Dnevnik crno-belih snova: Sex, booze and Rock'n'Roll

Kada sam se prihvatio posla da pišem o ovoj knjizi, zaista nisam znao kako da počnem. Gotovo da sam u samom naslovu ovog posta opisao suštinu, ali to je daleko od istine. Ovde ima mnogo više od jednostavnosti kakvom je ova priča naizgled prožeta. Da razjasnimo odmah. Ukoliko očekujete otkrivanje Bornovog identiteta, enigme DaVinčijevog koda, prolivanje krvi i perforacije unutrašnjih organa preciznim Kung-fuom, niste na pravom mestu. Ono što možete očekivati je jedna lagana avantura koja će vam oduzeti par sati vremena i nakon završetka, ostaviti vas sa kezom na usnama. 

I am a cybernetic organism...

Mladen Petrović, mladi autor ove knjige je, kako se ispostavilo, prilično multimedijalna ličnost. On je tekstopisac, pevač u dva benda, autor ovog, drugog romana i najvažnije moj dobar drugar. Stoga s......šta? Ne, naravno da nisam uzeo pare za ovo što pišem. Je'l tako Mladene? Ma može i tako, radi menjačnica..... Šalu na stranu, "Dnevnik" je njegov drugi po redu roman, a prvi kao fizičko izdanje. Prvi roman pod nazivom "Bez velike frke, nema srećnog kraja", izašao je kao digitalna verzija, a po simboličnoj ceni od 2 (slovima - dva) dolara, ga možete kupiti preko ovog linka, dok "Dnevnik", po nešto većoj ceni od izdavača "Nova poetika" preko ovog.  

O čemu se zapravo radi u ovom romanu? U jednoj rečenici, objasnio bih ga kao Rock'n'roll ljubavnu priču. Ipak je ljubav osnova i pokretač cele radnje u romanu. Mladen je izjavio da je jedna od njegovih omiljenih knjiga iz mlađih dana bila "Hajduk", Gradimira Stojkovića. Ja mislim da je to najbolja paralela ove priče, samo u malo modernijem vremenu i malo više rokerskijem duhu. 

Goran je tipičan gradski momak. Goran ne voli da radi, voli dobru heavy metal svirku, ali od toga ne može da živi i zato mora da radi. (Jedva izdržah da ne stavim Bregu iz epika). On pre svega voli dobro zezanje i dobro pivo sa društvom. Nevena je devojka koja želi stabilan posao, bolju poziciju na istom, nije toliki ljubitelj piva i zna šta hoće od života. Goran ne razmišlja preterano o budućnosti. Mlad je i živi punim plućima. Nevena je pod stresom zbog svoje budućnosti. Tu imamo problem broj jedan. Goran i Nevena su zajedno šest godina. Njihova budućnost je zajednička. Jednom od njih će ubrzo stvari krenuti na gore, a po opisu ličnosti, možete i da pretpostavite kome. Goran u dahu gubi dva oslonca u životu. Posao - onaj finansijski, bez koga se jedva može i Nevenu - onaj emotivni bez koga se ne može. Spakovala je kofere, prihvatila novu poslovnu ponudu u drugom mestu (odakle su njeni) i jednostavno otišla. Tu za Gorana sve prestaje......ili tek počinje.

Prava radnja počinje tek tada kada Goran posle nekoliko meseci depresije, pića, besmislenih izlazaka i još besmislenijih priča shvati da mora da se trgne i povrati svoje natrag. Sa Zlajom, drugarom iz benda i, kako će se ispostaviti trećim osloncem, kreće put Banja Luke kako bi uradio "ni sam nije siguran šta" da bi povratio Nevenu. Naravno, kako u životu ništa ne ide onako kako je planirano, tako ni našim junacima nije pa od jednostavnog puta do Banja Luke, završili su na rock festivalu, moru, jednoj drugoj Banji, bez para, bez plana, uz niz neverovatnih situacija, koje mogu da se dese samo kompletnim idiotima ili ljudima pravih namera (procenite koji su), preko krvi, suza, znoja i halucinogenih supstanci dolazimo do "Konačnog obračuna".

E sad. ja zaista ne bih da pišem detaljno o tome šta se sve dešavalo u nastavku knjige zato što neću da spojlujem ostatak. Knjiga ima 120 strana i otprilike se čita iz jednog sedenja, stoga ne bi bilo lepo da otkrijem sve događaje. Ovako, čisto malo da imate na umu otprilike šta da očekujete od iste. Dnevnik ni u kom slučaju nije dečija knjiga. Obiluje pravim, srpskim psovkama i baš tako treba da bude. Zato što jebeš metal bez heavy-ja. U neku ruku čitaoci mogu prepoznati elemente samog autora u priči jer je deo te muzičke scene, što ugođaj čini još boljim. Mlađi čitaoci će se pronaći u dijalozima kakve su hiljadu puta i sami vodili, a oni stariji nasmejati do suza istim.

Promocija knjige u punoj distorziji

Humor kao faktor je najjači adut ove knjige. Teče kroz celu priču i vrlo je dobro izveden. Goran, bar u mom slučaju, pada malo u senku zbog Zlaje, koji je "glavna budala" društva i par puta sam dobrano oplakao na njegove provale. A što se likova tiče, tek ćete videti dubinu svakog od njih. Kao što pomenuh na početku, nije sve tako jednostavno kako na prvi pogled deluje. Goran - izgleda kao totalno nezainteresovan lik kome je u glavi samo zajebancija i pivo, a spreman je da zbog devojke koje voli uradi sve i pređe preko svega. Zlaja - najveće iznenađenje knjige. Deluje kao retardirani meda, a u stvari je verovatno najzreliji od svih, dižući štit od humora da bi sakrio svoje probleme. Koje i zašto? Videćete. Nevena - naizgled deluje totalno hladnokrvno, ali i ona na kraju čini potez vredan ljubavi i Gorana. Ostali likovi - pokazuju pravo prijateljstvo koje svi priželjkujemo da imamo gestom pred kraj romana. A kraj? Znate kako se kaže..... nikad nije kraj.

Da li je "Dnevnik" pomerio granice pisanja? Nije. Da li je delo koje će vas naterati da razmišljate o životu? Možda. Da li je delo koje će vas nakon čitanja ostaviti sa osmehom i u dobrom raspoloženju? Stoprocentno. Zato, odbacite predrasude. Započnite "Road trip" preko "Detroit rock city"-a i prokrstarite kroz Srbiju vođeni avanturama ovog dvojca. Nećete zažaliti.

                                      Bilo je tačno onako kako su mi govorili da će da bude. 

