Kako se i ova godina vrlo strmoglavo pripremila za počinak, hororu, koji je postao njen nerazdvojni saputnik, se ne nazire kraj. U to ime, mala grupa entuzijasta i ljubitelja istog je odlučila da ujedini svoja znanja i veštine i pomenuti horor reinkarnišu u novi oblik. Odlučili su da horor svakodnevnog postojanja u svetu kakav jeste, prebace u književni oblik i time nas uvuku u njihov literarni, imaginarni strah. Taj novi oblik postanka, dobio je i ime, kršten u pravom maniru podzemlja. Crnoslovlje.
Pre nego što predstavim samo izdanje, red je da predstavim kreativni trojac koji je stvorio ovo (ne)delo.
Gospodin Yog, iz čije glave je potekla ova celokupna ideja, vrlo je iskusan horordžija, strastveni ljubitelj jezive pisane reči i kolekcionar onoga što se nalazi u nama svima. Priča gospodina Yog-a je moj prvi susret sa njegovim spisateljskim umećem i crnilom koje je vrlo umešno predstavio, no.....o tome malo kasnije.....
Gospodin broj dva, sugrađanin gospodina Yog-a, samim tim savršen saučesnik u zločinu je "kriv" za priču broj dva. Svi oni koji prate ovaj blog, imali su prilike da se sa njegovim prvencem upoznaju ovde. Reč je o Milanu Kovačeviću, a o potentnosti njegovog pisanja ćete tek čitati i to ne samo ovde. Rečima zagriženih kladioničara. imam fiks da se u skoroj budućnosti sprema nešto opako sa njegove strane, a sve svoje pare iz buđelara stavite na kvalitet i odličnu dozu literarne strave. Dobitak je zagarantovan.
Gospodin broj tri. Nikad umorni, vazda entuzijastični i verovatno najveći zaljubljenik u svaki vid skrivene umetnosti koji podzemlje može da donese. Daniel Tikvicki je poznat široj masi po svojoj izdavačkoj kući "Librarion", specijalizovanu za DIY izdanja. Kako muzička, tako i u formi fanzina satkanih od intervjua, priloga, priča, poezije...... Jedini logični sled događaja je da upravo on bude kum ovom ostvarenju. Moj jedini žal, vezan za prvi broj je što nema njegove pisane reči, ali polako........čedo je još mlado.
A od čega je Crnoslovlje sazdano? Slova.....da. Ali šta ih čini crnim. Idemo redom.
Yog nam donosi priču broj jedan. Vrlo efektivno nazvana „Od pacova sakat“ je, kao što gore pomenuh moje prvo suočavanje sa njegovim stilom pisanja. Sam početak mi je delovao vrlo prosečno, ali to je zato što i to jeste......ni u kakvom slučaju prosečnog kvaliteta, nego pisan prosečno, bez upotrebe bespotrebnih opisnih prideva, šarenolikih „teških“ reči ili gubljenja u sintagmama. Kod njega nema onoga „šta je pisac hteo da kaže“ ili „svaki čitalac razume onako kako zamisli“. Ne. Kod Yog-a, svaka reč je izgovorena jezikom ulice, jezikom naroda. Baš onako kako je čujemo svakog dana u svakodnevnom razgovoru. Kod njega dijalog ne vode Šekspir i Po, već Zemo 1 i Zemo 2 koji se savršeno dobro razumeju u svom narodskom izražavanju. Kao Bukovski, to što u duši, to i na jeziku. A da se razumemo........horor življenja najbolje dočara čovek koji ga je prošao. Što nas dovodi do glavnog pitanja.
Koji je horor najbolniji? Onaj realni, svakodnevni, koji može da se desi svakom? Čega je realnije plašiti se? Bolesti ili vanzemaljaca? Pripite propalice koju vidite kako mumla nerazgovetne reči dok u mraku ide ka vama sa ludačkim pogledom ili Godzile? Sigurnog straha od smrti dok avion u kom ste počne da ispušta čudne zvuke dok polako ponire ili zombija? Mislim da je odgovor jasan.
Yog nam ovde prikazuje sav taj horor, koji ni jedan čovek ne treba da doživi. Karma, koja je sve adute ispucala na leđima paora. Jedna greška i kraj. Jedna greška i nastradali su dužni, nedužni, pasivni, aktivni, kao i oni kojima šansa nikada nije data. U ovoj priči proćićete kroz spektar emocija čiji krešendo dostiže vrhunac kakav niste mogli očekivati. Sažaljenje raste u bes, bes u tugu, a tuga u nevericu. Takođe, autor nam ovde daje odgovore na dva ključna pitanja.
