Dnevnik crno-belih snova: Sex, booze and Rock'n'Roll

Kada sam se prihvatio posla da pišem o ovoj knjizi, zaista nisam znao kako da počnem. Gotovo da sam u samom naslovu ovog posta opisao suštinu, ali to je daleko od istine. Ovde ima mnogo više od jednostavnosti kakvom je ova priča naizgled prožeta. Da razjasnimo odmah. Ukoliko očekujete otkrivanje Bornovog identiteta, enigme DaVinčijevog koda, prolivanje krvi i perforacije unutrašnjih organa preciznim Kung-fuom, niste na pravom mestu. Ono što možete očekivati je jedna lagana avantura koja će vam oduzeti par sati vremena i nakon završetka, ostaviti vas sa kezom na usnama. 

I am a cybernetic organism...

Mladen Petrović, mladi autor ove knjige je, kako se ispostavilo, prilično multimedijalna ličnost. On je tekstopisac, pevač u dva benda, autor ovog, drugog romana i najvažnije moj dobar drugar. Stoga s......šta? Ne, naravno da nisam uzeo pare za ovo što pišem. Je'l tako Mladene? Ma može i tako, radi menjačnica..... Šalu na stranu, "Dnevnik" je njegov drugi po redu roman, a prvi kao fizičko izdanje. Prvi roman pod nazivom "Bez velike frke, nema srećnog kraja", izašao je kao digitalna verzija, a po simboličnoj ceni od 2 (slovima - dva) dolara, ga možete kupiti preko ovog linka, dok "Dnevnik", po nešto većoj ceni od izdavača "Nova poetika" preko ovog.  

O čemu se zapravo radi u ovom romanu? U jednoj rečenici, objasnio bih ga kao Rock'n'roll ljubavnu priču. Ipak je ljubav osnova i pokretač cele radnje u romanu. Mladen je izjavio da je jedna od njegovih omiljenih knjiga iz mlađih dana bila "Hajduk", Gradimira Stojkovića. Ja mislim da je to najbolja paralela ove priče, samo u malo modernijem vremenu i malo više rokerskijem duhu. 

Goran je tipičan gradski momak. Goran ne voli da radi, voli dobru heavy metal svirku, ali od toga ne može da živi i zato mora da radi. (Jedva izdržah da ne stavim Bregu iz epika). On pre svega voli dobro zezanje i dobro pivo sa društvom. Nevena je devojka koja želi stabilan posao, bolju poziciju na istom, nije toliki ljubitelj piva i zna šta hoće od života. Goran ne razmišlja preterano o budućnosti. Mlad je i živi punim plućima. Nevena je pod stresom zbog svoje budućnosti. Tu imamo problem broj jedan. Goran i Nevena su zajedno šest godina. Njihova budućnost je zajednička. Jednom od njih će ubrzo stvari krenuti na gore, a po opisu ličnosti, možete i da pretpostavite kome. Goran u dahu gubi dva oslonca u životu. Posao - onaj finansijski, bez koga se jedva može i Nevenu - onaj emotivni bez koga se ne može. Spakovala je kofere, prihvatila novu poslovnu ponudu u drugom mestu (odakle su njeni) i jednostavno otišla. Tu za Gorana sve prestaje......ili tek počinje.

Prava radnja počinje tek tada kada Goran posle nekoliko meseci depresije, pića, besmislenih izlazaka i još besmislenijih priča shvati da mora da se trgne i povrati svoje natrag. Sa Zlajom, drugarom iz benda i, kako će se ispostaviti trećim osloncem, kreće put Banja Luke kako bi uradio "ni sam nije siguran šta" da bi povratio Nevenu. Naravno, kako u životu ništa ne ide onako kako je planirano, tako ni našim junacima nije pa od jednostavnog puta do Banja Luke, završili su na rock festivalu, moru, jednoj drugoj Banji, bez para, bez plana, uz niz neverovatnih situacija, koje mogu da se dese samo kompletnim idiotima ili ljudima pravih namera (procenite koji su), preko krvi, suza, znoja i halucinogenih supstanci dolazimo do "Konačnog obračuna".

E sad. ja zaista ne bih da pišem detaljno o tome šta se sve dešavalo u nastavku knjige zato što neću da spojlujem ostatak. Knjiga ima 120 strana i otprilike se čita iz jednog sedenja, stoga ne bi bilo lepo da otkrijem sve događaje. Ovako, čisto malo da imate na umu otprilike šta da očekujete od iste. Dnevnik ni u kom slučaju nije dečija knjiga. Obiluje pravim, srpskim psovkama i baš tako treba da bude. Zato što jebeš metal bez heavy-ja. U neku ruku čitaoci mogu prepoznati elemente samog autora u priči jer je deo te muzičke scene, što ugođaj čini još boljim. Mlađi čitaoci će se pronaći u dijalozima kakve su hiljadu puta i sami vodili, a oni stariji nasmejati do suza istim.

Promocija knjige u punoj distorziji

Humor kao faktor je najjači adut ove knjige. Teče kroz celu priču i vrlo je dobro izveden. Goran, bar u mom slučaju, pada malo u senku zbog Zlaje, koji je "glavna budala" društva i par puta sam dobrano oplakao na njegove provale. A što se likova tiče, tek ćete videti dubinu svakog od njih. Kao što pomenuh na početku, nije sve tako jednostavno kako na prvi pogled deluje. Goran - izgleda kao totalno nezainteresovan lik kome je u glavi samo zajebancija i pivo, a spreman je da zbog devojke koje voli uradi sve i pređe preko svega. Zlaja - najveće iznenađenje knjige. Deluje kao retardirani meda, a u stvari je verovatno najzreliji od svih, dižući štit od humora da bi sakrio svoje probleme. Koje i zašto? Videćete. Nevena - naizgled deluje totalno hladnokrvno, ali i ona na kraju čini potez vredan ljubavi i Gorana. Ostali likovi - pokazuju pravo prijateljstvo koje svi priželjkujemo da imamo gestom pred kraj romana. A kraj? Znate kako se kaže..... nikad nije kraj.

Da li je "Dnevnik" pomerio granice pisanja? Nije. Da li je delo koje će vas naterati da razmišljate o životu? Možda. Da li je delo koje će vas nakon čitanja ostaviti sa osmehom i u dobrom raspoloženju? Stoprocentno. Zato, odbacite predrasude. Započnite "Road trip" preko "Detroit rock city"-a i prokrstarite kroz Srbiju vođeni avanturama ovog dvojca. Nećete zažaliti.

                                      Bilo je tačno onako kako su mi govorili da će da bude.