Moje ime je Milan i ja sam alkoholičar. Otprilike bi to bio neki realan početak avanture zvane "Sajam knjiga" ....ili možda bolje avanture odvikavanja zavisnosti od istog. Doduše, ruku na srce, svi smo mi pomalo (sado)mazohisti po pitanju kolekcionarstva i trošenja fiktivnih "naših" para. Ove godine nije bilo apsolutno nikakve razlike što se tiče mojih visokih želja, niskih mogućnosti, nerviranja, visokih očekivanja, niskih cena, nerviranja, uspona hiperaktivnosti, pada morala, uspona želje za suicidom usled novonastalih izdanja za koje nisam znao....i za kraj.... nerviranja.
Tačno mogu da se zamislim kako u beloj košulji urlam iz sobe mekih zidova: "Dajte mi još samo tog Kinga, treba mi 32. izdanje iste knjige. Identično je kao prvih 31, samo što je logo pomeren za pola centimetra dole i kobalt-plava nije iste nijanse". Takođe, žaljenja je vredno to što sam svestan svih ovih činjenica, a sve radim naopako. Iskreno, ne znam zašto sve ovo delim na društvenoj mreži i to pred ovolikim brojem čitalaca, ako je neki i ostao, obzirom da sam za godinu dana imao čitava dva posta. Odlučio sam da za taj propust krivim smene koje radim, hroničan umor i hroničan govnarluk koji me je ophrvao u zadnje vreme. Ako sam nekom nedostajao, izvinjavam se od srca.....ali.....i'm back so let's rock.
Mort Sinder
Ah.....Mort Sinder, Koliko samo ja taj strip nisam razumeo. Bio sam klinac koji je listajući Stripoteke voleo Konana, Tora, Asteriksa, Korbena (donekle skapiranog) i tome slično. Brećine sumorne ljude pogužvanih lica toliko nisam shvatao, da sam ih preskakao pitajući se šta će oni uopšte tu. Deceniju kasnije kad sam malo dublje zašao u Brećine radove, horor tematiku i dalje nisam našao odgovor zašto se stripom kao vrstom umetnosti jednako nazivaju Mort Sinder i kapetan Miki (dovraga). Ono što jesam skapirao je zašto je Breća ime koje jeste u svetu devete umetnosti. Nastao početkom šezdesetih godina, Mort je besmrtni, misteriozni čovek koji se posle smrti vraća i priča svoje sumorne, gorčinom prožete priče i doživljaje starom antikvaru Ezri. Ono što pored Hektorovog scenarija udara pečat autentičnosti je definitivno crtež. Smatram da gotovo niko kao on ne može da stvori utisak beznađa, tuge, noćne more, a opet emocija kao Breća. Vrhunac umeća crno belog stripa. Što se argentinske škole tiče, vi veličajte Maradonu, meni slobodno ostavite Breću, Hektora i besmrtnog Morta Sindera.
Isak Asimov - Trilogija o carstvu i Bogovi lično
Prošla nabavka knjiga poprilično je bila berićetna što se Asimova tiče, pogotovo njegovog opusa o "Zadužbini". Ekstremno mi je drago da je neko konačno uzeo da se ozbiljno pozabavi genijalnošću-prebukiranim mozgom Isaka Asimova i obraduje nas njegovim izdanjima, koja u celosti nismo imali još od davnog "Polarisa". Dakle....ne mogu dovoljno da preporučim genijalnost samog ciklusa o Zadužbini i svih knjiga koje se oko nje vrte (sedam). Iako nije preterano bitno poznavati svih sedam, bilo bi dobro da se u nekom momentu to pročita u celosti. Evo zbog čega. Asimov je, poput Tolkina, stvorio svet. Njegov svet je u budućnosti. Stvorio je galaktičko carstvo, napisao zakone robotike (i sam termin robotika), uništio matičnu planetu, doneo razaranje i stvaranje i dodelio nam čuvara u obliku kom najmanje očekujemo. E sad.....kroz sve cikluse koje je "Čarobna knjiga" objavila, "Roboti", "Zadužbina" i "Carstvo" se prepliću vremenski periodi, gradovi, ljudi i generalno istorija svega se shvata na samom kraju. Takođe je činjenica da je Asimov sve pisao iz različitih vremenskih perioda, što samo dobija na mistici i tome da kada sklopite deliće slagalice, dobijate veliku celinu. Imamo "Zvezde, prah nebeski" koja je razdoblje davno pre carstva, zatim "Svemirske struje", koje nas uvode u razvoj republike Trantor i na kraju "Kamičak na nebu" ili ran period Galaktičkog carstva.