Sajam knjiga 2016 - Vault of treasure (Chaos)

Prolog:

Svi znamo da je sajam knjiga krajem oktobra. Svake godine, jednom godišnje. Počeli smo marljivo sa odvajanjem para na vreme i došli na sajam spremni za nova izdanja, knjige, stripove, sve očekivano i neočekivano. Samo....ne. Neo, uzeo si pogrešnu pilulu. Dakle, da se vratimo na realniji scenario. Znali smo za sajam knjiga godinu dana unapred, prečešljavali smo blogove i forume u sitna crevca da budemo spremni za sva izdanja iz 2016-te godine, marljivo smo napravili okvirni wanted list i isto tako marljivo setili se nedelju dana pre početka da je je za sve to potrebna jedna stvar. Novac. Tu počinje prava avantura "uvaljivanja" svega nepotrebnog za "daj šta daš", presipanja iz šupljeg u prazno, pozajmljivanja, krvi, suza i znoja.
Spremni smo, počinjemo....

Overview svega kupljenog

Dan prvi.

Desilo mi se pre neku godinu da sam pri ulasku na sajam spucao sve pare na prva tri štanda. Epilog priče, otišao kući (čitaj pobegao) momentalno da ne bi gledao ostale štandove i pario oči. Ove godine to je bilo malo bolje proračunato. Imao sam preliminarni spisak izdanja, izdavača, štandova, samo je trebalo proći, no uvek postoji neki izuzetak. Idemo otprilike redom.




Za Karizija sam čuo odavno, par ljudi su mi ga preporučili kao "must read" štivo, ali jednostavno nikako da dođe na red. Nažalost teško da bi i sada, ali je izdavačka kuća Vulkan na svom štandu imala sjajnu akciju sve tri knjige za 1000, koju zaista nisam hteo da propustim. Jedan od velikana psiho, triler, krimi romana sa tankim nitima strave. Očekujem da neću biti razočaran.

"Ne pomaže ti da znaš kako. Ne vredi ti da shvatiš zašto. Nije ti dovoljno da otkriješ ko. On je već korak ispred.
Otkiven je stravičan zločin: šest odsečenih ruku poređano je u misteriozan krug i zakopano na proplanku u šumi. Pet pripada devojkama koje se vode kao nestale. Šesta ruka tek treba da bude identifikovana. Najstrašnije od svega jeste to što tela devojaka, bilo da su žive ili mrtve, nigde nisu pronađena....."




Isti štand, ista akcija. Zaista nisam mogao da odolim. Mislio sam da sam navučen kada mi je devojka rekla "Ovo je zadnji primerak prvog dela". međutim nisam ga viđao sledećih dana nigde. Izgleda da sam se osvetio nekome za Kingovo "Salemovo" koje mi uzeše pred nosem. Imao sam želju da pročitam knjigu od kad sam čuo za nju, međutim pogledao sam film zato što sam bio prokleto lenj i ostao poprilično ravnodušan. Imao sam utisak da su jednu genijalnu ideju previše razvukli i umrtvili teoretisanjem i pričom. No, očekujem da knjiga bude neuporedivo bolja, stoga mislim da je akcija uspela.

" U ruševinama područja nekada poznatog pod imenom Severna Amerika, nalazi se zemlja Panem, sa blistavim glavnim gradom Kapitolom i dvanaest distrikta. Kapitol je surov i okrutan, drži distrikte u pokornosti tako što ih primorava da svake godine šalju po jednog dečaka i jednu devojčicu, od dvanaest do osamnaest godina, koji će učestvovati u Igrama gladi – borbi do smrti koju uživo prenosi televizija".

E, sada prestaje zajebancija, stižemo do zvezda večeri, najvećeg razloga odlaska na sajam i najvećeg razloga mog budućeg ručka koji će se sastojati od slanih štapića.
Šalu na stranu, dolazimo do izdavačke kuće "Orfelin", koja nas je od prošlog sajma knjiga obradovala sa tri nova izdanja, a to su "Karmila", "Hladna ruka u mojoj", prvi put kod nas prevođenog Ejkmana i "Ukleta kuća na brdu". Sve to, veoma luksuzno upakovano i za nova izdanja, poprilično povoljno. Ove tri knjige plus "Zavodnik", o kome ću par reči malo kasnije, sada čine jednu celinu, tj. ediciju "Poetika strave", koju ne mogu dovoljno da preporučim svima. Dakle, požurite, nemojte se kajati kad ne bude posle. Za sve ljubitelje horora, strave, užasa i misterije.

All rainbow colors

Trenutna "Poetika strave" sadrži sledeće naslove:

1. Aldžernon Blekvud - Vrbe

2. Hauard Filips Lavkraft - Šaptač u tami 

3. M.R. Džejms - Zazviždi i ja ću ti doći

4. Širli Džekson - Ukleta kuća na brdu

5. Robert Ejkman - Hladna ruka u mojoj

6. Šeridan le Fanu - Karmila i druge priče

Takođe, posebno bih izdvojio dva naslova domaćih autora "Zavodnik" - Dejana Ognjanovića i "Božja volja" - Đorđa Kadijevića (Leptirica). Zavodnika sam morao da re-kupim iz određenih razloga (ne vraćanja/gubljenja pozajmljenog), ali this time paraf included so it's all good.

Dan drugi.

Paladinova izdanja su definitivno na mojoj listi želja već neko vreme i postiđeno priznajem da sam, obuzet Orfelinom i Darkvudom, totalno zaboravio na njih za ovaj sajam knjiga. Slučajno uđoh u "Makart" štand i imam šta da vidim. Sva "Paladin" izdanja po 333 dinara. Mojoj sreći ne beše kraja. Nepravda mora biti ispravljena! Mada, istovremeno me je rastužilo to što su se takva izdanja našla na totalnoj rasprodaji. Znate šta to znači zar ne? Nije se primilo i neće ga više biti. Očigledno sve što je malo opskurnije i manje poznato nije zanimljivo.
Požurite na štand "Makart"-a dok još traju zalihe i pokupite svoj deo Paladinovog blaga. Edicija Košmar, Herbert, Kesl, Skrobonja, Mekdonald...

"U 21. veku nanotehnologija je donela revoluciju u prirodnim zakonima rađanja, smrti i entropije. Vaskrsnuti mrtvi sada čine bezmalo trećinu svetskog stanovništva.... i osnovnu radnu snagu. Oni imaju sopstvenu kulturu, sopstvene moralne norme i getoe u kojima obitavaju zvani Nekrovili".

"Mirno seoce u Viltširu najednom pogađa katastrofa bez ikakvog razloga ili objašnjenja, ostavljajući za sobom trag jada i užasa. Razjapljena pukotina bez dna širi se zemljom, a iz nje izbija magla kakvu niko nikada nije video. Šta god da je posredi, mora se staviti pod kontrolu, jer kuda god da krene, za njom ostaju strahote jednako jezive kao i tragedija koja je obeležila njen dolazak na svet. Nedužni seljani i učenici pomahnitaju pod uticajem tajanstvene magle, i međusobno se muče i ubijaju. Gnusni i grozni događaji tim su strašniji jer se dešavaju u ruralnom, uglednom kraju Engleske. A sve zbog magle koja tera ljude u ludilo..."

