Regia Fantastica 8

Od sedam milijardi ljudi na ovoj mokroj lopti, koliko njih možemo nazvati imenom "kompletan umetnik"? Naravno, neki ljudi su talentovaniji od drugih, neko je i virtuoz, ali naći se u nekoliko vrsta umetnosti ili veština i ovladati u njima na svetskom nivou, nije mala stvar. Dejvid Bouvi je jedno od tih imena. Čovek koji je bio rođen za scenu i rođen da bude zvezda. Volele su ga kamere, volele su ga uši miliona, volele su ga žene, voleli su ga muškarci. Bio je pesnik, pevač, glumac, imitator... bio je kameleon. Intrigantna ličnost u najmanju ruku. Čovek bi pomislio da se o njemu može napisati sijaset naučno-fantastičnih priča, uzevši samo priče iz života. To sam mislio i ja, dok se zahvaljujući uredniku Tihomiru Jovanoviću nisam uhvatio u koštac sa temom.

Regia Fantastica je upravo ono što sam naslov nagoveštava. Zbirka naučno fantastičnih priča iz pera regionalnih autora. Nastala davne 2014-te godine u svega 51. primerku, doživela je svoje, godišnje, osmo izdanje o kome pišem danas. Svaka zbirka specifična je po tome što je tematski određena, počevši od omaža Herbertu Velsu, Filipu Diku, preko svetionika, vremeplova, nastavka filmova sve do Dejvida Bouvija. Tema broj osam me je zaintrigirala, prvenstveno zato što osim opštepoznatih podataka, nisam mnogo znao o samom pevaču. Znao sam da je glumio u nekolicini filmova, znao sam da je imao više "likova", kao i da je imao dva različita oka. Neko bi pomislio "zar to nije dovoljno?" Nisam bio ni blizu ideje o čemu bih pisao. To je bila jedna od stvari zbog koje sam želeo da se što pre dokopam zbirke... da vidim kako su se pisci snašli u temi i koji pogled su zauzeli.

Interesantno je da što više otkrivate detalja o nekoj osobi, iako naizgled nebitnih, lampice inspiracije lagano se pale. Čitajući o životu pevača, saznao sam da su postojali zdravstveni problemi, duboko ukorenjeni u DNK porodice Džons. Da mu je stariji polu brat bio veliki uzor i inspiracija, kao i da nije bilo njega, verovatno ne bismo imali Bouvija u ovom obliku i izdanju. Saznao sam da se jedno vreme bavio okultizmom, da je eksperimentisao sa svim mogućim supstancama i da je bio profesionalac u svakom poslu koji je prihvatio.

Još interesantije je to koliko nisam bio u pravu po pitanju šarenolikosti priča i ideja. Kada je fizički primerak stigao, bio sam više nego impresioniran dijapazonom ideja i veštinom sprovođenja istih u delo. Evo brzog preletanja kroz priče, bez otkrivanja detalja.

1. Svetislav Filipović Filip - Major Tom

Izgubljena posada, crna kutija i sećanje na razgovor sa "sadašnjim" majorom Tomom. Šta se desilo sa svemirskim putnikom i kakvu sudbinu krije crna kutija?  Priča bazirana na istoimenoj pesmi.

2. Marko Fančović - Alphaville 2

Bouvi je u ovoj realnosti divljeg zapada kameleon ubica. Dva likvidatora, na tragu jedan drugome, dolaze do iščekivanog sastanka u restoranu i konačnog obračuna. Rečima Gorštaka...  na kraju može biti samo jedan. 

3. Biljana Kosmogina - Gospodar milosrdne smrti

Priča koja me je oduševila svojom idejom i izvedbom. Gospodar drži veto nad likom i delom popularnog pevača, kao i totalitarnu kontrolu nad njegovom muzikom. Samo odabrani mogu da čuju tu muziku i u odabranom trenutku. Milosrdni gospodar to blaženstvo daje kao poslednji pokrov Edena. Dok je i milosrđe i dalje u opticaju...