"
Bogovi lično" su zasebna priča i to ni manje ni više nosilac nagrada "
Hugo" i "
Nebula" za najbolji roman. Ukratko. Radnja je smeštena između našeg univerzuma i paralelnog univerzuma. Zemlja je u problemu. Ostala je bez energetskih izvora, a razmena energije dolazi iz daleka. U para-univerzumu žive bića koja se dele na Racionalce, Emocionalce i Parentale koji kad se spoje u trojstvo ili triadu, postaju jedno. E sad. Zamislite sedamdesetih godina da je neko pisao o seksu vanzemaljaca koji se dobija spajanjem, trenjem i preklapanjem. If your fragile little mind is not blown......onda ne znam šta nije u redu sa vama. U međuvremenu jedan čovek otkriva da to deljenje energije može pogubno uticati na budućnost zemlje i odlučuje da to obelodani. Ukratko, jedna od najboljih SF priča ikad napisanih.
Enki Bilal - Julia i Roem
Biću iskren ovde. Nisam preterano upućen u ovaj strip. Koliko se sećam, ovo je deo trilogije, nastavak na "
Animal'z" koji je objavio "Veseli četvrtak". Mada, kad je Bilal u pitanju, zaista (po meni) ne može biti greške i tu prestajem da budem (bar 80%) objektivan. Opet, budimo iskreni, njegove priče znaju ponekad da budu poprilično konfuzne i razvučene ali kao neko ko pokušava da se bavi umetnošću, Bilalov stil crtanja koji je tokom vremena izgradio, a primetićete koliko je različit od ranijih radova, jeste ono što izvlači svaki minus koji priča može imati. Obrnuta stvar kao sa Sendmenom. Prvo što mi je zapalo za oko je to da je stil poprilično sličan "Animalz"-u, što znači da je skoro monohromatski. U Animalz-u, sve je sivo, plavo i hladno, skladno okolini, dok je ovde crtež nalik sepia-varijanti, što opet nije čudno, jer nakon propasti koja se u Animalz-u dogodila, svet se vratio u balans, a osim pustinje nije mnogo toga ostalo. Crtež je takav kakav i treba da bude, obzirom da smo se iz vode preselili na kopno. Zamislite post-apokaliptičnu Šekspirovsku baladu.
UT
Jebiga....ne može se sve znati. Za
UT sam saznao da uopšte postoji neposredno pred sajam i ono malo rečnica što sam pročitao me je instant kupilo. Prvo.
Korado Roi. Ne znam da li bih smeo da kažem omiljeni, ali definitivno jedan od top tri crtača Dilana Doga i jedne od meni najboljih epizoda zvane "
Mefisto". Kada sam čuo da je autor Roi, a žanr post-apokaliptični horor, to mi je bilo i više nego dovoljno da uskliknem "Shut up and take my money" potpuno naslepo. Za one koji prate ovaj blog, možda su primetili da imam čudan afinitet prema post-apokaliptičnim stvarima generalno. Mizantrop na mom levom ramenu se zlokobno smeje dok ovo kucam. Filantrop na desnom blaženo spava. UT će se pod okriljem izdavača "
Phoenix press" pojaviti u šest knjiga u HC i SC formatu, a unutra......Ljudski rod je sravnjen. Bića koja su trenutno na zemlji su sirova, vraćena u drevne, praiskonske običaje, a brutalnosti i apatije ne manjka. UT je biće koje je neustrašivo, a opet detinjasto. Njegov zadatak je da čuva grobnicu iz koje će ustati stvorenje nalik ni jednom do tad. To stvorenje, zvano Iranon će poremetiti balans društva i sveta generalno, a UT će mu postati saputnik u predstojećoj avanturi.
