na sedam okeana. Pesma je rađena za potrebe igre "World of Warships", za koju su i finansirali maestralan spot. Elem......pre izlaska pesme, naivno sam pomislio da će to biti prosečna pesma, poput "Harley from Hell", jer se ipak nije našla na albumu........jedna od najboljih pesama Sabatona koje su ikad snimili......hvala.

I za kraj bilo bi lepo naglasiti da bend koji je ambiciozno krenuo iz malog Faluna pre dvadeset godina, sada ide na svoju američku turneju. A dok mi čekamo negde tamo oko Aprila i nadamo se da nas neće zaobići, zagrevamo se "Velikim ratom". Album je izašao u čak tri zvanične verzije. Regularan album, History edition verzija sa ženskim naracijama o svakoj pesmi i "Soundtrack to Great War" koja zvuči kao orkestracija za film ili predstavu, a u kojoj gostuje i Floor Jansen. Četvrta verzija je posebna CD varijanta sa drugačijim omotom za Patreon saborce.

Posebna zahvalnica za mog kuma Nebojšu Mitrovića i sva sranja koja je morao da mi objašnjava jer sam bio dovoljno lenj da ih tražim sam :)

Od mene toliko za sad.......počinje odbrojavanje tri godine. Great war.....the war to end all wars.

SABATON - THE GREAT WAR - ENGLISH VERSION

With all my heart and soul i am up and cheering for storming Area 51. Aside all world mysteries and secrets that we are going to discover, alienistic cultures and lost technologies, Tesla's forbidden inventions, also where is Molder's sister, we are going to find out the most important thing. What actually is entity that calls itself Joakim Broden and which planet did he came from. Fact is....when someone delivers ninth album like this (Iron Maiden stopped after seventh), something is not right. So....let's summarize in one sentence.
I've waited three fucking years and i reserve all rights to not be objective. After i got that off my chest, let's continue. After "Heroes" album i honestly tried to be as realistic as possible and lower my expectations down to minimum simply because, let's be objective for a second, all good ideas need to dry up once. From "The Last Stand" i expected 50-50 album in terms of quality, and with that i would be completely satisfied. After i spectacularly fucked myself in that calculation and album turned out to be 80-20 in odds of phenomenallity (if this is not real word, it is now), next logical thing was to think that album after will be at least half good. Right? Spectacular fuck up this time ascended to epic scales and forcefully kicked me in stomach which in process hit my unprotected groin. In between spazing and coughing we enter the Great War.
Speculations about theme of the album were colorful from my perspective. For some themes i thought they will appear, for other i purely hoped. The ones i thought indeed appeared, and the ones i hoped for were left in form of salty tears in the corner of my eyes. As the name itself speaks, stories are all form WW1 period, and in difference of "Carolus Rex" or "TLS", this time there is no any concept. For this, band choose most interesting stories and mixed it up in form of eleven songs.




From first listening, musically "The Great War" is standard Sabaton album. Choir choruses, strong, distorted riffs, mixed with keyboard foundation and of course vocal that makes me wanna strip naked, paint myself half blue, wear kilt and while swinging sword, scream Freeedom in strong Scottish accent. Let's be serious for a bit, although they indeed sound like same old Sabaton it's not that simple. They are band that follow formula to success that they created, but aside from that, experiments are no strangers to them. For example, here we have "Red Baron", "The End of the War to End All Wars", even "In Flanders Fields". Let's not forget older ones "Blood of Bannockburn", "Lost Battalion", and "Ballad of Bull".
Second. On this album there is strong feel of riffs that leads through the song, just like musical look a like to some of their old albums. More on that later.
Third. Solos. Great War is probably album with best written and best played solos that they recorded so far. Every song has it's own aria and every single tone seems to be right where it should be. Pure proof that shredding is not everything. Which brings us to number four.
This album, in my humble opinion, could not be recorded with old members. As because of playing quality and live deliverance, as for the fact that this time more band members were involved in process of making and composing new songs. That only brought fresh ideas and their own personal seal of epicness.
Fifth. That experiments i've been rambling about. Best shown in moments like "Red Baron", which is mix of seventies and heavily distorted metal alongside hammond organ. Then, Joakim's singing alone. It seems to me that he is exploring new bass, or deep voice techniques as well as more growl-like ones. Few parts on the album also contain progressive moments which is surprising, but very satisfying. For the end, poem "In Flanders Fields" that will make even the hardest metal chained heart tender.
Sixth. Cover and overall look of Great War. Peter Salai did such an amazing work on that matter, i just cannot believe my eyes. In one picture he managed to capture all hopelessness of war and with one devastated soldier ask us "What was all this for"?
Got tired already......nurse.....scalpel.....dissection begins now.