Sin velikog Stivena Kinga ovaj put nam donosi svoj drugi roman pod nazivom "Rogovi". Ovo je jedna od knjiga koju sam jedva čekao da nabavim kako bih je pročitao, i verovatno prva ili druga na listi za čitanje. Džoa porede sa ocem, a neki čak tvrde da ga je umnogome čak i nadmašio. Njegova genijalnost i kreativnost prvi put kod nas je predstavljena u stripu "Lokot i ključ", čiji je scenarista. Svakome ko ga je pročitao, jasna je veličina Hila kao pisca. Preporuka!

"Ig Periš proveo je noć pijan, radeći grozne stvari. Sledećeg jutra probudio se strašno mamuran, s neopisivom glavoboljom i... rogovima.
U početku, Ig je mislio da halucinira, da su rogovi podsvesna projekcija njegovog besa i tuge. Proteklu godinu proveo je u usamljeničkom, privatnom purgatorijumu u koji se povukao zbog smrti svoje devojke Merin, koja je silovana i ubijena pod nerazjašnjenim okolnostima. Stoga bi nervni slom bio najprirodnija moguća stvar, ali nije bilo ničeg prirodnog u rogovima koji su bili više nego stvarni..."

Na "Knjigu prokletih", naleteh sasvim slučajno u jednoj od antikvarnica na spratu četvrte hale. Bilo bi glupo propustiti je za 300 dinara, a svakako je poprilično zanimljivo i opskurno štivo koje priliči ovom blogu. Čarls Fort nas u ovoj knjizi bombarduje sa svojim viđenjem istina o anomalističkim fenomenima u kojima ima NLO-a, misterioznih nestanaka ljudi, teorije o postojanjima čudnih bića nalik mitološkim, organskim i neorganskim materijama sa neba....Za Knjihu prokletih se smatra da je jedna od prvih koja se na ovaj način pozabavila ovim temama.

Dan treći.

Za razliku od "Igara gladi", ovo je bio film koji me je oduvao svojom sirovom snagom, emocijama i pre svega idejom. Nakon dugog premišljanja da li da kupim Fibrino izdanje, prelomio sam i konačno ovo monstruozno izdanje držim u rukama. Za nijansu je više i od "Iz pakla", a to govori mnogo. Šta reći osim "Alan Mur". Pravo remek delo kome se sa zadovoljstvom uvek vraćam. Ne dajte da vas crtež zbuni, baš je onakav kakav treba da bude. Priča je emotivna, mračna i udara direktno u potiljak.

Epilog:

Toliko od mene za ovu godinu. Naravno da je ostalo mnogo toga ne-dokupljenog, naravno da je ostalo mnogo toga u "wanted list"-u, ali polako. Svom snagom preporučujem Orfelinova i Paladinova izdanja, kao i Darkwood-ove akcije, kojih je ove godine bilo na pretek. Pogotovo Jezovnik edicije. Pored Atomike nisu izašla (meni) najbitnija izdanja (Sandman, Lavkraft, Korben), tako da se nisam preterano proslavio kod njih. No, taman dok se obnove resursi, biće i njih.

Tako da...zaboravite predrasude. Ne plašite se čitanja.

SABATON - "The Last Stand" (2016)

Postoji jedna epizoda „South Park“-a kada se Kartmen radije zamrzava i potom greškom budi u budućnosti nego da sačeka dve nedelje za Nintendo Wii. Smejao sam se tada, ali kako je vreme prolazilo sve manje mi je bilo smešno. Sabatonci su najavili album herojski par mesci pre izlaska i to je bilo okej...nisam se loše držao. Od momenta kada sam saznao da će biti pesma o Dragutinu Gavriloviću tu je bio kraj čekanju. Postojale su dve mogućnosti. Da se bacim na posao i napravim vremeplov ili da se odam alkoholizmu. Drhtavim rukama, sa klinike vam kucam ove reči.

Hajd'mo malo ozbiljnosti. Osmi po redu album nenormalno-genijalnih Šveđana je devetnaestog avgusta doživeo svoje predstavljanje svetu. Da li je ispunio očekivanja, da li je pomerio granice, doneo nešto novo ili jednostavno ispao očajan? Iseckaćemo ga na delove i u „sitna crevca“ videti šta se krije unutar mozga poznatijeg  pod imenom Joakim Broden. Pre nego što krenemo da obrađujemo redom pesmu po pesmu, valjalo bi reći nešto o samom konceptu, omotu, istoriji i svemu ostalom što pored samih pesama čini ovaj bend.

2008-me godine izašao je njihov album pod nazivom „The Art of War“ inspirisan mislima vojskovođe Sun – Cua, do danas taj album ostaje (meni) ne samo najbolji njihov album, već najverovatnije top.1 album koji bih poneo na pusto ostrvo. Kažu da ne treba menjati formulu za uspeh, tako da sve što je slično “Art of War”-u, meni je sjajno. E pa, nasuprot velikoj većini recenzija, Sabaton to nije radio. Dakle, da počnemo.

Pod jedan. Stil. Volim da čitam recenzije ljubitelja muzike i kritičara, što ne znači da im verujem jedan posto. Svi smo sami sebi najbolji kritičari. Nekako većina se slaže u tome da je svaki sledeći album Sabatona već unapred čut i da poput AC/DC-ja nemaju mnogo toga novog da ponude svetu. E, pa ja mislim suprotno. Da pođemo redom, a na vama je da li ćete da se složite sa mnom ili nećete. “The Art of War” – Prepun klavijature, album koji im je bio prekretnica u karijeri, a koji deluje kao kompilacija hitova, što opet važi i za njegovu drugu polovinu, album “Coat of Arms”. Sledeći konceptualni album “Carolus Rex” nam donosi pesme epskih razmera sa orkestracijama i harmonijama koje umnogome imaju klasičnih momenata. Nakon toga dolazi “Heroes” u kom je klavijatura smanjena na minimum i iskreno sam se uplašio da je to kraj iste. Na “Last Stand”-u klavijatura se vraća na velika vrata I donosi nam par eksperimenata  o kojima ću pričati naknadno. Stoga, ovo svakako nije “déjà-vu”.

Pod dva. Istorija. Na “Last Stand”-u tekstualno je pokriven najveći vremenski period istorije. Od Termopilske bitke Spartanaca, preko Zulu ratnika,  Širojame u Japanu, preko Prvog i Drugog svetskog rata do Sovjetsko - Avganistanskog rata, imamo period od skoro 2500 godina, što je ogromna promena za razliku od svih prethodnih albuma.

