Chaos writes itself #1 - "Srećna nova godina"

Pet minuta do ponoći. Mrak je i grmi......sa svih strana odjekuju pucnji i urlici. Bleštava svetla svih boja stvaraju fleševe i konfziju u glavi. Grbava prilika trči. ("Zašto?") Ugojeni stariji čovek obučen u, za svoje godine, neprikladno drečavo odelo izvodi neku vrstu parkour-a preko neuglednih krovova. Nekome bi to bilo simpatično, čak smešno, a opet u neku ruku fascinantno za čovečuljka njegove konstitucije. Međutim......strah čini čuda. ("Ne razumem... zašto?") Ugojeni stariji čovek u neprikladnom drečavom odelu ne čuje ništa. On misli da je gonič ostao za njim. Ne vidi ga više. Odnekud se kroz eksplozije čuje režanje pasa. Režanje eskalira u lavež....lavež u zavijanje, zavijanje u muk. Jedan nepažljiv korak bio je dovoljan da mu leva noga odleti poput krpene lutke. Dok se u padu grčevito hvatao za zastrašujuće prljav odžak, debeljko užasnut shvata da mu sopstvena grba pada sa leđa. Pleteni džak, koji se do tad nekim čudom još držao na njemu, sada rasporen sipa lepo uvijene kutije svih veličina u ništavilo ispod njega. ("Ne"!). Snagom, koju ni sam nije znao da ima, podigao se i prigrlio čađavu ciglu, teško dišući uz samu njenu teksturu. ("Šta sam ja njemu uradio?", čovečuljak zavapi skoro na glas) Nije ni primetio kada su pucnji utihnuli, pesma zamrla, a urlici se pretvorili u blago šaputanje. Sve što je osetio beše jeza duž čitave kičme. Prestao je da diše....smirio se. Znao je da stoji iza njega. Žmurio je držeći oči zatvorene što je čvršće mogao......ali znao je da neće otići. Slabašno se okrenuo i gotovo vrisnuo.
"Ti! Ali zašto.....Hel.....bio si tako dobro dete." 
Figura je stajala naspram njega odevena samo u iscepan crni plašt sa kapuljačom ispod koje se, osim mraka, nije videlo ništa. Sve oko nje se vijorilo stapajući se, prelazeći granicu gde počinje noć, a sama figura završava. Sekund, kao večnost, a potom se začu hrapavi smeh.
"Ma daj, Hel je tako arhaično......mada.....možeš me zvati kako hoćeš. Ionako su me zvali svakojakim imenima. Jama, Mot, Tanatos.....ili jednostavno Grim. Kako god ti odgovara, meni je svejedno." 
Čovečuljak je gledao u tanku figuru koja se sama po sebi vijorila na vetru kao da će se svakog časa srušiti.
"Šta ti se desilo?", konačno upita. "Čemu sve ovo?"
"Balans"....odjeknu odjednom, kao iz pet grla istovremeno. Glas je izlazio ali se ispod kapuljače nije pomeralo ništa. Zvuk kao da je dolazio iz samog mraka. "Ako si ti proglasio sebe za sudiju, ja sam u tom slučaju inkvizitor, izvršitelj.....dželat. Ja sam tama na početku, a svetlo na kraju puta." 
"Ti si najobičniji ubica. Ja nisam nikada osudio na smrt."
"Nisi li? Kako uopšte možeš samu smrt da nazoveš ubicom? Ti, nadonošo. Reci mi? Da li su fizički darovi ikada pomogli mentalnoj boli? 
"Jesu. Naravno da jesu. Moj poklon sleduje onima koji ne znaju ništa o životu. Uživaju u svojoj bezbrižnosti i nevinosti. Moji dar je isključivo njihova želja i sreća". Sedi čovek je izgledao još starije i umornije nego što je to malopre bio.
"Ma bravo. Daj im ono što nisu ni svesni da traže. A kada postanu svesni svojih želja, biće prestari za njihovo ispunjenje. A onda......žaljenje. I mani me nepotrebne poetičnosti. Sreća zaokupljenošću nekom fizičkom stvari je ništa drugo do skretanje pažnje. Beg u introvertnost dok ti vršiš svoj fantazmagorično-teatralni akt. Ti si mađioničar sa trikovima fatalnih posledica."
"Ja nisam.....ja sam....ja.....ja samo želim sreću." Stari čovek sede kose, sada gotovo da je nije više imao. Obrazi su mu upali, a čelo se proredilo brazdama. Staro odelo od crvene tkanine kao da je bilo staro stotinu godina. Noge su ga izdale i on sede, nemoćno sa zaboravljenim rukama i dalje ukrštenim oko dimnjaka.
"Klause..... Ti pružaš iluziju. Ja ljude primam bez obmana.....posle straha, bez obećanja i posle agonije. Mene mrze ali znaju šta da očekuju i znaju da je neizbežno, dok u tebe ni sami ne veruju, a ubeđuju decu da ćeš doći. Daju im lažnu nadu, a kad se ne pojaviš to u njima stvara mržnju i prezir. Shvataš li......?" 
Debeljuškasti čovek više nije ni bio debeo....staklastim očima je gledao kroz mračnu figuru, Pružio je koščatu ruku. "A postojim li ja zaista?" 
"Naravno Klause"......pogledaj u zvezde. Nisu to samo zvezde. Oh, već je ponoć. Moramo da idemo".
"Idemo?"
"Gotovo je Klause"......."Srećna ti nova godina".
"Srećna nova godina Hele".