1. The Future of Warfare - Song that opens this masterpiece. In comparison with opening songs on the older albums (Ghost Division, Primo Victoria, Attero Dominatus, Night Witches) this one is not such hymn-like. Nevertheless it is song that presents Sabaton to new listeners in it's full glory and tells them what to expect from this album. Interesting enough, this song has a bit darker tone to it. Also some new progressive moments that are not standard for Sabaton. Theme of the song is about weapon of future.....designed for mass destruction and full-armored explosive death, called tank.

2. Seven Pillars of Wisdom - We are moving on. Song that leads us through life story of one British, far from his homeland, who with his adventures in middle east gained famous nickname "Lawrence of Arabia". Great song that irresistible sounds like "White death", and everything that resembles anything out of "Coat of Arms" is good in my book.

3. 82nd All the Way - This is legend of 82nd infantry division, and it goes like this. Alvin York, alongside seven of his comrades managed to occupy German machine gun nest, killing 25 and capture 135 people in the process. This part of the lyrics speaks for itself "What Sergeant York achieved that day, Echoes from France to the USA". Definitely one of greatest moments on this album. School example how to best use Sabaton formula to make a hit song.

4. The Attack of the Dead Men - Personally this one is most interestingly-brutal written story. Song name is spot on. Story is about attack on Osowiec fortress, located in what is now Poland, by poison chlorine gas. After they thought everyone died, Germans attacked. Surprisingly for them, Russian defenders responded hard, faces destroyed from gas aftermath, with tissues over mouth, coughing blood, they actually fought them off. Thus they called them "Dead man", because they were literally living zombies. Interesting thing is that this song was to me after first listening nothing special. After more and more repeat, now is at the very top of this album. Special mention to song's bridge (part just before chorus), where everything sloes down, music and singing, literally creating movie scene where gas strikes and hallucinations and death takes on. One of the best moments on Great War.

5. Devil Dogs - Let's take a little break of me just glorifying everything about this album. This is to me first weaker song. Hold on....easy with mouth foam, i said weaker, not bad. Something like "Killing ground" on Carolus Rex. Classical Sabaton song, which (again, to me) does not stand out. If in the future half of all their albums be like this song and i will be happy. "Devil Dogs" is the name for American marines that fought in WW1, and their time being in Belleau forest. Twin brother of "Smoking snakes" musically.

6. The Red Baron - Second single that announced album at it's finest. And what is the best way to start then with Sebastian Bach. No, no, Skid Row does't have anything with this. Although it is classic. Proof number one that Sabaton doesn't afraid to experiment. This one is filled with Hammond Organ, screaming Deep Purple vibe all around, and it's purpose is to honor the most well known pilot that ever flew. Of course it's Red Baron and his "Flying circus" escadrille. First time that they make "shuffle" song.

7. Great War - So far, we learned from experience that every song that bares the same name as album title, has to be metal hymn. Great war did not disappoint on that matter and wears that badge proudly on hairy chest like a badge of honor.  Hymn of this album in every word. and tells the story about mother who received two telegrams about death of her two sons. Third, last son, who heard this decided he is not going home as an envelope, so he was brought back to USA. Special epicness comes in form of choir singing and composition here.

8. A Ghost in the Trenches -  I will use grown up terminology here. Can a man squirt? Yes, he can. Approximately on 2:50 minutes of this song. Who heard it, knows what i'm talking about. Personally, one of top three songs of whole album. Why? I have no idea. Exactly that is why Sabaton is such great band. Because there is no popular opinion on which is the best song or album with Sabaton music. Everyone's favourite is something else. Sabaton is for that band for everybody. This one sings about absolute madman named Fancis Pegahmagabow, who aside being one of most well known sniper in the war, he was also real life ghost. At night he would cross to the enemy trenches undetected and steal ammo, food and medications, returning it to the canadians. Under fire......UNDER FIRE!

