Yog - "O sreći" (Crnoslovlje 2024)

 

Kompromis – Definisan kao prihvatanje nečeg nižeg od onoga što želimo. U specifičnom procesu nastanka ove knjige, ta definicija pada u vodu. Činjenica da sam draft ovog rivjua napisao pre skoro godinu dana, jasno znači da prihvatanje nižeg nije bila opcija. Posle niza odbijanja, nerviranja, loših primeraka, nerviranja, neumitnog odmicanja vremena… i nerviranja, pred nama je sveže odštampano, u fizičkoj formi otelotvoreno, belo na crnom odštampano… novo specijalno izdanje Crnoslovlja, jednostavno nazvano “O sreći”.

Kao neko ko se svojski trudi da prati ovu bujicu dešavanja na alternativnoj sceni Srbije, bila ona underground, strip, film, muzika ili književnost, trudim se da sve ono što je najbolje, obznanim na Vault of chaos blogu, kako bi moje impresije preneo, a delo približio što većem broju ljudi. Naravno, usled nedostatka vremena, istrgnutim kolotečinom dvanaestočasovnih smena, sijaset tema stoji započeto i čeka svojih pet/šezdeset minuta. „Crnoslovlje“ i sve što je vezano za projekat je nešto na šta tih pet minuta mora biti instant iznjedreno. Broj četiri se još puši usled svežine, a specijal "O sreći" je tu za dezert. Pa, da zagrizemo.

Šta simbolizuje sreću? Šarenilo, smeh, boje, igra, deca... Od prve stranice, jasno je da je sreća ovde nema šta da traži.

„Vreme je gnusna i podmukla sila... vreme leči sve... Smrt je lek. Uvek i jedino, samo smrt“.

„O sreći“ se sastoji iz tri priče. Iako se mogu svrstati u horor, pisane su kao životne drame. Na posletku, šta deli dramu od horora i histerije? Samo stupanj iste. Tanka je linija koja stupnjeve deli, nikad željena, ali dostižna u treptaju oka. Da li je Yog sa ovom zbirkom pesimista? Depresivac? Ja bih rekao surovo-iskreni nihilista realizma. Da pojasnim... Podsvesno, čovek je programiran na neke akcije i reakcije. Kada nešto eksplodira, čučnućemo iza zaklona, kada nešto pukne, pokrićemo uši... sve zarad zaštite one komforne sigurnosti u kojoj se naš um nalazi. Nova, neplanirana razmišljanja, donose nove probleme, novi problemi, nov stres... Kada je komfor narušen, okreće se glava. Ne svesno... ali tako je. Kada je prosjak previše glasan (pusti ga, lud je), kada čovek leži na ulici (pomoćiće mu neko, ja sad žurim), kada trojica biju jednog (ne mogu da se mešam, to je između njih)... Yog ne okreće glavu. Ova zbirka satkana je od boli i surove stvarnosti, koja sa sobom vuče najdublje, iskonske strahove svakog čoveka. Horor leži u tome, što ti strahovi mogu da se dese svakome, svakog momenta.

Kod Yoga, sreća je prisutna... ali samo kao privju. Kod njega, sreća je vrcava, zavodljiva kurva koja pruži nadu i snove, a zatim iste pretvori u nekroznu poparu tuge i beznađa. Vera u ono „biće bolje“, tešenje sa „moglo je i gore“ i čvrsto odbijanje prihvatanja da je to čist kurac. Neće i nije. Protagonisti ovih priča su od budućnosti satkani, od sadašnjosti slomljeni i od prošlosti sakati.

Dve od ovih priča su već bile objavljivane ranije. A ono što sam tada napisao i dalje stoji. Kada gledate horor film, gde slinavi vanzemaljac istopi čoveka, Kruger po deseti put biva zapaljen ili predator otkine pokoji ud, to u nekom momentu postaje banalno... međutim, kada čujete da je nečije dete uzeo pakao narkomanije, banalnost nestaje, a oni čvorovi u stomaku se još više zatežu jer svi znamo nekoga, direktno ili indirektno ko je taj užas prošao u stvarnom životu. Gledati horor filmove je jedno, a gledati šok sajtove gde ljudska bića rade drugim ljudskim bićima samo ono što ljudi mogu... to je totalno druga priča. I upravo tu se zatvaramo u balon komfora i bežimo ka blaženom neznanju.

„... u nekim ubistvima i Bog uživa...“

Ove tri priče su nitima povezane u jedninu, ali se sastoje od istih sastojaka. Osveta. Želja za ispravljanjem nepravde, a odmah uz nju i moralno-psihološka dilema. Zavaravanje – Biće bolje. Nikad očiglednija laž koju smo sami sebi uputili i naravno... smrt u svim svojim oblicima. No, o tome posle. Možda najveći strah čoveka... smrt deteta. Ova tema se provlači kroz sve tri priče i u sve tri ima različit efekat, a samim tim i posledice. U prvoj priči, brutalni gubitak deteta je okidač za razaranje ne samo porodičnih vrednosti, nego života, psihe i tela. Totalna devastacija oba roditelja. Opet... nedovoljan motiv za osvetu, usled slabosti, ali više nego dovoljno za prihvatanje smrti. Sa druge strane, u drugoj priči, smrt nije toliko bitna, koliko osveta. Gubitak deteta ovde je okidač koji čoveka pretvara u mašinu koja preživljava nemoguće samo da bi oko bilo uzeto za oko. Interesantan momenat je da osvetu vrši upravo onaj koji je ceo svoj život obeležen predrasudama i skrivenom podsmehu. Pogotovo predrasudama prema deci. U priči broj tri imamo obe varijante, gde je gubitak deteta predstavljen kao razor svega. Porodice, odnosa, psihe, a sa druge strane protagonista nema kome da se osveti, jer krivac je onaj u ogledalu. Stoga, smrt je poželjna, ali agonija mora da traje kako bi kazna bila što duža. Ova priča je nabolji primer kako vreme ne leči sve, samo razvlači sećanja.

