BESAN #2: Priče za besanu noć - Grupa autora

I tako......pucnuli smo prstima, a 365 dana se konvertovalo u jedan momenat, ostavivši nas da se pitamo "Šta se, dovraga, desilo". Desila se nova godina, prosto i jednostavno, a deja vu čuči u tome da je, kao i prethodna, prošla brzinom svetlosti. Ova "nova",doduše, odlučila je da taj deja vu razbije. Kako ga je razbila? Oh, you know......Australija je maltene izgorela, ekonomije su padale, vlasti uzdizale, šišmiš je otvorio vrata epidemiji, karantin je sva ta vrata pozatvarao. Kucnuo je čas promene. Nažalost, taj čas je bio policijski. Beli čovek je odlučio da ubije crnog čoveka, time izazvaši građanski rat. Gumeni meci su pucali, brane su pucale, Rusi su nešto tajili, Tramp je nešto tajio...drugim rečima, navukli su maske, gomila ljudi je ostala bez posla, gomila bez života .......a najbolji deo...još nisam ni došao do teorija zavere. Dakle, da rezimiramo. Horor na sve strane u svom punom jeku.

Posle svega ovoga, imate svako pravo da pitate: "Zar nam je potrebno još horora"? Moj odgovor na to je "Da". Ne zato sto želimo da vas "zaplašimo", već zato što želimo da vas mentalno uposlimo i odvedemo misli na neku drugu stranu. Recimo "Šta ako me još pored pandemije napadne vampir"? ili "Da li nam nakon pandemično-apokaliptičnog razgrabljivanja toalet papira ostaju samo tri školjke"? No, da ubacimo i malo ozbiljnosti za promenu, ljubitelji horora željno iščekuju svako novo ostvarenje kako bi u svoj trenutni beg od stvarnosti ubacili malo adrenalina, misterije, a pre svega, dobre zabave. E, pa mi smo poželeli da tu dobru zabavu prebacimo u olovom otisnute reči. Na vama je da budete glavni recenzenti, ukažete nam na greške i utičete na nas da u svakom pogledu budemo bolji. 

Besan 2 je svoj literarni horor započeo davno pre ovog realnog. Sa krajem prethodne godine, bio je i kraj konkursa za kratku horor priču i svi oni koji su se prijavili, dočekani su raširenih ruku. Nažalost, nije bilo moguće objaviti sve priče svih autora, ali ja se iskreno nadam da ćemo nečija imena ugledati u narednom izdanju. E sad....šta sadrži Besan 2 i po čemu je drugačiji od svog prethodnika. Lično, smatram da je kvalitet ove zbirke za nivo porastao u odnosu na prošlu. Kad to kažem mislim i na "stare" autore sa novim pričama. Opet..... kao neko ko je tu od samog starta, ne mogu da budem sto posto objektivan koliko god se trudio i neću preterano da se bavim analizom samih stilova. Samo ću reći da mi je izuzetno drago što svako piše na sebi svojstven način. Sam horor....ili još bolje elementi horora, prisutni su u svakoj priči bila ona više SF, gotik ili folklorno orijentisana. Međutim.....on za svakoga predstavlja posebno viđenje. Po mom ukusu, moglo je i krvoločnije, ali po mišljenjima ljudi koji su imali priliku da pročitaju priče u pripremi, najbolje su im one u kojima se horor naslućuje, ali ne udara direktno, bajonetom u butnu arteriju. Naravno, sam horor ima univerzalni jezik. Stoga, posebno mi je drago da su pisci, ne samo raštrkani širom Srbije, već i van nje. a da to prelazi u sada već standardnu stvar iz godine u godinu.