Jezovnik predstavlja: Lavkraft

Kako bolje započeti novu godinu nego sa Lavkraftovštinom. Konačno.....nakon čekanja više od skoro dve godine od prve najave, u rukama imamo najnovije, sveže izdanje „Mračne šume“ , sa sve predgovorom i tvrdim koricama. Međutim...(uvek mora da ima to „medjutim“), malo upozorenje za sve ljubitelje „Marvel“, "DC", uopšte super heroja pa čak i televizijskih CGI junaka na steroidima. Ovaj naš heroj nije Betmen, Spajdermen, Hulk ili Derdevil, ovaj heroj je jednostavno Klark Kent koga ljudi ne prepoznaju kada stavi masku Supermena. Ovaj heroj se ne bori pesnicama protiv sitnih lopova ili mutiranih stvorenja koja vrebaju po kanalizacijama. Ne..... ovaj heroj se bori perom i mastilom. Da dragi čitaoci, pisanjem. Ukoliko vas je ovo obeshrabrilo, nikakav problem, neću vas kriviti. Možda vam bude čak i smešno, ali nećete se smejati kada užas i bezumlje zavladaju umovima nejakih i nevernih.....sa stotinama frula u pozadini. Čisto kažem. Ako ipak hoćete da bacite pogled iza prve stranice gde ću vam objasniti zašto on jeste heroj, onda idemo u jedno malo mesto po imenu Providens gde naš junak tek treba da se rodi pod budućim imenom Hauard Filips Lavkraft.

Ova priča je u neku ruku biografija. Možemo je tako klasifikovati obzirom da se radi o stvarnom životu, pretočenom u niz slika. Lavkraft je rođen u Providensu, 1890-te godine. Od malena je bio genijalan za određene stvari. Recitovao je već sa dve godine a pisao pesme sa šest. Kada je imao tri godine, otac mu je umro lud u bolnici, što je njega i majku prisililo da se presele kod njenog oca Vipla Van Burena Filipsa. Bolešljiv i usamljen, gotovo da nije imao prijatelja. Kako nije bio zainteresovan za normalne aktivnosti kojima se normalna deca bave, pribežište je našao u prelistavanju dedine biblioteke i stvaranju sopstvenog stila pisanja koji će ga tek godinama nakon njegove smrti učiniti kultom i besmrtnim simbolom neshvatljive strave. Posle perioda depresije i manične histerije, majka mu umire u istoj bolnici kao i otac. Za samog Lavkrafta se tvrdi da je dobar deo svojih kreacija pisao pod uticajem konstantnih noćnih mora koje su ga pratile kroz ceo život. kao i da je patio od "paralize u snovima" tj. forme "Parasomnia"-e. 

Tako da, počinjete li da uviđate "prokletstvo Lavkraftovih" i njihovu dijaboličnu sudbinu prožetu užasima i košmarima koja ih, kako se čini, progoni generacijama. Nekome iz ovog vremena njegove priče će se možda činiti banalne u odnosu na nove horore i kreacije strave, ali zađite malo dublje u njegov univerzum i pogledajte pod kojim okolnostima su priče nastale. Ne znam da li bih voleo da se menjamo. Postoji razlog zbog čega je baš on proglašen kultom, ocem jednog žanra i zbog čega je nastao izraz "Lavkraftovski".

No, da bacimo pogled na priču koju nam ovaj strip donosi. Kako napraviti koncept od jedne biografije, jednog prosečnog života samotnog i čudnog pisca iz senke? Kako iz toga proizvesti avanturu i akciju pretočenu u slike? Hans Rodinof i Kit Grifen su ovaj domaći zadatak odradili maestralno. U ovoj priči sam Lavkraft je predstavljen kao čuvar. Zaštitnik čovečanstva od užasa koje, kako se čini, samo on razume, a koji su više nego stvarna pretnja. Samim tim večito je na granici ludila, sna i jave. Rodinof i Grifen su očigledno vrlo dobri poznavaoci Lavkraftovog opusa i misterija je reon u kome se jako dobro snalaze. Svaki kreator u bilo kojoj vrsti umetnosti je veoma ponosan na svoja dela dok ih posmatra kao svoja čeda. Kod Lavkrafta to nije slučaj. Predstavljen je kao lik kome je ogromno breme natureno na leđa i koji je to isto breme prihvatio. Herojski ili ne, Lavkraft je misiju spašavanja.....ili još bolje održavanja mira i razuma u svetu preuzeo na sebe. Jer, dok neko uživa u sladoledu od maline, neko pazi da se "stari" ne probude. 