Da li postoji sudbina gora od smrti?
Da li vredi svetiti se i da li je osveta ispravna i adekvatna?
A kad smo kod osvete, stiže priča broj dva, koja se zove "Šapat suvih usana".
Literarni stil, koji sam opisivao u prvoj priči, ovde uzima zaokret od 180 stepeni. Ako je prva priča bila prepričana jezikom svakodnevnice, ovde imamo izobilje izraza, prideva i opisa samog stanja u umu psihotičnog čoveka, koji ni sam nije svestan šta mu se dešava. Milan, sa svakim svojim delom, pokazuje nov nivo stasalosti. Ova priča deluje kao direktan omaž velikom Tomasu Ligotiju, ali ispričanu na drugačiji način. Poput samog Ligotija, Milan jako dobro shvata i uviđa sve imperfekcije ovog trulog sveta, sve odvratnosti još truljeg sistema i ne plaši se da nam ih predstavi. Jako je teško dočarati mentalni sklop određene osobe, njegove frustracije, nedostatke i um u krhkom, bolesnom stanju. Nakon čitanja ove priče i opisa samog postojanja protagoniste, verujem da neće biti osobe koja se u nekom spektru neće poistovetiti sa njegovim duboko ukorenjenim besom. To nije samo bes prema društvu. To je razočaranje za onim što je bilo u mehuru dečačke bezazlenosti i naglo se rasplinulo u eksploziji odrastanja. Razočarenje za time, a bes pri realizaciji da je sve bilo obmana. Laž nakon što se maska blaženog života skinula. Ultimativna izdaja od svih. Protagonista ove priče rešava da, kao i u prethodnoj osvetu uzme u svoje ruke. Pitanje je kako? Da li je ona opravdana?
Da li je on samo Džoker koji samo želi da završi nedovršeni posao? Na vama je da otkrijete.
Priča broj tri, nazvana "Kontaminopolis" je nastala specijalno za ovaj fanzin. Obzirom da je autor potpisnik ovih redova, nije na meni da pričam o kvalitetu iste. To će uraditi neko drugi. Priča poreklo vodi iz sad već stare situacije koja nas okružuje. Sve je propalo. Sve što smo gradili je nestalo, a čovek se poput izgladnele hijene bori za egzistenciju. Apokalipsa je došla kao prijatelj koga ste tek upoznali. Sa rukom preko ramena, platio vam je piće u kafani i uveravao vas da sje sve u redu i da ima rešenje za sve probleme. A onda vam je zabio nož u jetru, momenta kako ste se okrenuli. Čovek je sebičan i čovek ne želi smrt. Preživljavanje je opcija po svaku cenu. Svaki dan je još jedan korak ka nadi. Ovde se radi o smrti zarad lepšeg života. Samo čijeg?
Nakon horor priča, dolazimo do pričanja o hororu. I to sa legendom vojvođanske underground muzičke scene Norbertom Đerijem, koga znate po bendovima "dreDDup" i "Ashen Epitaph". U ovom intervjuu, sa Đerijem, Yog priča o hororu, death metalu, stripovima, stranim i mladim autorima, kao i u uskoj povezanosti ove dve umetnosti. Muzike i horora. Šta mu je kroz život bila inspiracija za muziku. Koji su pisci i režiseri horora uticali na njega, koji ne toliko. Ovo je još jedan stadijum, koji će, nadam se ostati konstanta u Crnoslovlju i samo se proširiti još više.
Za kraj imamo jednu sjajnu recenziju. Koliko je preporuka.....pa, pročitajte.
Crnoslovlje je DIY magazin. I baš kao takav, nema izdavača, nema lektora, nema ograničenja. Sve što je rađeno. rađeno je iz entuzijazma i ljubavi. Sve ovo, apsolutno ne znači da nije paženo na svaki detalj.Yog se ovom prilikom potrudio da nam donese eksploziju u svakom smislu. Sam magazin ima ograničen broj izdanja u kutiji, sa nalepnicama, majicom........plus još nedno iznenađenje koje je do sad verovatno već uvrilo. Vizuelni identitet, fenomenalno je odradio Andrei Strachov. Njegove kreacije i kreature možete pogledati na stranici Strachovart.
Svoj primerak možete poručiti preko oficijelne FB stranice i sami se uveriti u početni kvalitet. Imajte na umu........ovo je tek početak. Pilot epizoda. Sve što dolazi može biti samo bolje.......i crnje.