9. Fields of Verdun - This one i cannot just tell in few sentences. Longest battle, that lasted nearly one year! To be precise 303 goddamn days. It's dedicated to French heroism in defense of Verdun. And yeah....it was bloody and gory as it could be. Music itself is thing that makes Sabaton the best bend on fucking earth. If someone new who hears Verdun for the first time, and Sabaton whatsoever doesn't like it, then good luck finding happiness in pop music and good luck getting chorus out of your head. With all right this was first single and music video material.




10. The End of the War to End All Wars - Imagine a scene......soldier stands on top of endless bodies, in sea of blood and ammo shells. War ended. Finally. Great war. War that supposed to define further history of mankind and bring peace. And has it? Soldier asks himself here: "Was this worth it", "Why all this blood needed to be spilled and what we got out of it"? Musical concept supposed ro represent chaos. No order or sense, emotions of all kind, from sorrow to anger, fear to hopelessness. And once again......i need to be honest. As much i like this song, and as much it had some masterful composed sections, this is second weakest moment on album. Shoot, but it is how it is. Let's be perfectly clear. I'm glad it exist and i wouldn't change it for anything.

11. In Flanders Fields - First Sabaton song where there is no Sabaton. We hear only choir. This is probably the best possible way to end album like this about horrors of war. Poem, written by Canadian soldier John McCrae, and band only composed music to his lyrics. Beautiful song that calms down thunder of explosions and screaming of the wounded.

Epilogue 

I could go on and on about history of each song, but i god sometging even better. For some time now, Sabaton History Channel on YouTube is active and strong. Little by little they make short episodes about history behind each song. Host and co-creator is none other than grand motherfucker Indy Neidell, a man who's history knowledge is mystery by itself. So....if you are willing for billing, patreon is ready and the awards are going to be awesome.

Another thing i nearly forgot about is the fact that before album came out, Sabaton announced "surprise" song that wasn't on the album. It was of course "Bismarck", that pays respect to the most fearful ship across seven seas. Song is done as a collaboration with game "World of warships", to which they also did movie-like video for. Before song officialy premiered, i thought it will be average song like "Harley from hell" or something like that......but no.....one of the best song Sabaton ever recorded.

And for the end (finally), it would be nice to say that the band, that started with nothing but ambition 20 years ago in small town of Falun, now headlines American tour.....yeah. And whilst we wait for April and keep fingers crossed that we'll be in the tour, preparations are in place with Great war. Album came out in three different versions. Regular album, History edition version with narration about every song and "Soundtrack to Great War" that sounds like orchestrated soundtrack to a movie or theater show, featuring amazing Floor Jansen as a guest. Forth version is specially done for patreon supporters.

Special thanks to my best man Nebojša Mitrović and all the shit he was forced to explain to me, because i was to lazy to search for myself :)

From me that's it so far........three year countdown begins now. Great war.....the war to end all wars

BESAN: Priče za besanu noć - Grupa autora

Horor iz dvadeset ruku......