Sa jedne strane imamo "običnog" Hauarda Filipsa L. Pisca čudnih fiktivnih priča koji živi kao introvertna ličnost u staroj porodičnoj kući, a imamo i drugu stranu sa koje stoji H.F. Lavkraft koji živi u konstantnim strahovima od nepoznatih bića i senki. Dok prvi Hauard L. ni sam ne veruje u mesta koja tako živopisno opisuje (kao da je bio u njima), H.F. Lavkraft je onaj koji se svim silama trudi da kapije našeg sveta večno ostanu zatvorene za sve proklete bogove iz njegovog univerzuma. Tu dolazi do mešanja svetova, mešanja snova i stvarnosti. Lavkraft je Randolf Karter, a Randolf Karter ne postoji. On je fiktivni lik, stvoren iz kapi mastila kako bi u snovima istraživao sva nemoguća mesta van ovog realma. Da li će Lavkraft staviti pištolj u usta i ubiti svog "Tajlera Durdena" ili će se jednostavno prepustiti svemu i misterioznim progoniteljima iz mraka?

U stripu se susrećemo sa Lavkraftom još dok je bio dečak. Ključ i pokretač cele priče je zabranjena knjiga "Nekronomikon" koju je sam Lavkraft učinio toliko besmrtnom da se vodila polemika oko toga da li ona stvarno postoji. E sad..... zašto u ovoj priči on junak koji se bori pisanjem? U stvarnom životu pisca, kao što gore pomenuh, roditelji su mu umrli od bolesti, a deda od šloga. U stripu to je sve posledica dijaboličnog Nekronomikona i njegovog demonskog uticaja. Otac mu je prvi shvatio moć koju ona ima, a kasnije i majka. Sam Lavkraft u ovom delu je predstavljen kao čuvar knjige kako ne bi dospela u pogrešne ruke neopisivih užasa koja ga vrebaju iz mraka, Arkama ili ribolikih ljudi iz Inzmuta.








On shvata da pišući svoje priče o "Starima", kreaturama i pejzažima van ovog sveta jača granicu koja sprečava njihovo probijanje u naš svet. Lavkraft u svoje pisanje ubacuje naizgled nasumične reči, ali to nipošto nije tako. Drevne magijske reči i bajalice koje se u njima nalaze drže kapiju zaključanu. Poenta je u tome da što više ljudi bude čitalo njegove priče i što više ljudi bude svesnije o vandimenzionalnim užasima, to je barijera sve jača i jača. Upravo tu leži njegov heroizam. Boriti se protiv nevidljivih sila koje su mu već uzele sve voljene, dok se većina ismeva svemu tome, a njega posmatraju kao ludaka, nesvesni koliki pritisak on izdržava. Heroizam koji svakako nije želeo.









Ovaj strip nam konstanto nameće pitanje:
                  
                              "Šta ako je ono o čemu je Lavkraft pisao zaista stvarno"? 

Svaki genije koji prelazi određene granice mora imati svoj oslonac. Što je za Dalija bila Gala, Lavkraftu je bila Sonja Grin. Priča o njoj, njihovom braku, njegovom životu u Providensu i velikom gradu, neprekidnoj borbi protiv užasa, kao i još mnogo toga, spakovana je u nešto više od 140 strana. Obavezno štivo za sve ljubitelje misterije, horora, a pogotovo samog Lavkrafta. Ne garantujem da će se na prvo čitanje svideti onima koji njegov opus ne poznaju, pa bi bilo poželjno prethodno upoznavanje za sve zainteresovane. Predlažem "Zov Ktulua", "U planinama ludila", "Senka nad Insmutom", a za one strpljive, uskoro ocekujemo najnovije treće izdanje Nekronomikona koje bi trebalo da bude domaća Lavkraftovska biblija.



Bio bi red i da pohvalim vizuelnog umetnika Enrikea Breću koji je svojim pečatom zaista obojio ovo izdanje više nego čisto grafički. Sa svojim grotesknim crtežom on znalački preskače preko vrlo detaljnih crteža koji nam odražavaju duh tog perioda, stvarajući vam utisak kao da gledate stare fotografije, do avetinjsko-šarenolikih apstraktnih slika koje u nekim momentima i jesu sam košmar. Kako Lavkraft preskače iz jednog sveta u drugi, crtež ga prati u stopu stvarajući red iz haosa i praveći haos iz reda.
Nabavite dok još možete po promotivnoj ceni u "Darkwood"-ovoj knjižari ili preko njihove prodavnice online. Svaka preporuka sa moje strane, a izdanje je svakako jedno od onih koje se mora imati u svojoj biblioteci. Korice možda izblede ali sadržaj ostaje. Ipak.....moramo se truditi da kapija ostane zatvorena.










                                              N'GAI GHAA! Y'HAH! YOG-SOTHOTH!