4. Tihomir Jovanović - Odlazak mršavog belog vojvode

Volšebni prelaz iz sadašnjosti i Dejvidove svirke u srednjevekovno, nepoznato okruženje. Odlazak iz jedne realnosti u drugu gde mršavi beli pevač, postaje neustrašivi vitez-vojvoda i pravi heroj, makar na jedan dan. Odlična manipulacija vremenom i prostorom.

5. Ilija Bakić - Quik-squik-op-cvrc-prc

Naizgled šaljivo, ali ozbiljno napisana spejs opera iz ugla pauka s' Marsa. Njihova strategija, rečnik, odnos i pre svega velika mržnja prema prokletom Zigiju Stardastu.

6. Stevan Šarčević - Pregladnele

Barkerovska horor priča o submisivnom čoveku koji dolazi na vampirsku žurku. Pored spektra zadovoljstva, spoznaje i ostatak svog života... tačnije kakav će on biti. Predpostavljam, pisan po uzoru na Bouvijev erotski horor film "Hunger".

7. Tamara Berger - Red shoes for Dancing Blues

Let's dance, poručuje Bouvi. Interesantan pristup... tokom čitanja ove priče, nikako nisam mogao da se otmem utisku i atmosfere "Petog elementa". Tamara je Dejvida zaista napravila herojem. Sajber pank revolucionarom jednakih čarapa.

8. Saša Šebelić - Affame

Affame, francuska reč za "izgladneli", aludira na film "Hunger", čijeg uticaja ima u priči. Radnja se smenjuje između "onda" i "sada", gde kustos muzeja i čovek različitih očiju vode svoju priču. Interesanta, gotovo filmski ispričana priča.

9. Nenad Šakota - Zemlja nula

Bajkoviti SF o dečaku koji prati svoj san. I baš kao u snu, dolazi do osobe koja će mu pokazati njegovu suštinu i razlog postojanja, ujedno sudbinu i poslednje odredište. Vrlo lepa avantura.

10. Zlatko Geleski - Crna Zvezda

Čuli smo za izraz "Zvezda je rođena", ali ovde dobijamo detaljno objašnjenje zašto, ko i odakle? Gde prestaje Bouvi, a počinje Džons i da li uopšte može i sam da uvidi tu razliku?

11. Milan Simić - Čovek koji je pao na zemlju

Priču nam pripoveda lekar sanatorijuma. Da li je Dejvid Bouvi bio ono što jeste ili samo jedan od inteligentnih ludaka? Priča se prepliće sa stvarnim događajima vezanim za Dejvidovog brata Terija i stvarne tragedije koju je proživeo. K-pax?

12. Tanja Gavrlilović - Gost iz kosmosa

Simpatična SF priča  Asimovskih primesa o entitetu koje stiže na zemlju da nama, kao daleko primitivnijem obliku života pokaže neke, do tada nam, nedostižne stvari, a ujedno istraži zemljane i nauči nešto o našoj istoriji.

13. Adnadin Jašarević - I reč beše u Davida

Priča mozaik. Filozovska struktura, koja je rastrzana između biblijske i realne priče o Davidu, sa uplivima istorije i mitologije. Komplikovana naizgled, ali ništa komplikovanija od kompozicije pesme. Oko toga se sve zapravo vrti, zar ne?

14. Dinko Osmančević - Zvjezdani čovjek

Još jedna od priča koja predstavlja podvojenu ličnost. Deluzija čoveka i svetske zvezde. Zvezdana iz Sarajeva i Zvezdanog čoveka iz Holivuda.

15. Radovan Petrović - O duši i muzici

Fantazmagorično putovanje kroz sećanja i uspomene čoveka. Ne znamo šta je lucid, a šta san. Glavni objekat je kuća iz detinjstva u kojoj se vreme preklapa sa muzikom, a realnost sa prošlošću. Jedina konstanta je kreacija Dejvida Bouvija. 

16. Lazar Vuković - Talasi Athea-e

Jedan drugačiji pogled na entitet koji je predstavljao Bouvijevu umetnost. Priča je napisana iz ugla "običnog" fana koji doživljava prosvetljenje na jednom od koncerata "Dejvida". Vrlo interesantan prilaz temi. 

