Vreme je da se slavi. A kako to odveć na svakoj slavi biva, posle predjela ide svinjetina. U ovom slučaju, predjelo sam poslužio na ovom linku, a glavno jelo je trenutno u finalnoj fazi pripreme. Raskomadana krtina je dobila svoj slani sloj krckave kožure, a ukus ćete osetiti vrlo uskoro. Samo treba da se servira. Dakle....kao neko ko je imao tu privilegiju i od starta bio blisko upoznat sa celokupnom idejom, predstavljanje ovog dela mi je zadovoljstvo do te mere, kao da je ono lično moje.
Ukoliko barem malo pratite dešavanja u horor svetu online, bile to knjige ili filmovi, ime na koje ste u jednom momentu morali naleteti, svakako je Milan Kovačević. Kako slikovito opisati njegovo stvaralaštvo? Milan je pisac koji je duže vreme sedeo u sobi spuštenih venecijanera, pokušavajući da motornu testeru vrati u funkciju stavljajući ulje i oštreći zupce lanca, a momenta kada je to uradio novosadski masakr motornom testerom je krenuo takvom silinom da bi mu sam Hooper pozavideo na brutalnosti. Od zbirke "Besan", preko AVKF-a, Crnoslovlja, saradnje sa Librarionom, prešao je granice kontinenata i došao do izdavačke kuće "The Hive" (Priču na engleskom možete pročitati online u knjizi Trail XIII - The Path to Perdition). Poenta rečenog je da je više ljudi prepoznalo kvalitet i potencijal onoga što Milan piše. Ultimativna kreacija horora i lični Nekronomikon sopstvenih priča dolazi nam u tvrdokoričenom vidu, a Vault of Chaos ima posebnu čast da predstavi njegovu prvu samostalnu zbirku nazvanu "Vragovesti". A kakve komade mesa nam ova disekcija donosi i da li će nam stvoriti neprijatnosti u žuči? Iskreno se nadam. Ali... u najboljem mogućem smislu.
Neka ovaj dan počne horoskopski, a danas je...
"Dan svinje"
Delo koji otvara ovu zbirku, meni simbolično, jer je sa ovom pričom sve počelo. Simboličnom iz još jednog razloga... Sam uvod u ovu priču, način izražavanja i razmišljanja je ključni momenat kada ćete shvatiti da li je ova knjiga za vas ili ne. Ligotijevsko-mizantropski stil, narativno vođen iz ruralnog mesta zabačene Srbije je savršeno otvaranje za masakr koji će uslediti. Ovde moram napomenuti kako smatram da svako može da napiše masakr. Ljudi su kao drva, udariš ih sekirom i oni padnu. To je lakši deo. Teži deo je masakr pretvoriti u atmosferu. Smrad sukrvice, znoja i suza uplesti u niti okoline i čitaoca uvesti u mesto gde se smrt iz literarnog oblika pretvara u realni. Upravo to je glavni adut ove priče. Realnost. Možda ne realnost svih nas, ali svakako krvava realnost seoskih običaja, čiju realnost su deca imala priliku da iskuse od malih nogu. Smrt je jednako brutalna za sve, a posle dana svinje, smanjujemo krike samo na momenat, oblizujemo usne i idemo na...
"Šapat suvih usana"
Inkarnacija čoveka koji se budi u bolničkoj sobi, tela razorenog nesrećom. Čovaka koji ne zna zašto je, šta je... ali vidi ga. Vidi njegovo otelotvorenje u bolničkoj sobi, kako sa osmehom stoji pored njegovog kreveta... plaši ga se, ali nije siguran ko je on tačno i zašto je došao. Da li se čovek u zavojima kaje zbog toga što je uradio, koja je simbolika poslednje cigarete dok pred streljačkim vodom stoji vezanih očiju i koji posao ostaje da se završi posle svega? Ovde su odgovori na neka od pitanja. No, jedno je sigurno. Ne možeš pobeći od onoga što jesi. Repertiraćemo pištolj i sa osmehom na suvim usnama preći u...
"Deratizacija pacovskog konglomerata"
Kad već spomenusmo Tomasa Ligotija i njegovo shvatanje ovog truležnog sveta, ova priča je upravo to. Deratizacija onih koji su kanceri u kancelarijama, nekrozno tkivo u sistemu piramidalne hijerarhije vlasti... kao i onih koji su sitni točkovi mehanizma, koji ne shvataju da bi bez njihovog okretanja mehanizam stao. Stoga, zarad postojanja u takvom sistemu, oni se okreću i okreću, dok na kraju prestanu jer u njima više nema života. U ovoj priči, protagonista sa osmehom Hoakima Feniksa uzima stvar u svoje ruke. Ovaj točkić se okreće po svojim pravilima. A plodovi njegovog dela su...