Treće. Koncept. “Art of War” je ceo inspirisan mislima vojskovođe Sun-Cua, “Coat of Arms” je posvećen Drugom svetskom ratu, “Carolus Rex” je konceptualni album koji opisuje celu vladavinu švedskog kralja Karla dvanaestog, dok na “Heroes”, čije ime govori sve, svaka pesma je posvećena poznatom ili manje poznatom heroju u nekom od ratova. “Last Stand” – iliti poslednja odstupnica predstavlja situaciju u kojoj se malobrojna vojna formacija bori protiv daleko nadmoćnije sile, a često i svesno žrtvuje zarad određenog cilja. Na primer svi znamo za film 300 koji govori o herojskom držanju Spartanaca protiv Persijanaca pod vođstvom kralja Leonide, zatim Širojama koja peva o 500 samuraja koji su se odupirali gardi od 30.000 vojnika carske vojske, 150 britanskih vojnika koji su se oduprli napadu od skoro 4000 Zulu ratnika….

Četvrto što vredi pomenuti je omot tj. artwork. Kao i do sada, Sabaton vodi posebnu pažnju o celokupnom izgledu, stajlingu benda, izgledu bine, izdanja, pa tako i vizuelnog dela. Sve čestitke mađaru pod imenom Piter Šalai za još jedno maestralno umetničko delo.

A kakve su pesme? Idemo redom:

1. SPARTA

Kako smo navikli da svaka pesma koja otvara album Sabatona bude najudarnija, Sparta ne razočarava. Defiitivno pesma koja će podići masu na koncertima i naterati nas da ostanemo bez glasa uskličući “SPARTA”……”HELLAS”. Sjajna himna prožeta triolama i navijačko-horskim refrenom.

2. LAST DYING BREATH

Ah, da….Pesma koju je vredelo čekati. Iako smo po njihovim rečima imali pesmu posvećenu Srbima pod nazivom “We Burn”, tekst je bio toliko uopšten da je mogla biti o bilo kome. LDB čak i da je najgora pesma na svetu imaće uvek posebno mesto u mom srcu zato što je opevala herojstvo i junaštvo čoveka koji je posle toliko herojskih podviga skončao nasmrt prebijen od “rodoljuba”. Sramota je da je jedan švedski bend morao da napiše pesmu o majoru Dragutinu Gavriloviću da bi se svi prisetili svog patriotizma. Pesma možda nije “Ghost division”, ali je svakako jedan od bisera albuma, koja je ostala večno kao omaž njegovom besmrtnom govoru motivacije.

3. BLOOD OF BANNOCKBURN

Evo ga prvi (zapravo drugi, pošto je ova pesma izašla kao drugi singl) dokaz da Sabaton nije bend po šablonu. Dakle, imamo veselu pesmu koja po meni dočarava travnata polja Škotske na kojima se toči pivo, ori pesma i igra kolo. Muzički, ona je jedna od top pesama na albumu pogotovo zato što su škotski folk instrument gajde maestralno ukomponovani u melodiju zajedno sa klavijaturom i Hamond organom.

4. DIARY OF AN UNKNOWN SOLDIER

Ovo je intro koji prethodi sledećoj pesmi i verovatno jedan od najbolje urađenih intro-a za neku pesmu. Što se Sabatona i ovog albuma tiče, bez pogovora. Zatvorite oči i slušajte naraciju. Glas nam pripoveda odlomak iz stranice originalnog dnevnika nepoznatog vojnika. Imate osećaj kao da ste u rovu dok oko vas mitraljez nemilosrdno seje semena smrti. U jednom momentu iz čaurama zasutog rova ulazimo u…

5. THE LOST BATTALION

Prvi singl koji je predstavio album beše upravo “Izgubljeni bataljon”. Ovde moram da budem iskren i objektivan, ipak to je i poenta recenzije, zar ne? Pesma je odlična, sa standardnim Sabaton refrenom koji Joakim tako dobro iznosi, ali stvar koja je meni zasmetala beše ta što nakon izuzetno pevljive strofe refren ostaje na istom nivou, tačnije atmosfera se ne diže i “bubanj” ostaje u istom stoner ritmu svo vreme. Međutim kada se uklopi sa “Diary….”, dobijemo jednu  izvanrednu celinu. Ova pesma je prvi razlog zašto Sabaton nije bend koji radi po šablonu, a iza toga stoji činjenica da bubanj ne postoji. Zapravo postoji, ali to nije bubanj. Sabaton je prvi bend u istoriji koji je umesto bubnja iskoristio zvuke rata tj. pucnje. Bas bubanj je mitraljez od 50mm, doboš pištolj od 9mm, a hi-hat koji zamenjuje kontra činelu je zvuk bajoneta, a to svakako jeste revolucionarna stvar, pogotovo kada se radi o ratnim tekstovima.

6. RORKE’S DRIFT

Pesma koja kreće brzo, nastavlja još brže i trese do samog kraja. Ako nešto možemo nazvati Sabaton pesmom, to bi bila ova. Zanimljiva stvar je ta što mi je bridge iliti uvod u refren zanimljiviji od samog refrena. Deo u pesmi kada se višeglasovno čuje “Zulu’s attack….” Je definitivno jedan od najboljih momenata na albumu.

7. THE LAST STAND

Ako je Sparta uz Bannockburn jedan od bisera albuma, ovo bi svakako bio jedan od njih. Pesmu započinjemo zvonima vatikanske crkve, preko ultra pevljive strofe do sjajnog durskog refrena. Priznajem, dok sam u trailer-u za album čuo ovaj refren pomislio sam da će pesma biti jednostavno dobra. Pogrešio sam u najboljem mogućem smislu. Ova pesma je primer još jedne od najjačih strana Sabatona, a to su aranžmani pesama. Svaki deo je na svom mestu i taman kada neki deo preti da se ponovi, dogodi se nešto novo, što pesmi da posebnu dimenziju. Konkretno, ovde je to deo kada kreće pevanje “ Dying for salvation with dedication….”.

8. HILL 3234

Iskreno, ovo mi je jedan od dva slabija momenta na albumu. A kada kažem slabija ne mislim ni u kom slučaju loša, jednostavno slabija u odnosu na ostatak albuma. Pesma sa sjajnim rifom koji zvuči poput grmljavine, koja ima jednu manu, a to je refren. Deluje kao da se sklopio uz strofu i po meni, mogao je biti malo istaknutiji. U svakom slučaju daleko od toga da kvari bilo šta na albumu.

9. SHIROYAMA

Treći singl, izašao neposredno pre albuma. U ovoj pesmi osetio sam ponos Japana, njihove kulture I tradicije. Imao sam utisak kao da je za mene pisana. Nakon prvog preslušavanja svaka sumnja o kvalitetu albuma je bila otklonjena. Znao sam da će biti izuzetan.

10. WINGED HUSSARS

O ovoj pesmi zaista neću preterano trošiti reči. Brat blizanac “Art of War” pesme i nesumnjivo najsvetliji dragulj albuma. Već posle dve sekunde pesma šutira u bubrege i nakon slušanja ostavlja nas dezorijentisanim I zbunjenim…..Šta se dovraga upravo desilo. Ako je ovo “ponavljanje samog sebe” onda daj bože da je svaki album takav.

