"Poslednje reči pisca" - Milan Kovačević

 

Da li ste se nekada zapitali šta u ovom poznatom univerzuju spaja CKM i Lavkrafta? Ni ja. Međutim, desilo se to da sam upoznao svog imenjaka i brata po hororu, a čitajući njegove tekstove nekako se odgovor na to pitanje sam pojavio. CKM je bio fenomenalan časopis koji je, onima koji su čitali i van onih volšebno slepljenih stranica jedne za drugu, nudio tekstove ozbiljne, sa druge strane humorističke, infantilno, pritom vrlo elokventno, jednostavnim jezikom običnog naroda pisane. Teme su bile sve ono što vas je interesovalo, a nikada vam nije palo na pamet da sami tražite na internetu. Milan je u svojim tekstovima oživeo taj CKM stil pisanja i dok čitate "Recenzije iz pakla" stiče se utisak kao da sedite u nekoj udobnoj kafani, dok uz dim cigare i zveket čaše o čašu, u kojima fermentisan napitak od hmelja nestrpljivo čeka da postane deo sala oko struka, vam drugarski priča o poslednjem horor ostvarenju koji je gledao. Međutim....nije sve ni u hororu. U svojim "recenzijama", on nam vraća sećanja na stare, dobre, akcione filmove čije scene nam ostaju u sećanju kao fleke od crnih dudinja oko usta. Večno.

E sad. pitate se, kakve veze otac kosmičke strave ima sa svim ovim? Moj, gorepomenuti imenjak, Milan, je objavio svoju prvu novelu. "Poslednje reči pisca" je priča objavljena za underground izdavača "Librarion", koji se pored fanzina bave i izdavanjem muzike, pre svega na mojoj prvoj, vrlo krhkoj ljubavi, audio kasetama. Pored toga što je u obliku fanzina, ova novela je objavljena u svega 50 primeraka, a ja sam jedan od počastvovanih, koji je imao tu sreću da nedavno dobije svoj primerak. Otuda i ova cela priča. Da li je jedna novela dovoljna za ceo post. Da. Ali.....nije u pitanju samo jedna novela. Milan je, mogu slobodno da kažem, pisac u usponu, a pored ove, debi priču "Dan svinje", moći ćete da pročitate već sredinom maja u horor zbirci "Besan 3". Do tada, u njegovim rečima u "Recenzijama iz pakla", možete uživati jednim klikom na link ovde.

Ova priča je direktan omaž Hauardu Filipsu Lavkraftu i njegovoj kreaciji straha koji čitalac ne vidi. Sam Lavkraft je vrlo dobro poznavao strah od nepoznatog, a kult koji je godinama rastao nakon njegove smrti, iznjedrio je gomilu sledbenika i pisaca koji su se oprobali u tome da svoje ideje ispričaju kroz njegovu imaginaciju. Čini mi se da je manjina uspela u tome da svoje monstruozne pipke strave koji gamižu ivicom univerzuma približe "običnom svetu". "Poslednje reči pisca" predstavljaju, po meni, jedno uspešno delo u toj nameri, sa time što je autor svemu tome dodao svoj pečat autentičnosti. Milan nije pisac "iznutrica i krvi". On se trudi da nam postavi scenu i dočara beznađe i smrt onakvu kakvi zapravo jesu. Tužni, samotni i mizantropski.......i naravno sa lažnom verom u optimizam preživljavanja. No, ukoliko vam je ovo prvo njegovo delo, imajte u vidu da svaka njegova sledeća priča, sadrži novi sloj kvaliteta u odnosu na prethodnu i novu skramu horora i jeze navučenu preko naizgled jednostavne priče.

Ova novela, kako Lavkraft zapoveda, počinje pismom. Čovek koji je spoznao svoj kraj, spremno se rukovao sa smrću i krenuo u prepričavanje sopstvenog prokletstva. Autor pisma je bivši čuvar zatvora, koji je video nešto u ćeliji jednog zatvorenika, što ga je mentalno osakatilo za ceo život. Zatvorenik, poznatiji kao "Pisac" svoj dnevnik vodio je u svesci, koju nam čuvar zatvora ljubazno prepisuje. "Pisac" je bio student arheologije, koji je svoj fanatizam prebacio u totalno drugo stanje uma. Od svega jedne slike nepoznatog porekla na jednom od foruma, mladog studenta put vodi do zabačenog manastira koji krije zabranjenu i "izgubljenu" knjigu. Euforija načeta novim otkrićem, spušta nas u utrobu zemlje gde bezbožno biće obitava, čekajući. Eskalacija haosa počinje od fanatizma, preko ubistva, ludila, krvi, začeća đavoljeg nakota do pepela i ejakulacije. 