E pa, došao je red na post koji sam odavno priželjkivao, ali nisam ni sam mogao da znam kada će se dogoditi. Ja mislim da svako ko se bavi nekom vrstom autorskog pisanja, za ultimativni cilj ima to da mu reči iz elektronskog oblika pređu u mastilom izbrazdana dela na papiru.
Ono što je počelo kao ideja, naizgled nedostižna zbog popriličnog broja otežavajućih faktora, izrodila se u nešto što preti da postane jedna vrlo lepa priča. Veća od ovoga što već jeste. Međutim, o tome kada dođe vreme. Idemo laganim koracima. Ne treba se saplesti. Pred vama je zbirka pod nazivom "Besan: Priče za besanu noć", potpisana kao zajednica grupe autora. Ja bih iskreno voleo da nas je literarni horor i razdvojio, a ne samo spojio. Jednom prilikom sam rekao da smo ovim pomerili sve granice, a to sam mislio i bukvalno. Autori okruglog stola su razbacani svuda pomalo, što mi predstavlja posebno zadovoljstvo. Pozdrav za sve ambasadore straha iz Hrvatske, Republike Srpske, Makedonije (poreklom), Rumunije (korenima) i sve ostale širom Srbije.
Šta možete da očekujete od ove knjige?
150 strana horora, onakvog kakvim ga njegovi autori vide. Od uticaja američke škole. preko folklornih predanja i bajki, urbanih legendi i mitova, do vradžbina, put naših protagonista se završava na samo jedan način. Mrakom. Ipak....znate u šta ste se upustili, zar ne? Srećni krajevi su predviđeni za dobru decu. Koja uče, ne lažu, ne kradu i ne igraju se sa silama izvan ovog univerzuma. Zbirka se sastoji iz deset priča, od kojih je svaka posebna na svoj način. Ja ću vam u ekstremno kratkim crtama reći koje su to priče. a za eventualne spojlove, kao i biografije autora, moraćete da zasučete rukave, krenete u disekciju i gurnete ruke u organizam onoga što BESAN jeste. Dakle.....imamo redom.


Nataša Vlajić - Pod ukletim krovom

Priča o tome kako majčina kletva može čoveku da zagorča život. Prokleta kuća, sagrađena od prokletih para. Ponekad dug ostaje i nakon smrti.

Vanja Vidović - Stakato

Stakato je, po definiciji, izraz za muzičku artikulaciju u kojoj se prava dužina tonova skraćuje. Takođe može značiti odsečeno, skraćeno ili odvojeno. Zanimljivo......a zašto? Kažu da ludaka od genija deli tanka linija. Sedite i slušajte......simfonija počinje.

Marija Ilić - Strah

Jednostavno i bez okolišanja, dobri stari svevrebajući strah. Zadatak koji se morao obaviti, a kako se ispostavilo, nije bio nimalo lak. Stara škola pripovedanja o samom strahu.

Lazar Vuković - Motel "Čvrsti snovi"

Hteli ste horor? Izvolite. U celom svom gnusnom, krvavom, rasparajućem, manijakalnom i ludačkom naboju. Dejvid Linč i Isijavanje ulaze u pakao. Hromi Daba ne zna za milost. Uživajte i čvrste snove želim.

Boris Mišić - Kuća bola

Još jedna kuća u ovoj zbirci koja predstavlja krug pakla. Pinnhead u ptičijem obliku je došao po svoju žrtvu. Sadomazohizam i prihvatanje sopstvene propasti, sodome i gomore u svom najboljem obliku.

Eric Johansson - Moje carstvo ispod

Za sve ljubitelje prave Lavkraftovske atmosfere, psihotičnih glasova i senki koje vode u ludilo, onda je ova priča za vas. Opet......svesno prihvatanje sopstvene propasti u svojm najboljem izdanju.

Jovana Knežević - Susret na groblju

Jednostavno, a efektivno. Mlada devojka sa misijom koja naizgled deluje lako. Ali groblja nisu samo večna odmorišta. Ili ipak jesu......za sve.

Milan Simić - Dol

Kažu da su oči ogledalo duše. Haotična, vremenski razbacana priča o strahu, plaču, bežanju iz mraka i ulasku u isti. Da li lutke išta osećaju?

Snežana Kanački - Selfi Gorijana Dreja

Upravo je onako kako ste pročitali. Znate tu priču? Ipak, mislim da ne znate. Folklorom prožeta, staračkom kletvom prokleta, ova priča je našla načina da kroz binarni kod isisa život. Pazite šta radite. Mladost je vrlo, vrlo prolazna.

Igor Ristovski - Marija milosti puna

Da li je rođenje dugo iščekivanog deteta blagoslov? Svi bi se složili da jeste. Zar ne? Da li je dar od Boga ili on nema nikakve veze sa tim? Ova priča će vas ostaviti u razmišljanju i preispitivanju. Šta je majka spremna da uradi zarad svog deteta. Da li je to njen lični sebičluk ili pakt sa Đavolom?