11. THE LAST BATTLE

Drugi slabiji momenat albuma. Dosta čudna pesma za Sabaton. Poprilično čudne harmonije i melodije, zvuči kao old school rock pesma, koja zaista vuče na pop u određenim momentima. Opet. Nije loša pesma, ali nakon Husara “nema više vremena za bilo šta”.

I to bi bilo to što se “Last Stand”-a tiče. Da li je album koji je zaslužio da uđe u besmrnost i istoriju? Po mom mišljenju već jeste. Napraviti osmi album ovog kvaliteta zaista me tera da pomislim da li je Joakim običan čovek ili je potpisao neku vrstu pakta sa Đavolom.

Nadam se da će ova recenzija naterati nekoga ko nije čuo ceo album da ga presluša od početka do kraja i stvori svoje mišljenje o istom, a naravno u martu bi bilo lepo da se odužimo za odatu počast na “Last dying breath”, kao i za osmi nastup u Srbiji.

Posebna zahvalnica mom kumu, velikom fanu i poznavaocu Sabaton istorije za pomoć na ovoj recenziji.

BATMAN - Whatever happened to the caped crusader #1 (Neil Gaiman, Andy Kubert)

Legenda kaže sledeće: U izdavačku kuću "DC" dolazi gotovo anoninmi, mlađani autor i traži da mu se odobri priča o Betmenu. Kako je Betmen jedan od najpoznatijih super junaka, a ideje mlađanog autora nepoznate i najverovatnije nedovoljno dobre, "uvaljen" mu je heroj koga niko nije hteo da radi pod imenom "Sandman". Gotovo anonimni autor svojim, "verovatno nedovoljno dobrim", idejama, diže "lejm" Sendmena u nebesa i za njega dobija sva moguća priznanja u svetu stripa, fantastike i umetnosti.
Da li je legenda tačna ili ne, ne znam, ali svakako je odlična priča. Ono što jeste tačno je da su Gejmenu rekli "Zadrži ime Sendmen, ali radi sa njim šta god najbolje znas, treba nam novi junak".

O "Gospodaru snova" ću pisati naknadno zato što zaslužuje poseban tretman na ovom blogu, a za sada ću samo napomenuti da je serijal dobio više od 26 "Eisner" nagrada, koje su u devetoj umetnosti ekvivalent za Oskara u filmskoj. Toliko.

Elem, da se vratimo "Mračnom vitezu", ipak je on junak ove naše mračne priče. Kada sam video ime Nil Gejmen u naslovu priče o Betmenu, može se reći da sam doživeo maleni nerdgasm. Najviše iz razloga što sam očekivao da pročitam jednu drugačiju priču o Betmenu. u krajnjem slučaju pšihodeličnu i uvrnuto nepredvidivu. Da li sam bio razočaran? Hell no. Da li je opravdao svoje ideje? Hellyeah. Da li sam bio zbunjen? Definitely. Pre nego što počnem sa detaljnijom analizom stripa mislim da je bitno da napomenem jednu stvar. Trudiću se da ne otkrivam mnogo, ali.....












                                                                     Spoiler alert

Dakle. Priču počinjemo duetskom naracijom nekoga ko nije sto posto siguran šta se oko njega dešava i zašto se nalazi tu gde se nalazi i drugog glasa koji ga navodi do odredišta. Odredište je zapravo zadnji deo neuredne kafane u koji upravo stižu sve gala zvanice. U neobaveznom ćaskanju sa zbunjenim "carboyem", vidimo "Ženu mačku", dobrog, starog, dvoličnog Harvija Denta, vidimo Džokera, komesara Gordona, Kirk Langstrom-a (pravog čoveka šišmiša), Harli Kvin....koje dočekuje, uvek na nivou, uvek sređeni, uvek kulturni batler Alfred.

A šta je cilj ovog neobičnog skupa? Cilj je odavanje pošte preminulom, iliti po naški daća. Pokojnik podjednako zbunjuje čitaoca koliko i jednog od naratora kada istovremeno shvatimo da je on niko drugi do master Brus Vejn lično. Zašto se za najbogatijeg čoveka Gotama daća održava u zadnjem delu raspale kafane, iako je Alfred podelio svoju priču sa prisutnima, tako da identitet i nema neke veze? Izgleda da neke stvari nećemo saznati. No šalu na stranu, ovo svakako odgovara mračnom i samotnom životu koji je vodio čovek poput Betmena.



Ovde se pre početka priče dešavaju dve stvari.
Prvo.... drugi, zbunjeni glas naracije shvata da je zapravo on taj koji leži u kovčegu sa prekrštenim rukama na šišmišu i to nas još više intrigira. Ko ili šta je taj glas?
Drugo, nakon kratkog čavrljanja među prisutnima dolazi vreme da se nešto kaže o pokojniku, a o pokojnicima samo najbolje. Bar tako kažu. E, tu kreće zanimljivi deo.
Svako od govornika ima svoju verziju zbog čega je baš on odgovoran za smrt mračnog viteza.



Prva na scenu stupa Selina, u svetu Gotama poznatija kao "Žena mačka" i njena priča je spoj ostavljene devojčice koja se okreće kriminalu pod maskom mačke. Upravo je Betmen taj koji je zaustavlja i ostavlja njeno srce večno vezanim za misterioznog junaka. Priča žene mačke je priča o ljubavi, romansi i opsesivnosti zaštitničkom figurom, kakvu ona nikada nije imala. Na kraju krajeva jedina stvar koja ubija mračnog viteza je ljubav.

Drugu ispovest nam pripoveda niko drugi do Alfred i to je priča koja Gejmena čini genijem kakav jeste. Ova priča nam prikazuje jednog potpuno drugačijeg Betmena. Slomljenog, depresivnog, opsesivno-manijakalnog i pre svega tužnog. Po spostvenim rečima Alfred je bio glumac u putujućem pozorištu i bio je srećan sa tim. Nakon smrti oca, odlazi da čuva porodicu Vejn sa mlađanim Brusom kao detetom i njih ubrzo usvaja kao novu porodicu. Nažalost tragična smrt odnosi oboje Vejnovih, a to je priča koju svi veoma dobro znamo.
Ono što je nama nepoznato je to što se dešava iza zavese. Brus postaje depresivan, haotičan i opsednut usavršavanjem sebe u fizičkom i mentalnom smislu.
Počinje da se maskira i odlazi u noć kako bi širio dobro, ali kako je i on samo čovek, retko kada uspeva da uhvati loše momke i to ga čini još više rastrojenim. Alfred, opet iz ljubavi prema njemu ne može da ga gleda takvog i smišlja načine da mu pomogne. Na svoju veliku žalost i nalazi jedan. Okuplja stare kolege iz glumačkih dana, daje im kostime i uloge i pretvara ih u fiktivne negativce kojima će se Brus okupirati i tako verovati da čini dobro.
Sam Alfred se žrtvuje zarad svog gospodara i postaje karta koja menja svaku.



