Za sve one koji su se pitali kuda naša napaćena duša odlazi nakon što napusti ovozemaljsko telo, "Madmind Studio" (The Division, Witcher 3, Sniper: Ghost Warrior...) nam donosi odgovor. Dovraga......ali bukvalno. "Agony" je projekat u razvoju i za sada smo dobili jedan demo čisto da okusimo mrvicu kolača. Da li je to dovoljno? Naravno da nije, ali šta nam drugo preostaje osim da čekamo. Igra je najavljena za ovu godinu i to za PC, PS4 i Xbox One platforme. E sad, šta me je to toliko privuklo da pišem o njoj iako je tek u najavi? Slična stvar kao i za "Scorn". osim što je to naša igra, pa patriotia u meni kliče dok se ponosno busa u grudi. Kod "Agony" pre svega tu je sama originalnost igre i kao kod pomenute "Scorn" nešto do sada novo i unikatno, a opet dovoljno opskurno (čitaj bolesno samo sam ga lepo upakovao da zvuči manje strašno) i kreativno da automatski uđe u "golden listu" trezora haosa.
O gameplay aspektu igre, kao i samoj priči za sad znamo veoma malo. Igra je survival-tip iz prvog lica, a prati izmučenu dušu pokojnika koji luta paklom bez ikakvog sećanja o svojoj prošlosti. Nalazimo se u astralnoj formi koja zaposeda tela ljudi na koje nailazi, pa čak i bezumnih, slabijih demona. Istraživanjem i tumaranjem kroz sodomu i gomoru organskog okruženja shvatamo da postoji izlaz iz pakla, a to zahteva susret sa mističnom Crvenom Boginjom. Ekipa iz "Madmind"-a je bila toliko velikodušna da nam otkrije makar toliko. E sad recite da vas ovo nije zaintrigiralo?
A kako uopšte preživeti u paklu? Sam demo otkriva nam fragment igre. Imamo "jednostavan" zadatak koji glasi: "Zauzmi telo demona okovanog na dnu". E sad. Tu kreće lutanje i tu kreću šokovi. Unapred bih preporučio ljudima koji su slabo tolerantni na boleštine, slabo tolerantni na horor, slabo tolerantni na blicajuće fleševe i jumpscare demone da se manu ove igre. Jednostavno se pretvarajte da ne postoji i nađite zabavu u stotinama drugih bezazlenih igara. Naravno, uvek će biti aktivista i moralista koji će se potruditi da pokvare ugođaj, ali kada su preživeli "Postal", "Hatred", "Manhunt".....preživeće i ovo.....valjda. Kad samo pomislim da je udruženje majki svojevremeno protestvovalo da se zabrane "Beavis & Butthead", dođe mi da zaplačem. Šta bi tek rekle za hodnik prepun ljudskih udova, obešenih, izmučenih jadnika, pa čak i beba (o da....hell is indeed real).
Ako ste ikada zamišljali kako bi sam pakao mogao da izgleda, ovo nije ni nalik tome, a siroti Dante nam definitivno nije pomenuo ovo u svojim krugovima. Detalji i pažnja posvećena svakom "ukrasu" prosto je fascinantna. Svaka prostorija, svaki hodnik, čošak ili rov vrve od strahota koje kao da samo čekaju na vas da budu kompletni. U određenim delovima čak ima i nameštaja koji je krojio Ed Gein lično. Čini se kao da je sve oko nas živo....u nekoj meri. Tela i delovi ljudskih ostataka su svuda. Stalaktiti od istih koji se pomeraju, ljudi koji vire iz zidova, raščerečeni, spaljeni ili jednostavno skupljeni i bezumni čuče u uglu cvileći. Zidovi su sazdani od zuba, mesa i šiljaka, a okruženje je prepuno mističnih svetala, varnica i ambisa bez dna. Atmosfera sama po sebi je totalno psihotična, a kada to kažem, mislim da sto posto odgovara okruženju. U principu je mirno, ponekad se nešto neodređeno čuje, neka vrsta "panične" melodije kao kad treba nešto da se dogodi, ponekad je muk sa jecajima i plačem, a ponekad se čuje pucketanje vatre u kombinaciji batova vaših koraka koji odjekuju krckanjem kostiju. Krećete se kroz nepoznati lavirint napravljen od noćnih mora i sve što čujete je sopstveno disanje. To još više dodaje atmosferi i konstantnom strahu od: "Šta li će sad da se desi?", "Jebote, šta je ono i da li će da me napadne?" ili "Na kakav užas ću sad da naletim iza ćoška?"
Od bilo kakve vrste oružja za sad nismo videli gotovo ništa. Jedino što nam služi za prividnu odbranu (čitaj teranje) sitnih insekata i aveti , nemam pojma kako ćemo se boriti protiv vragova tamničara. Druga bitna stvar vredna pomena je da ovo nije samo igra lutanja. Po svemu sudeći ima poprilično puzzle elemenata u vidu skupljanja svakojakih figura i artefakta, zatim traženja i memorisanja određenih simbola i znakova u cilju progresije u sledeći deo. Umiranje u paklu i da li je to uopšte moguće? Da bi došli do određenih soba, morate proći pored demona neprimećeni. Tu nastupa klasični stealth mode, sveprisutniji u igrama još od prvog "Metal gear"-a. Ukoliko vas demon uhvati i raščereči (a dešavaće se...dosta), jednostavno se vraćamo u duhovnu formu jer, kako kaže sama igra: "U Agoniji, smrt je samo deo tvog putovanja. Iskoristi svoje astralno telo da nađeš slabije kreature pre nego što tvoja duša nestane". Dakle.....čuli ste. Elem, koliko sam shvatio, zaista se može dogoditi neka vrsta smrti u paklu. Ukoliko ne nađete "domaćina" za vašu dušu u određenom vremenskom roku, ona bledi, iščezava i nestaje u ništavilu koje je, kako izgleda, ispod samog pakla. Čini mi se da se isto može desiti ukoliko upadnete u neku od beskrajnih provalija koje su više nego česte. Što bi Ozovci rekli "Follow the yellow brick road", s tim što ovaj naš put nije baš sasvim sazdan od cigala. Ako je "Oz" bio san, "Agony" je najgora noćna mora, bez magičnih cipela koje će nas vratiti nazad u udobnost doma.
Preliminarni termin izlaska igre najavljen je za jun ove godine. Informacije o njoj iz prve ruke možete pratiti preko oficijalne fejsbuk stranice, steam naloga, a obzirom da je ovo projekat manje izdavačke kuće i trenutno bez pokroviteljstva sponzora, finansijsku podršku timu u razvoju celog projekta možete dati preko "Kickstarter"-a na ovom linku.
Sav ovaj opis ne može ni približno da opiše atmosferu igre, tako da za sve zainteresovane bacite pogled na gameplay demo videa sa njihovog oficijelnog kanala, a dok ne izađe kompletna igra dozvolite da se izratim meteorološki:
Čeka nas jedno pakleno leto.
Official Kickstarter gameplay
Extended trailer
Нема коментара:
Постави коментар