Pisane u višegodišnjem razmaku, u pričama se vidi onaj isti, unikatan stil autora, ali i napredak. Bez ulepšavanja, opisnih prideva ili nepotrebne poetike, pisanje je jednostavno i dolazi direktno iz glave protagoniste. Upravo ta suvoća pisanja tragediji daje dublji značaj i crninu. Ovo uopšte ne znači da je samo pisanje prosto, naprotiv. Psihologija kojom Yog zadire u umove stradalnika je jeziva. Drami i stravi na težni dodaje i činjenica da je Yog sve priče pisao pod tadašnjim mentalnim stanjem, adekvatnim za iste. Nema ničeg strašnijeg od horora sa kojim se možete poistovetiti.

„O sreći“ je zapravo o prihvatanju i pomirenju. Prihvatanju sudbine, daljeg života, pomirenju sa samim sobom i sa prošlošću. Ultimativno prihvatanje je prihvatanje smrti kao kraja. Vreme nudi nastavak agonije, smrt nudi njen završetak. Smrt svesti, tela, ubistvo iz osvete, isterivanje pravde, doseg zaborava ili samoubistvo... sve je to neki vid kraja. A kad pomenusmo pravdu...

„Njene natečene oči su mi govorile da joj je jedan od loših dana, ali suvi obrazi da nije od onih najgorih“

Yog je veliki borac za pravdu, a nažalost, svi znamo kako pravda u ovoj zemlji funkcioniše. Stoga... u ove tri priče, pravde nema. Iskonski, nagomilani bes, Yog ispoljava na crnim stranicama ove zbirke. Pravda je, kao i sreća, negde tu, na dohvat ruke. I taman kada ispružimo šaku da je dohvatimo, neko dođe i oduzme je, šutnuvši nas usput u međunožje ojačanim Dr. Martens čizmama.

Ova zbirka je u neku ruku specijal i sastoji se od tri priče u kojima možete pročitati sve ono čega se plašite, a niste ni svesni. Takođe, svaka od priča, praćena je osvrtom od horor pisca i urednika Dejana Sklizovića, zatim sociologa i pisca Nemanje Rajaka i mladog horor pisca i recenzenta Milana Kovačevića. Pored svega toga, svaka priča nam, direktno iz Yogove glave, donosi pisanu istoriju, kako je i zašto nastala, pod kojim uslovima i mentalnim sklopom. Takođe, Yog priča o inspiraciji, stvarnim događajima i likovima koji su ga inspirisali na dobar ili (pretežno) loš način.

„Blagi talasi depresije su se javljali posle plutanja morem mogućnosti, nasuprot obale realnosti“

Za kraj, par reči (samo par, za sve ostalo, moraćete da čitate) o samim pričama. „Od boli satkan“. Prva priča nastala u trilogiji i u njoj bukvalno tuga isparava. Ova priča je nešto najbolje što sam od Yoga pročitao i predstavlja totalni sunovrat bezbrižnosti. Tragedija u kojoj se čak i smrt podsmeva nadi.

„Od pacova sakat“ druga je priča i poput prve prikazuje čoveka koji je temeljno uništen od korumpiranog sistema, pogrešnog mesta u pogrešno vreme, izdan od prijatelja, izdan od rođaka... za sve ono za šta se borio, nestalo je u trenu. No... biće pravde, dok je i njega.

„Od smrti slomljen“ je poslednja priča napisana u ovoj trilogiji i jedno je od Yogovih najslojevitijih dela. U ovoj priči imamo sve. Od sreće, rata, bola, beznađa, samokažnjavanja... sve do blažene smrti. Psihološki aspekt, možda je u ovoj priči najjači. Yog je ovde predstavio kako se stvara depresija. Kako kompleksi roditelja od deteta prave izopštenika. Kako smrt stvara depresiju, kako čovek gleda psihičku sunovrat sopstvenog deteta i naivno misli da odlaskom će „sve biti bolje“. Kako vidi promašen život koji je proveo i život koji je mogao da provede.

„Danas si u parku, juče si u kući, a sutra ko zna gde si“

„O sreći“ je zbirka o preispitivanju samoga sebe. Drama, tragedija, horor i strah od budućnosti. Sreća lako dođe u ruke, ali još lakše iscuri kroz prste. Pročitajte ovu crnu zbirku i uverite se.

P.S. Zbirka je ručno numerisana i limitirana na 100 primeraka. Ukoliko vam se ono što se u njoj nalazi ne svidi, procedura je sledeća. Da biste dobili povrat novca, obavezno je dokumentovati i poslati snimak uništavanja zbirke. Uništavanje mora biti sto procentno i numerički broj zbirke izbrisan sa lica zemlje.