Najveća novina u odnosu na prošlogodišnju zbirku je vizuelni deo. Tačnije deo sa slikama. Ovo je bila zajednička odluka nas i naših izdavača kako bismo dve vrste umetnosti spojili u jedno delo. U zbirci se uz deset priča, nalazi i deset slika koje su odabrane da predstavljaju svaku. Autor ovim Dalijevsko-Pikasovskim stilom je Atelje Todor, a radimo na tome da se kopije slike po želji mogu kupiti da nekoj od budućih promocija. Ja se nadam da će postati ustaljeno, da u svakoj sledećoj zbirci, ubacujemo nešto novo, bile to slike, pesme ili nešto treće.  

Za razliku od moje najave prethodne knjige, ovaj put neću zalaziti u sinopsis i pojedine priče, već ču samo dati neku vrstu teasera. Dakle......u ovoj knjizi imamo crno na belo:

Crni numor - Postoji li neki drugi humor?

Uklete kuće - Jer obične kuće nisu interesantne

Psihoze - Jer dobra psihoza pravi dobar zločin

Vampiri - Jer nikada dosta vampira

Izgubljene ljubavi - Dobro....ovo i nije toliko strašno

Klovnovi - Ovo čak ne moram ni da objašnjavam

Čukčiji - Jer zašto da ne

Kućni ljubimci sa nesrećnom sudbinom - U ovoj knjizi ima ih više nego što mislite iz nekog razloga.

Košmari - Jer nijedan horor nije sto posto potpun bez košmara

Krv - Jer bez nje nema života

Urin - Jer nam je krvi ponestalo

Ukleti televizori - Jer......zar nisu svi ukleti?

I još poneka sitnica.....

Ovim putem bih se, naravno, zahvalio svim ljudima bez kojih ovo ne bi bilo moguće izvesti. Izdavačima "Slovensko Slovo", prvenstveno Janji za svo zalaganje, zatim Dušanu Todoroviću, koji je naše delo pretvorio u lik, Mariji Miketić, koja i sad oseća zebnju usled naših priča (trebalo je ovo sve lektorisati i korektovati). Posebna zahvalnost Snežani Kanački, koja je radila sve ono za šta sam ja bio lenj i na svojim plećima iznela i ideju i mene. Naravno, čestitke svim piscima, pogotovo onima kojima je Besan bio prvo objavljivanje. I, naravno, hvala Goranu Skrobonji, koji je izdvojio vremena da pročita i napiše blurb za Besan.

Ako je nekoga ovo zainteresovalo (a ne vidim zašto ne bi....mislim stvarno) knjiga još uvek nije u Delfi knjižarama (biće uskoro) ali svakako se može poručiti preko oficijelne FB stranice. Cena je, zbog masnih strana i većeg obima neznatno skuplja od prethodne i iznosi 600 dinara. E sad, ko hoće da kupi obe, to može učiniti po specijalnoj ceni od 1000 dinara. Upozorenje: Ostalo je svega 50ak primera prvog Besana, zato požurite. Dakle....600 dinara vi nama, a mi vama:

Nenad Mitrović - Topli vetar nad Sibirom

Goran Kremenović - Kraljica iglica

Zora Davidović - Procep

Nataša Vajić - Spavaj sada, dušo

Ivana Milaković - Mirkova Drijada

Milan Simić - Još jedan rez

Snežana Kanački - Deus ex machina

Eric Johansson - Sve samoubojice idu u raj

Radovan Petrović - Pas nikada ne zaboravlja

Ivan Rogošić - Poslednji krvavi mesec

Dušan Todorović - Todorci (o slikama)

Što bi rekao matori lisac Alis:

"Welcome to my nightmare, i think you are going to like it"

Beast in Black - Kako je zver zavila Budimpeštu u crno

Ovaj izveštaj neće biti standardni izveštaj sa koncerta. Ovo će biti Tolkinovska avantura o patuljcima koji su išli na planinu uprkos vremenskim uslovima, fanatično-poludelom Smiglu koji ljubomorno uz grudi steže svoj dragoceni (prešsss) dragulj, gubljenju bogatstva, pričanju nepoznatim jezikom, dok pod vođstvom neustrašivog Mitrandira idemo u susret zveri u crnom.