Eto.....sve sam rekao, a zapravo ništa nisam rekao. Sve ovo, spakovano je u nepunih 40 strana. Da li bih voleo da je ova priča duža? O da. Ali.....ovo je CV kratke priče kakvog se niko ne bi smeo postideti. Ova priča je višeslojna. Priča u priči u priči. Da pojasnim. Ovde imamo prošlost i istoriju jednog cara, čitanu iz knjige u zabačenom manastiru od strane studenta arheologije i sve to dok paralalelno vodi beleške o svom životu u prezentu, da bi nam na kraju to sve prepričao u budućnosti čuvar zatvora u svom pismu. Doduše..... ta budućnost je sadašnjost, zar ne? Nije ovo toliko zbunjujuće koliko sam ga namerno takvim predstavio. Sve u cilju stvaranja interesovanja. Milan se ovde jako dobro snašao sa preplitanjem likova, a brutalnosti i jeze ima sasvim dovoljno da niko nije siguran. 

Zapravo, ono što me je u startu i privuklo njegovom stilu pisanja jeste izražavanje. Same reči i fraze, kao i opisni pridevi koje koristi i ne samo to. Uplitanje istorijskih činjenica, likova, bogova, arhaičnih reči koje više ne postoje....sve to zajedno daje jedan sjajan koktel. nakon čijeg srka ulazite u jedan novi svet, koji je lep samo "odabranima". Nazovite me površnim, ali meni je ovo odlično. Dozvolite mi da budem toliko slobodan i ispišem par primera u cilju opravdavanja moje fascinacije, a i u cilju stvaranja tizera kod potencijalnih čitalaca.

"Bičevi sastavljeni od prvorođenog haosa i crnila udarali su svuda oko nas ubijajući....."

"Šuštali su glasovi po zatvoru da je Bojić pojeo Tadića, pa da je totalno izludeo usled proždiranja ljudskog mesa...."

"Moja java se gušila u dimu, dok su moje oči bile svedok fantazmagoričnih igrarija koje su se dešavale sa druge strane živog sna"

"A ti sačekaj dolazak njegov i poslušaj reči njegove, jer sada si apostol njegov"

BESAN #3: Priče za besanu noć - Grupa autora (Uskoro)

 

Imam za vas jednu lepu, jednu lošu vest, kao i jednu poslasticu. Spremni? Loša je ta da sam i dalje beznadežno zaposlen i beznadežno vremenski ograničen. Lepa je da sam se vratio nabijen temama o kojima bih mogao da pišem. E sad, poslastica je u slici iznad. Besan 3 je na pomolu, a ja ne mogu biti ponosniji na ono što smo zajedničkim snagama stvorili.

Sudbina je htela da mi prvi post nakon godinu dana neaktivnosti na blogu bude upravo ovo. Tako da, usled frapantno-zapostavljenog bloga, delom zbog manjka vremena, delom zbog temeljne razočaranosti apsolutno svime, ipak nisam sedeo skrštenih ruku. Za 365 dana uspeo sam da: započnem roman, tri muzička projekta, dve slike, kao i desetinu priča. Ubacite sve u blender i godinu dana kasnije, od svega pomenutog imamo jednu celu, kratku priču, koju ćete moći pročitati u nadolazećoj zbirci. Ruku na srce, da ne beše Snežane i njene neumorne upornosti, ta priča bi završila, kao i zbirka......umesto horora, u naučnoj fantastici.

Najbitnije, i ono što je u suštini krucijalno za nastanak Besan 3 zbirke jesu nova poznanstva koje sam/smo ostvarili ove i prethodne godine. Nekako, kada je sve loše i kada je beznađe opšte rasprostranjeno usled ovog života na kašičicu, svi smo se našli, da makar u nekoj vrsti umetnosti, ostavimo deo sebe. Ovo je prva stvar koja Besan čini posebnom.

Dozvolite mi da na momenat postanem rok zvezda i vrlo pompezno najavim novu zbirku kao "najbolju i najkvalitetniju do sada". Znam da je kliše i znam da svi to rade, ali jednostavno utisak mi je toliko jak posle čitanja i izbora priča, da mesta za skromnost ima jako malo. Dokaz za ovu smelu tvrdnju za koji dan ide na finalnu korekturu i prelom, tako da friško, olovom nabijeno izdanje, možemo očekivati već sredinom maja u svom punom obliku.