"Plodovi crnog semena"
Evo priče koju nisam čitao. I pored ovog trejlera koji upravo pišem, hteo sam da je ostavim samom sebi kao faktor iznenađenja. Čisto da, kada uzmem u ruke fizičko izdanje, iznova se oduševim nečim novim. Stoga, zadovoljite se sa ostalih sedam, ova će biti specijal. Pustite me da imam svoje iznenađenje, a ja vas puštam...
"Pustite nas da umremo"
Sada zadiremo u teren koji toliko volim, ne zato što sam mizantrop, već zato što nismo za bolje. Post-apokalipsa iz ugla jednog od "preživelih". Doduše, ovde nema uvoda, nema razrade, nema tragedije, nema opšteg, sinhronizovanog vriska nacije koja umire u vatrama ragnaroka. Priča koja se dešava trenutno, dešava se posle kraja. Sve je gotovo, zaraza je napredovala, mrtvi su živi, a živi su mrtvi. Protagonista sa sobom nosi sećanja, nosi tračak nade i nosi spas u glavama čaura. Prava post apokalipsa za moju dušu...
"Jedenje duše"
Da li se ljudi ikada mire sa svojom neizbežnom sudbinom? Da li se uopšte mire sa činjenicom da na kraju ovog našeg otrcanog životnog puta stoji iskežena kreatura sa bledim očnjacima. Dama zvana smrt. Neko se sa njom nosi lako, neko pokušava da beži... dok... neko je njen lični izaslanik. Ova priča iz oba ugla daje odgovor na ovo pitanje. Smrt daje i smrt uzima. Kako um tako i tela...
"Tela naših spasitelja"
Ne znam da li bih se usudio da kažem najzrelija, ali svakako najslojevitija priča u ovoj zbirci. Ova je pisana pod samim uticajem očeva strave. Lavkrafta i Poa. Pipci njihove nakaradne mašte pužu svuda oko ove ideje. Poput Stokerovog Drakule, radnja je smeštena u veliku kuću, čiji domaćin je naizgled čudan. Sprema se nešto zlokobno... Odvratan miris nadolazećeg slavlja svi osećamo u nozdrvama, ali neizvesnost je sveprisutna. Krešendo dolazi u obliku krvi. Za razliku od Lavkrafta, ovde horor nije "neviđen" očima čitalaca, horor je na tacni i horor je pozdravljen aplauzom. Pažljivom kontrolom gostiju, odabranik mora biti kvalitetan...
"Kontrola kvaliteta"
Opet, simbolično na kraju dolazimo do kontrole kvaliteta. Ja sam svoj sud već dao, sad je red na vas. Međutim, u kontroli kvaliteta, pored ličnog suda, dolazimo do Barkerovskog opisa jednog od glavnih smrtnih grehova... Proždrljivost. Ruku na srce, da li je zapravo proždrljivost greh ili je stvar samo u kvalitetu istog? Što opet, povlači pitanje, da li greh može biti kvalitetan. Da li su sveci u obliku mršavih pasa ili debelih svinja? Da li je oreol greha pečat na masnoj koži odsečenog mesa? Saznaćete.
Naravno da mi je jasno da se ova recenzija sastoji više od pitanja nego odgovora, kao i da ništa nisam otkrio ni rekao pametno. Međutim... površno sam zašao u svaku od tema i do izlaska zbirke, to vam je to. Kako napraviti trejler sazdan od reči? Nadam se da sam uspeo da vam zagolicam maštu do te mere da ćete poželeti ovu knjigu u svojim rukama momenta kad izađe.Sama knjiga će biti u tvrdom povezu i za nijansu većeg formata od standardnog. Takođe, nekoliko umetnika potrudilo se da forzec, kao i slika za svaku priču, knjizi daju poseban pečat i poseban identitet.
PAŽNJA!!! Milan ima popriličan broj pratilaca i ljudi koji su ovu knjigu več poručili. Dakle....budite brzi jer kada ovaj tiraž ode, to je to. Doštampavanja više neće biti.
Velike stvari su na pomolu, a ovo definitivno nisu bile "Poslednje reči pisca".