Okej.....možda ne baš toliko epohalno. Ali svakako Tolkinovski i svakako tragično (okej, možda ne baš toliko tragično). Krećemo iz početka.....polaskom sa juga „Srednje zemlje“.

Avantura je počela trinaestog novembra kada je hobita broj jedan iz topline svog doma otrgnuo magični zvuk. Taj zvuk beše mobilni telefon, a vreme beše pola šest ujutro. Svako ko je krenuo na putovanje bez prve kafe, zna da je misija u startu propala. I tako hobit broj jedan sede u magični autobus 51 koji ga je vozio preko srednje zemlje ka okrugu gde je živeo hobit broj dva. Morali smo da uključimo nevidljivost kako bismo kafu popili bez da probudimo uspavanu ženu hobita broj dva, jer da je ustala usled naše buke u šest sati, ono što se desilo patuljcima u Ereboru bi sada izgledalo kao ogrebotina. Obzirom da su hobiti poznati po šunjanju, upešno smo se iskrali i krenuli putem Rivendela koji se u našoj avanturi zove Novi sad. Hobit broj jedan je konstantno kukao da mu se spava i da je rano, dok je hobit broj dva bio tu da ga podrži do kraja avanture. „Samo malo izdrži, sećaš li se mirisa lipe u okrugu“ – govorio mu je. I tako stigosmo u Novi sad gde nas je, glavom i bradom čekao Gandalf sivi da nam pokaže put ka Mordoru.

Vozač za Budimpeštu, koji je zaista imao bradu (ne toliku kao Gandalf) je zaista nosio sivi duks, a u kočiji marke folcvagen nas je vodio preko reke Anduin dok je lagani džez u pozadini pržio svom svojom virtuoznošću.

U Budimpeštu su hobiti stigli par sati pre koncerta, a Gandalf sivi im reče. „Ostaviću vas ovde kod mosta, a vi možete ka centru ili u brdo da vidite zamak“. Nebo je počelo da se crni kao da je predosećalo šta će se desiti, a hobitu broj jedan u glavi je samo odzvanjalo „Run you fools“.

Sad, kako biste videli da vas nisam lagao, kreću muke malih hobita. Pošto su hteli da vide dvorac u brdu, krenuše da se penju i ubrzo shvatiše kako se iz lagane kiše stvara pljusak i kako brza hrana nije saučesnik penjanju. Dobrano pokisli, iznervirani, ali vedri duhom, hobiti se vratiše sa planine na most i krenuše u centar grada da se okrepe i osuše. Ovde dolazimo do tragičnog dela i gubljenja bogatstva. Nakon što krčag piva i kafe platiše deset zlatnika (10 evra za dva pića ej!), hobiti krenuše u poznati deo starog sveta, MekDonalds. Obzirom da jezik nisu poznavali, prstima pokazaše na bilbord, gde je stajala slika lepog hamburgera, potom na svoje stomake, a potom na otvorena usta, simbolizujući gladne ptiće u gnezdu. Nakon što platiše dva hamburgera sa džigericom (novo na meniju) i dva pomfrita 20 evra, odoše putem Barba Negre da se suoče sa zveri, dok je u pozadini odjekivao smeh Šmauga koji se nagnjezdio na njihovo izgubljeno bogatstvo, a u ustima im ostade gorak ukus poraza pomešan sa džigericom.

U Barba Negri, raspoloženje je počelo da raste već na samom ulazu. Polu prazna sala je malo po malo počela da se pretvara u prosečni autobus u Beogradu. Znoj, mađarski jezik i lajtšou bio je svuda oko nas, a tačno u 20h na binu je izašao „Myrath“. Poreklom iz Tunisa, Myrath je bend koji je stvorio svoj stil kombinujući metal i orijentalne melodije, heavy vriske i turska pevanja. I zaista, pokazali su zavidan nivo svirke promovišući svoj poslednji album „Shehili“. Da bi ste stekli utisak o ovom bendu, obratite pažnju na pesmu „Dance“, koja je najavila album, najbolje će vam reći da li je ovaj bend za vas. Takođe, odlično odsvirana „Believer“, jedan od vodećih singlova pre novog albuma. Popularnost ovog benda je u porastu, što govori najavljena samostalna turneja sledeće godine. Voleli ga ili ne, ali svakako primer benda koji je trudom i radom stigao tu gde jeste.

