Kad već pomenusmo Lavkrafta, da stvar bude još zanimljivija, autor ove priče Robert E. Hauard je bio njegov savremenik, veliki poštovalac i ne samo to. Njih dvojica su čak bili poprilično dobri pen-pal prijatelji, što je proizišlo iz Robertovog pisma hvale upućenog "Weird Tales" magazinu za Lavkraftovu priču "Pacovi u zidovima". Ta međusobna diskusija i razmena ideja se takođe odražavala u njihovim pričama (Lovecraft circle). Tačno se može osetiti komešanje međusobnih stilova pisanja između dvojice velikana svog žanra. Robert je svakako širem auditorijumu najpoznatiji kao tvorac legendarnog Konana varvarina, mišićavog sina Simerije čiju snagu ne zna ni (ne)milostivi Krom, a mnogi ga zbog toga smatraju ocem "Sword and sorcery" žanra. Rođen 1906. godine u Teksasu, gde je proveo veći deo svog naglo završenog života. Veliki ljubitelj knjiga i boksa, maštao je da postane pisac avanturističkih romana, a prvu veću slavu okusio je tek oko svoje 23. godine. Robert je u zaostavštinu ostavio zavidan broj kratkih priča i romana, počevši od detektivskih priča, preko priča o boksu, horora, fantazije, do vestern romana koje je pisao pred kraj života. Nedugo nakon što je napunio trideset godina, juna 1936. godine, njegova majka je utonula u nepovratnu komu usled bolesti, a kada je čuo da se više neće probuditi, Robert je odšetao do svog automobila, izvadio "Kolt automatik" i pucao sebi u glavu. Glasine o njegovom mentalnom stanju su diskutabilne ali sigurno je da se sa tom mišlju nosio već neko vreme sudeći po unapred obavljenim pripremama, počevši od kupovine grobnih mesta za celu porodicu, preko nabavke pištolja do pisanja testamenta sa instrukcijama šta da se radi nakon njegove smrti. Nažalost sa njim su otišle i ko zna kakve nenapisane priče ali makar je za života uspeo da stvori dela po kojima će ga svakako upamtiti.
No, da se vratimo na glavnu temu. Korbena kao umetnika neću (više) pretereano hvaliti, otprilike sam sve rekao u fenomenalnom "Svetu mutanata", a to se nalazi ovde. "Bladstar" je nešto drugo, iako su po mnogo stavki slični. U oba stripa, radnja počiva na post-apokaliptičnom zgarištu civilizacije, ali priče su drugačije, sami likovi, kao i međusobni odnosi među njima. Za početak zamislite priču koja ima elemente epske fantastike u kojoj se ljudi umesto zmajeva bore sa neshvatljivim amorfnim užasima koji ko zna kako su se stvorili na ovom svetu, no doćićemo i do toga. Kao u "Svetu mutanata" i ovde je okruženje surovo i otrovno, a nagon za preživljavanjem je i dalje stavka broj jedan, sa tom razlikom što tamo likovi deluju kao da su digli ruke od svega, tumarajući za hranom i živeći svoj jadni život takav kakav je od danas do sutra. Sa druge strane u "Bladstaru" ljudi imaju želju za ponovnim začetkom koliko-toliko normalne životne zajednice i istorija mora da se napiše ponovo jer prethodna leži zaboravljena u sarkofagu prekrivenom travom i rđom.
Sama priča, po kojoj je "Bladstar" nastao je elementarno povezana sa originalom. Originalna priča Roberta Hauarda nosi naziv "The valley of the worm", objavljena 1934. godine za "Weird tales" magazin. Ukratko, to je priča iz njegovog opusa fantazije, a govori u o junaku Niordu i sukobu između dva plemena. Esira i Pikta. Niord pošteđuje život Gromu, suparničkom ratniku koji postaje njegov nerazdvojni prijatelj. U dolini kamenja i polomljenih, zaboravljenih stubova, čuje se šištavi zvuk stvorenja u naslovu opisanog kao "Crv". E sad....sve je osim standardnog crva (još jedan od Lavkraftovskih momenata). Da bi uspeo da ubije crva, Niordu treba otrov od gigantske zmije. On se farba ratničkim bojama i kreće. U najkraćim mogućim crtama to je suština. Ukoliko želite da pročitate punu priču, može se naći online bez problema. E sad, malo opširnije.....