17. Goran Ćurčić - Čovek koji je pao na Mars

Ljubavna poruka voljenoj osobi jedinog budnog čoveka u univerzumu, kao i prihvatanje njegove sudbine. Igra reči i omaž Bouvijevoj karijeri provlačenjem referenci na pesme, filmove i albume.

18. Mile Kostov - Major Tom zemaljskoj kontroli

Rat besni između zemljana i Atilijanaca... major Tom se vraća na zemlju kao heroj. U svačijim očima heroj, osim u sopstvenim. Da li izdaja otkriva istinu i da li istina daje pobedu?

19. Petra Rapaić - As the world falls down

Evo jedne priče koja je bazirana po filmu "Lavirint". U ovom slučaju memljivi hodnici lavirinta kriju mračnu tajnu kralja Goblina. Mračniju nego što se na prvi pogled čini. Divlji dečko samo želi da živi, bude slobodan i ispuni svrhu svog postojanja.

20. Tanja Jočić Stamatović - Nikola Tesla to David Bowie

Vrlo zanimljiva postavka. Iako bazirana po filmu "Prestiž", vodi se iz ugla majstora za specijalne efekte, koji je učestvovao na snimanju filma. Akcenat je dat na međuljudskim odnosima, koliko ekipe koja vodi priču, tako između glumaca i njihovih alter-ega.

21. Alma Zornić - Iris

Kompleksna spejs opera sa sajberpank uticajem. Avanture se brzo smenjuju, čak na momente podsećajući na epsku fantastiku. Obilje likova i avantura, obilje izraza i bića, obilje aludiranja na Bouvija i jedno spašavanje udaljene planete spojeno na nekoliko stranica.

22. Nešo Popović - Maksimilijan Džons

Ako ne najoriginalnije, onda svakako jedno od originalnijih pristupa temi. Priča je jako kratka, pa da ne otkrivam previše... Sve u svemu, vođa se vraća sa druge planete nabijen znanjem koje je stekao. Držite prijatelje blizu, a neprijatelje još bliže.

23. Nataša Milić - Konačni preobražaj

Još jedna kratka priča o biću čije se poreklo ne može odrediti. Izrazito je lep i glavni problem je naći primalno biće čiji je oblik uzeo... ako je to moguće.

24. Ranko Rajković - Registar vanzemaljskih pojava

Originalna spojnica između Dejvida Bouvija i Endija Vorhola. Šta vezuje ova dva umetnika, osim što su u stvarnom životu obojica voleli da menjaju identitet? Da li su zapravo bili umetnici ili samo dve obične dangube?

25. Ivan Šokić - Svedok sa tamne strane

Spejs avantura koja teče brzo. Kao virtuelna arkada, akcija se smenjuje, dok detektiv leti iz jedne opasnosti u drugu pokušavajući da spase devojku. Baš poput "Totalnog opoziva", Mars je pun nindža, ubica i jurnjave.

Za sam kraj, ostavljene su tri poslastice za ljubitelje lika i dela Zigija Stardasta. Intervju sa jednim od najpoznatijih rock fotografa, čovekom koji je prvi put zaplakao i potrčao na vreloj kaldrmi dorćola. Brajanom Rašićem. Potom, Svetislav Filipović pripremio je iscrpnu biografiju, sa svim važnim detaljima, vezanim za Dejvida Bouvija. Na samom kraju, nekoliko tabli stripa fenomenalnog Vlade Veskovića i njegovih vizija futurističkog SF sajberpanka, kako bi i deveta umetnost bila zadovoljena i ispoštovana.

Nadam se da će ljubiteljima dela poznatog pevača ovaj prikaz makar zagolicati maštu dovoljno da bace pogled među njene stranice i nađu svoju odgovarajuću realnost i odgovarajući scenario svoje savršene priče. Zainteresovani za kupovinu ove anualne zbirke, možete se javiti uredniku Tihomiru Jovanoviću na FB stranicu.

"I don’t know where I’m going from here, but I promise it won’t be boring."

D.B.