A onda.....ono što smo čekali. Svetla su se pogasila, lobanje upalile i krenulo je. Beast in black su napali punom snagom i bez milosti otvorili sa „Cry out for a hero“ sa poslednjeg, drugog albuma. Više stvari kod ovog benda je fascinantno, a pogotovo činjenica da Anton Kabanen, gitarista i glavni autor pesama od kad je izbačen/izašao iz matičnog benda Battle Beast, mrtav ’ladan je napravio novi. koji je za dve godine dostigao popularnost prvog benda. Čovek je jednostavno mašina za pravljenje hit pesama. Uz sve hvalospeve njemu, jednostavno mora se naglasiti da glavna nagrada ide pevaču Janisu. Čovek je udaljen od realnosti koliko sebe daje na bini. Ovo je drugi put da ih gledam uživo, a on ne posustaje. Od ženskih intonacija i falseta, do krvničkog vrištanja, Janis daje i preko onoga što „mora“ da odradi. Sad, dal je to dobro ili loše na duže staze, ostaje da se vidi, ali ako je nešto najbliže savršenoj svirci, onda je ovo bilo to, jer ja ni jednu grešku nisam uočio ni čuo. Momci su raspalili masu, ređajući hitove i odsviravši skoro u celosti drugi album, kao i najbolje sa prvog. „ Unlimited sin“, „Beast in Black“, „Blood of a lion“, „Die by the blade“, „Crazy, mad, insane“ (sa sve koreografijom), „Sweet true lies“, i naravno „Blind and frozen“, koja je dobrim delom učinila ovaj bend time što jeste. Jedina zamerka (lično moja) je što nisu odsvirali i „Zodd the immortal“ iz prostog razloga što se preterano palim na Berserk. No, biće prilike.

Zaista šou koji ukoliko imate prilike, nemojte propustiti. Iako nemaju vatre, pirotehniku, glomazne bine i maskote, imaju svirku i imaju Janisa.

Dobrano oznojeni, preumorni, hobiti izađoše na svež vazduh, a jedan od njih se već pretvorio u Smigela, držeći potpisanu ploču uz grudi dok je mumlao nerazumljive reči. Mitrandir vozač nas dočeka u svoj topli folcvagen, a avantura je mogla da se završi. Hobiti klonuše na zadnjem sedištu njegovog auta dok je lagani džez pržio u svojoj virtuoznosti.

I svi su živeli srećno do kraja života.....ili bar do Novog Sada, gde su od dva ujutro do pet sedeli u jedinoj otvorenoj pekari i čekali da krene prvi autobus za Beograd. A Bugarska se tek sprema krajem meseca.......

Goblini - Jednina (2019)

Goblini su specifičan bend. Oni rade samo onda kada osete potrebu da rade i govore samo onda kad imaju šta da kažu. Bez ustezanja, bez uvlačenja i bez cenzure. Nagradno pitanje. Da li bi bilo ispravno očekivati "one" pank Gobline iz devedesetih ili se nadati eksperimentu i evoluciji u bilo kom pogledu? Odgovor je tačan. Koji god da ste dali, dobili ste oba u Jednini. Nakon "Robe s greškom", očekivanja su mi lebdela negde u stratosferi što se novog materijala tiče, a na našu sreću, pa čak i sreću svih vegana stiglo je "Meso".