Počeli smo vrlo stidljivo sa prikupljanjem priča za ovaj projekat. Još stidljivije sa ulaskom u dogovor oko izdavanja. Bar što se mene tiče, ponos je stao na mesto gde je nekad ta stidljivost bila. Ispostavlo se da je najbolji mogući ishod po nas bio saradnja sa Slovenskim slovom i ovde ću iskoristiti priliku da zahvalim par ljudi za njihov doprinos ovom projektu.

Marija Miketić - Hvala za sve muke (a znamo koliko ih je bilo) oko lekture, sastavljanja, rastavljanja i formulisanja priča da bi dobile oblik u kom su sada.

Janja Todorović - Hvala za podršku i sav trud uložen u to da ova zbirka dobije svoj fizički oblik

Dušan Todorović - Hvala za prelom, fenomenalnu naslovnu koricu i lični pečat koji je zbirku učinio ovakvom kakva jeste.

Za kraj, hvala svima vama, koji ste verovali u nas kao autore, čak i onda kada mi nismo.

Ukoliko neko želi da poruči zbirku, požurite dok rigor mortis ne nastupi. Broj knjiga je ograničen. Cena za Srbiju je svega 500 dinara, a za slanje van Srbije, kontaktirajte nas preko oficijelne FB stranice, preko ovog bloga ili na mail m.simich88@gmail.com

Požurite. Nikad nije kasno da se uplašite.

Chaos writes itself #4 - "Rođenje"

Prvi put sam umro kada sam imao svega deset godina.

I

Gubimo je.
Previše je izgubila krvi. Doktore. Doktore. Čujete li me?
Da.....skalpel. 

II

Iako znam da ovo pismo verovatno neće ugledati svetlost dana, ja moram da olakšam dušu i makar sa nevidljivim čitaocem podelim ovo prokletstvo koje me tišti. Evo, čak i sad dok se moj život bliži kraju, ja se ipak plašim. Ne smrti. Smrt je nešto za čime žudim i za čime vapim još od prvog momenta kada sam shvatio. Ali avaj. Neko bi možda i plakao nad mojom sudbinom, ipak molim vas, ja ne želim sažaljenje. Želim samo da ponovno rođenje prestane. Evo...čujem rulju kako kliče. Pozdravljaju smrt nekoga ko nije niko njima drag. Kroz rešetke čujem glasove razularene mase koja samo želi krv. Krv i bes. Znate, mogu da je osetim u vazduhu, da je namirišem. Samu smrt. Taj opori smrad truleži, beznađa i pepela. Uvek pred kraj je isto. Plačem i dok ovo pišem. Ne od straha. Plačem za nadom. Nadam se da će mi ovo biti poslednje pismo. Moje ime je Vilijem i ja se ne plašim smrti. Plašim se života, a ovo je moja priča.

III

Prvi put sam umro kada sam imao svega deset godina. Tačnije bio sam vrlo svirepo ubijen. Ono malo detinjstva kojeg mogu da se setim, uglavnom pamtim kao bezbrižno. Najranija sećanja su mi vezana za Berlin. Kažu da sam tu i rođen. Sećam se trčanja za loptom, mokrih, kamenih ulica i mirisa toplih kolača sa šećerom. Sećam se, usled prevelike želje da ga probam, vođen detinjim umom, ukrao sam jedan dok pekar nije gledao. Sećam se.....Sećam se crnog medveda u blatu.
Mislim da više nemam lepih sećanja. Ono što je usledilo potom je haos. Haos koga se, nažalost najjasnije sećam. Usledili su crni vojnici sa puškama i maskama. Jauci, krici sa svih strana, krv, vatra i žica. Kažu da je ta noć bila kristalna. Možda zato što se u njoj sve slomilo u sekundi. To je bio poslednji put da sam video roditelje. Otrgnuti su mi iz sna jednim pokretom. Otac mi je nešto dovikivao dok su mu ti crni ljudi navlacili vreću na glavu. Majku i sestru nisam ni video. Čuo sam pucnje praćene vriskom. Da li pištolj može da vrišt? Zažmurio sam, misleći da sanjam. Čovek sa maskom mi je prišao, video sam kundak, zatim bol i mrak.
Sećam se ljudi-kostura iza žice. Sećam se plišanog, crnog medveda u blatu.
Jako slabo pamtim period proveden u logoru smrti. Sećam se da nisam smeo da spavam, da sam stalno bio gladan i da mi je stalno bilo hladno. Često sam dozivao roditelje. Pitao sam se kada će doći po mene? Međutim niko nije došao. Nikada. Dobio sam jak kašalj koji je prerastao u neizdrživ bol. Ionako sam bio mršav pre nego što sam doveden ovde, sada mi se činilo da sa svakim naporom vidim svoje srce kako kuca kroz kožu. Moj život tragično se završio dan pred moj deseti rođendan. Gotovo iznemogao od bolesti, izveden sam na livadu gde su nas ugurali u kavez ispleten od bodljikave žice. Nisam znao šta se dešava. Sve mi je bilo mutno. Neko je glasno plakao. 