Donato Karizi - Čovek iz lavirinta
Zamislite da bend čiji svaki album volite stagnira i odjednom izbaci ceo novi album na download. "Čovek iz lavirinta" je lepše iznenađenje ovog sajma. Upravo iz razloga što nisam znao da je knjiga izašla, već otkrih sasvim slučajno na štandu "Vulkana". Potegao sam novčanik iz kuka brzinom koje bi se uplašio sam Istvud, a Karizi momentalno skače na top 1 knjiga od koje ću početi čitanje. Pošto sam knjigu strpao u ranac, bez da sam čitao poleđinu, živo sam se pitao da li će nastaviti sa Vegom, Markusom, hoćemo li se približiti psihotičnom mastermajndu, da li će klupko bar malo početi da se odmotava ili će krenuti u dalje mršenje. Evo šta kaže zadnja strana:" Oteta kada je imala trinaest godina i dugo držana u zatočeništvu, Sem je najzad slobodna, ali i dalje u strahu za sopstveni život. Pored nje je doktor Grin, nesvakidašnji profajler, koji u Samantinom sećanju traži indicije koje ga mogu odvesti do njenog tamničara, čoveka iz lavirinta. Ali doktor Grin nije jedini koji progoni čudovište.
Tu je i Bruno Đenko, privatni detektiv nesumnjivog talenta, kojem je svaki novi dan poklonjen. Nestanak Samante Andreti njegov je stari slučaj, zadatak koji nikada nije priveo kraju, a sada ima priliku da se iskupi, da ispravi greške iz prošlosti. Na umu mu je samo jedna - da reši poslednju misteriju, uprkos tome što je prošlo tolko vremena.
Zato što Samanta ne zna da se njena otmica nije dogodila pre nekoliko meseci. Čovek iz lavirinta držao ju je u zatočeništvu petnaest dugih godina. A sada je nestao". Da.....sve ovo mi liči da ćemo dobiti još jednu izvrsnu krimi-triler-misterija-hororom prožetu priču u kojoj se možda pojavi još neki deo celokupne slagalice. Ubrzo ću videti. Ah Donato zašto nam to radiš.
Čarls Bukovski - Bludni sin, Faktotum i Žene
Kad već nisam počeo sa "Lom"-ovim, na ova izdanja "Nove knjige" sam bacio oko još prošle godine ali jednostavno se nije moglo izgurati sve. Prvi put sam se sa matorim pokvarenjakom susreo na "bleji" kod drugara gde sam, dok su oni igrali Fifu (ili nešto slično, za mene poprilično nedodirljivo) iz dosade uzeo da čitam "Bludnog sina" koji je bio kraj kreveta. Jedva sam se nakanio da ispustim knjigu iz ruke nakon sat vremena potpuno oduševljen novim načinom pisanja sa kojim sam se upravo susreo. Kad kažem nov način, mislim na jezik "smrtnika", koji svi možemo da razumemo i pronađemo se u njemu. "Bludni sin" donekle predstavlja autobiografiju Bukovskog, skrivenu pod pseudonimom Henri Kinaski. Ova knjiga opisuje jedno odrastanje buntovnog momka, koji nije siguran šta hoće, ali zna šta neće, a to je škola, naređivanje i podvlađianje. Odrastanjem uz nasilnog oca, majku pod očevom kontrolom i željom da se uklopi u društvo, on otkriva čari žena, masturbacije, cigara, tuče i alkohola.