Dve stvari su pogubno uticale na viteza noći. Kao i sve što je dobro, to ne može da traje večno. Alfredova maskarada se otkriva i iako je to čin ljubavi, istovremeno je i poražavajuća izdaja.

Druga stvar koja rešava sve je neuračunljivost i psihoza Edija, kome je zapala uloga "Riddler"-a. Niko nije mogao da predpostavi da će se dobroćudni Edi toliko uživeti u ulogu Zagonetača, da će postati on i tako izgubiti granicu između dobrog i lošeg, kao i granicu između normalnog rezonovanja i ludila.

Epilog priče odjekuje praskom.





Ovim se završava prvi od dva broja Gejmenovog viđenja Betmena i ostavlja nas svakako samo ne ravnodušnim. Drugi i završni deo dolazi uskoro na Vault of chaos, a da li će dostići nivo originalnosti prvenca i kako će se završiti...pa videćemo.
Da kažem i pokoju reč o samom grafičkom aspektu. Endijeva umetnost ovde nije neverovatna, ali je svakako sjajna. Iako je možda mogao da proba sa eksperimentom, držao se onoga što najbolje zna i nije omanuo u tome. Kolor je raznovrstan i šaren, ali jako dobro sproveden u delo sa manjim disproporcijama tu i tamo. Svakako, iako je priča mračna, ne bi valjalo da je crno-bela tehnika. U isčekivanju drugog dela jedini zaključak koji možemo iz ovoga da izvučemo je "Nije sve onako kako izgleda".

LORDI - Čujte i počujte (Part 1)

Okej…..haj’mo da prekinemo sa zajebancijom. Može?

U davna vremena, kada se fudbal igrao nogama, a ne palčevima, kada se se naočare nosile sa dioptrijom, a ne zato što je to “in”, tada su postojale jasne razlike kako muškarac treba da izgleda a kako žena. Takođe, postojali su takozvani “Freak show circus” iliti “Cirkus nakaza”, gde su pored deformisanih ljudi, gutača vatre, žonglera itd. jedne od atrakcija bile bradate žene. 

Malo bliže 2006. godine na takmičenju Evrovizije pobedila je grupa individualaca koju su okarakterisali kao „nakaze“, „čudovišta“, „bolesnici“ ili kao što napisa domaći žurnalista, očigledno veoma upućen u temu o kojoj piše i očigledno isfrustriran zato što niko nije predstavljao Srbiju (mogli smo Željka opet, ipak dva puta kao pevač i jednom kao voditelj nije dosta), predstavio ih je kao „članovi sekte“. Doduše, verovatno je Finska kriva zato što smo se zakačili sa Crnom gorom, pa niko nije otišao (Ružičasti flamingosi su trebali, predvođeni multitalentovanim frontmenom (glumac, pevač, komičar, voditelj.....), ali o talentima malo kasnije). Nešto se ne sećam da je na njih bio kivan. No, na stranu to što bend ima jedan od singlova pod imenom “Devil is a loser”, interesuje me, da li je on ikada zapravo video kako izgleda član neke sekte?

Što se Ane tiče...... Mrka kapa

Još malo bliže 2014. godine, prvo mesto uzela je takozvana Končita tj. „bradata žena“ koja je zapravo muškarac......ali je žena, ali je transvestit, ali ima bradu i postao/la simbol za različitost, hrabrost, predstavljanje nečega što je drugačije, „kako je to cute“ i „awwww“. Ultimativna pobeda za sve aktivaše širom sveta. E sad, ja nemam problem sa tim, ali imam veliki problem sa pomeranjem granica pravih vrednosti. Tačnije guranjem istih u wc šolju.

Ne, neću postaviti sliku Končite

Dakle.....pokušaću da predstavim jednu ličnost onako kako mislim da bi trebalo da bude predstavljena, sudeći po svojim ostvarenjima, a ne onako kako su je predstavili ovde, ovlaš, preko one stvari, totalno neinformisano i
neprofesionalno.

Mr.Lordi, rođen u malom mestašcetu zvanom Rovanemi je jedan jako kreativan momak, veliki ljubitelj heavy metal muzike, čokolade i horor filmova, a ujedno i fascinanta ličnost zbog više stvari:

- Diplomirao je video montažu, specijalne efekte, kreator je većine spotova Lordi-ja. Takođe je autor dva dugometražna horor filma pod nazivom „The kin“ (2003), za koji je radio gotovo sve od režije, efekata, scenarija… i „Dark floors“ (2007), čiji je scenarista, a koji je doživeo svoju DVD distribuciju u nekoliko zemalja. Pogledati spot za pesmu „Blood red sandman“ za koju je lično on radio efekte, a direktno je inspirisan Raimijevim kultom „Evil dead“.

- Bavi se crtanjem, slikanjem, kao i profesionalno grafičkim dizajnom. Osim toga što je autor slika na omotima albuma, objavio je par stripova i ilustracija za pesme. Takođe imao je nekoliko izložbi ulja na platnu, usko povezanih sa Lordi koncepcijom i horor momentima.

- Kompozitor je gotovo cele muzike i kompletan autor tekstova na sedam (uskoro osam) albuma, ali o tome malo kasnije. Sve to pored toga što je pevač, koji je uspeo da napravi od svog, nimalo lakog za izvesti glasa, jedinstven, da ne kažem unikatan vokal, svira i nekoliko instrumenata (gitaru, bas, bubanj). Probajte da otpevate nešto njegovim glasom, pa se prihvatite malo pumpice za astmu, trebaće vam.

- Idejni je tvorac celokupnog koncepta i izgleda Lordi univerzuma, binskih pomagala, čudovišta, kao i svih kostima koji su članovi benda nosili tokom godina. E sad....ne samo što je tvorac ideja za kostime, već je i bukvalni tvorac fizičkih kostima. Da. Osim što ih treba napraviti, izrezbariti, obojiti, njegova maska za razliku od ostalih članova prianja uz lice, što znači da kad se jednom odlepi, tj. pokida, ne može da se koristi više, što opet implicira da za svaki nastup treba napraviti novu. Ne mora da vam se svidi, ali je svakako za poštovanje tolika količina truda.

- Prvi i jedini hard rok bend koji je ostvario pobedu na Evroviziji, postao opšte poznat i prepoznatljiv u svojoj zemlji. Čak su dobili i svoj restoran, trg u Rovanemiju, tribute bend i video igricu.

Dakle, da sumiramo. Pored toga što je pevač, kompozitor, umetnik, slikar, režiser, dizajner, montažer, pekar, lekar, apotekar i pitaj boga šta još, snimio je gotovih sedam albuma koje ću pokušati da predstavim čitaocima ovog bloga u nadi da će poslušati neku od pesama i poverovati sebi i svojim ušima, a ne paparacima koji su iznebuha postali muzički kritičari.