Neko je molio za milost. Neko drugi se smejao. Počeo sam da drhtim. Osvrtao sam se oko sebe u nadi da ću saznati šta se dešava. Video sam odrasle ljude kako plaču, neki koji se mole. Video sam devojčicu bez kose sa plišanim medvedom koga je stezala uz sebe. Da li je to bio plišani medved? Otkud on tu? U tom momentu sve je utihnulo. Molitve su stale. Plač je stao. Čovek u metalnom odelu je prišao ogradi i otvorio vrata. Rekao je da možemo da idemo. Tada sam je prvi put osetio. Smrt. Njeno odvratno prisustvo koje ni jedna voda ne može da ispere. Niko se nije pomerio. Čovek u metalnom oklopu je razvukao usne u osmeh i ponovio rečenicu. Mogao je vrlo lako biti smrt lično. Pitao sam se da li još neko oseća ovo, a onda je počeo pakao.
Čuo sam u svom tom ludilu da je neko rekao hvala, a zatim bljesak. Iz puške čoveka u oklopu suknula je vatra koja je mlela sve pred sobom. Stajao je na ulazu i pržio. Opšta histerija je bila jeziva. Ljudi su urlali dok su pokušavali da pobegnu kroz redove bodljikave žice, ne primećujući da se sve više zapliću u istu i da postaju deformisani objekti od krvi umesto ljudi. Neko me je gurnuo ispred sebe i tada je naišla. Isprva lagano, kao da me miluje, želeći da me ugreje i prigrli u svoje naručje nakon sve one hladnoće. Odmah potom je nastupila agonija. Od količine bola nisam mogao ni da vrisnem, vrelina mi je uletela kroz usta u pluća. Video sam sopstvene ruke kako se naduvavaju i crne. Pao sam. Zadnja misao mi je bila da je sve ovo kazna zato što sam ukrao onaj šećerni kolač.  Pre nego što sam utonuo u mrak video sam ga.
Crni plišani medved. Ležao je u blatu i krvi.

IV

Bat koraka prenuo me je iz pisanja. Ovaj papir gužvam i ubacujem između cigala u zidu. Možda će ga nekada neko naći. Izgleda da je došlo vreme. Da li će boleti jako? Ne razmisljam o tome. Dok sam hodao duž memljivog hodnika shvatio sam da smrt iščekujem nestrpljivo. Umoran sam. Očekujem da skinem breme koje me pritiska. Želim samo da bude gotovo. Stao sam na sredinu malenog dvorišta, a ljudi oko mene su klicali. Pitam se zašto su srećni? Dali su mi cigaretu i rekli mi da stanem ispred zida, belog poput kreča. Stao sam. Pitali su me želim li maramu preko očiju? Odgovorio sam negativno. Smrt i ja smo stari poznanici. Ljubavnici koji jedno drugo iznova varaju, pa se opet mire. Gledaću je kako dolazi. Streljački vod je dobio svoja naređenja. Momenat tišine. Grmljavina. Zid više nije beo, a oružje ipak ume da vrišti.
Mrak.

V

Svetlo. 
Jarko svetlo i plač.
Doktore......ima li nade?
Ne. Izgubili smo je. Dete je, na sreću živo. Nosite ga u inkubator odmah.
Kako da ga zavedemo? 
Zvala ga je po imenu u bunilu. Beba će se zvati Vilijem.