Mijazmični predeli - Dejan Sklizović

 

Niš je, pored izrazito kvalitetnog kraft piva, postao izrazito kvalitetan po pitanju kraft horora. Lavkraft? Svakako. Ljubav prema žanru je neminovna stvar... uz neosporivu stručnost i poznavanje same srži žanra. Dejan Ognjanović je zadužio domaću horor scenu, koliko prikazima, toliko i enciklopedijskim doprinosom u vidu Orfelin izdanja, Dejan Stojiljković je u blažoj formi svoju stravu komercijalizovao na višem nivou, dok Dejan Sklizović predstavlja novu generaciju horor pisaca, a "Mijazmični predeli" su njegovo predstavljanje i ulazak na velika vrata u literarni svet. 

Ova godina je zaista rodna godina za horor, a tek smo na trećini iste. "Crnoslovlje 3" je bila prilika da se ljubitelji žanra upoznaju sa pisanjem Dejana Sklizovića, dok, meni lično, još upečatljivija je "Bunar", prethodno izašla u "Fantastičnom vodiču - Zov heroja". Za one koji su ova dva izdanja propustili, ovo je više nego dobra prilika da na jednom mestu nađete sve ono što vas zgražava. Mijazmični predeli su u suštini "Kosmička strava", ali samo kao forma. Ispod toga krije se konglomerat truljenja, beznađa, nekrofilije, požude, seksa, orgija, kanibalizma, smrada, jare i krvi. Preterano? Zašto bi bilo? U hororu ne sme biti tabua. Pitanje je samo dokle je pisac spreman da ide i gde će napraviti granicu zarad "osude". Dejan tu granicu pomera, a kosmički horor i Lavkraftovština samo su okvir u koji on iscrtava ličnu mandalu strave. Poput "Crossed" serijala, niko nije bezbedan.

E sad... dosta zajebancije. Sečemo u meko tkivo. Dakle... prva priča "Veliki pljusak" nam razjašnjava neke stvari. Prvo, nadovezuje se na uvod o hororu koji je Dejan vrlo studiozno predočio. Dakle, horor iliti strah od nepoznatog nije samo strah od nepojmljivih sila ili užasa koji vrebaju sa one strane razuma. Strah od nepoznatog, sam po sebi je strah od neizvesnog, podstaknut kompleksom inferiornosti i nemogućnošću da se inferiornost prevlada. Strah od bespomoći... koliko je čovek na ovom svetu zapravo plen, a ne lovac. Dejan vrlo dobro poznaje psihologiju beznađa. Kosmičku stravu predstavio je u jednom obliku kao primalni strah od (ne)izvesne budućnosti iskovane degradacijom čoveka od strane korumpiranog sistema i nepravednim dizanjem na pijedestal korporativne gnjide koje su dobile moć da budu ventrilokvisti onih koji su odabrali da ćute.

Velika uloga je integracija pisca i njegovog zgražavanja nad onim u šta se svet pretvorio, samoživost i okrutnost ljudi prema sopstvenoj vrsti. Metafizički entiteti se ne razlikuju od nas. Asteci su klali zarad dodvoravanja bogu sunca, ljudi kolju zarad obožavanja boga neba, a klanje se nastavilo zarad čistog statusa u društvu i dodvoravanje opipljivom "vođi". Smrt nije blaža, samo su interesi različiti.  Kod Dejana, smrt je živopisna i smrt je odvratna. Smrt jednog bića dolazi u vidu poslednjeg izdisaja i poslednjeg ejakulata u sluzavu matericu nadanja. Ono što čini dobar horor jesu scene koje se pamte po lošem. Grafičke scene iživljavanja nad mesom koje nekad beše čovek jesu granice koje pisac svesno prelazi zarad faktora šoka. Interesatno je da je ovo druga priča niškog horora gde je ejakulat obavezan deo ob(r)eda, s' tim što je ovde prijatniji za zamisliti. No...

Seks u "Predelima" nije sušti šok faktor. Jako je malo tu ljubavi, koliko primalne, animalne požude, koja pali receptore strasti, gurajući zdrav razum u stranu. U svršenom činu, čak i ako protagonista shvata da je kasno, povratka više nema. Orgazam je jači od realnosti, a čovek je slab u svojim porocima. Tu je možda i ključni deo ove zbirke. Poroci. Sedam smrtnih grehova. Dejan se u svakoj priči bavi nekim od njih kroz realnu propast čovečanstva.

