Kompromis – Definisan kao prihvatanje nečeg nižeg od onoga
što želimo. U specifičnom procesu nastanka ove knjige, ta definicija pada u
vodu. Činjenica da sam draft ovog rivjua napisao pre skoro godinu dana, jasno
znači da prihvatanje nižeg nije bila opcija. Posle niza odbijanja, nerviranja,
loših primeraka, nerviranja, neumitnog odmicanja vremena… i nerviranja, pred
nama je sveže odštampano, u fizičkoj formi otelotvoreno, belo na crnom
odštampano… novo specijalno izdanje Crnoslovlja, jednostavno nazvano “O sreći”.
Kao neko ko se svojski trudi da prati ovu bujicu dešavanja na alternativnoj sceni Srbije, bila ona
underground, strip, film, muzika ili književnost, trudim se da sve ono što je
najbolje, obznanim na Vault of chaos blogu, kako bi moje impresije preneo, a
delo približio što većem broju ljudi. Naravno, usled nedostatka vremena,
istrgnutim kolotečinom dvanaestočasovnih smena, sijaset tema stoji započeto i
čeka svojih pet/šezdeset minuta. „Crnoslovlje“ i sve što je vezano za projekat je nešto
na šta tih pet minuta mora biti instant iznjedreno. Broj četiri se još puši usled svežine, a specijal "O sreći" je tu za dezert. Pa, da zagrizemo.
Šta
simbolizuje sreću? Šarenilo, smeh, boje, igra, deca... Od prve stranice, jasno
je da je sreća ovde nema šta da traži.
„Vreme je
gnusna i podmukla sila... vreme leči sve... Smrt je lek. Uvek i jedino, samo
smrt“.
„O
sreći“ se sastoji iz tri priče. Iako se mogu svrstati u horor, pisane su kao
životne drame. Na posletku, šta deli dramu od horora i histerije? Samo stupanj
iste. Tanka je linija koja stupnjeve deli, nikad željena, ali dostižna u
treptaju oka. Da li je Yog sa ovom zbirkom pesimista? Depresivac? Ja bih rekao
surovo-iskreni nihilista realizma. Da pojasnim... Podsvesno, čovek je
programiran na neke akcije i reakcije. Kada nešto eksplodira, čučnućemo iza
zaklona, kada nešto pukne, pokrićemo uši... sve zarad zaštite one komforne
sigurnosti u kojoj se naš um nalazi. Nova, neplanirana razmišljanja, donose
nove probleme, novi problemi, nov stres... Kada je komfor narušen, okreće se
glava. Ne svesno... ali tako je. Kada je prosjak previše glasan (pusti ga, lud
je), kada čovek leži na ulici (pomoćiće mu neko, ja sad žurim), kada trojica
biju jednog (ne mogu da se mešam, to je između njih)... Yog ne okreće glavu.
Ova zbirka satkana je od boli i surove stvarnosti, koja sa sobom vuče
najdublje, iskonske strahove svakog čoveka. Horor leži u tome, što ti strahovi
mogu da se dese svakome, svakog momenta.
Kod
Yoga, sreća je prisutna... ali samo kao privju. Kod njega, sreća je vrcava,
zavodljiva kurva koja pruži nadu i snove, a zatim iste pretvori u nekroznu
poparu tuge i beznađa. Vera u ono „biće bolje“, tešenje sa „moglo je i gore“ i
čvrsto odbijanje prihvatanja da je to čist kurac. Neće i nije. Protagonisti
ovih priča su od budućnosti satkani, od sadašnjosti slomljeni i od prošlosti
sakati.
Dve
od ovih priča su već bile objavljivane ranije. A ono što sam tada napisao i
dalje stoji. Kada gledate horor film, gde slinavi vanzemaljac istopi čoveka, Kruger
po deseti put biva zapaljen ili predator otkine pokoji ud, to u nekom momentu
postaje banalno... međutim, kada čujete da je nečije dete uzeo pakao
narkomanije, banalnost nestaje, a oni čvorovi u stomaku se još više zatežu jer
svi znamo nekoga, direktno ili indirektno ko je taj užas prošao u stvarnom
životu. Gledati horor filmove je jedno, a gledati šok sajtove gde ljudska bića
rade drugim ljudskim bićima samo ono što ljudi mogu... to je totalno druga
priča. I upravo tu se zatvaramo u balon komfora i bežimo ka blaženom neznanju.
„... u nekim
ubistvima i Bog uživa...“
Ove
tri priče su nitima povezane u jedninu, ali se sastoje od istih sastojaka.
Osveta. Želja za ispravljanjem nepravde, a odmah uz nju i moralno-psihološka
dilema. Zavaravanje – Biće bolje. Nikad očiglednija laž koju smo sami sebi
uputili i naravno... smrt u svim svojim oblicima. No, o tome posle. Možda
najveći strah čoveka... smrt deteta. Ova tema se provlači kroz sve tri priče i
u sve tri ima različit efekat, a samim tim i posledice. U prvoj priči, brutalni
gubitak deteta je okidač za razaranje ne samo porodičnih vrednosti, nego
života, psihe i tela. Totalna devastacija oba roditelja. Opet... nedovoljan
motiv za osvetu, usled slabosti, ali više nego dovoljno za prihvatanje smrti.