"Faktotum" je njegov drugi roman, a po radnji bi otprilke bio nastavak "Bludnog sina". Devetnaestogodišnji Henri Kinaski je (konačno) izbačen iz kuće svojih roditelja i luta Amerikom u potrazi za bilo čime. Seleći se od grada do grada, radeći posao za poslom od kojih ni jedan nije voleo, Henri luta za šansom da se dokaže kao pisac. Ova knjiga nas ubacuje u vrtlog smrada dima od cigareta, pića, seksa, jeftinih pansiona i još jeftinijih prostitutki. Bukovski at it's finest.
"Žene" su u samom naslovu opis čitave knjige. Za razliku od Faktotuma i Sina, u ovoj knjizi lik Henrija je u kasnijem dobu, poznijih godina, zreliji i proslavljeniji kao pisac. Iako je zašao u godine, mentalno se ni malo nije smirio, pa svaku obožavateljku, pesnikinju, koleginicu, konobaricu koja je htela nešto sa njim, kakva god ona fizički ili psihički bila, nije hteo da uvredi odbijanjem. Ovde imamo način života skoro rock zvezde. Ko je gledao "Kalifornikaciju", zna o čemu pričam, s tim što Henk Mudi je malo doteraniji Henk Kinaski. Bukovski ovde na dosta duhovit način opisuje svoje doživljaje sa raznim ženama, a erotikom nabijen roman nas vodi kroz njegove seksualne poduhvate, plaćanja žena, psihotičnu Lidiju (u stvarnosti Lindu King), kasnije i njegovu ženu Saru (Linda Li). Fascinantan je način sa kojim se on bori sa svime i sa kakvom ležernošću i flegmatičnošću podnosi životne prepreke, manje ili veće.
Dilan Dog - Dnevnik
Kao veliki ljubitelj Dilana, skidam kapu "Veselom četvrtku" za ovo izdanje. Iako mi u ovom momentu nikako nije trebao dodatni trošak, poučen iskustvom "
Majki i očeva", nisam hteo da se dovedem u situaciju da ovo izdanje čekam po aukcijama. Kao što samo ime kaže, "
Dnevnik" predstavlja vremeplov kroz koji vidimo tridesetogodišnji razvoj i kreaciju detektiva nemogućeg. Počevši od sredine osamdesetih sa idejama Sklavi-ja, pa sve do danas, u dnevniku nas očekuju nikad viđene table i ilustracije, odbačene ideje, pisma, delovi scenarija, razgovori sa autorima, kao i strip specijalno urađen za ovo izdanje. Kroz ovaj naš, a i svoj lični dnevnik nas vode od davnih osamdesetih; Sklavi, Roi, Pikato, Kjaveroti, Stano, Kazertano, Venturi, Brindizi.... fenomenalna Paola Barbato, pa sve do Simeoni i Ratiger-a. Enciklopedija koju, ukoliko ste u mogućnosti, obavezno stavite na vrh liste prioriteta.
Robert Ejkman - More, poput vina tamno
Neko će pomisliti da me plaćaju za reklamu (uopšte se ne bi' bunio), ali ne mogu dovoljno da preporučim ediciju strave izdavačke kuće "
Orfelin". Sve esencijalne ličnosti horora u književnosti su se našle na njihovim obojenim stranicama. Ljubitelji pravog horora jednostavno ne smeju propustiti nekoga kao što je Ejkman. Otprilike pre dve godine po prvi put na našem jeziku izašla je zbirka priča "
Hladna ruka u mojoj" (Cold hand in mine) sa osam priča, verodostojnih originalnoj knjizi. Sada, imamo priliku da uživamo u novih sedam priča ovog majstora strave, a u zbirci se nalaze: "
More, poput vina tamno", "Vozovi", "Tvoja se malena ruka smrzla", "Pratilac", "Unutrašnja soba", "Nikako ne idi u Veneciju" i "U šumu". Smatram da svako može da napiše horor (ubistvo, krv, hack and slash, čudovište, vukodlak sa motornom testerom koji se pojavljuje u ogledalu kad se pusti novi album Cattle Decapitation-a....) ili bar ono što je za njegovo poimanje horor. Takođe smatram da samo retki mogu da napišu dela iskonske jeze i pravog, mučnog straha. Ejkman je svakako u kategoriji broj dva.