"Meso" je prvi singl koji je najavio šesti album nazvan jednostavno "Jednina", a svoju premijeru je imao na YouTube-u i mogu vam reći da me je uhvatio poprilično nespremnog. Prethodni album kao najavu je imao "Evropo", o kojoj ne treba posebno da trošim reči, međutim "Meso" na prvo slušanje mi "nije leglo", i to iz dva razloga. Prvi je taj što me je nespremnog uhvatio Golubov stil pevanja u strofi. Verovatno sam očekivao ratnohuškačko režanje po kom je poznat, a drugi i bitniji razlog je taj što sam pesmu slušao na poslu - sa pola pažnje. Dakle....učite na mojim greškama. Pesme slušajte sa punom pažnjom i obratite pažnju na poruku koju nose. Stvoriće vam neuporedivo bolji utisak o albumu.

Činjenično stanje je sledeće. Goblini su ostali jedan od retkih bendova koji zaista imaju šta da kažu i koji imaju da nam ponude nešto novo. "Jednina" predstavlja stasale Gobline u svakom pogledu. Muzički, tekstualno, idejno, pa i produkcijski. Kako momci sami rekoše, prethodni album je bio o sistemu generalno, dok se "Jednina" fokusira na pojedince i njihova (ne)dela. Golub se nikada nije plašio da bude glas javnosti i tračak revolucije kroz distorziju. Ovaj album ne poziva na bunt, već na osvešćenje nacije.



Sam proces stvaranja albuma je trajao dugih šest godina. Goblini su slali rifove, a Golub je tekstove vikao nazad sa drugog kontinenta. Ko zna kako bi bilo da je bio tu i da su u celini stvarali album, možda bi međusobna hemija vukla na drugu stranu. Kad smo već kod iste, na promociji, Golub je dolazak u Srbiju i sastanak sa bendom ovako opisao: "Nakon što smo se okupili, ni sat kasnije zamalo smo se pobili". Mada....koja se to braća ponekad ne potuku. A šta se zapravo krije iza albuma "Jednina" i šta da očekujete od njega?

Deset društveno-angažovanih pesama, koje čak i kad zvuče kao da se šegače, potežu ozbiljnu temu.
Kao naprimer:

"Zapad - Severozapad", moj trenutni favorit uz "Ti si taj" je bolna istina o traženju sreće u drugoj zemlji, jer ti svoja ne pruža nikakvu utehu. Ili još bolje, traženju sreće za svoju decu.

Pesmu "Ti si taj", zaista nema potrebe posebno predstavljati, svakome ko pogleda spot i pročita tekst sve će biti jasno, a već vidim da će uz "Ja, ti ili on" da grmi uživo, dok se širi kovitlac prašine od šutki. "Treba nam udarac u zid".

Naizgled šaljive "Švić švić" i "Žmigavac" su pesme onih starih Goblina, koji i kad se zezaju, imaju tu njihovu dozu ozbiljnosti. Svaka sličnost sa stvarnim likovima je slučajna. Ili......

"Hvala vam" i "Meso". su pesme koje imaju lični pečat udaren na tekst. Svako u njima može pronaći sebe. Pa čak i "Mirno more" koja je pravi primer zašto su Goblini jedan od trenutno najbitnijih bendova u ovoj rahmetli rok sceni.

Jedna malo drugačija "Il migrante", na Golubu vrlo poznatom italijanskom jeziku je priča o migrantu koji nakon dolaska (bežanja) u Evropu shvata da ona nije tako krasna i lepa kako se svetu predstavlja.

I za kraj, pesma koja mi je iz nekog razloga dala vajb Hladnog piva, "Negde pred zoru" je sjajan završetak ovog albuma, lagana pesma, koja horskim refrenom poručuje "Nek' nema reči, nek' peva tišina".

Na vama ostavljam sud o tome da li su Goblini ispunili očekivanja. Da li su pobedili daljinu i da li si ti taj koga čekaju da menja? Uz pivo, dva, tri, malo svađe, dirigentsku palicu Dragana Alimpijevića Pika, dobili smo jedan zaista kvalitetan album koji neće promeniti sve(s)t, ali će dopreti do izabranih, a njegovu poruku će razumeti ne samo jednina. Iako ponekad tako deluje, "Jednina" je samo reč. Ima nas gomila.