Kao svako ko "svoje čedo nuna", imam obavezu da vas navedem da, makar ovu knjigu pozajmite i date svoj sud nakon čitanja. Ono što ovu zbirku čini boljom i naprednijom u odnosu na prve dve je za početak IZBOR. Kada smo sastavljali prvu knjigu pre tri godine, jedva smo se sakupili i ispunili kvotu strana. Sada......izbor je bio toliki da osim toga što smo povećali broj pisaca, imali smo petostruko više u inboksu mejla nego prethodne godine. Toliko je teško bilo izvršiti finalni izbor, da se čak i sada pitam zašto nismo proširili još više. Svakako.....želim da verujem da će ti isti ljudi da se jave sledeće godine za četvorku. A kad pomenuh PROŠIRENJE, umesto standardnih 10 autora i 10 priča, izbor je pao na 13, a u poslednjem momentu smo stali na 14. 

Jugonostalgičarski, vraćamo se u kraljevinu SHS i na moju veliku radost, imamo čast da ugostimo, pored pisaca iz Hrvatske, Republike srpske i Srbije, po prvi put autora direktno iz Celja. Usled prezervacije originalne ideje, izabrali smo da je ne prevodimo iz dva razloga. Prva, autentičnost, a druga, reklama i promocija u Sloveniji, koju su nam naši susedi nesebično ponudili. Ista priča važi i za Hrvatsko govorno područje. 

I dolazimo do najbitnijeg dela...PRIČE. Smatram da je ovo najkvalitetnija zbirka do sada, gledano u celosti. U dvojci, malo smo akcenat prebacili na SF, ali u ovoj, od samog početka imamo različite teme i različite varijacije. Sve se završavaju tragično......ipak......znali ste u šta se upuštate, zar ne?

Dakle, sada je vreme za tizer. A on nam donosi: 

Ruralni horor, pretočen u šejk blata, fekalija, sukrvice i creva, koji za rezultat ima razdor porodice.

Folklorni horor, koji se sastoji iz legendi, mitova, snova i nažalost vrlo stvarne jeze, koju se nadam da nećete iskusiti.

Inkvizicija......pravo osveženje i poslastica koju jedva čekam da pročitate i delić mojih impresija preuzmete na sebe.

Crni humor i morbidnost. Treba znati snaći se u toj temi, a mislim da smo uspeli u nameri.

Lavkraftovsko-Barkerovski uticaji. Zar to uopšte može biti išta drugo osim pozitivne stvari?

Zombiji. Konačno.......dočekali smo i naš "zombi momenat". Imali smo vampire, kletve, monstrume, neobjašnjivi užas sa one strane kosmosa, ali šta je horor zbirka bez dobre ljudske ljušture isprane od misli i emocija......mada....da li je baš tako?

I naravno, igranje sa mitovima, legendama, biblijom i bajkama je ono na šta autor daje svoj unikatni pečat. A sve to vam priređuju:

1. Milena Stojanović – Štriga

2. Milan Kovačević – Dan svinje

3. dr Marjan Urekar – Teško meni sa tobom

4. Dunja Milanković – Zombizam

5. Vanja Vidović – Razjapljena usta kosmosa

6. Lazar Vuković – Čovek iz magle

7. Ivan Nešić – Pod prozorom

8. Eric Johansson – Posljednja kritika

9. Snežana Kanački – Strigoj

10. Milan Simić – Sipa

11. Siniša Sušić – Sedam prinčeva

12. Tihomir Jovanović – F-1

13. Igor Ristovski – Pomozi mi

14. Bojan Ekselenski – Vampirska večerja

Nadam se da vas je sve ovo iole zainteresovalo. Pogotovo u kombinaciji sa fenomenalnom naslovnicom koju je odradio Dušan Todorović, a čiju punu lepotu imate priliku da vidite ovde. Strpite se još malo. Čak ni sve ovo nije kraj. Imamo još par kečeva u rukavu, ali to....svojim tokom. Detaljniji uvid u priče, kao i posebne pohvale i zahvalnice, moći ćete videti na ovom blogu čim knjiga bude izašla. A do tada......be afraid....be very afraid.....muahahahaha!