Sa druge strane, u drugoj priči, smrt nije toliko bitna, koliko osveta. Gubitak
deteta ovde je okidač koji čoveka pretvara u mašinu koja preživljava nemoguće
samo da bi oko bilo uzeto za oko. Interesantan momenat je da osvetu vrši upravo
onaj koji je ceo svoj život obeležen predrasudama i skrivenom podsmehu.
Pogotovo predrasudama prema deci. U priči broj tri imamo obe varijante, gde je
gubitak deteta predstavljen kao razor svega. Porodice, odnosa, psihe, a sa
druge strane protagonista nema kome da se osveti, jer krivac je onaj u
ogledalu. Stoga, smrt je poželjna, ali agonija mora da traje kako bi kazna bila
što duža. Ova priča je nabolji primer kako vreme ne leči sve, samo razvlači
sećanja.
Pisane
u višegodišnjem razmaku, u pričama se vidi onaj isti, unikatan stil autora, ali
i napredak. Bez ulepšavanja, opisnih prideva ili nepotrebne poetike, pisanje je
jednostavno i dolazi direktno iz glave protagoniste. Upravo ta suvoća pisanja
tragediji daje dublji značaj i crninu. Ovo uopšte ne znači da je samo pisanje
prosto, naprotiv. Psihologija kojom Yog zadire u umove stradalnika je jeziva.
Drami i stravi na težni dodaje i činjenica da je Yog sve priče pisao pod
tadašnjim mentalnim stanjem, adekvatnim za iste. Nema ničeg strašnijeg od
horora sa kojim se možete poistovetiti.
„O
sreći“ je zapravo o prihvatanju i pomirenju. Prihvatanju sudbine, daljeg
života, pomirenju sa samim sobom i sa prošlošću. Ultimativno prihvatanje je
prihvatanje smrti kao kraja. Vreme nudi nastavak agonije, smrt nudi njen
završetak. Smrt svesti, tela, ubistvo iz osvete, isterivanje pravde, doseg
zaborava ili samoubistvo... sve je to neki vid kraja. A kad pomenusmo pravdu...
„Njene
natečene oči su mi govorile da joj je jedan od loših dana, ali suvi obrazi da
nije od onih najgorih“
Yog
je veliki borac za pravdu, a nažalost, svi znamo kako pravda u ovoj zemlji
funkcioniše. Stoga... u ove tri priče, pravde nema. Iskonski, nagomilani bes,
Yog ispoljava na crnim stranicama ove zbirke. Pravda je, kao i sreća, negde tu,
na dohvat ruke. I taman kada ispružimo šaku da je dohvatimo, neko dođe i oduzme
je, šutnuvši nas usput u međunožje ojačanim Dr. Martens čizmama.
Ova
zbirka je u neku ruku specijal i sastoji se od tri priče u kojima možete
pročitati sve ono čega se plašite, a niste ni svesni. Takođe, svaka od priča,
praćena je osvrtom od horor pisca i urednika Dejana Sklizovića, zatim sociologa
i pisca Nemanje Rajaka i mladog horor pisca i recenzenta Milana Kovačevića.
Pored svega toga, svaka priča nam, direktno iz Yogove glave, donosi pisanu
istoriju, kako je i zašto nastala, pod kojim uslovima i mentalnim sklopom.
Takođe, Yog priča o inspiraciji, stvarnim događajima i likovima koji su ga
inspirisali na dobar ili (pretežno) loš način.
„Blagi
talasi depresije su se javljali posle plutanja morem mogućnosti, nasuprot obale
realnosti“
Za
kraj, par reči (samo par, za sve ostalo, moraćete da čitate) o samim pričama.
„Od boli satkan“. Prva priča nastala u trilogiji i u njoj bukvalno tuga
isparava. Ova priča je nešto najbolje što sam od Yoga pročitao i predstavlja
totalni sunovrat bezbrižnosti. Tragedija u kojoj se čak i smrt podsmeva nadi.
„Od
pacova sakat“ druga je priča i poput prve prikazuje čoveka koji je temeljno
uništen od korumpiranog sistema, pogrešnog mesta u pogrešno vreme, izdan od
prijatelja, izdan od rođaka... za sve ono za šta se borio, nestalo je u trenu.
No... biće pravde, dok je i njega.
„Od
smrti slomljen“ je poslednja priča napisana u ovoj trilogiji i jedno je od
Yogovih najslojevitijih dela. U ovoj priči imamo sve. Od sreće, rata, bola,
beznađa, samokažnjavanja... sve do blažene smrti. Psihološki aspekt, možda je u
ovoj priči najjači. Yog je ovde predstavio kako se stvara depresija. Kako
kompleksi roditelja od deteta prave izopštenika. Kako smrt stvara depresiju,
kako čovek gleda psihičku sunovrat sopstvenog deteta i naivno misli da odlaskom
će „sve biti bolje“. Kako vidi promašen život koji je proveo i život koji je
mogao da provede.
„Danas si u
parku, juče si u kući, a sutra ko zna gde si“
„O sreći“ je zbirka o preispitivanju samoga sebe. Drama, tragedija, horor i strah od budućnosti. Sreća lako dođe u ruke, ali još lakše iscuri kroz prste. Pročitajte ovu crnu zbirku i uverite se.
P.S. Zbirka je ručno numerisana i limitirana na 100 primeraka. Ukoliko vam se ono što se u njoj nalazi ne svidi, procedura je sledeća. Da biste dobili povrat novca, obavezno je dokumentovati i poslati snimak uništavanja zbirke. Uništavanje mora biti sto procentno i numerički broj zbirke izbrisan sa lica zemlje.