.... naša priča počinje globalnom katastrofom. Nismo imali baš nikakvu šansu da se odbranimo i nije postojalo mesto gde smo mogli da se sakrijemo. Srećni su oni koji su preživeli. Ako se to može nazvati srećom. Ko zna koliko godina posle sve se zaboravilo. Maniri, lepe reči, religija, tehnologija....ništa nije ostalo. Sa druge strane divlji, animalni instinkti ponovo su se probudili, kao i želja za samoodržavanjem. Čovečanstvo se prisilno vratilo u plemenske zajednice kako bi počelo sve iz početka. Čini se kao da ništa nismo naučili (ako smo nekad nešto i znali) i ponovo se rađa želja za vlašću, rađa se ljubomora, zavist, bes, jednostavno rađa se čovek. To nas, naravno, vodi u nove ratove, osvajanja teritorija, robovlasništvo, progone i nova ubijanja. Istoriju uvek pišu pobednici.
Kao što pomenuh, struktura priče je ista kao u originalu. Korben je ovde malo produbio radnju dodajući emocije svih vrsta. Ljubav momka i devojke, oca i ćerke, kao i najboljeg prijatelja. U njegovoj verziji Grom nam melanholično priča legendu o svom prijatelju Bladstaru (Niord) i tome kako je pobedio crva iz doline. Svi ključni elementi originalne Hauardove priče su tu, borba sa zmijom, sabljozubim tigrom, plemenske borbe i sve to pre suočavanja sa samim crvom. Korben nam u svojoj verziji dočarava život u jednom plemenu. Poglavica Birdag je prestar za vođstvo. Kao novi vođa i naslednik bira se ratnik Loknar, kome samim tim pripada Birdagova ćerka Helva. Naravno, kako to već biva, ona voli Bladstara, a nakon tog saznanja njega na poprilično brutalan način šalju u izgnanstvo ali ne pre nego što je u duelu obogaljio Loknara koji beži osramoćen. Sa Bladstarom u progon odlazi ne samo njegov verni Grom već i Helva. E sad.....mračan deo priče polako se nadvija nad nama. Bladstar i Helva žive, kako se čini u spokoju sve dok se ne pojavljuje misteriozni užas koji Bladstaru oduzima (skoro) sve.
Taj prvi užas je samo glasnik onoga što će tek doći. Glasnik nečeg što je prizvano iz dubina samog pakla da seje smrt prizvanu manijakalnim sviranjem u frulu. Ovo je jedan od onih delova koje sam na početku pomenuo gde pisci dele kreacije i mitove jedni od drugih. Svima koji poznaju Lavkraftov univerzum jasna je referenca na poludelog frulaša, a Hauard nam čak nagoveštava uspavano zlo koje je obožavano od strane malog broja sledbenika. Recimo, direktna povezanost sa Lavkraftom u rečenici: "The Old Ones had long vanished into the limbo from whence they crawled in the black dawn of the universe, but their bestial god and his inhuman slave lived on". Kako je sve ovo Robert Hauard naslikao rečima, Korben je vizuelno dočarao čitaocima. Nakon saznanja ko je poludeli frulaš i šta se desilo sa Helvom, Bladstar se suočava sa samim crvom u ruševinama nekadašnjeg sveta.Crtački, Korbenov stil je poprilično prepoznatljiv, međutim svoje stripove radi na više načina. Po meni ovo je definitivno vrhunac njegovog umeća. Podelio bih njegove radove na crtačke i one više slikarski orjentisane. Uzmimo za primer Poovu adaptaciju "Kuće na granici" (izdatu kod nas pod "Darkwood"-ovim budnim okom) i obratimo pažnju na stil crteža. Složićete se da je poprilično drugačiji, a opet likovi su isti, figure, pokreti....Nešto što moram da napomenem kao fascinantnu stvar je to koliko Korben fenomenalno barata sa izrazima lica i emocijama prikazanim na svojim likovima. Strah, tuga, bes, sve se vidi u očima, bradi, vratu, usnama i po prvi put sam se kao klinac sa tim susreo kod njega. Dakle.....što se "Kuće" tiče, uz nju imamo i "Bigfoot", "Cage", "Starr the slayer"....koji su rađeni tim više "crtačkim" stilom, gde se tačno vidi svaka linija tuša i senčenje je odrađeno linearno ili u tačkicama. Takođe imamo i ovaj "slikarski" pristup u kome se Korben ističe, a to su "Svet Mutanata", "Den", "Bladstar" ili "Arabian nights", gde se jasno vidi zašto osećam potrebu da ga ovoliko hvalim.
Darkwood je odlično počeo sa Korbenom kod nas. Adaptacije Poa i Lavkrafta u jezovnik ediciji, pa i sam specijal posvećen njemu su izašli u svoj svojoj slavi, a dok čekamo odgovarajuća izdanja za priče poput "Bladstara", dunite prašinu sa ukoričenih stripoteka i bacite se na čitanje. Garantujem ne-razočarenje i dobro potrošeno vreme.
Нема коментара:
Постави коментар