Iz kuhinje mog nikada umornog imenjaka, Milana Kovačevića, o čijem sam prvencu pisao ovde, stiže nam sveže servirano jelo pod nazivom "Memento Mori". Ovaj put u formi devete umetnosti. Moram vas upozoriti, pre nego što zarijete zube u prvi komad, ostavite mesta, sledeća porcija se već krčka.
MM je 3BIR od jednog autora, dva crtača i celog propratnog tima, a glavni krivci za ovo (ne)delo su: Danijel Vizi - Scenarista kratkih i obrazovnih filmova, kome je ovaj projekat bio prvi korak u svet stripa, zatim Zoran Jovičić - Koji je Vizijeve vizije pretvorio u slike na papiru. Autor je stripa "Dani Bijesa", kao i nekoliko stripova u serijalu "Kosingas - Red zmaja". Za kraj, poslednji osumnjičeni je Dimitrije Ćurčić, koji je obojio MM i apsolutno nije uspeo da mu bojom unese radost. Što, u ovom slučaju je odlična stvar. Bavi se predavanjem digitalnih medija na državnom fakultetu na Tajlandu.
Dakle.....kada budete pročitali ovo delo, malo toga će vam biti jasno. Ova knjiga, broj jedan, samo je uvod i deo slagalice koji čini celinu Mementa. Ovde, autor nas upoznaje sa likovima i glavnim protagonistima. Inspektor Deroko, koji je mešavina Max Payne-a i u neku ruku Džona Konstantina po držanju. Trenutno rastrojenog haosa od čoveka, ali svakako, neko sa kime nema šale, čak i u tom stanju. Danilo Volkov, nekada ratni fotograf, sada profesor na Filozofskom fakultetu koji misli da demone prošlosti može udaviti alkoholom. Kalina Koruga, detektivka, koja svoje tajne prikriva šarmom. A koje su to tajne.....tek ćemo saznati. Naravno......sve ovo ne bi bilo kompletno bez negativca. U ovom slučaju on je oličenje straha, nemilosrđa i hladnokrvnosti. Strah je u oku posmatrača. zato se on trudi da taj strah zauvek ovekoveči na vrlo specifičan način.
Glavna figura je svima dobro poznata, retko bezbolna ali uvek neizbežna, elegantna dama zvana smrt. Smrt je fenomen i neminovnost kojoj svi pristupaju drugačije. Neko se priprema, neko iskorišćava dato, neko odbija da poveruje, neko beži.....neko se boji. Tako je i ovde. Jedina konstanta svega je "Svi umiru". Memento mori u svom naslovu to jako dobro opisuje - "Seti se smrti" ili - Znaj da ćeš umreti.
Kao i svi mi, likovi ove priče imaju svoje tajne, svoje poroke i svoje demone. Pitanje je samo čiji su strašniji, crnji i dublji, kao i u kojoj meri ih mogu kontrolisati, da svoja nakaradna lica ne prokopaju na površinu. Bilo to alkoholom, ubistvom, ratom, seksom.....posledice su neizbežne i neizlečive.
Kao i do sada, trudiću se da ne otkrivam mnogo o samoj priči, ali sve i da bih hteo, u ovom momentu to nije moguće. Dakle.....radnja i lokacija je lokalna. Flešbekovi prošlosti su iz pakla rata u Bosni, a sadašnjost se odvija u Novom sadu. Kao što rekoh, smrt je ovde glavni predmet interesovanja. Imamo fotografa, koji je u potrazi za njom i njenim likom koji se odražava u fokusu ropca. Dalje....imamo donosioca smrti, izaslanika patnje i bola. Smrt je za svakog drugačije iskustvo. U neku ruku, ovo je emocionalna distopija likova.....gotovo svih. Sreća je trenutno na bolovanju.
Interesantan momenat, koji se provlači i koji je na neki način vezivno tkivo celog ovog pulsirajućeg organizma je fotografija. I to iz dva ugla. Prvi.....paparaco smrti, lešinar bola, za koga su molitve osobe na samrti samo prirodni splet nesrećnog bivstvovanja u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu. Prestanak postojanja svake osobe u nekom momentu. I drugi.....Lični dostavljač smrti, veteran rata, koji svoje zamrznute slike, pravi na svoj, monstruozan način. Dok je gorepomenuti "subjekat jedan" samo posmatrač smrti i života koji napušta telo, "subjekat dva" je akt.....delo. I ne samo to. Subjekat dva uzima život, a onda ga šminkom i teatralnošću vaskrsava. Ali, samo naizgled......da bi bio imortalizovan u svom polaroidnom obliku. Život unutar smrti. U ovom momentu postavljaju se dva pitanja. Da li su i u kakvoj vezi ova dva subjekta, osim slikanja smrti iz dve perspektive?
Da li smrt stvara psihopate ili psihopate stvaraju smrt?
Što se crtaćkog aspekta tiče, stil je jednostavan. Bez previše detalja, senčenja, nabora, deluje kao vektorski na momente. Ali, takav i treba da bude. Kadrovi su filmski i jednostavni, bez odvlačenja pažnje pozadinom. Nema veselih boja, sve je presvučeno mračnom sepijom, a ljudi ozbiljni i (s)umorni. Kadriranje posebno dolazi do izražaja u prostim, svakodnevnim aktivnostima protagonista. Od paljenja cigarete, do ležanja u mraku. Sveopšti utisak je upravo kao da gledate kriminalističku, triler seriju sa horor elementima. Sedite, opustite se i budite kopilot u ovoj prvoj epizodi.
Memento Mori je nova izdavačka kuća, sa istoimenim prvencem. Preporuka sa moje strane za ovo ambiciozno izdanja, koliko zbog samog kvaliteta proizvoda, toliko zbog kreativnog tima ljido koji stoje iza svega. Stoga, ne čekajte, podržite dalji razvoj novih izdanja tako što ćete svoj primerak obezbediti preko ovog linka.
"Gde su oni koji su bili pre nas"?