Cela ova pisanija beše samo da vam razbijem predrasude prema tome da ne sudite po izgledu nego zagrebite malo dublje ispod površine. Uopšte nije teško sada u digitalno doba. Izgledaju kao čudovišta, pa šta? Lordi je izjavio da bez benda „Kiss“ oni nebi ni postojali. Da ne pominjemo nimalo slične prethodnike GWAR sa kojima ih često porede. Pored njih i Kiss-a, tu su naravno i Slipknot sa maskama, Mushroomhead, noviji Ghost koji je dobio i grammy nagradu kao i mnogi drugi. Dakle glavna inspiracija, koja je takođe bila pod maskama, i koja je takođe postala poznata delom zbog svoje različitosti od mora ostalih izvođača danas je jedan od najvećih svetskih bendova.

Papa with Nameless Ghouls

Ali ne, verovatno je bitnije da se gledaju prave vrednosti poput starleta, degenerika i zaostalih propalica koji nikada nisu uradili ništa korisno u živozu osim raširili noge ili napravili budalu od sebe zarad sitne popularnosti. Ista priča je sa muzikom i preko, gde se plasiraju raznorazne netalentovane (pokriće to auto-tune) kreature sa previše para kao i razborazni biberčići za napaljene klinke i presisate ribe za napaljene klince. Nemojte slušati nešto zarad društva. Slušajte zarad sebe.

Okej, sad kad smo završili sa tim, vreme je da se posvetimo najbitnijem delu ove priče, a to je muzika. Po meni, Lordi-jeva diskografija bi mogla da se podeli na više delova. Prva dva albuma, koji su najsjajniji deo ove cele priče i neprevaziđena remek-dela, zatim treći album "Arockalypse", nešto mračniji sledeći "Deadache" i sve ono što je došlo posle njega kao celina za sebe. Zašto to mislim tako, hajlajt momente, tekstove, kao i disekciju albuma očekujte u PART 2.

                                                              

                                                                 - NASTAVIĆE SE - 

CLIVE BARKER'S TORTURED SOULS

O Barkeru kao tvorcu ideja zaista je nepotrebno trošiti reči. Iako se u poslednje vreme malo “pogubio” sa eksperimentisanjem, svakako ostaje činjenica da je ostao jedan od ljudi koji je debelo zadužio horor zajednicu svojim genijalnim tvorevinama sprovedenim kroz priče kao i mučeno-sadomazohističnim kreaturama koje, tražeći lak izlaz iz svakodnevnih problema života, umesto izlaza pronalaze ulaz u nešto sasvim drugo…..ne baš tako divno. 

Kao omaž tim idejama kompanija “McFarlane Toys” izbacila je u promet seriju pod nazivom “Clive Barker’s tortured souls”, čiji je prvi talas izašao 2001. godine i sastoji se od šest figura, koja svaka sadrži kratak tekst i zajedno daju celinu tj. novelu pod nazivom “Six destinies” u kojoj se objašnjava poreklo “mučenih duša”.

Pošto sam imao sreće da za relativno male pare nabavim taj prvi talas (nažalost 85-90% kompletan) i bacim closer look, mogu da kažem sledeće:

1. Materijal nije krut, naime izgleda kao mešavina gume i plastike, što uopšte nije loša stvar zato što smanjuje šanse da se nešto polomi prilikom transporta. Pogotovo što su likovi puni sitnih detalja koji štrče sa svih strana. Ukoliko uzimate bez originalnog pakovanja, šanse za to su ogromne, a opet to je, nažalost, najjeftinija varijanta.

2. Lanci tj. lančići su od pravog materijala kao za priveske, što mu daje poseban šmek kada su kuke i oružja u pitanju.

3. Detalji su definitivno najjači adut cele ove serije. Po tome se figure razlikuju od običnih igračaka. Izgleda kao da je svaka ručno oblikovana i rezbarena. Svaki deo na odelu, bora, posekotina, udubljenje je posebno istaknuto, obojeno, a pažnja je data čak i onim delovima koji su zaklonjeni odećom, tj. nemaju potrebe da se vide.

4. Svaka figura dolazi sa “add-on” dodatcima u vidu alatki, oružja ili različitih sprava za mučenje

5. Mala zamerka je samo to što su možda neke nestabilne tj. nemaju postolje, a ja nisam jedan od onih “keep it sealed” kolekcionara. Neuporedivo lepše izgledaju van kutije.

Glavni mučeni junaci ovog prvog talasa su:

AGONISTES

The first named character introduced, Agonistes is a mysterious manipulator of flesh.

He is an ancient entity that was possibly created by God. It is he that turned Krieger and Lucidique into monsters.

Ostavio sam originalan tekst u opisu istorije svakog od likova, čisto da ne bih oskrnavio nešto, ali evo kratkog rezimea dešavanja. Dakle prvi u nizu beše Agonistes, biće za koje se veruje da ga je sam Bog stvorio. Lično on je pretvorio Lucidique i Krigera u demone.

                                                                                                                                                                                                                                                                      LUCIDIQUE

Daughter of a senator, after witnessing his death she shows Zarles Krieger where Agonistes resides. Shortly after Scythe Meister killed the emperor, Krieger's former boss sent his sons to capture and interrogate Lucidique about Scythe Meister. Lucidique was murdered in the desert, but Agonistes turned her into a monster. Soon there after, she killed her murderer and went back home to find The Scythe

Meister and falls in love with him. She witnesses the death of him at the hands of Venal Anatomica and blinds him, leaving him to wander helpless through Primodium.

Druga je Lucidique. ćerka senatora koja nakon što je prisustvovala njegovoj smrti, pokazuje Krigeru gde je Agonistesovo prebivalište. Pošto Scythe-meister ubije cara, Sinovi bivšeg Krigerovog šefa otimaju Lucidique radi ispitivanja o njemu. Lucidique umire u pustinji, gde je Agonistes pretvara u demona. Ona se vraća, sveti svojim ubicama, da bi se potom zaljubila u Scythe-meister-a. Dočekala je njegovu smrt od strane Venal Anatomica-e i za kaznu ga oslepela, ostavivši ga da večno tumara po Primodijumu.

THE SCYTHE-MEISTER

A young assassin from the poorest part of Primodium. He enjoyed severely mutilating his victims before killing them. After meeting Lucidique and murdering her father, he decided to ask Agonistes to turn him into a monster. After 8 nights and days, he was resurrected as the Scythe Meister. The Scythe Meister then proceeded to kill the current emperor of Primodium. Scythe Meister fell in love with the monster Lucidique and they became lovers. He was later killed by Venal Anatomica.

Mladi ubica poreklom iz najsiromašnijeg dela Primordijuma. Uživao je zverski masakrirajući svoje žrtv pre nego što bi ih ubijao. Nakon što je upoznao Lucidique i ubio njenog oca, odlučuje da pita Agonistesa da ga pretvori u demona. Osam noći i dama kasnije, vaskrsao je kao Scythe Meister. Nakon toga odlučuje da ubije aktuelnog cara Primordijuma i postaje ljubavnik demona Lucidique. Ubijen je od strane Venal Anatomica-e.