Stiven King - Mobilni telefon, O pisanju i Zamka za snove
Kao i svake godine, uvek nekako dođemo do "el papa" Kinga. Počinjem da se preispitujem da li kupujem njegove knjige zbog kvaliteta ili zato što je opsesivno-kompulsivni kolekcionar u meni rekao da mora da se ide do kraja. U svakom slučaju do sada nije mnogo izneverio. Iako je poprilično daleko od onoga što ga je napravilo Kingom, i dalje zna da oduševi (recimo "
Buđenje"). Ovde imamo tri različite knjige. Hajde da krenemo sa jedinom koju sam od ove tri pročitao. "
Zamka za snove" je snegom zavejana avantura o dečacima, koji nakon učinjenog dobrog dela bivaju "nadareni" specijalnim sposobnostima. Godinama kasnije dečaci, sad već odrasli ljudi, se suočavaju sa još jednom preprekom. Zaraženi nepoznati čovek u sebi nosi parazite koji nisu sa ovog sveta, a dobro delo ovog puta oduzima živote. Priča o prijateljstvu, žrtvovanju, borbi jednog ćoveka sa samim sobom i invaziji vanzemaljaca kroz telo i um. Ne gledati istoimeni film pre čitanja knjige. A ni posle čitanja. "
Mobilni telefon" nisam čitao, a evo šta kaže opis: "
Mobilni telefoni donose apokalipsu milionima ljudi koji ni ne slute kakva im opasnost vreba, brišući im iz umova i poslednji trag humanosti, ostavljajući sa sobom samo agresivne i destruktivne impulse. Oni koji nemaju mobilne telefone, poput mladog crtača stripova Klejtona Ridela, moraju da se bore za opstanak kako bi preživeli kataklizmu svetskih razmera". Sudeći po ovome, telefoni pretvaraju ljude u pobesnele zombije. Zašto mi to zvuči poznato? Svakako zanimljivo, a King je već imao ovakvih momenata svesno destruktivne tehnologije ("Kamioni" recimo). Proveriću. Treća knjiga "
O pisanju" je najnovija od navedenog, a u njoj se nalazi isprepletan Kingov život, gde govori o pisanju kao poslu, načinu života, navici i moranju, sve iz svog ugla. Kako nas vodi kroz svoje odrastanje, tako nam otkriva ono što je naučio o samoj magiji pisanja. I kako sam kaže: "Zato pijte, pijte dok se ne napijete". Well said.
Andžej Sapkovski - Husitska trilogija
Ovaj simpatični, kreativni poljak postao je poznat širom sveta po svom "
Witcher" (Veštac) serijalu, koji se preko knjiga binarnim putem prebacio i u svet gejminga. O samom uspehu video igara govori zanimljiv podatak da je u svetu prodato preko 30 miliona kopija. Dok se ta informacija lagano krčka u mozgu, najavljeno je i najnovije Netflix-ovo ostvarenje Vešca, a glumi ga poznati Supermen i veoma pasionirani gejmer Henri Kavil. Dok me septet knjiga o Vešcu nestrpljivo čeka da dodje na svoj red, jedino je logično da se kupi nov komplet o kome takođe ne znam ništa. Iako poprilično ispod slave "Vešca", "
Husitska trilogija" nabojena istorijom, predstavlja pripovedanje Sapkovskog na malo drugačiji način. Smešten u Silesiju 1425. godine, radnja se događa za vreme Husitskih ratova, a Sapkovski je dobrim delom ispoštovao istoriju, ubacivši svoj pečat u vidu epske fantastike, mitskih bića, artefakta i junaka. Sastoji se iz tri knjige, a sam Andžej ga smatra svojim najboljim delom. Verujem, a uveriću se, nadam se, uskoro.