Najbolji primer možda je"Gurmanov greh", druga priča u zbirci i meni lično, najefektivnija. U njoj nalazimo sve... od gneva, uzrokovanog alkoholom i zavišću, požuda/blud, upareni sa pohlepom, koje od čoveka prave submisivnog crva, uništenog sopstvenim uzavrelim libidom, preko zavisti, verovatno najrasprostranjenijeg greha, do proždrljivosti. Proždrljivost je ključ ove priče, problem koji dolazi sa zapada i osećamo ga kako nam diše za vratom. Nekrofilija i metafizički užasi onostranog samo su šlag na ovoj torti u čijoj gnjiloj unutrašnjosti muve govnare ležu mnogobrojna jaja. Protagonista praktično da nema. Ljudi veruju da rade dobro, ali to dobro je dobro za njih. Manjina koja "sagledava veću sliku" je zbrisana, poput preslikane situacije realnog sveta gde se guši svaki tračak zdravog sagledanja situacije i borbe protiv "kulta" zla, bio on vladajuća stranka ili skup samih đavoljih heruvima.

Horor neizrecivog, kultovi i okultne radnje, samo su jedan sloj ove zbirke. Ovde je dobar momenat da se pomene gos'n Lavkraft i njegove umobolne kreature. Kod Lavkrafta, akcenat je u umu protagoniste, ne u oku. Tačnije, devastaciji istog prizorom koji je ugledao, a sam izgled bogohulnih amorfnih kreacija ostaju na mašti čitaoca. Dejan, međutim, svoje užase iznosi javno, raskrečenog međunožja i obnaženih grudi. Ovde strah od nepoznatog postaje poznat, ali već je kasno. Protagonista je napravio onaj jedan korak u nepovrat i sav maskulinitet ili hrabrost, nestaje u vidu neminovne sudbine koja je u većini slučajeva gora od smrti. Smrt razuma, gora je od smrti tela.

Nije samo metafizički spektar ono što ovu zbirku čini vrednom. Dejan, osim što kreira svoje kultove, anti-heroje i užase, kreira i lični univerzum. Poput Lavkrafta i njegovog Insmuta, poput Mladena Milosavljevića sa svojom Jezavom, Ognjanovića sa "Naživo", ovde koritom Jezave teče Nišava, a zagađeni Insmut postaje vrelo predgrađe Niša. Obzirom da je predeo koji Dejan opisuje istorijski bogat misterijama i pričama, neminovno je da će folklornog horora biti na pretek. Vlajne, kletve i nikad živi svatovi su drugi sloj ove knjige. Mladen je u "Jezavi" i "Večnoj kući" od folklornih priča napravio jezu, dok je Dejan tu istu jezu digao na nivo horora brutalizovanjem, silovanjem i kasapljenjem. Zapravo, oba Dejana su stravu digli na viši nivo.

Imao sam prilike da priču "Šta se to krčka" pročitam još pre par godina i nikad ne bih rekao da će sav njen urbanizam integrisati u jedan univerzum ruralne strave. Možda i najbolji primer i uz priču broj dva, meni najupečatljiviji momenat zbirke je priča koja zatvata zbirku, kratkog naziva "Majstor". U toj priči imamo sve. Od čudne bolesti, folklornih predanja, rastrojstva samih ljudi, dečije naive koja od folklorne jeze praćene tihim klavirom prelazi u gore-splatter krešendo sa jako dobrim tvistom je fenomenalan završetak ovog putovanja. Opet... Dejan nam je ostavio mogućnost nastavaka. U "Predelima", svaka priča je više noveleta nego priča i svaka ima potencijala za zasebni roman. Kult koji prati ovo nesrećno mesto je kult koji se provlači kroz sve priče, a glavni "negativac" odlazi i vraća se kada ga najmanje očekujemo. Kao da je oduvek bio tu.

Dakle... ako ste spremni za ono što vam ova zbirka donosi, upustite se u nju. Krenite kroz "Mijazmične predele" i svojim očima se uverite u verodostojnost predela kada se mijazma malo razgrne, uvuče u nozdrve i krene svoj put ka malom mozgu.