                                                                                                                                                                                                                                                                              TALISAC

A scientist hired by General Montefalco. Talisac was a thin man who wilfully experimented on himself and others. He suspended himself by his mouth from hooks and had made an artificial womb made for himself for birthing Mongroid. Unstable and addicted to numerous medications, Talisac believed he was bringing forth another virgin birth. Mongroid ate him.

Talisac je bio suvonjavi naučnik, vrlo rad da dobrovoljno eksperimentiše na sebi i drugima. Nestabilan i na lekovima, Talisac se obesio za kuke, napravivši u sebi veštačku matericu gde je uzgajao Mongroida, za kojeg je verovao da je uzvišeno biće. 

Mongroid ga je pojeo.

MONGROID

The child Talisac had been expecting; it grew in the fake womb for seventeen weeks. Once born, it looked somewhat like Talisac, except being crablike and being forced to walk on four hands. A creature of pure instinct, it killed and devoured Talisac. It then went to the sewers to live.

Dete koje je Talisac nosio u veštačkoj materici sedamnaest nedelja. Po rođenju, nalikovao je na Talisac-a, osim što je bio poput krabe i hodao na četiri ruke. Kreatura čistog instinkta, ubio je Talisac-a i otišao da živi u kanalizaciji.

VENAL ANATOMICA

A nine feet tall monster made of rotten flesh, Venal Anatomica was one of Dr. Talisac's failures. Montefalco wished it to be completed in order to get rid of the two monsters (The Scythe Meister and Lucidique), which were haunting Primodium. Strong and apparently immune to pain, Venal Anatomica succeeded in killing The Scythe Meister, but was overcome by Lucidique who blinded him. Venal then spent the rest of his life eating bodies from a graveyard.

Groteskno čudovište napravljeno od trulog mesa. Venal Anatomica je bio jedan od Dr.Talsac-ovih promašaja. Stvoren sa željom da ubije dva demona (Scythe Meister i Lucidique) koji su terorisali Primordijum, Jak i imun na bol, Anatomica je uspeo da ubije Scythe Meister-a, ali je savladan od Lucidique koja ga je oslepela. 

Proveo je ostatak života jedući tela sa groblja.

Prava umetnost za sve one koji vole horor, Barkera, ili jednostavno random čudovišta. Ako imate priliku, kupite, nećete zažaliti. 

Godinu dana po izlasku prvog talasa figura, objavljen je još jedan, od novih šest mučenika, ali o njemu nekom drugom prilikom. Za sad toliko od izmučenih duša.

SCORN - Buduci ponos srpskog gejminga

Iako je plan bio da se ovaj blog minimalistički bazira na igrama, ovo je zaista prilika koju ne mogu da propustim. Ajde što je igra horror, ajde što je trailer takav kakav jeste, ali glavni razlog je to što je projekat sto posto iz Srbije. Iako je ovaj blog tek u razvoju, čak i da troje ljudi vidi ovaj rivju, samim tim što propagiram nešto korisno i kreativno, do sada rađeno u jako malom opsegu, uradio sam (po mom mišljenju) više nego oni što šeruju kojekakve "starlete" i "starletane" u pokušaju.

Šta je "Scorn"?

Po rečima kreatora:

"Scorn is an atmospheric first person horror adventure game set in a nightmarish universe of odd forms and somber tapestry. It is designed around an idea of "being thrown into the world". Isolated and lost inside this dream-like world you will explore different interconnected regions in a non-linear fashion. The unsettling environment is a character itself. Every location contains its own theme (story), puzzles and characters that are integral in creating a cohesive lived in world. Throughout the game you will open up new areas, acquire different skill sets, weapons, various items and try to comprehend the sights presented to you".



Za sada igra u najavi za sledeću godinu koja se trenutno sastoji od trailera-teasera, par in-game slika i par game-based atrwork-a. Da li je to dovoljno? Svakako da nije. Da li je dovoljno da nas pukne adrenalin i da se izložimo posle prvog gledanja trejlera. Definitivno. Igru pripisujemo izdavačkoj kući  "EBB Software", osnovanoj 2013. godine, koju trenutno sačinjava grupica od deset talentovanih individualaca sa ciljem da prave novu vrstu video igara. Da li će im to poći za rukom, ostaje da se vidi, ali po svemu sudeći na najboljem su mogućem putu. Pogledajte trailer i sami prosudite.

Kakvu nam vrstu igre donosi "Scorn"? Da li će to biti maze-like escape avantura, lutanje i istraživanje po nezemaljskim svetovima ili jednostavno old school pucačina? Da li će ispuniti očekivanja? Da li će pomeriti granice u svetu video igara? Ostaje da se vidi.
Ono što je sasvim sigurno je da će ovaj horror/SF biti smeštena u sluzavi, organski, nezamislivi svet nalik na mešavinu H.R.Giger-a i Metroid-a, koji će svakako ostati zapečaćen duboko u korteksu vašeg mozga, a to potkrepljuje i izjava jednog od članova razvojnog tima igre:

"Scorn je igra o kojoj ćete dugo razmišljati nakon što je završite".



Ono što sigurno za sada znamo je da će biti dostupna na Windows PC platformi, da se sastoj iz dva dela (drugi će tek biti najavljen) i posle njega to je to. Nema nastavaka, ekspanzija, DLC kodova i nikada ih neće ni biti.
Što se samog gameplay-a tiče znamo samo ono što su nam kreatori same otkrili, a to je.

-Cohesive “lived in” world - Scorn takes place in open-ended world with different interconnected regions. Each region is a maze like structure with various rooms and paths to discover. All the storytelling happens in-game, with no cut-scenes to distract you from the grisly reality of the living, breathing (throbbing, dripping) world you’re in. But keep your eyes open - the game won’t show you any sympathy if you miss something important on your uneasy travels. Everything has a reason and purpose - you just need to work out what it is.

-Full body awareness – player will experience better immersion being aware of the character’s body and movement. Interaction with the world is realistic - objects are picked up with your hands (instead of just floating in midair), machines and instruments are operated by grabbing the controls etc.

-No HUD - For a greater immersion into the world there is no HUD to assist the player. Everything is implied and indicated through environmental design.

-Inventory and ammo management - is defined and limited. It plays a big role in keeping the player in an even greater state of awareness throughout the whole game. Players will have to think about when to fight and when to take cover and how their actions affect the world around them. Different play styles will be needed to advance.

Ukoliko želite da podržite prodaju igre na Steam-u, kao i širom sveta to možete učiniti klikom na link koji vas vodi OVDE.

Toliko za sad. U nestrpljivom iščekivanju 2017. godine, nadamo se novim update vestima od strane "EBB Software"-a vi samo budite strpljivi jer.....

                                       ....BRACE YOURSELF.....SCORN IS COMING!