Slipknot je bend za klince metalce.......onaj bend na koji se iz novčanika ojačanog nitnama daje poslednjih 1000 dinara koje je baka dala od premale penzije da se kupi majica u Felix-u. Onda, par godina kasnije, čovek stasa, počinje da shvata kreativni um Mikael Åkerfeld-a, a majicu Slipknot-a nosi samo po kući, da ne vide ostali trve drugari. Tad ide i faza broj tri. Neke nove klince sa njihovim majicama, nazivaćemo pozerima i terati ih da nabroje pet pesama dok se smejemo onome "šta je Kori Tejlor rekao". Ah, te čari odrastanja......
Slipknot je i za mene bio početak. U kameno doba pre interneta, dok sam slušao kako bezimeni ludak u crvenom skafanderu urla sa neimenovane audio kasete, mlatio sam glavom u pokušaju da shvatim neku reč teksta i željom da usled slemovanja i moj vrat bude kao vrat neimenovanog urlača. Tekstove, naravno, nisam imao, omote smo kopirali od nekoga, ko je tu sreću imao da mu tetka iz inostranstva umesto stana, donese originalni disk. Ah, te čari istočne Evrope. Onda su se pojavili ti neki, misteriozni ljudi, koji su nabavljali nova izdanja maltene brzinom kojom su izlazila i ne samo to. Imali su i ripovane DVD koncerte i butlege. Kako su to radili, sam Jog Sotot je znao, a ja sam imao sreću da svoje, bakinom penzijom stečene pare, dajem njima u zamenu za "Princo" disk, na kome je u svoj svojoj veličini i 240p veličini ovenčan video nastup mog omiljenog benda. Ah, te čari uličnih wizarda pirata......I? Da li je vredelo? Vredelo je svakog jebenog dinara. Jer, onda sam shvatio da sav taj hajp i svo to ludilo koje sam čuo u audio formatu, sada je samo pojačano nastupom kakav do tada nisam video.
Crvena odela su bila zamenjena belim (iako je bilo obrnuto, ali ja to tad nisam znao), a gomila ljudi, na maloj bini je trčala, skakala, tukla se, a još veća gomila ljudi u publici je bila u delirijumu. Tada, to je postao "moj" bend i bend koji sam nastavio da slušam čak i dok su drugi bendovi dolazili i prolazili. Do te mere da sam novac od tesko zaradjene penzije zamenio novcem od tesko zaradjenih 12-to časovnih smena i platio čoveku da mi iglicama oskaradi nogu za vjeke vjekova i ureže simbolično "S" koje je obeležilo nastanak metala početkom 2000tih godina.
Smrt je kreator hejta. Tako i ovaj tekst, nastao je usled nemilosrdnog dolaska ripera. Slipknot je bio bend, u najmanju ruku interesantan. Kako muzički, tako i pojavom. "Bratstvo" iliti "The Nine" je postava najdraža ljubiteljima ovog benda. Originalna devetorica prašila su nerazdvojno od 1998 do 2010-te, kada je prvi od devetorice otišao sa ovog sveta. Znate onaj osećaj kada se "srodite" sa bendom i usled bezbroj pogledanih lajvova, intervjua i vlogova, dođete do stadijuma kada kao da se znate, maltene ste postali nikad upoznati drugari.
Polova smrt me je pogodila 2010-te godine, pre svega jer je bila iznenadna, a i znao sam da to znači početak kraja paklenog noneta. "Braća" iz benda su održala vrlo emotivan koncert gde je Polovo odelo sa bas gitarom bilo tu i sve je delovalo kao tragična igra sudbine. Tri godine kasnije, još veće iznenađenje usledilo je u misterioznom odlasku Džoija iz benda i to me je u neku ruku još više razoružalo. Smrt je neizbežna, ali odlazak/izbacivanje iz benda nije. Ironično, ostali smo bez broja 1 i broja 2, obojica jedni od osnivača benda. 2019-te, odlazi i broj 3, Kris, usled pravnih razmirica i to me, maltene, nije ni dotaklo. Obzirom da je broj 4, Džim, već otišao iz Stone Sour-a, sve je moguće.
Kao i u dosadašnjim tekstovima u "In memoriam" sekciji, neću pisati biografiju, jer to sve možete naći na dva klika. Slipknot, sa svojih devet članova je interesantan po još jednoj stvari. Reputaciji članova. Evo recimo.......Glavni hejt usmeren je na Korija, naravno, jer je frontmen. Dozvolite mi da ga uporedim sa aktuelnim Đokovićem. Kad se ne piše mnogo o njemu, a on samo radi svoj posao, onda je ok, a kad krene da se eksponira i prikazuje u svim svojim dostignućima onda "plati porez", "prestani da sereš po netu, niko te nije pit'o" i slično. Poznato? Dalje......Klovn, kao tatko benda, prima svojski svoju dozu onlajn drkadžija. Mika troluju tu i tamo, ali opštepoznat je ejakulat na njegov video snimanja gitarske deonice na AHIG-u. Džima mrzim najviše ja......jer koliko je realno da za jedan život budeš u Stone Sour-u, Slipknotu i u vezi sa Kristinom Skabijom. Kris se učaurio u svoju introvertnost i tu je bezbedan. Pola su u principu voleli, kao i glavnog lika ove cele priče, Džoija.
Džoi nije bio samo "bubnjar". Džoi je bio institucija, inspiracija i idol. Idol svim fanovima Slipknot-a, a inspiracija svim fanovima muzike i onima koji su ikada u ruke uzeli par bubnjarskih palica. Pored temelja koji je postavio sa matičnim bendom, svirao je sa Murderdolls, Scar the Martyr, Rob Zombie, Satyricon, Korn, pa čak i Metalikom , nakon što je Lars zaglavio u bolnici. Ima li potrebe da govorim o samom kvalitetu njegovog sviranja, kao i poštovanju koje je stekao među metal muzičarima i fanovima? Slagali se ili ne o tome kakav je Slipknot kao bend, da li je klinački ili nije, neosporivo je opšte mišljenje da je Džoi bio jedan od najboljih bubnjara koje je metal svet imao čast da iznjedri. Sad će se neko napraviti pametan i reći "sviranje kurcu, okretanje bubnja i bla bla"...... Prvo......Slipknot JESTE teatralan bend i poenta jeste na stvaranju šoumena i prezentaciji publici, radi ostavljanja koncerta za pamćenje. Isto što radi King Diamond, Alice Cooper, pa čak i Mejdeni. Drugo......nije vam smetalo kada se Tomi Li vrteo na bubnju sa onakvim svojim sviranjem?
Uh......kad sam nervozan, tad sam ciničan i sarkastičan, ali......poenta ovog teksta je kao i svakog drugog "in memoriam" teksta. Kada neko umre, tada su svi tužni, svi šeruju i svi r.i.p.-uju, čak i oni koji su tu osobu, do juče ismevali. Džoi je za mene bio ne samo jedan od devet. Džoi Džordison je deo kreacije koja je odredila jedan od moja dva životna puta i pravac kojim ću se kretati u budućnosti. Da nije Slipknot-a, nikad ne bih počeo da sviram. Ne bih upoznao ljude koje jesam i proživeo ono što jesam. U više država. Tako da, ako slušanje ovog benda znači da sam manchild ili jednostavno nezreo, onda mi je drago da ovaj svet napustim u svom neznanju. Džoi, pozdravi Pola i pitaj Miuru kako se završava Berserk......počivaj u miru broju jedan.
My last true confession will open your eyes, I've never known trust like the nine
Let it be spoken, let it be screamed, they'll never ever take us alive
'Til we die
'Til we die