Soj - Komplet knjiga
Uradio sam nešto na šta uopšte nisam ponosan. Dobro....jesam malo ponosan. Prošle ili pretprošle godine sam jurio ovo izdanje kao nenormalan i nisam hteo/imao da izdvojim dve i nešto hiljade za isto. Na kraju sam uspeo da dođem do jednog (prvog izdanja) putem aukcije za desetak evra. Vrlo srećan bejah. No, ta sreća je trajala do ovog sajma kad sam na štandu naleteo na masovnu rasprodaju "Soj" boksa za 700 (slovima sedamstotina) dinara. Kupio sam ga opet iz čistog besa i inata. Svaka uvreda je čak i dobrodošla. Hvala.
Nekronomikon - Treće ultimativnho izdanje
E, ovo je nagrada za onoga ko je ostao veran i pročitao ovaj kilometarski post do kraja. Grand motherfucker koji se čeka još od momenta kada je bio najavljen. Za sve one koji nisu upućeni u istoriju Nekronomikona u Srbiji, "
Everest media" su pre deset godina izdali ultimativnu enciklopediju koja je prostrla crveni tepih i Lavkrafta uvela na velika vrata pred nas. Prvo izdaje sastoji se od devetnaest priča, a štampano je u tiražu od 2000 primeraka koja su poodavno rasprodata. 2012. godine na svet je došlo drugo, dopunjeno izdanje sa nove četiri priče, beleškama o horor prozi, tvrdim uvezom, još više stranica u boji, sijasetom informacija, počevši od istorije, preko bibliografije do novih ilustracija. Tiraž je bio svega 300 primeraka i progutan je u jednom zalogaju. Ove godine, izdavačka kuća "
Orfelin" je rešila da tu nepravdu ispravi i objavi potpuno redizajnirano, novo, treće izdanje Nekronomikona. Iako je izgubilo šarenolikost drugog (masne strane u boji i slike). to nikako ne utiče na kvalitet. Knjiga ima 25 priča (četiri nove), sa posebno urađenim korekturama prevoda i posebno urađenim ilustracijama, specijalno za ovu knjigu. Dakle.....sa ovom knjigom od skoro 600 strana, približavamo se kompletnom opusu Lavkraftovih najbitnijih priča prevedenih na našem jeziku, kao i novu analizu samog njegovog stvaralaštva, beleški o pričama, istorije Nekronomikona i
pogovora "Izvan ovog univerzuma". Za sve one koji nisu "ukačili" neko prethodno izdanje, kao i nove pratioce "kulta Lavkrafta", ovo je biblija kosmičke strave koju ne smete zaobići.
Tek nakon što sam ubacio ovu poslednju sliku, shvatih da sam totalno zanemario "
Glas anđela". Trenutno sam previše izmoren da bih pisao o njemu, tako da ću ga ubaciti u sledeću nabavku knjiga. To bi bilo to što se tiče ovogodišnjeg sajma. Da li smo postavili granicu finansijskih mogućnosti. Da. Da li smo tu granicu ispoštovali. Ne. Da li ćemo kukati i sledeće godine ovako. Da. Da li ćemo se opametiti i ne praviti iste greške ponovo. Ne. Da li ćemo kupovati ista izdanja sa šarenijim omotom. Da. Da li ćemo prestati da uludo trošimo pare koje posle moramo da vraćamo. Ne. Hvala, to bi bilo sve za večeras, ja sam bio vaš vodič kroz ovo putovanje. Vidimo se ubrzo, a dotle....
Ne plašite se čitanja.
